Većina drevnih civilizacija ostavila je za sobom mitove prema kojima su prva ljudska bića kreirali
bogovi i demoni, kojima je ponekad pripisivano i da su stvorili druge oblike života. Međutim, nastanak života kao života,
retko je smatran isključivom povlasticom božanstava. Bilo je to zato što se verovalo da makar niži oblici života mogu
da nastanu spontano iz neživog materijala, što znači bez natprirodne intervencije. Otuda i ideje da crvi i insekti
potiču iz mesa koje se raspada, da žabe izlaze iz blata a miševi iz žita. Ova shvatanja su se zasnivala na stvarnim zapažanjima.
Na najvećem svetskom medicinskom sajmu u Diseldorfu, sredinom novembra,
bilo je 5.800 izlagača iz 72 zemlje sveta - uključujući svetske tehnološke lidere,
ali i 60 startapova - koji su svoje haj-tek proizvode predstavili pred oko 80.000
učesnika iz 165 zemalja. Izlagači iz Srbije pojavili su se na osam različitih
tematskih štandova Sajma
Društvene mreže su dinamične i neprestano evoluiraju jer se na njima
reflektuju promene u tehnologiji, kulturi i načinu na koji komuniciramo.
Trendovi na društvenim mrežama brzo se menjaju i prilagođavaju novim
tehnologijama, korisničkim navikama i globalnim događanjima. Kako platforme
evoluiraju, ovi trendovi oblikuju način na koji korisnici doživljavaju i
koriste društvene mreže, dok kreatori sadržaja, brendovi i oglašivači pronalaze
nove načine za privlačenje i angažovanje korisnika mreža. Evo nekoliko aktivnosti
koji će uticati na korišćenje društvenih mreža u budućnosti.
Pre oko 4,5 milijarde godina Zemlja je bila mlada planeta na kojoj nije bilo
mesta za život. Silovite vulkanske erupcije bljuvale su vodonik-sulfid u atmosferu, bilo je malo kiseonika,
a planetu su često bombardovali asteroidi. Ipak, samo dvesta miliona godina kasnije, naša planeta je postala
mnogo prijatnije mesto, pa se na njoj mogao pojaviti život.
Fosilni zapisi pokazuju da je Zemlja od pre oko 3,7 milijardi godina već obilovala jednoćelijskim organizmima.
Među naučnicima postoji saglasnost u vezi sa činjenicom da su za postojanje života potrebna organska jedinjenja
koja sadrže ugljenik u kombinaciji sa vodom i izvorom energije. Ova varnica je mogla pokrenuti hemijske reakcije
potrebne za stvaranje složenijih molekula, kao što su amino-kiseline od kojih su sagrađeni proteini i RNK
- nukleinska kiselina koja je prisutna u svim živim ćelijama, a po strukturi je slična DNK. Ali, naučnici
nisu saglasni u vezi sa načinom na koji je nastao život na Zemlji.
TEMA BROJA
Dr Vladica Božić
I bi život... / Počev od jednostavnih neorganskih molekula
Naučnici smatraju da se Zemlja formirala pre oko 4,54 milijardi godina
spajanjem materijala koji se nalazio u orbiti oko Sunca. U početku je to bila užarena
kugla u kojoj su teški elementi poput nikla i gvožđa tonuli u unutrašnjost Zemlje i
formirali jezgro, dok su lakši silikati izranjali na površinu da bi tokom procesa
dugotrajnog hlađenja formirali koru. U prvoj fazi, Zemljina površina je bila prekrivena
okeanom istopljenih stena, pa pojava života u ovakvim uslovima nije bila moguća.
Ovaj negostoljubiv vremenski period u istoriji Zemlje poznat kao prekambrijum
(prastaro doba) ili kriptozoik je trajao do evolucije mnoštva makroskopskih i
tvrdoljušturnih fosila koji označava početak kambrijuma pre otprilike 542 miliona godina.
Nastanak života na Zemlji oduvek je bilo jedno od najvećih pitanja u nauci i filozofiji.
Razvoj života na našoj planeti istražuje se od strane različitih naučnih disciplina, od hemije i biologije
do geologije i astronomije. A pre nego što se ovog zanimljivog pitanja dohvatila nauka, pitanjem porekla
bavili su se mitovi, religija, filozofija i književnost.
