MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 34
Godina VI
Maj - Jun. 2009.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.

 

» Br. 34 Glavni naslovi

arhitekturaNEUROANATOMIJA

Inteligencija u životinjskom carstvu

Papagaj Aleks i pedeset predmeta

Tokom prethodne tri decenije, istraživanja u oblasti komparativne neuroanatomije su pokazala da su mozak i složena kognicija evoluirali od jednostavnijih mozgova nekoliko puta nezavisno, u različitim grupama: kod mekušaca poput oktopoda i lignji, kod koščatih riba poput zlatne ribice, kod hrskavičavih riba poput ajkula i raža i kod reptila i ptica. Nesisari su demonstrirali napredne sposobnosti poput učenja imitiranjem drugih, snalaženja u komplikovanom prostoru, pravljenja i korišćenja alata, čak i mentalnog putovanja kroz vreme (prisećanja na određene epizode iz prošlosti). Sva ova otkrića pomažu naučnicima da razumeju kako nastaje inteligencija.

Pripremio: J.M. Tekst

arhitekturaAERONAUTIKA

Putnički avion iz snova
Odgovor preko okeana

Boing 787 je novi model aviona iz poznate fabrike sa bogatom tradicijom. Ovaj široko-trupni avion, srednje veličine, sa dva mlazna motora, moći će da preveze 210-330 putnika i da preleti čak 15.750 km, pri brzini leta od oko 903 km/h. Prvi probni let ovog aviona planiran je za kraj drugog kvartala ove godine, a prve isporuke očekuju se početkom 2010.godine.
Firma Boing je, krajem devedesetih godina prošlog veka, počela sa razvojem novog tipa aviona koji će zameniti tada veoma konkurentan avion Boing 767 i istovremeno iz trke za potencijalnim kupcima izbaciti konkurentski Erbas A 330. Novi avion je trebalo da udovolji sve većim zahtevima koji su avio kompanije postavljale pred proizvođače, pre svega u pogledu veće brzine leta.

Pripremio: Darko Mladenović Tekst

arhitekturaMEDICINA

Prof. dr Dragan Micić

Endokrinologija
MetaboliČka Memorija

Metabolička memorija šećerne bolesti objašnjava mehanizme nastajanja dijabetesnih komplikacija - kaže dr Micić. - Kao poseban fenomen, metabolička memorija je prvi put pomenuta posle završenih istraživanja iz tzv. Studije o kontroli i komplikacijama u dijabetesu (DCCT) koja je rađena u SAD na obolelima od insulin-zavisnog oblika šećerne bolesti. Bolesnici su bili podeljeni u dve grupe: grupu koja je bila lečena primenom konvencionalne insulinske terapije i drugu koja je lečena primenom intenzivirane insulinske terapije. Studija je prekinuta pre vremena jer je pokazano statistički značajno poboljšanje u grupi bolesnika lečenih intenziviranom insulinskom terapijom, što je bio direktan dokaz da dobra metabolička kontrola šećerne bolesti smanjuje komplikacije u šećernoj bolesti tipa retinopatije, nefropatije i polineoropatije.

Pripremio: M. R. Tekst

Profesor dr Branislava Milenković MEDICINA

Profesor dr Branislava Milenković

Aerozagađenje i dečja pluća
Čist vazduh - zdravo potomstvo

U zimu 1952. godine, hladna magla spustila se na London, primoravši njegove stanovnike da troše više ogreva nego obično. Naglo povećano zagađenje vazduha, pogoršano velikom vlažnošću, isprva nije izazvalo paniku u gradu naviknutom na tešku maglu. Ali, u sedmicama koje su usledile pokazalo se da je to aerozagađenje, i danas poznato kao “Veliki londonski smog iz 1952.”, usmrtilo ili ubrzalo smrt oko 12.000 stanovnika grada, i to uglavnom najmlađih, najstarijih i onih koji su imali neke respiratorne probleme.

