SUMMARY

Planeta No 54
ENGLISH Summary

MEDICINA

prof. dr Darko Nožić

Infektologija - zarazne bolesti

Uvek nešto novo, nepredvidljivo

O jednoj od najdinamičnijih i najkompleksnijih grana medicine za „Planetu“ govori prof. dr Darko Nožić, infektolog, načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti VMA i konsultanta beogradske Opšte bolnice Bel Medic.
I ova jesen i zima će svakako biti obeležene očekivanim sezonskim ili, možda, i nekim drugačijim gripom, a tek što smo izašli iz produženog „septembarskog“ leta tokom kojeg je nekoliko sedmica vest dana bila ima li novoobolelih od groznice zapadnog Nila. Zarazne (infektivne) bolesti, a posebno one koje pogađaju veliki broj ljudi i one koje svojom iznenadnom i pretećom pojavom izazivaju opštu zabrinutost, gotovo da su svakodnevna tema u javnosti.

MEDICINA

Ass. dr sci. med. Tatjana Potpara i dr Marina Ličina

Atrijalna fibrilacija

Kad srce počne da „preskače“...

U poslednjih deceniju i po, u svetu se beleži takav porast učestalosti ove pretkomorske aritmije da je krajem prošlog veka proglašena za nezaraznu kardiovaskularnu epidemiju. O karakteristikama ove bolesti, o njenom potencijalu da uzrokuje moždani udar, govore stručnjaci Klinike za kardiologiju KCS, ass. dr sci. med. Tatjana Potpara i dr Marina Ličina
Normalno, zdravo srce kuca uglavnom ritmično (pravilno), brzinom od 50-100 otkucaja u minutu, uz fiziološka ubrzanja do 150-170 otkucaja u minutu u toku vrlo intenzivne fizičke aktivnosti. Osećaj da je srčani rad poremećen, da srce učestalo „preskače“ ili da „zastajkuje“, kod većine ljudi izaziva uznemirenost i strah od bliske smrti, pa na to intenzivno reaguju i traže pomoć.

Kontrola INR-a

Podaci koje pacijent daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja (anamneza), kao i kasnija redovna kontrola parametra krvi koji informiše o tome da li je pacijent u opsegu antikoagulantne terapije – tzv. protrombinsko vreme (INR) - od najvećeg je značaja za lečenje bolesnika sa atrijalnom fibrilacijom.
Dr Marina Ličina, klinički lekar u Odeljenju intenzivne nege u aritmologiji Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije, ističe da je, kroz anamnezu, vrlo bitno utvrditi početak aritmije, njene simptome kao i da li se aritmija javlja u epozodama ili traje duže vreme. Ti podaci su veoma značajni za određivanje optimalnog lečenja

VESTI IZ MEDICINE

Leptin - poznat i kao „hormonom debljine“ - po svemu sudeći ima više uloga, ne samo da obaveštava mozak kad je trenutak za obrok. Prema jednoj novoj studiji Univerziteta Severni Ohajo (SAD), leptin ima veze i sa gubitkom sluha i vida. Ovo otkriće, do koga su istraživači došli ispitujući zebrastu (akvarijumsku) ribicu, moglo bi da pomogne da se bolje razume i gubljenje senzorskih sposobnosti kod čoveka.
Neurologija, Genetika, Analize, Dermatologija ...

ASTRONOMIJA

Udaljenost Zemlje od Sunca, od kolebljive jednačine do jedinstvenog broja

Sređivanje astronomske jedinice

Astronomi su redefinisali jednu od najvaznijih udaljenosti u Solarnom sistemu. Astronomska jedinica ( AJ ) je približna vrednost razdaljine Zemlje od Sunca, i transformisana je od zbunjujućeg proračuna u jedinstveni broj. Nova brojka, koja je zvanično i jednoglasno prihvaćena na sastanku Međunarodne astronomske unije u Pekingu, sada iznosi 149.597.870.700 m - ni više, ni manje.
Uticaj nove brojke na stanovnike naše planete je beznačajan. Zemlja se i dalje vrti oko Sunca, stanovnicima severne hemisfere stigla je jesen. Ali za astronome, promena predstavlja napredak u vidu preciznijeg merenja i manje glavobolje prilikom objašnjavanja AJ učenicima.

