» BROJ 80 |
|
Godina XIV
Septembar - Oktobar 2017.
|
|
» Br. 80 Glavni naslovi |
SUMMARY
Planeta No 80
ENGLISH Summary
|
TEMA BROJA
Tajne bez odgovora / Teorije o Atlantidi
Nestala ili izmišljena civilizacija
Sve što znamo o legendarnoj ostrvskoj civilizaciji Atlantide zasnovano je na nekoliko stranica “Timaja” i “Kritije”, dva od brojnih čuvenih Platonovih dijaloga, koje je slavni grčki filozof napisao u 4. veku p.n.e. Prema Platonu, Atlantida je postojala oko 9000 godina pre njegovog vremena. Velika pomorska sila drevnog sveta, utopijska ostrvska kraljevina misteriozno je nestala pod morem u jednom jedinom danu. Nebrojeni pisci, istoričari, naučnici i istraživači su tokom vekova raspravljali o tome da li je Atlantida zaista postojala i - ako jeste - gde se mogla nalaziti.
|
TEMA BROJA
Tajne bez odgovora
Teorije o Stounhendžu?
Istraživači koji su kuckali po u Stounhendžu otkrili su da proizvode zvuke slične onima koji potiču od metalnih i drvenih zvona. To otkriće navelo ih je na novu teoriju po kojoj je Stounhendž možda bio komunikacijski centar na daljinu? Teorija u vezi te spomeničke celine ima podosta; variraju od magije, preko teorija zavere koje uključuju vanzemaljce, do elitne grobnice.
|
TEMA BROJA
Tajne bez odgovora / Piramide
14 godina za čudo graditeljstva
Veruje se da je piramida sagrađena kao grobnica egipatskog faraona iz IV dinastije Kufua (poznatijeg po svom helenizovanom imenu kao Keops). Radovi su trajali više od 20 godina. Veruje se da je arhitekta Velike piramide bio Kufuov vezir Hemiunu (takođe poznat kao Hemon). Smatra se da je, kada je sagrađena, Velika piramida prvobitno bila visoka 280 egipatskih lakata (146,5 m), ali uz eroziju i skidanje gornje ‘kape’, odnosno piramidiona, njena visina je danas 138,8 m. Svaka od stranica osnove bila je duga 440 egipatskih lakata (230,4 m). Masa piramide se procenjuje na 5,9 miliona tona.
Njena zapremina, uključujući i unutrašnji bre- žuljak, je oko 2,5 miliona kubnih metara. Na osnovu ovih procena, izgradnja piramide za 20 godina podrazumevala je postavljanje 800 t kamenih blokova - svakog dana!
|
TEMA BROJA
O.K.
Tajne bez odgovora / Grad pod morem ili geološka atrakcija?
Japanska Atlantida
Rjukju ostrva su arhipelag na granici Istočnog kineskog i Filipinskog mora. Pripadaju Japanu i prostiru se od Kjušua do Tajvana.U Rjukju spadaju Jaejama ostrva a njima pripada Jonaguni, najzapadnije naseljeno ostrvo Japana. Ostrvo ima oko 1700 stanovnika a obuhvata teritoriju koja je nešto manja od 30 km2. Osamdesetih godina prošlog veka na Jonaguniju je došlo do izuzetnog otkrića: lokalni turistički radnik i instruktor ronjenja Kihačiro Aratake je, u najjužnijem delu ostrva, pronašao stepenasti, kameni objekat pod vodom.
|
TEMA BROJA
O.K.
Tajne bez odgovora / Ratnici od terakote
Večna careva vojska
Ćin je bila država na krajnjem zapadu teritrorija koje su nastanjivala kineska plemena. Pojavila se na istorijskoj pozornici u 9. veku pne. Između 475. i 221. godine pneošlo je do razračunavanja i ratova sedam najvažnijih i najmoćnijih kineskih država starog veka. Kao pobednik iz ovog sukoba izašao je Ćin. To ime će uskoro dobiti i dinastija koja će trajati svega petnaestak godina ali će ostaviti izuzetno dubok trag u istoriji.
|
TEMA BROJA
O.K.
