PRIČA SA NASLOVNE STRANE

NIKOLA TESLA
Od Smiljana do Amerike

U Protokolu krštenih hrama Svetih Petra i Pavla, u Smiljanu, ostalo je zapisano da je pre sto pedeset godina 28. juna/10. jula, u porodici paroha smiljanskog Milutina Tesle i Georgine, rođene Mandić, rođeno muško dete, koje je na krštenju dobilo ime Nikolaj. Niko tada nije ni sanjao da će ovaj dečak promeniti tehničko-tehnološki razvoj ciivilizacije. Okružen u ranom detinjstvu pririodom i njenim čudima, fasciniran elektricitetom i uvećanjem slabih dejstava, posvetio se istraživačkom i izumiteljskom radu. Za ovakav životni put zaslužni su bili i njegovi roditelji, natprosečno darovita i vredna majka i izuzetno obrazovan otac.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Akademik Aleksandar Marinčić, direktor Galerije nauke i tehnike SANU

Teslina godina

Sve što je ostala iza Nikole Tesle u samrtnom času, ostalo je nama. Smrt ga je zatekla u radnoj sobi, našli su ga, kažu, među silnim papirima. Tesla nije verovao da će tako kratko da živi, a imao je 86 godina. U osamdesetoj je bio izjavio da očekuje da će živeti 130, pa 125 godina, obzirom da su njegovi bliži preci bili dugovečni, iako je oca izgubio relativno rano. Smatrao je da još može da radi na novim pronalascima, iako od 1928. do 1943. nije imao nijedan novi patent. Samo je s vremena na vreme objavio poneki članak, u kome je uglavnom iznosio vizije budućnosti u oblastima koje nisu bile njegove, veli akademik Aleksandar Marinčić, direktor Galerije nauke i tehnike SANU.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Otkriće radija

Nikola Tesla je nesumnjivo poznat kao izumitelj obrtnog magnetnog polja i polifaznih naizmeničnih struja. Pored toga, teorijskim i praktičnim radovima na polju generisanja i primene visokofrekventnih naizmeničnih struja doprineo je uspostavljanju čitavog niza novih tehnika medju kojima je sigurno najznačajnija radiotehnika.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

107 patentnih familija

Za razliku od Milutina Milankovića i Mihajla Pupina, čiji se naučni radovi i danas citiraju, Nikola Tesla je znatno manje citiran kao autor. Glavni razlog za to nalazi se u činjenici da Teslino najvažnije delo predstavljaju njegovi pronalasci, čiji su opisi i nacrti sadržani u patentima, a ne u naučnim radovima.

NIKOLA TESLA
Akademska priznanja

Nikola Tesla je, tokom šest decenija neprekidnog rada na polju elektrotehnike, mašinstva i fizike, doprineo u drugoj polovini XIX veka pokretanju druge tehnološke revolucije, dok je početkom XX veka trasirao put brojnim otkrićima. Teslin rad je za posledicu imao razvoj društva u celini. Uticao je, takođe, na porast njegove popularnosti širom sveta kako u najvišim, akademskim krugovima i stručnoj javnosti, tako i među društvima i udruženjima različitog porekla, koja su ga primila u svoje članstvo.
Kako je Nikola Tesla od formalnog obrazovanja imao završenu samo Višu realnu gimnaziju u Karlovcu i nepune tri godine Politehničke akademije u Gracu, posebno su važna i interesantna akademska priznanja koja je dobio za višedecenijski rad na polju tehničkih i prirodnih nauka.

Nikola Tesla i njegov muzej

Po dolasku u Ameriku 1884. godine, Tesla je živeo u Njujorku, u hotelima na Menhetnu. Za laboratorije i kancelarije iznajmljivao je zajednički ili odvojeni prostor na devet adresa u istom delu grada. Kada prostor hotelskog apartmana nije bio dovoljan za smeštaj stvari i dokumentacije, pedantno ih je pakovao i vodio evidenciju o sadržaju paketa koji su odlagani u skladište. Zahvaljujući Teslinom brižljivom čuvanju, i pored čestih selidbi, sačuvana je zaostavština koja se danas čuva u Muzeju Nikole Tesle.
Nakon smrti njegova imovina je predata Službi za čuvanje imovine stranaca, koja je odredila skladište kompanije Manhattan Storage & Warehouse Co. u Njujorku kao mesto gde će Teslina imovina biti do daljeg smeštena.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Spekulacije o Tesli
Neznani izumi

Poznato je da Nikola Tesla nije mario za biznis ili finansijsku nagradu za svoje delo. Genijalni tvorac stotina nemerljivo značajnih naučnih patenata zapravo je smatrao da velike korporacije i krupan biznis nisu ti koji treba da kontrolišu ono što pripada celom čovečanstvu. Živeći u skladu s tim načelom, Tesla je odbacio sve materijalno bogatstvo ovog sveta, milione dolara moguće zarade, pa i samu Nobelovu nagradu. Njegov neobičan i misteriozan život , prepun „ekscentričnosti“, mnoge je inspirisao da, opisujući taj izuzetan um, neka objašnjenja potraže gledajući van granica ove planete.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Naučnik kao poetski motiv

