EVOLUCIJA
Oliver Klajn
Prvi ljudi u istočnoj Aziji
Drevni kanibali Okinave
Na severu Kine je arheološki lokalitet Šiju, na kome su prva iskopavanja obavljena šezdesetih godina prošlog veka. Nalazi se u rečnoj vododerini. Tu je, prilikom prvih istraživanju, pronađeno petnaest hiljada kamenih predmeta i puno životinjskih kostiju. U tom mnoštvu je otkriven i deo lobanje za koju su veruje da je pripadala Homo sapiensu, odnosno savremenom čoveku. Najveći deo tih nalaza je u međuvremenu izgubljen. Posle šest decenija odlučeno je da se novim tehnikama ponovo istraži lokalitet Šiju.
Za ispitivanje sedimenta na lokalitetu Šiju primenjen je metod optički stimulisane luminiscencije kojom se meri jonizujuće zračenje i utvrđuje starost drevnih nalaza. Takođe, primenjen je i metod korišćenja radioaktivnog ugljenika. Došlo se do rezultata da je horizontalni sloj, u kojem je bio deo ljudske lobanje star 44.600 godina. A to znači da su ljudi na područje današnje severne Kine došli pre oko 45 milenijuma!
Blizu Pekinga je pećina Tianjuan. Do skora se smatralo da su tu najstariji ostaci Homo sapiensa. Ali, pre 17 godina, u Tianjuan pećini, nađena su 34 dela kostiju i - svi su pripadali istom pojedincu koji je nazvan „čovek iz Tianjuana“. Jedino što se zna o ovoj osobi iz paleolita je da se hranio ribom. Nakon proučavanja zuba „čoveka iz Tianjuana“, naučnici su došli do zaključka da je umro u petoj ili šestoj deceniji života i da je srodan mnogim savremenim Azijatima i američkim Indijancima; a, što se tiče genetike, potiče od predaka današnjih Evropljana, kako je pokazala DNK analiza.
Zubi čoveka iz Tianjuana |
Jedan, od ostataka 45 jedinki
Pretpostavlja se da je ljudska vrsta stigla do Kine krećući se sa severa ka jugu, preko prostora današnjih Sibira i Mongolije. U Aziju su ušli iz Afrike da bi doprli i do predela južno od Kine. Na tim putevima nailazili su na preistorijske podvrste ljudi poput Denisovaca i Neandertalaca, kada je dolazilo do razmene dobara ali i međusobnog razmnožavanja.
Ulaz na veoma bitan lokalitet Džoukoudian gde je otkriven pekinški čovek |
Ono što je očuvano u Kini su ostaci znatno ranijih podvrsta čoveka, kakav je „pekinški čovek“, čiji je stručni naziv Homo erectus pekinensis. Na oko 40 km od Pekinga je predgrađe Fangšan, gde se nalazi niz pećina. Tu je izuzetno značajan lokalitet Džoukoudijan, poznat po brojnim arheološkim otkrićima. Najznačajnije se vezuje za 1921. godinu kada je švedski naučnik Johan Gunar Anderson, zajedno sa austrijskim paleontologom Otom Zdanskim, došao da istraži fosilne nalaze. U blizini, u krečnjaku, Zdanski je otkopao fosil zuba čovekolikog stvorenja. Šest godina kasnije otkopan je fosil još jednog zuba. Kasnije je otkrivena neka vrsta kape za glavu, u prilično očuvanom stanju. Procene o starosti nalaza kreću se u rasponu od sedamsto hiljada do preko dvesta hiljada godina.
Rekonstruisana glava Pekinškog čoveka |
Kamene sekire u Japanu stare preko trideset hiljada godina |
Iako se govori u jednini, pekinški čovek predstavlja ostatke 45 jedinki. Tokom Drugog svetskog rata, značajan deo uzoraka je nestao tokom transporta ratnim brodovima američke ratne mornarice.
Homo erectus je živeo na severu onoga što je u naše vreme Kina. Karakteristično za građu lobanje je zadebljanje kod mesta gde se susreću čeona i temene kosti. Lobanja je prilično dugačka a zubi vrlo krupni. Zapremina mozga je, u proseku, 1000 cm2. Procenjuje se da su bili visoki oko metar i po. Noge i ruke su bile slične kao kod ljudi našeg doba. Moguće je da su se na lokalitetu Džoukoudijan pojavili pre osamsto hiljada godina. Zna se da je na tom prostoru bilo veoma hladno. Zasad nauka nije utvrdila da li su ovi praljudi bili u stanju da upravljaju vatrom i da prave toplu odeću ili su bili primorani da se, tokom zime, povlače u toplije krajeve.
Replika skeletona čoveka iz Minatogave prikazana u Tokiju |
Potomci pridošlica ili...?
Japanski grad Hamamatsu je ima skoro osamsto hiljada stanovnika. Nalazi se u središnjem delu najvećeg japanskog ostrva Honšu. Istraživanje najranijih tragova postojanja ljudi i doba paleolita u Japanu je počelo prilično kasno. Do prvih otkrića došlo se tek posle Drugog svetskog rata. Do tada, mislilo se da su prvi ljudi došli u Japan pre oko četrnaest hiljada godina, mada najnovija istraživanja pokazuju da je Japan naseljen pre približno trideset osam hiljada godina, o čemu svedoči više hiljada lokaliteta iz tog vremena. U bitna nalazišta spada jezero Nođiri, takođe na ostrvu Honšu. Tu se nađeni ostaci životinja danas izumrlih vrsta kojima su se ljudi hranili.
Naha je prestonica prefekture Okinava, na istoimenom ostrvu. Na desetak kilometara od Nahe je kamenolom u kojem su, u krečnjačkoj steni, pronađena po dva skeleta oba pola. Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog stoleća, tu su obavljana arheloška iskopavanja kojima se došlo do „čoveka iz Minatogave“ - iako je reč o skeletima četiri osobe različitog pola uz delove kostiju pojedinaca koje su bile izmešane sa životinjskim kostima. Najniži pronađeni skelet potiče od mladića starog oko 25 godina.
Pokazalo se da je, kod ovih skeleta, reč o nasilnoj smrti izazvanoj, po svemu sudeći, kopljem ili strelom. Motiv za ubistvo je bilo ljudožderstvo a kosti su bačene tamo gde su pronađene nakon što su žrtve pojedene. Moguće je da su ljudi iz Minatogave srodniji grupacijama onima iz jugoistočne Azije nego kasnijim stanovnicima pa je nastala hipoteza da je reč o potomcima pridošlica koju su do Japana stigli krećuči se na jug. Ipak, skorašnje genetske analize ukazuju na zajedničke odlike ovih ljudi sa savremenim Japancima.
Okinava je bogata nalazištima davnih ljudi. Blizu mesta Naha su pronađeni ostaci pećinskih ljudi iz Jamašite, stari oko trideset dve hiljade godina. Vrlo značajno je i Ivajaku, utvrđenje na lokalitetu blizu današnjeg grada Midorija. Otkrio ga je arheolog amater 1947. godine. Stara je oko dvadeset pet milenijuma.
Oliver Klajn
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