Tajne bez odgovora / Nerđajući stub
Gvozdeno čudo Indije
Deo Delhija koji se zove Mehrauli čuven je po Kutb kvartu. Reč je o većem broju građevina i spomenika podignutih u vreme sultanata u Delhiju, u muslimanskoj državi koja je postojala od ranog 13. do treće decenije 16. veka. Kutb je izgrađen na mestu nekadašnjih ruševina, ostalih iza vladara Anangpala, iz indijske dinastije Tomara koji je, po svemu sudeći, vladao Delhijem u 8. veku. Njemu se pripisuje gradnja Lal kota, što u prevodu znači: crvena tvrđava.
|
TEMA BROJA
Tajne bez odgovora / Naska linije
Drevni astronauti i drevni Peruanci
Maska linije se prostiru na gotovo 450 km2 izuzetno sušne visoravni. Ovi crteži predstavljaju džinovske pauke, ogromne geometrijske figure, majmune velike gotovo 300 m (skoro dva i po fudbalska igrališta). Pored kolibrija, riba, ajkula, orki, lama i guštera - po nekim tumačenjima, tu su i astronauti, vanzemaljci i piste za sletanje - sve je iscrtano u ogromnim dimenzijama. Jedni od najtajanstvenijih arheoloških nalazi- šta, ovi geoglifi su inspirisali najfantastičnije teorije o drevnom peruanskom narodu koji ih je stvorio. Jedan od razloga za toliko interesovanje je: mnogi od crteža se mogu videti samo iz vazduha, što bi značilo da ljudi koji su ih stvorili nikada nisu bili u mogućnosti da ih u celini vide...
|
TEMA BROJA
O.K.
Tajne bez odgovora / Uskršnje ostrvo
Izolovane figure džinova
Polinežansko stanovništvo se tu doselilo u poslednjim vekovima prvog ili početkom drugog milenijuma. Pripada Čileu od 1888. godine. Širom sveta ovo ostrvo je poznato po moai skulpturama. Rano Raraku je krater nastao na padinama vulkana Teravaka. To je mesto nekadašnjeg kamenoloma. Iz Rano Rarakua potiče kamen od kojeg su izvajane gotovo sve tamošnje skulptura (nešto manje od polovine ljudskih figura se još uvek nalazi na tom krateru).
|
TEMA BROJA
Tajne bez odgovora / Bagdadska baterija
„Krčag” za struju
Prema većini tekstova, elektrostatični stub, odnosno električnu bateriju je izmislio grof Alesandro Volta godine 1800. Volta je primetio da se, kada se dve različite metalne cevčice oslone o tkivo žabe, generiše slaba električna struja. Potom je otkrio da može da izazove tu struju i van živog tkiva ako metal smesti u određene hemijske rastvore. Zbog toga i zbog drugih njegovih eksperimenata s elektricitetom njegovo ime je ovekovečeno time što se mera za potencijal zove volt. Mali krčag iz Bagdada nameće zaključak da Volta nije izmislio bateriju već da ju je iznova pronašao. Nemački arheolog Konig koji je pronašao bagdadske krčage 1938, pomislio je da izgledaju baš kao električne baterije i o tome objavio naučni članak 1940.
|
MEDICINA
Gordana Tomljenović
Nanotehnologija u lečenju raka
Revolucionarni pristup metastatskoj bolesti
Da li se do leka protiv malignih bolesti može doći uz pomoć matematike, fizike, inženjerskog i IT znanja? Sudeći prema iskustvu i dvodecenijskom radu prof. Maura Ferarija, predsednika i izvršnog direktora Metodističkog istraživačkog instituta u Hjustonu, jednog od pionira primene nanotehnologije u medicini, taj multidisciplinarni naučni pristup donosi ohrabrujuće rezultate.