Nastanak života na Zemlji jedno je od najfascinantnijih pitanja u nauci, koje vekovima
intrigira biologe, hemičare, astronome i filozofe. Kako je mrtva materija postala živa? Šta je bila
iskra koja je pokrenula lanac događaja, pretvarajući jednostavne molekule u složene organizme?
Iako još nemamo potpune odgovore, naučne teorije nude fascinantan uvid u proces koji je preoblikovao
planetu i stvorio temelje za raznovrsnost života kakvu poznajemo danas.
Pre oko 4,5 milijarde godina Zemlja je bila mlada planeta na kojoj
nije bilo mogućnosti za život. Silovite vulkanske erupcije bljuvale su vodonik-sulfid
u atmosferu, bilo je malo kiseonika, a planetu su često bombardovali asteroidi. Ipak,
samo dvesta miliona godina kasnije, naša planeta je postala mnogo prijatnije mesto,
pa se na njoj mogao pojaviti život.
Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu i njegova Katedra za
paleontologiju mogu da se pohvale bogatom Paleontološkom zbirkom, pravim malim muzejom
fosilnih ostataka iz najstarijih razdoblja života na Zemlji. To nije klasični muzej,
otvoren za javnost, kaže njen kustos Ivan Stefanović. Materijal koji poseduje skupljan
je tokom više od jednog stoleća predstavlja zaveštanje više generacija nastavnika ovog fakulteta.
Služi za istraživanja i ima isključivo naučnu vrednost.
Tekuće klimatske promene sve više utiču i na ekosisteme visokih planina,
što potvrđuje pronalazak biljaka na neverovatnim nadmorskim visinama, gde ranije nije
bio moguć život ni lišajeva. Istraživači su u severozapadnom delu Indije, na planini
Šukule II, koja je deo Himalajskog platoa, pronašli čak šest novih vrsta biljaka. Na
nadmorskoj visini od 6150 m pronađene su vrste sa latinskim nazivima Draba alshehbazii,
Draba altaica, Ladakiella klimesii, Poa attenuata, Saussurea gnaphalodes i Waldheimia
tridactylites.
Jedno od retkih mesta na našoj planeti na kom iskra života nikada
nije zaiskrila nalazi se u Danakilskoj depresiji, u Etiopiji. To je hidrotermalno
polje Dalol koje je poznato po svom živopisnom i maltene vanzemaljskom pejzažu sa
jarkiм nijansama žute, zelene, narandžaste i crvene boje. Krivac za takav kolorit
zemljišta je interakcija lave, minerala, sumpora i naslaga soli sa vodom velike
kiselosti. Odakle svi ti činioci na jednom mestu?
Uran je sedma planeta po udaljenosti od Sunca (Zemlja je treća), i ima oko 4 puta veći
prečnik i oko 14 puta veću masu od Zemlje. Nalazi se na oko 20 puta većem rastojanju od Sunca nego što
je to Zemlja, i samim tim prima oko četiristo puta manje svetlosti i toplote od Zemlje. Kao i svi
“gasoviti džinovi”, ima jako veliki broj meseca (prirodnih satelita). Međutim, samo 5 tih kosmičkih
tela su dovoljno velika da, pod uticajem sopstvene gravitacije, imaju sferni oblik - sva ostala imaju
nepravilan oblik kao asteroidi. Imena tih meseca su: Miranda, Arijel, Umbrijel, Titanija i Oberon.
Naučnici Instituta za organsku hemiju i biohemiju Češke akademije nauka razvili su novo
jedinjenje, izvedeno iz jednog od peptida koji se prirodno nalaze u mozgu, koje bi moglo da doprinese
rešavanju dva glavna zdravstvena problema savremenog doba: gojaznosti i Alchajmerove bolesti.
Prirodni neuropeptid CART prvenstveno je povezan sa regulacijom unosa hrane, a njegova modifikovana
verzija, koja se pokazala kao stabilnija i efikasnija, potiskuje apetit i štiti mozak smanjujući
patogenost proteina tau, koji se povezuje sa Alchajmerovom bolešću.