PARADOKSI

Naučno neobjašnjive pojave

9 puta šta

Problem horizonta : Naš univerzum je, kako se čini, nedokučivo jednoličan. Ako uzmemo u obzir prostor od jedne ivice vidljivog univerzuma do druge, videćemo da je mikrotalasna radijacija u pozadini koja ispunjava kosmos svuda iste temperature. To i nije toliko iznenađujuće ako se ima u vidu činjenica da su ivice udaljene skoro 28 milijardi svetlosnih godina a da je naš univerzum “star samo 14 milijardi godina “ . Ništa ne putuje brže od svetlosti, pa tako i nema mogućnosti da je toplotna radijacija prešla put između dva horizonta da izjednači tople i hladne tačke nastale Velikim praskom i ostavila termalnu ravnotežu koju vidimo danas.

PROJEKTI

HAARP - i oružje i istraživanje

Antena od jonosfere

Centralno postrojenje projekata HAARP nalazi se u mestu Gejkon, na Aljasci. U fizičkom pogledu sastoji se od velikog antenskog sistema. Koja je njegova namena i kako ona glasi, barem u zvaničnom obrazloženju ?
Prevashodna namena sistema je poboljšanje komunikacije u radio- opsegu elektromagnetnih talasa sa američkim podmornicama na velikim dubinama i sa brojnim drugim vojnim objektima. Osim toga projekat može da od jonosfere planete Zemlje napravi ogroman prirodni radarski sistem koji može imati efikasan domet preko horizonta, odnosno može se zanemariti zakrivljenost Zemljine površine tako da se mogu uočiti projektili na udaljenosti od više hiljada kilometara. Takođe, usmerenim pulsom veoma visoke energije moguće je uništiti takve projektile.

MIKOLOGIJA

Narodna imena

Smrčak je smrckana gljiva

Narodna imena pojedinih vrsta gljiva vrlo je teško etimološki objasniti. Recimo za vrstu smrčak ( Morchella spp.), jednu od najcenjenijih gljiva koje rastu na našem podneblju, Petar Skok u svom Etimologijskom rječniku kaže, ne ulazeći u značenje reči, da je ona sveslovenskog i praslovenskog porekla. O vu leksemu kod nas prvi zapisuje Vuk St. Karadžić u svom Rječniku, a njeno etimološko tumačenje pokušao je da dâ otac hrvatske mikologije Kamilo Blagaić, tvrdeći da se ona tako zove zbog sličnosti sa smrčom. Ovo tumačenje zadržalo se među jezikoslovcima i gljivarima sve do naših dana.

ARHITEKTURA

U susret Olimpijskim igrama 2016.

Solarni toranj kao vodopad

Naredne Olimpijske igre održaće se 2016. u Rio da Žaneiru. Za taj događaj, ovaj grad, slavan po svojim karnevalima i skulpturi Hrista na visokoj steni, priprema još jedno iznenađenje...
Ogroman vodopad će se izdići iznad ostrva koje gleda na grad, na kome će biti podignuta vertikalna konstrukcija preko koje će se prelivati voda koja će se podizati pumpama iz mora i stvarati ogroman vodopad. Ova konstrukcija nazvana Solarni gradski toranj biće izgrađena na vrhu ostrva Kotonduba, koje se nalazi u blizini i naspram grada. Vodopad će biti tehnolološki simbol Olimpijskih igara 2016, vidljiv posetiocima igara sa svih strana, bilo da dolaze iz vazduha ili sa mora, ili gledaju s kopna.