Književnik Milosav Mirković je sakupio rukovet pesama pod naslovom Pesnički zvezdogram Nikole Tesle (Ljubostinja, 2006.) i lepo nas iznenadio svojom „antologijom“, dajući zadatak budućim istoričarima književnosti da tragaju za velikim naučnikom kao pesničkim motivom. Ogradili smo pojam antologija navodnicima jer nije reč o pravoj antologiji, zasnovanoj na nekim čvrstim estetskim i umetničkim merilima - a opet, zbirka pesama „teslijanske“ inspiracije nosi u sebi i neke antologijske atribute. Sam Mirković u „Predgovoru za jednu moguću antologiju“ kaže da se ova „uslovno i namah prigodno nanizana antologija može shvatiti i čitati i kao apologija, i kao apoteoza divovskoj energiji prirode u prirodi samo jednog čoveka, jednog neimara, jednog izumitelja“.

ISTRAŽIVANJA

NOVI PROJEKAT ZA MARS!

Naučni rukovodilac projekta leta na Mars, direktor Instituta za kosmička istraživanja Ruske akademije nauka Lav Zeleni, nedavno je najavio da su pripremni radovi gotovo okončani. Nesumnjivo da će analize tla sa Fobosa, urađene u zemaljskim laboratorijama, pre svega materijala protoplanetarnog oblaka od koga su se, kako se pretpostavlja, formirala sva tela Sunčevog sistema, dati mnoge podatke na osnovu kojih je moguće bolje objasniti evoluciju Zemlje. Naučnici smatraju da će se u uzorku tla sa Fobosa, verovatno, naći i određena količina materije Marsa, koja je izbačena sa “crvene planete” u toku vulkanske aktivnosti. Tako će se proučiti i priroda tla Marsa. Razume se da bi bilo još privlačnije dostaviti tlo neposredno sa Marsa, i to iz unapred odabranog reona. Takav projekat se uveliko razrađuje. Po analogiji sa “Fobos - Gruntom”, projekat je označen kao “Mars - tlo”.

NAUKA KAO ŽIVOT

Akademik Nikola Hajdin , predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti
Harfa na reci

MEDICINA

Anesteziologija

Božanski je ublažiti bol, govorio je pre gotovo dva milenijuma lekar rimskog cara Marka Aurelija, Galen. Ali, čak i kad se kaže da savremena anesteziologija ima upravo takvu moć, to opet nije dovoljno da opiše ukupan značaj ove relativno mlade medicinske discipline. Gotovo uvek u senci hirurgije, ta fascinantna nauka spaja mnoga, interdisciplinarna znanja, čitavu medicinu i farmakologiju. Od anesteziologa traži da u svoj rad sažme to obilje poznavanja stvari, da bude sposoban da dobro zapaža i brzo nalazi rešenja, jer on je taj koji pacijenta na hirurškom stolu vodi tankom linijom između života i smrti, oduzimajući mu svest i disanje, i vraćajući mu sve to.

MEDICINA

Fonijatrija

U zdravom telu dobar glas
prof. dr Predrag Stanković

Iako medicina danas raspolaže kompjuterskim softverom koji matematički precizno prikazuje parametre ljudskog glasa, prof. dr Predrag Stanković, načelnik Odeljenja fonijatrije u Institutu za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, ipak najradije koristi definiciju koja kaže da je dobar glas onaj koji se dopada i onima koji ga proizvode i onima koji ga slušaju. Ističući time da je ovaj fenomen, svojstven samo ljudskoj vrsti, tako specifičan da se teško može ponoviti ili kopirati, prof. Stanković napominje da humana fonacija – ljudski glas – nastaje kroz vrlo komplikovane neurolaringološke procese, pri čemu na nastanak, održavanje i poremećaje glasa i govora utiču, bez izuzetka, svi sistemi ljudskog organizma.

AKUSTIKA

Od nemačke vojne tajne do Holivuda

Kako je hi-fi stigao u Ameriku

U talasnom opsegu predviđenom za rad radara pojavljivale su se brojne interferentne smetnje, i tim kome je Mulin pripadao imao je zadatak da pronađe način kako da se one otklone. Pošto se Drugi svetski rat vodio svom žestinom a nemačka Luftvafe često izvodila napade na teritorije pod kontrolom saveznika, značaj radara za rano otkrivanje neprijateljskih vazduhoplovnih snaga bio je ogroman. Na usavršavanju radarskih sistema se radilo danonoćno.

ISTRAŽIVAČI

Branimir Miljković, fotograf, radio i kino amater, planinar, speleolog, zmajar

Let trabantom nad Beogradom

Iako medicina danas raspolaže kompjuterskim softverom koji matematički precizno prikazuje parametre ljudskog glasa, prof. dr Predrag Stanković, načelnik Odeljenja fonijatrije u Institutu za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, ipak najradije koristi definiciju koja kaže da je dobar glas onaj koji se dopada i onima koji ga proizvode i onima koji ga slušaju. Ističući time da je ovaj fenomen, svojstven samo ljudskoj vrsti, tako specifičan da se teško može ponoviti ili kopirati, prof. Stanković napominje da humana fonacija – ljudski glas – nastaje kroz vrlo komplikovane neurolaringološke procese, pri čemu na nastanak, održavanje i poremećaje glasa i govora utiču, bez izuzetka, svi sistemi ljudskog organizma.