Prema istraživanju australijskog Univerziteta u Sidneju, nedavno objavljenom
u British Journal of Sports Medicine, samo četiri minuta usputne snažne fizičke aktivnosti
dnevno bila bi dovoljna da kod žena srednjih godina, koje se ne bave strukturiranim vežbanjem,
gotovo prepolove rizik od velikih kardiovaskularnih događaja, kao što je srčani udar.
Najmanje 1,5 minuta do prosečno 4 minuta žustre fizičke aktivnosti, dovršene kratkim snažnim
aktivnostima do jedne minuta, pokazalo je poboljšane ishode kardiovaskularnog zdravlja kod
sredovečnih žena koje ne rade strukturirane vežbe.
Hranljivi sastojci koji mogu da pomognu u regulisanju nivoa holesterola,
kao i da doprinesu zdravlju mozga i zdravlju srca - a reč je o zdravim omega masnim kiselinama -
takođe mogu da budu spasonosne i pred opasnošću od niza različitih karcinoma. Ovo je nalaz američke
studije podržane od tamošnjeg NIGMS (Nacionalnog instituta za opšte medicinske nauke), koja je nedavno
objavljena u “Međunarodnom žurnalu za rak” (International Journal of Cancer).
Istraživači američkog Vašington univerziteta otkrili su proces u voćnim mušicama
koji inflamaciju povezuje sa oštećenom motoričkom funkcijom, što bi mogla da bude potencijalna
meta za lečenje upornog mišićnog zamora koji prati mnoge infekcije. Od brojnih simptoma dugog
COVID-a, netolerancija na napor može se smatrati jednim od najtežih, jer nije reč o nedostatku
motivacije za kretanje, već o smanjuju nivoa energije u skeletnim mišićima, to jest smanjenju
kapaciteta za kretanje i normalno funkcionisanje.
Mesec na svojoj površini ima velike tamne oblasti, vidljive čak i golim okom.
Nekada su astronomi smatrali da su ove oblasti mora, pošto su relativno ravne. Danas znamo
da na Mescu ne može biti vode u tečnom stanju zato što Mesec nema bitnu atmosferu,
a tečno agregatno stanje ne može da postoji u uslovima bliskim vakuumu. Mesečeva “mora”
su u stvari velike ravnice stvrdnute lave, uglavnom bazalta. Kao što je bazalt na Zemlji
taman, tako je taman i na Mesecu, pa su zato ova “mora” tamnija od ostatka Mesečeve površine.
Svemirski teleskop “Džejms Veb” došao je do novog otkrića. Reč je o tri masivne
galaksije iz doba ranog svemira, odnosno formirane su tokom prve milijarde godina od Velikog praska.
Svaka od ovih galaksija masivna je skoro kao naša galakskija Mlečni put.
Istraživači NASA-e su, pomoću superkompjutera "Discover" u Centru za
klimatsku simulaciju, napravili simulaciju koja prikazuje kako bi mogao da izgleda
prolazak kroz crnu rupu koja se nalazi u središtu Mlečnog puta. Gledalac simulacije
je praćen česticama svetlosti koje kruže oko crne rupe sve dok ne pređu
tačku bez povratka - horizont događaja.
Da li svemirska putovanja imaju nus-pojave za koje ne znamo
i šta se dešava sa našim mozgom kada nismo na Zemlji. NASA je pokušala
da nađe odgovore. U studiji objavljenoj u “Frontiers in Psychology”,
američki istraživači navode da su radili sa 25 astronauta koji su
proveli oko pola godine na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS)
kako bi ispitali promene obim promena u sferi kognitivnih mogućnosti.
Asteroid koji je udario u našu planetu pre 66 miliona godina, kod mesta Čiksulub,
na Jukatanu u Meksiku, nije jedina stena iz svemira koja je promenila evoluciju živih vrsta na Zemlji.
Druga stena iz svemira pala je u more kod obale zapadne Afrike i stvorila veliki krater, posle kojeg
je mogao da se pokrene cunami visok do 800 m! Krater nazvan Nadir pronađen je 2022. godine, ali se
još uvek ne zna kako je nastao. Istraživači smatraju da je basen, dubok 9 km, nastao posle udara stene
koja je pala na morsko dno.