OSVAJANJE SVEMIRA

Duga putovanja daleko od Sunca

Istraživanje kosmičkim sondama, započeto snimcima suprotne strane Meseca načinjenim sondom “luna 3”, 1959. godine, dovelo je do naglog napretka u upoznavanju planeta i drugih tela Sunčevog sistema. Do danas je lansirano više od stotinu bespilotnih kosmičkih aparata koji su prostor Sunčevog sistema pretvorili u poligon delovanja ljudske tehnike. Iako je većina sondi obavila svoj zadatak, one i tako ugašene predstavljaju tehnološke spomenike jednog vremena.

ISTORIJA

Stećci

Jelen sa kamena

Među nedoumicama južnoslovenskih istoriografija malo je onih poput pitanja veroispovedanja srednjevekovnih, bosanskih i humskih hrišćana, ili“krstjana“, kako su sebe nazivali. Ovo se pitanje izdvaja iz spektra istoriografskih sporova i po činjenici da napor istraživača ni posle petnaest decenija nije oplodotvoren jedinstvenim poimanjem ovog problema

ELEKTRONIKA

Društvene mreže

Četiri sile digitalnog života

Epl, Gugl, Amazon i Fejsbuk spadaju u najvažnije kompanije sadašnjice. Promenili su naš svakodnevni život i način razmišljanja kao retko ko pre toga. Podelili su najpre digitalni svet, a sada se bore jedne protiv drugih.
Ideje, pronalasci, patenti - sve je to lepo i dobro, ali važniji je novac, tačnije nezamisliva količina novca. Fejsbuk grupa, na primer, danas vredi 100 milijardi dolara, iako je osnovana tek 2004. godine. Kada je objavljeno da će Fejsbuk izaći na berzu, berzanski listovi pisali su o “mega početnoj javnoj ponudi” i “Fejsbuk groznici”.

MATEMATIKA

Mnogo znanja za malo godina

Abel, srećan čovek!

Kreativni život stvaraoca nije uvek srazmeran njegovom životnom veku. Norveški matematičar Nils Henrik Abel živeo je samo 27 godina. Koliko je matematičkog zadatka obavio, objašnjavaju reči Šarla Ermita, francuskog matematičara: "Abel je za buduća pokolenja matematičara pripremio 500 godina posla".

RETKE VRSTE

Pauk sa kukastim nogama

Pljačkaš pećina

Pre dve godine speleolozi amateri naišli su na jedinstvenu i dotad nepoznatu vrstu pauka. Ovo otkriće je snažno odjeknulo u naučnim krugovima a pobudilo je i priličnu medijsku pažnju. Pauci su otkriveni u pećinama planinskog venca Siskiju, u jugozapadnom delu američke države Oregon.

TEMA BROJA - 40 godina Galaksije

Kako je nastala Gajina galaksija

Početkom sedamdesetih godina prošlog veka, Politika je bila vodeći politički dnevnik, Borba zvanični organ državnog i partijskog vrha, NIN prestižni informativni nedeljnik obrazovane elite. Najšira populacija čitala je Večernje novosti i Sport, ljubitelji humora i satire Jež. U tom „šarenilu listova, revija i časopisa“ nijedno glasilo nije punim sadržajem „pokrivalo“ ubrzani razvoj nauke i tehnologije. Tu veliku prazninu pregla je da popuni Galaksija, prvi naš časopis za popularizaciju nauke.
Na medijskom nebu Galaksija se pojavila 1. marta 1972. s podnaslovom časopis za vazduhoplovstvo, astronautiku i istraživanje budućnosti i snimkom radio-teleskopa „Parkes“ (Australija) na naslovnoj strani i udarnom temom Čovek i svemir . Tom temom redakcija je najavila petnaestogodišnjicu kosmičke ere, koja se računala od 4. oktobra 1957. kada su Sovjeti u orbitu oko Zemlje lansirali prvi veštački satelit „sputnjik I“. Ilustracije akademika Ivana Tabakovića, inspirisane čovekovim prodorom u dubine kosmosa, davale su dodatnu ozbiljnost pristupa glavnoj temi.

TEMA BROJA - 40 godina Galaksije

Galaksija - zauvek...