Marta prošle godine, časopis Nature Biotechnology objavio je gotovo neverovatne rezultate do kojih je njegov istraživački tim došao u eksperimentalnoj primeni nano-leka kojim su kod laboratorijskih miševa uspešno eliminisane metastaze takozvanog trostruko negativnog karcinoma dojke. Prof. dr Ferari, koji vodi američki nacionalni program za razvoj personalizovanih imunoterapija za lečenje tumora dojke i pankreasa - i ove godine formira američki Centar za imunoterapijsku transportnu onkofiziku (Center for Immunotherapeutic Transport Oncophysics - CITO) - početkom jula bio je u još jednoj poseti Srbiji. U SANU u Beogradu i na Kragujevačkom univerzitetu održao je predavanja o kancerskoj nanomedicini.
|
MEDICINA
G. Tomljenović
Skenerska - MDCT angiografija
Brz i komforan pregled krvnih sudova
Angiografija je radiološka dijagnostička metoda pregleda krvnih sudova - arterija i vena - kojom se detektuju i lociraju patološke promene u njihovom lumenu (šupljini, unutrašnjosti), kao i u zidu. Bilo da je reč o klasičnoj angiografiji koja je invazivna, ili naprednijoj i neinvazivnoj skenerskoj - kompjuterizovanoj tomografskoj (CT) angiografiji, ova metoda je zlatni standard u dijagnostici suženja i zapušenja krvnih sudova, njihovih urođenih ili stečenih anomalija, aneurizama, tumorskih vaskularizacija, traumatskih povreda krvnih sudova i unutrašnjeg krvarenja …
|
VESTI IZ MEDICINE
KARDIOLOGIJA
Otkriven protein koji leči srce
Naučnici Instituta za srce pri Univerzitetu u Otavi (Kanada) identifikovali su protein koji podstiče zdrav rast srca i omogućava mu da pumpa više krvi, kao tokom fizičkog vežbanja. Kod eksperimentalnih životinja sa srčanom insuficijencijom, protein kardiotrofin 1(CT1) popravio je oštećenje srca i poboljšao protok krvi, a primećeno je i da drugačije deluje na rast srca od štetnog uvećanja srca koje se javlja tokom srčane insuficijencije. Kad deo srca odumre, preostali mišići se prilagođavaju tako što se uvećavaju, ali se to dešava na disfunkcionalan način i ne pomaže da srce pumpa više krvi.
|
ASTROFIZIKA
Ilijana Jakšić
Uslovi na Titanu
Održivost života na satelitu
Koliko god neobičan bio, Titan mnogo podseća na Zemlju. Gusta atmosfera štiti njegovu čvrstu površinu od štetne radijacije a to je i jedino mesto u Sunčevom sistemu koje ima tečnost na svojoj površini. Kada bi ljudi jednog dana živeli pod žućkastom izmaglicom neba satelita, istražujući njegove dine i nazubljene vrhove ili pak odmarajući se na obalama blago namreškanih ugljovodoničnih jezera, bila bi im potrebna energija za život. Ralf Lorenc, planetarni naučnik na Univerzitetu Džon Hopkins, Merilend, SAD, smatra da je, dugoroč- no gledano, nakon Marsa Titan verovatno sledeće mesto gde će ljudi moći da borave. Da bi otkrili mogućnost opstanka u dalekoj budućnosti, Amanda Hendriks sa Planetarnog naučnog instituta i Jak Jang sa kalifornijskog Tehnološkog instituta analizirali su moguće izvore energije.
|
ASTROFIZIKA
Ilijana Jakšić
Gravitaciono sočivo menja sliku univerzuma
Nazad kroz vreme
Astronom Džejn Rigbi (NASA svemirski letački centar “Godard”, Grinbelt, Merilend, SAD) opisala je utisak koji su naučnici imali kada su videli rekonstruisanu sliku i uporedila je s vatrometom širokih razmera. Stručnjaci su pomoću svemirskog teleskopa „Habl“ iskoristili prirodni fenomen i primenili novu računarsku metodu kako bi napravili verodostojne i detaljnije slike, koje su najmanje deset puta oštrije nego što teleskop može da snimi u normalnim okolnostima. Snimci su objavljeni u nekoliko astrofizičkih časopisa. Galaktičko sazvežđe SDSS J1110+6459 nalazi se na udaljenosti od šest milijardi svetlosnih godina od Zemlje i sadrži na stotine galaksija.