Indijska sonda za posmatranje Sunca “Aditya-L1” odnedavno kruži u orbiti oko Sunca,
gde je stigla posle višemesečnog putovanja. Lansiranje i rad sonde deo je zamašnog svemirskog programa
najmnogoljudnije zemlje sveta. Opremljena je brojnim instrumentima za merenje i posmatranje
najudaljenijih delova Sunca. Cilj misije je, po rečima indijskog ministra nauke i tehnologije
Jitendre Singa, da sa svog konačnog odredišta sonda otkriva veze Sunca i Zemlje.
Australijski naučnici nedavno su objavili pretpostavku po kojoj je Zemlja,
slično Saturnu, nekada davno možda imala sistem prstenova koji su kružili oko nje.
Postojanje pomenutih prstenova vezuje se za period ordovicijuma, tj. pre 466 miliona godina,
kada su život i morfologija naše planete bili izloženi velikim promenama koje su nastajale
posle udara meteorita. Svoju hipotezu istraživači su zasnovali na pozicijama više od 20
udarnih kratera u Zemljinoj kori - pošto se svi nalaze unutar 30 stepeni od ekvatora.
U jednom nedavno objavljenom tekstu u časopisu "Nature Astronomy",
naučnici sa Univerziteta u Kembridžu navode da su ispitivali atmosferu Venere
kako bi rasvetlili da li njena unutrašnjost sadrži vodu. Analiza atmosfere planete
otkrila je da je unutrašnjost Venere suva, a to upućuje na mišljenje da planeta
nikada nije imala okeane neophodne za početak života. Ovo ipak ne isključuje
bilo kakav život već samo život sličan ovom na Zemlji.
Po mnogima jedan od najvećih astronoma posle Kopernika i Galileja, Edvin Habl je američki
astronom čiji je rad fundamentalno promenio čovekovo razumevanje univerzuma. Hablovo revolucionarno naučno
delo je proširilo pogled na Mlečni put i naše mesto u kosmosu, otkrivajući ogroman, dinamičan Univerzuum
ispunjen bezbrojnim galaksijama
Da li ste nekada pomislili da je na našoj planeti, pre više miliona godina,
mogla da postoji civilizacija inteligentnih bića nama nepoznate vrste, koja je doživela svoj vrhunac,
izgradila svoje “kule i gradove”, osvojila napredne tehnologije, možda se čak otisnula
u svemir, a zatim nestala bez traga?
DRONOVI, TEHNOLOGIJA,VIDEO, TELEFONIJA, VEŠTAČKA INTELIGENCIJA I ISHRANA
Robotski psi pronalaze sve veću primenu u različitim sferama ljudske delatnosti, a projekat koji vode naučnici sa Univerziteta Plimut
(Velika Britanija) zajedno sa kompanijom “Robotrics” iz Para, sada ih uvodi i u poljoprivredu. Farmeri koji obrađuju posede u okolini engleskog grada
Bodmina, u Kornvolu, u saradnji sa istraživačima su započeli eksperimentalnu upotrebu pasa robota, koji im pomažu prilikom provere stanje i
kvaliteta zemljišta pre nego što počnu da ga obrađuju i donesu odluku koje će biljne kulture da sade.
Među malobrojnim osnivačima pojedinih nauka u Srbiji ugledno
mesto ima Veselin Čajkanović, prvi srpski istoričar religije, piše njegov učenik
V. Đurić u predgovoru knjige Čajkanovićevih izabranih studija Mit i religija
u Srba (SKZ Beograd 1973).
Na Izbornoj skupštini SANU, novembra minule godine, izabrano je 17 redovnih,
22 dopisna i pet inostranih članova. Bilo je 55 kandidata, od kojih su 33 predloženi za
dopisne članove. Dvanaest ih je ostalo ispod crte. Svi predloženi za redovne i inostrane
su izabrani. Glasovi su brojani čitavih pet sati što se u istoriji Akademije nikada ranije
nije dogodilo. Ocene izbora, kao i predloženih i izabranih kandidata su oprečne.