Da me na prvom FEST-u nije očarala Kjubrikova "Odiseja u svemiru 2001.", da nisam pročitao u NIN-u nadahnuti tekst Žike Bogdanovića o ovom filmu, "Odiseja, naš život", da se nisam odvažio i onako s ulice, kao anonimni student, došao do redakcije samo da bih mu kazao da delim njegovo oduševljenje, da mi on nije, posle podužeg razgovora, uzgred predložio da navratim do novinskog preduzeća "Duga" gde pripremaju pokretanje časopisa za popularizaciju nauke i naučnu fantastiku - ceo moj potonji životni put svakako bi imao sasvim drugačiji tok...

TEMA BROJA - 40 godina Galaksije

O Galaksiji sam pisao samo jednom ozbiljnije i to „unapred“, u vreme kada još nije postojala. Bilo je to potkraj 1971. godine, kad smo Gaja Vučković i ja pripremali opširan predlog novog časopisa za popularizaciju nauke za organe upravljanja novinske kuće Duga . Istina, neke opise sam pripremao i kasnije, u više navrata tokom prvih i najboljih petnaestak godina Galaksije , kao deo izveštaja izdavačkom savetu ili organima upravljanja. Ali to su bile više (pr)ocene stanja i aktivnosti nego priča o listru. U galaksiju smo, kao što nalaže kosmički red, doleteli marta 1972. godine (s) kosmoplovom. „Galaksija“ je, naime, izrasla iz svoje preteče, Kosmoplova, „magazina za kosmonautiku i naučnu fantastiku“, kako je stajalo u podnaslovu tog simpatičnog i srazmerno popularnog magazina uprkos njegovom neprivlačnom formatu sveske i slabom kvalitetu papira i štampe.

TEMA BROJA - 40 godina Galaksije

Kraj šezdesetih i sedamdesete godine 20. veka bile su srećno vreme za popularizaciju nauke - ljudi su šetali po površini Meseca, televizija je zavladala svetom zahvaljujući (i) sve široj popularnosti video-rikordera, kalkulatori su došli u svačiji džep, pojavili su se prvi kućni računari... Mnogo novih ideja je do najšire javnosti dospelo kroz SF romane, a filmovi "Odiseja u svemiru 2001" (1968) i "Zvezdani ratovi" (1977), te TV serija "Zvezdane staze" (1966-1969) učinili su da svaki tadašnji dečak poželi da postane astronaut. „Galaksija“ je izrasla upravo na tom entuzijazmu javnosti.

TEMA BROJA - 40 godina Galaksije

Glavni i odgovorni urednil Gavrilo Vučković
Redakcijski kolegijum: Nenad Birovljev, Tanasije Gavranović, Esad Jakupović, Milan Knežević, Boris Radunović, Bogoljub Samardžić,
Tehnički urednik: Dušan Aranđelović

Prvi broj „Galaksije" izašao je 1. marta 1972. U podnaslovu je stajalo „časopis za vazduhoplovstvo, astronautiku i istraživanje buduć-nosti". Od 8. broja, u zaglavlju je bilo „časopis za popularizaciju nauke", a od 1972. to je bio „časopis za nauku i tehnologiju".

TEMA BROJA - 40 godina Galaksije

Kako smo otkrivali nauku

Prošlo je tako brzo, a tih prvih godina od osnivanja Galaksije, redakcija ni sama nije bila sigurna da li ćemo uspeti ili ćemo samo proleteti kao zvezda repatica i nestati u tami medijskog kosmosa. Pre nas nije bilo sličnog primera u tadašnjoj Jugoslaviji, u Evropi nije bilo primera, a u „Dugi“, matičnoj izdavačkoj kući, malo ko je verovao da ćemo trajati više od desetak brojeva. Slično su mislili i novinari drugih redakcija. Nigde se zapravo nauci nije poklanjala veća pažnja.