|
ASTRONAUTIKA
Dragan Lazarević
Kina - kosmička velesila
Taikonauti nebeskog carstva
Prodor u kosmos Kina je započela 1970. lansiranjem satelita „istok je crven“, raketom „dugi marš 1“ nastalom od vojnog projektila srednjeg dometa „df3“. Na osnovu vojnog interkontinentalnog projektila „df5“ nastala je serija raketa nosača „dugi marš“ (na kineskom, u engleskoj transkripciji „chang zheng“) „cz 2,3,4“ koja je predstavljala osnovu kineskog prodora u kosmos.
|
ASTRONAUTIKA
D. Lazarević
Mikro-kosmoplani
Naslednici „spejs šatla“
Prvi letovi kosmonauta u kosmos i povratak na Zemlju ostvareni su daleko jednostavnijim kapsulama „vastok“ i „merkjuri“, malim kabinama spolja obloženim isparljivim toplotnim izolacionim štitom. Po ulasku u atmosferu i posle obavljenog aerodinamičkog kočenja, spuštale su se padobranima na kopnenu ili vodenu površinu. Letovi su nastavljeni kapsulama „vashod“, „džemini“, „sojuz“ i „apolo“. Uporedo, razvijani su projekti krilatih orbitalnih letelica koje bi, po povratku u atmosferu, letele kao avioni. Takve letelice bi se mogle nazvati kosmičkim avionima, kosmoplanima (engleski: spaceplane, ruski: kosmoljot).
|
PODSEĆANJE
M. Rajković
125 godina od rođenja Vojislava V. Miškovića
Uzlet astronomije kod Srba
Rođen u Fužinama, u Gorskom kotaru (u Austrougarskoj, danas Hrvatskoj), 6/18. januara 1982. godine, on je svoje detinjstvo i dečaštvo proveo u tada maloj Kraljevini Srbiji, u koju su njegovi roditelji prešli kada je navršio tek nešto više od godinu dana. Otac Vojislav je službovao po raznim mestima (Beograd, Čačak, Priboj, Sukovo), pa se i mali Vojislav selio iz jedne u drugu osnovnu školu. Gimnazijsko obrazovanje je stekao u Novom Sadu, gde je i maturirao 1910. Kao pitomac čuvenog Tekelijanuma upisao se na Univerzitet u Budimpešti sa željom da studira astronomiju.
|
ARHITEKTURA
Biljke i školjke od betona
Građevine inspirisane prirodom
I mi imamo izvanredan primer arhitekture u svetskim razmerama. To su hale Sajma u Beogradu - naročito kružna Hala 1, prečnika 111 m, koju natkriljuje kupola prečnika 109 m u obliku školjke, sa kružnim staklenim oknima na celom kupolastom krovu. Autor projekta je prof. arh. Milorad Pantović, a konstrukcije akademik inž. Branko Žeželj i inž. Milan Krstić. Građena je od 1954. do 1957. godine. Hala ima savršene performanse, pre svega ogroman raspon konstrukcije na pokrajnim stubovima od prenapregnutog betona. Ta konstrukcija jedna je od najvećih na svetu, što funkcionalno omogućuje izlaganje brojnih i velikih objekata, od automobila do građevinskih elemenata. Potpuno je osvetljena dnevnom svetlošću zahvaljujući kružnim perforacijama, koji čine izvanrednu šaru svodakupole. Time se umnogome štedi energija za osvetljenje, da se i ne govori o psihološkom i estetskom efektu dnevnog osvetljenja. Zahvaljujući svom obliku, Hala 1 zahvata sunčevu toplotu i svetlost, preko staklene fasade i krova, čuva energiju, i zaista se može nazvati energetski efikasnim „pasivnim solarnim” objektom. U hladnim danima, recimo za vreme oktobarskog Sajma knjiga, temperatura unutar hale je čak veoma visoka. To nastaje zbog oblika kupole koja je kao školjka. Ona čuva toplotu unutar objekta, u kojem vazduh pravilno kruži; kao topao se penje naviše, a školjka kupole ga vraća dole, na nivo posetilaca. Leti se višak toplote izbacuje preko otvora na krovu, preko kojih topao vazduh izlazi napolje, čime se hala prirodno ventilira.
