Većina drevnih civilizacija ostavila je za sobom mitove prema kojima su prva ljudska bića kreirali
bogovi i demoni, kojima je ponekad pripisivano i da su stvorili druge oblike života. Međutim, nastanak života kao života,
retko je smatran isključivom povlasticom božanstava. Bilo je to zato što se verovalo da makar niži oblici života mogu
da nastanu spontano iz neživog materijala, što znači bez natprirodne intervencije. Otuda i ideje da crvi i insekti
potiču iz mesa koje se raspada, da žabe izlaze iz blata a miševi iz žita. Ova shvatanja su se zasnivala na stvarnim zapažanjima.
Društvene mreže su dinamične i neprestano evoluiraju jer se na njima
reflektuju promene u tehnologiji, kulturi i načinu na koji komuniciramo.
Trendovi na društvenim mrežama brzo se menjaju i prilagođavaju novim
tehnologijama, korisničkim navikama i globalnim događanjima. Kako platforme
evoluiraju, ovi trendovi oblikuju način na koji korisnici doživljavaju i
koriste društvene mreže, dok kreatori sadržaja, brendovi i oglašivači pronalaze
nove načine za privlačenje i angažovanje korisnika mreža. Evo nekoliko aktivnosti
koji će uticati na korišćenje društvenih mreža u budućnosti.
Pre oko 4,5 milijarde godina Zemlja je bila mlada planeta na kojoj nije bilo
mesta za život. Silovite vulkanske erupcije bljuvale su vodonik-sulfid u atmosferu, bilo je malo kiseonika,
a planetu su često bombardovali asteroidi. Ipak, samo dvesta miliona godina kasnije, naša planeta je postala
mnogo prijatnije mesto, pa se na njoj mogao pojaviti život.
Fosilni zapisi pokazuju da je Zemlja od pre oko 3,7 milijardi godina već obilovala jednoćelijskim organizmima.
Među naučnicima postoji saglasnost u vezi sa činjenicom da su za postojanje života potrebna organska jedinjenja
koja sadrže ugljenik u kombinaciji sa vodom i izvorom energije. Ova varnica je mogla pokrenuti hemijske reakcije
potrebne za stvaranje složenijih molekula, kao što su amino-kiseline od kojih su sagrađeni proteini i RNK
- nukleinska kiselina koja je prisutna u svim živim ćelijama, a po strukturi je slična DNK. Ali, naučnici
nisu saglasni u vezi sa načinom na koji je nastao život na Zemlji.
Srbija je zimovalište ptica, koje se inače gnezde u Severnoj Evropi,
ali i mesto gde svoj podmladak podižu neke druge vrste ptica. One će se u seobi pridružiti
onim pticama sa severa Evrope koje zimuju u Africi. Uprkos činjenici da zauzima samo 1%
evropskog kopna, Srbija se nalazi u jednom od šest centara biološke raznovrsnosti u Evropi.
Predeona raznolikost je čini domom brojnih biljnih i životinjskih vrsta tako da je kod nas
pouzdano zabeleženo stalno, periodično i povremeno prisustvo 352 ptičje vrste. Međutim,
klimatske promene, uticaj antropogenog faktora, degradacija staništa i akcidenti, doveli
su do toga da se čak 123 vrste ptica suočavaju sa rizikom od iščezavanja.
Kanalska ostrva u Lamanšu su dva od ukupno tri poseda britanske krune.
Taj status garantuje Gernziju i Džerziju vrlo visok stepen autonomije u odnosu na Ujedinjeno
Kraljevstvo i vladu u Londonu. Formalno, nisu uopšte deo Ujedinjenog Kraljevstva, koje ima određenu odgovornost za njih.
Na severu Kine je arheološki lokalitet Šiju, na kome su prva iskopavanja obavljena šezdesetih
godina prošlog veka. Nalazi se u rečnoj vododerini. Tu je, prilikom prvih istraživanju, pronađeno petnaest
hiljada kamenih predmeta i puno životinjskih kostiju. U tom mnoštvu je otkriven i deo lobanje za koju su
veruje da je pripadala Homo sapiensu, odnosno savremenom čoveku. Najveći deo tih nalaza je u međuvremenu
izgubljen. Posle šest decenija odlučeno je da se novim tehnikama ponovo istraži lokalitet Šiju.
Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Ilja Slani, Vladimir Jelenković,
Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević,
Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković,
Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