TEMA BROJA - 40 godina Galaksije

Od erotike…

U časopis Galaksiju premešten sam po kazni, iz časopisa Duga . U ranim sedemdesetim, dobio sam posao kao novinar u erotskom časopisu “Eva i Adam”, koji je osnovao Aleksandar Saša Badanjak. Časopis je bio popularan u svim delovima bivše Jugoslavije, naročito u Sloveniji, i prodavao se u tiražu od nekih 270.000 primeraka - sve dok Gradski komitet SK grada Beograda nije odlučio da časopis kvari omladinu i naložio novinskoj kući “Duga” da ga, po kratkom postupku, zatvori. Da spase šta se spasti moglo, prvenstveno da sačuva čitaoce, rukovodstvo je odlučilo da Evu i Adam transformiše u časopis Duga .

TEMA BROJA - 40 godina Galaksije

Naš hram nauke

Negde duboko u svojim sećanjima nosim najraniju sliku koja me veže za letove u kosmos. To je slika na TV-u astronauta Bormena, Lavela i Andersa odevenih u bele letačke kostime, kako mašu sa palube nosača aviona posle povratka ”apola-8” sa prvog leta oko Meseca (decembra 1968, imao sam šest godina). Kasnije sam, razmišljajući o svom prvom kontaktu sa kosmosom, pokušavao da se setim nečeg dovoljno spektakularnog, što se desilo pre ”apola-8”. Na primer, pogibije astronauta Grisoma, Vajta i Čafija u požaru na vrhu rakete ”saturn” (januara 1967.), smrti kosmonauta Komarova za vreme povratka ”sajuza-1” (april 1967.), ili pogibije Gagarina (mart 1968.). Međutim, uzalud. Istina, znam da sam, pre nego što sam krenuo u školu, u čitanki sestre (ili brata) sa posebnom pažnjom gledao slike Lajke i Gagarina i da sam naučio pesmicu ”Gojko Gagarin”, koju sam ponosno govorio naglas.

TEMA BROJA - 40 godina Galaksije

Kako naučnici vide 2000. godinu

Na osnovu razvoja nauke, postignutih naučnih dostignuća, statističkih podataka o tempu razvoja naučno-tehničke revolucije i drugih značajnih činjenica, naučnici su stvorili verodostojnu sliku sveta u 2000. godini. Prvi značajan pokušaj naučnog „proračunavanja“ budućeg razvoja učinila je 1964. godine američka Rand Koroporacija jednom studijom Gordona Helmera. Od tada se prognozama pridaje sve veći značaj i one su danas jedan od najznačajnijih putokaza privrede svih razvijenijih zemalja.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

GALAKSIJA - 40 GODINA

Ove godine navršilo se 40 godina od izlaska prvog broja „Galaksije“, dugo vremena jedinog mesečnika za popularizaciju nauke i tehnike na području bivše Jugoslavije. Sve do devedestih godina prošlog veka, ovaj tematski redak časopis uživao je nepodeljenu naklonost brojnih čitalaca i mnogima je bio prvi pouzdani prozor u svet naučnih istraživanja i otkrića. U Temi broja, objavljujemo više osvrta na to vreme, iz pera jednog broja nekadašnjih urednika i saradnika „Galaksije“.

ČASOPIS PLANETA Br 54

SARADNICI NA BROJU

Snežana Andrić, Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Milan Dimitrijević, Nina Drndarski, Milan Đurić, Filip Franeta, Branko Gavrić, Ibrahim Hadžić, Grujica Ivanović, Mirko Jakovljević, Branislava Jakšić, Ilijana Jakšić, Esad Jakupović, Vladimir Jeftić, Nataša Jovanović, Vladimir Jovanović, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Borka Marinković, Zoran Matić, Aleksandar Milinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Darko Mladenović, Boris Naumović, Nada Petrović, Jovan Regasek, Dejan Ristanović, Ilja Slani, Mićo Tatalović, Branislav Todorović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar, Zoran Živković

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Dragana Dragićević
Fotografije: Rade Krstinić
Internet: Dragan Bogdanović

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

Sledeći broj izlazi 1. januara 2013