|
ENERGIJA
Mr Jozef Baruhović
Dobit s krovova
Urbane površine pružaju velike pogodnosti za postavljanje fotonaponskih solarnih postrojenja (FNSP) i to po krovovima komercijalnih i rezidentnih objekata. Postavljaju se po praznim postojećim krovnim površinama i ne zahvataju nove površine zemljišta. Kolateralna korist je u tome što ne ugrožavaju čovekovu sredinu. Pojedinacno, FNSP su daleko manji snaga od FN elektrana postavljenih na tlu; ali, imajući u vidu velika prostranstva koja zahvataju gradske sredine, pri masovnom postavljanju mogu biti skoro jednake po snazi sa FNSP postavljenim na tlu. Jedna ovdašnja robna kuća čini napore da ostvari princip održivog razvoja tako što će koristiti obnovljive izvore energije (OIE) gde god je to moguće. Posebno, fotonaponske solarne panele (FNSP) za proizvodnju električne enrgije. Primera radi, u sklopu lanaca svojih prodavnica širom sveta, do kraja prošle godine, “Ikea” je ugradila oko 750.000 FNSP.
|
HIGH TECH
Novi USB 3.2 standard
Hardveri
Apple, „Intel“, „Microsoft“, „Texas Instruments“ i još neke kompanije koje čine „USB 3.0 Promoter Group“, objavile su prve informacije koje se tiču budućeg USB Type-C standarda nazvanog USB 3.2. Novi standard će podržavati „višestruke staze“- istovremeni prenos podataka preko više staza. Govori se o podršci za dve staze po 5 Gb/s ili dve staze po 10 Gb/s, ali uslov je da uređaji koji se povezuju imaju obezbeđene hardverske preduslove za USB 3.2 standarde. Performanse od 2 GB/s treba da budu ostvarene kroz već postojeće USB Type-C veze. Predviđena je i kompatibilnost sa starijim USB 3.0 standardom i svim USB Type-C kablovima. Više detalja o novom USB 3.2 standardu biće saopšteno na USB Developer Days konferenciji koja biti održana tokom septembra ove godine.
|
HIGH TECH
Najmanji dron
IGRAČKE
Popularnost dronova je sve veća, a razvoj elektronike i baterija je omogućio da njihove dimenzije budu sve manje. Nova dron-igračka će zabaviti ljubitelje ovih letelica čak i u zatvorenom prostoru, pošto je izuzetno malih dimenzija. „Skaye Pico“ može da stane u džep, može da poleti sa prsta, sposoban je za različite akrobacije čak i u sobi. Korisnik ima potpunu kontrolu nad minijaturnim quadcopterom pošto je veoma lako upravljiv. Opremljen je LED lampicama pogodnim za noćni let, a kada se prenosi, pakuje se u vlastiti daljinski upravljač. U paketu sa dronom stižu četiri rezervna propelera. Cena iznosi 50 dolara.
|
HIGH TECH
ANTIVIRUSI
Besplatno od „Kasperskog“
Poznata kompanija koja se bavi izradom zaštitnog softvera za računare „Kaspersky“ ponudila je zainteresovanim korisnicima besplatnu verziju svog popularnog antivirusa. Širokoj publici je predstavljeno sigurnosno rešenje koje bi mnoge vlasnike računara moglo da zaštiti od štete i gubitaka podataka. Komercijalna verzija programa Kaspersky košta 50 dolara. „Microsoftov“ operativni sistem Windows 10 u sebi već sadrži solidan i besplatan sigurnosni paket Windows Defender, a Kaspersky može da mu bude dobra alternativa.