Na jednoj strani su zadovoljstvo i pohvale, a na drugoj nezadovoljstvo, argumentovane
kritike i zabrinutost
Na inicijativu naučne savetnice Matematičkog instituta SANU Vesne Todorčević i Filipa Jeftića,
novembra 2018. godine pokrenut je Seminar pod nazivom „Matematika i muzika”. Za proteklih šest godina,
na Seminaru je održano više od devedeset predavanja. Osim matematičara, fizičara i astrofizičara,
predavači su bili teoretičari muzike, kompozitori, filozofi, filolozi, likovni umetnici, istoričari
umetnosti, teolozi, istoričari… iz Srbije i iz sveta. Pre godinu dana, na petu godišnjicu postojanja, o
dlučeno je da se izda zbornik „A Hidden Harmony: Mathematiccs and Music through the Ages”, sa deset
radova na engleskom jeziku. Publikacija je dostupna u štampanom i elektronskom obliku.
Bajkonur, kosmodrom u Kazahstanu, poznat i pod imenom Tjuratam, na listi je najvažnijih svemirskih
centara na planeti. Reč je o operativnom kompleksu za lansiranje veštačkih satelita i kosmičkih brodova sa ljudskom
posadom. Odatle je u vasionu uzleteo Jurij Gagarin. Ova lansirna baza je bila ključna za sovjetski, a potom i za
ruski svemirski program. Ogromni centar u divljini stepe na jugu Kazahstana mesto je odakle su poletele na stotine
raketa i brodova u vanzemaljske prostore.
Srbija je zimovalište ptica, koje se inače gnezde u Severnoj Evropi,
ali i mesto gde svoj podmladak podižu neke druge vrste ptica. One će se u seobi pridružiti
onim pticama sa severa Evrope koje zimuju u Africi. Uprkos činjenici da zauzima samo 1%
evropskog kopna, Srbija se nalazi u jednom od šest centara biološke raznovrsnosti u Evropi.
Predeona raznolikost je čini domom brojnih biljnih i životinjskih vrsta tako da je kod nas
pouzdano zabeleženo stalno, periodično i povremeno prisustvo 352 ptičje vrste. Međutim,
klimatske promene, uticaj antropogenog faktora, degradacija staništa i akcidenti, doveli
su do toga da se čak 123 vrste ptica suočavaju sa rizikom od iščezavanja.
Jedan od najsurovijih načina trovanja ptica grabljivica je kada golubari
perje sopstvene ptice, koju nazivaju „kamikazom“, namažu otrovom i puste. Najgore je
što će takav golub, pre nego što naškodi grabljivici ili bilo kome drugom s kim dođe
u kontakt, prvo otrovati sebe - radeći najprirodniju stvar na svetu: sređujući perje.
Gljiva u narodu poznata kao gradski šampinjon raste u gradskim sredinama
pored utabanih zemljanih staza, na tvrdoj podlozi, u periodu od maja do oktobra meseca.
Agaricus bitorquis je po načinu ishrane, kao i sve druge vrste šampinjona - saprob.
Kanalska ostrva u Lamanšu su dva od ukupno tri poseda britanske krune.
Taj status garantuje Gernziju i Džerziju vrlo visok stepen autonomije u odnosu na Ujedinjeno
Kraljevstvo i vladu u Londonu. Formalno, nisu uopšte deo Ujedinjenog Kraljevstva, koje ima određenu odgovornost za njih.
Proučavanja fosilnih ostatka nam pokazuju da je među nosorozima bilo oblika
koji nam se danas čine vrlo čudnim i uopšte ne liče savremene. Nosoroge zamišljamo kao velike
životinje sa rogovima koje krase njihove njuške dok lutaju savanama. Međutim, većina izumrlih
vrsta uopšte ne pokazuje nikakve dokaze o rogovima. Iako savremeni izgledaju praistorijski,
oni su zapravo prilično drugačiji od svojih predaka. Rekonstrukcije i restauracije skeleta
su zasnovane na delovima životinja različitih veličina i starosti, pa su njihovi izgledi još
uvek samo delimično poznati.
Na severu Kine je arheološki lokalitet Šiju, na kome su prva iskopavanja obavljena šezdesetih
godina prošlog veka. Nalazi se u rečnoj vododerini. Tu je, prilikom prvih istraživanju, pronađeno petnaest
hiljada kamenih predmeta i puno životinjskih kostiju. U tom mnoštvu je otkriven i deo lobanje za koju su
veruje da je pripadala Homo sapiensu, odnosno savremenom čoveku. Najveći deo tih nalaza je u međuvremenu
izgubljen. Posle šest decenija odlučeno je da se novim tehnikama ponovo istraži lokalitet Šiju.
Na jugu Portugala je istorijska regija Alentežo. Najznačajniji grad i središte
ove oblasti je Evora sa nešto više od pedeset hiljada stanovnika. Evora je ujedno i glavni grad
savremenog okruga koji nosi isto ime. U tom okrugu je mestašce Nosa senjora de Gvadalupe.
Na nepunih pet kilometara od navedenog mesta nalazi se veći broj grupisanih megalita.
Oblast između današnjeg centralnog Meksika i Kostarike je područje na kojem su Olmeci
stvorili staru veliku civilizaciju. Njihova kultura se razvijala tokom približno hiljadu godina, sve
do misterioznog nestaka u 4. veku pne. Živeli su na području današnjeg istočnog i jugoistočnog Meksika.
Poznati su po džinovskim glavama od bazalta koje su izrađivali njihovi vajari a za koje se veruje da
su predstavljale vladare i moćnike u olmečkom društvu. Od njih potiče običaj ritualnog ispuštanja krvi
koji su kasnije usvojile i civilizacije koje su došle posle Olmeka.
Posle duže od tri veka, u Evropu se vraća severni ćelavi ibis, ptica koja
je simbolizovala duh u drevnim kulturama. Sa svojim sjajnim perjem i zakrivljenim kljunom bila
je gotovo zaboravljena ali je, zahvaljujući ljubiteljima ptica u Maroku, broj ugroženih ptica
porastao na više od petsto jedinki. Pomenuta zaštita odnosi se na područje Nacionalnog parka
Sous-Masa u kojem je na snazi inicijativa kojom se ibisu omogućavaju povratak i opstanak.
Trka u razvoju čipova između Kine, SAD i Tajvana raste poslednjih godina.
Danas se procenjuje da će SAD uskoro postati najznačajniji proizvođač čipova na svetu.
Prema najnovijim izveštajima, Taiwan Semiconductor Manufacturing Company (TSMC) je navodno
pronašao jedan od svojih čipova u ponudi veštačke inteligencije jedne velike tehnološke firme,
što je navelo Američko ministarstvo trgovine da naredi TSMC-u da obustavi isporuke visokotehnoloških
čipova. Obustavljena je prodaja 7-nanometarskih i manjih čipova firmama za dizajn čipova.
Na godišnjem sastanku Američkog društva za prekookeanska istraživanja, govoreno
je o nalazima u jednoj grobnici u mestu Tel Um al Mari, jednim od prvih urbanih središta u
zapadnoj Siriji. Tamo su nađeni ispisani cilindri od gline datirani na period oko 2400. godine pne,
pola milenijuma stariji od egipatskog pisma, za čiji se oblik iskošenih hijeroglifa smatralo da je
najstarije pismo na planeti. Istraživanja su predvodili i do nalaza došli arheolozi sa američkog
Univerziteta “Džon Hopkins” i sa Univerziteta u Amsterdamu. U prvim izjavama naveli su da je „pismo
učinilo pisani način sporazumevanja pristupačnim ljudima koji ne pripadaju vladajućoj klasi i da je
time promenilo način na koji ljudi žive, kako misle i kako se sporazumevaja među sobom”.
Merenjem rakete u okviru "Endurance" misije prvi put je potvrđeno postojanje
električnog polja iznad naše planete. Određena je njegova snaga i utvrđena je uloga u "curenju"
atmosfere i oblikovanju jonosfere. Naučni rad o tome objavljen je krajem leta, u časopisu "Nature".
Stručnjaci Univerziteta u Birmingemu nedavno su stvorili prvu sliku fotona,
čestične svetlosti u obliku limuna, koja je emitovana s površine nanočestice.
Postupak koji je omogućio ovu sliku, objavljenu 14. novembra u časopisu Physical Review Letters,
omogućava naučnicima da bolje shvate osobine ovih čestica, što bi moglo da otvori nove mogućnosti
u kvantnom računarstvu, fotonaponskim uređajima i veštačkoj fotosintezi.
Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Ilja Slani, Vladimir Jelenković,
Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević,
Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković,
Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