|
HIGH TECH
MOBILNI UREĐAJI
„Apple“ testira 5G mrežu
Kompanija „Apple“ dobila je dozvolu da počne sa testiranjem 5G mobilne mreže u Americi. Tehnnologija mobilnih uređaja iz dana u dan sve više napreduje, a očekuje se da, uskoro u svetu, na internet bude povezano preko 100 milijardi uređaja! Dozvolu za testiranje 5G mreže „Apple“ je dobio početkom godine od Federalne komisije za komunikacije (FCC). Na osnovu novih dozvola, predstavnici američkog IT giganta mogu da i na drugim lokacijama započnu testiranje 5G mreže na frekvencijama od 28 i 39 GHz (petomilimetarski talasi).
|
HIGH TECH
FOTOGRAFIJA
Naslednik instant Polaroid-a
Novi „Fujifilmov“ fotoaparat Instax Mini 9 korisnicima nudi pravo retro fotografsko iskustvo, kao pre četrdesetak godina u vreme Polaroid fotoaparata za brzu izradu fotografija. Instax Mini 9 je prenosni lagani fotoaparat koji je odmah spreman za izradu fotografija. Čim se uključi, njegova elektronika automatski i brzo podešava optimalno osvetljenje, kontrast i fokus. Odmah potom on informiše korisnika o podešavanjima i o tome da je spreman za snimanje i izradu fotografija. Fotoaparat pravi kvalitetne portrete, poseduje odgovarajuća makro sočiva za fotografisanje iz blizine, blic, čak i malo selfie ogledalo. Koristi mali film, čija je cena 12,49 dolara. Cena fotoaparata je 64,50 dolara i dostupan je putem „Amazona“. Za napajanje se koriste dve AA baterije.
|
HIGH TECH
TRANSPORT
Prvo autonomno plovilo
Norveška će biti prva zemlja po čijim će teritorijalnim vodama moći da krstare autonomna plovila. „Yara Birkeland“ je prvi potpuno autonomni brod koji bi trebalo da isplovi na pučinu, sredinom sledeće godine. Reč je o malom teretnom brodu na električni pogon sa kapacitetom tereta koji iznosi između 100 i 150 kontejnera. Njegova primarna namena će biti prevoz đubriva rutom dugom oko 60 km na jugu Norveške. Vrednost novog broda iznosi 25 miliona američkih dolara, što je triput više u odnosu na klasične brodove iste veličine. Međutim, pošto postane operativan, novi brod bi trebalo da donese uštedu od oko 90% u odnosu na uporediva klasična plovila (ušteda na posadi i gorivu). Brod će zajednički razviti norveška poljoprivredna kompanija „Yara International“ i kompanija „Kongsberg“ koja se bavi sistemima upravljanja.
|
HIGH TECH
ROBOTIKA
Robot zamenio novinara
J užnokorejska novinska agencija „Ionhap“ (Yonhap) uvela je sistem za automatsku izradu sportskih vesti na engleskom jeziku tokom fudbalskih utakmica Premijer lige. Kako se navodi, reč je o „robotu” koji je opremljen softverom koji razvijen tako da oponaša način na koji novinari pišu. Tokom trajanja sezone Premijer lige 2016- 2017, „robot” je uspešno napisao ukupno 380 automatskih eksperimentalnih članaka, a za svaki mu je bilo potrebno svega par sekundi nakon završetka utakmice! Agencija „Ionhap“ je saopštila da radi na razvoju još savršenijeg programa koji će biti korišćen za „pokrivanje“ Zimskih olimpijskih igara u Pejongčangu, u Južnoj Koreji (PyeongChang Winter Olympics), februara sledeće godine.
|
HIGH TECH
ELEKTRONSKA IDENTIFIKACIJA
Dron traži ajkule
U cilju povećanja nivoa bezbednosti turista i stanovnika na plažama, vlasti u Australiji uskoro uvode dronove koji će biti osposobljeni da iznad okeana registruju ajkule u vodi. Ove letelice su programirane da razlikuju ajkule od drugih većih riba, kao što su delfini i kitovi, kao i od od manjih brodova, čamaca i skutera. Dronovi nazvani „Little Ripper“ testirani su i prvi put korišćeni prošle godine. Preciznost uspešne identifikacije ajkule iznosi čak 90 posto. Kada je uoče, dronovi preko megafona pošalju sigurnosni signal prisutnima u vodi i na plaži. Grupa „Little Ripper“, koja je projektovala ovaj dron, saopštila je da radi i na električnom rasterivaču ajkula. Početkom godine Australijanci su počeli da postavljaju zaštitne mreže u okean kako bi obezbedili plivače od ajkula. Međutim, mnogi smatraju da podvodne mre- že nisu dovoljno delotvorne za zaštitu ljudi i da pri tom ugrožavaju ostale ribe u vodi.
|
MATEMATIKA
Borka Marinković
Nizovi
Beskonačno mnogo prostih brojeva
Većina testova sadrži geometrijske probleme (sposobnost apstraktnog mi- šljenja), a mnogi razne numeručke zadatke, od kojih je najviše tipa: nastavi niz...(logičko zaključivanje). Nastaviti niz znači: pronaći pravilo(a) po kojem se ređaju brojevi (članovi niza). Pravilo se sastoji od jedne ili više računskih operacija primenjenih na jednom broju da bi se izračunao sledeći. U složenijim zadacima može se kombinovati i više pravila.
|
ROBOTIKA
Dr Milan Gnjatović, docent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu
Zašto je napravljen Marko
ROBOT - najbolji DRUG
U poslednjih nekoliko decenija se mnogo toga promenilo u robotici. Zahvaljujući razvoju računarske tehnologije, funkcionalnost modernih robota sve više uključuje aspekte veštačke inteligencije. Jedan od trenutno aktuelnih smerova istraživanja se odnosi na tzv. pametne robote koji su predviđeni da borave i funkcionišu u neposrednom ljudskom okruženju.
|
SOFTVERI
Milomir Tomić
Šta nas čeka sutra?
Robot-farmer i 100 godina života
Vrlo skoro softeri će promeniti mnogo šta u našim životima. Ipak, ako ne možemo da predvidimo sve, šta je to što će se gotovo sigurno promeniti u narednih 5-10 godina? Za neke odgovore već se zna, bar tako pokazuje stanje u brojnim oblastima ljudskog delovanja...
Počnimo primerima. I naoko i stvarno moćna kompanija „Uber“ samo je softverski alat, i ništa više. Oni nemaju nijedan automobil u svom vlasništvu a najveće su taksi-preduzeće na svetu! „Airbab“ je danas najveća hotelska kompanija na planeti - a bukvalno nemaju ništa od nekretnina u svom vlasništvu! Veštačka inteligencija uveliko zamenjuje inteligenciju ljudi i gotovo da je nemoguće živeti bez nje. Pa, gde smo u skoroj sutrašnjici?
|
PRIČA SA NASLOVNE STRANE
TAJNE BEZ ODGOVORA
Čuda staroga sveta i danas privlače pažnju miliona znatiželjnika, naučnika i istraživača.
U svakom od njih i danas traju tajne, javljaju se zbunjujući detalji, s vremena na vreme dolazi se do novih
otkrića... Počev od mita o Atlantidi, preko piramida i skulptura na Uskršnjim ostrvima do zagonetnog
Vojničevog rukopisa. Nigde kraja nagađanjima, nikad završnih objašnjenja.
|
|
ČASOPIS PLANETA Br 80
SARADNICI NA BROJU
Saradnici: Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Branislav Čabrić,
Svetlana Đurić, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Vladimir Jeftić, Vladimir
Jelenković, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić,
Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Marija
Miljković, Darko Mladenović, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Radomir Putnik,
Miloš Rastović, Dušan Stanić, Sanja Stanković, Stanko Stojiljković, Mićo
Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet: Dušan Stanić
IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510
Sledeći broj izlazi 1. Septembra 2017g.
|
|
|
» Prijatelji Planete |
» UZ 100 BR. „PLANETE” |
|
» 20 GODINA PLANETE |
6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%
Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%
www.novinarnica.net
Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu
|
» PRELISTAJTE |
NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke
Planeta Br 48
Planeta Br 63
|
» BROJ 120 |
|
Godina XXI Novembar - Decembar 2024. |
|
|