Pripremio: G.T. Tekst

arhitekturaISTRAŽIVANJA

Tajne Saturnovog meseca
ENCELADUS najbolje mesto za Život

Interes koji je izazvala „vojadžerova“ poseta postao je osnova misije letelice „Kasini“ koja je poslata na Saturn. Ta letelica je 2004. stigla do Titana, najvećeg Saturnovog meseca, odakle je počela sa ispitivanjem ostatka Saturnovog sistema. Otkriveno je da Enceladus ima dovoljno toplote i da time može sam da izazove promene na svojoj površini. Takođe, na njemu su otkrivena organska jedinjenja, možda podzemni kanali ili čak mora tečne vode. Energija, organska materija i tečna voda su tri uslova za život kakav je nama poznat. Ovo je jedno od najboljih mesta za nastanak života.

Pripremio: M. Jakovljević Tekst

arhitekturaFENOMENI

Već viĐeno
Na mestu Činjenice i bajke

Pojava deja vu (već viđenog) može se desiti svakome, a svako ko je ima odmah će prepoznati opis. To je više od pukog osećaja da smo nešto videli ili radili ranije; to je zapanjujući i često uznemirujući osećaj da se istorija ponavlja, što nije moguće. Ne može se odrediti mesto gde se događaj tačno odigrao, što može delovati kao predskazanje ili san. Subjektivan, čudan i kratkog veka, da ne pominjemo paranormalna objašnjenja, fenomen je složen za proučavanje.

Pripremila: I. Jakšić Tekst

 NGCASTRONOMIJA

U potrazi za pozadinskim zračenjem

Zvezde nisu imale dovoljno vremena

Ono što je u pozadini obično ne zanima naučnike, ali to ne važi za one koje se bave pozadinskim zračenjem. Oni prvo sabiraju svo svetlo koje dolazi iz određenog regiona u svemiru. Potom sistematski oduzimaju od onog što dolazi od poznatih objekata poput zvezda, galaksija i gasovitih oblaka - što se sve naziva prednjim planom. Ako nešto preostane, znaju da je njihov popis nebeskih tela nekompletan.

Pripremio: M. Jakovljević Tekst

Div iz Patagonije PALEONTOLOGIJA

Kako su dinosaurusi porasli

Div iz Patagonije

Najveća poznata kopnena životinja bio je Argentinosaurus, vrsta dinosaurusa koja je živela 100 miliona godina. Bio je dugačak 35 m i težak oko 80 t. Argentinosaurus pripada grupi Sauropoda, u koju spadaju i Diplodokus, Brahiosaurus i Apatosaurus. Sauropodi su imali dugačke vratove, dugačke repove, trup valjkastog oblika i noge nalik na balvane. Nisu svi bili ogromni, ali najveći primerci su zaista bili zapanjujući

Pripremio: J.M. Tekst

Vertikalna farma ISHRANA

Vertikalna farma

Poljoprivreda na nebu

Hidroponski metropolis u kojemu se hrana gaji u istim zgradama u kojima ljudi žive možda zvuči neverovatno ali ova ideja dobija sve širu podršku brojnih korporacija i medija; u poslednje dve godine, o vertikalnim farmama su pisali i Wired Magazine, Scientific American, Science, Popular Science, BBC i CNN... S obzirom da će broj ljudi dostići 9,2 milijarde do 2050. (od kojih će 80% živeti u gradovima), dakle povećaće se za trećinu od sadašnjih 6,7 milijardi, a već koristimo 80% zemlje povoljne za ratarstvo, odnosno 41% od ukupne površine kopna, nastaće potražnja za vertikalnim farmama pošto za drugačije farme neće biti mesta.

Pripremio: Mićo Tatalović Tekst

Živorad ČekovićHEMIJA

Akademik Živorad Čeković, redovni profesor Hemijskog fakultetau Beograd

Čarobni svet Molekula

Okruženi smo hiljadama hemijskih preparata, govorimo o “kućnim” hemikalijama, pijemo mleko sa aditivima, u ishrani koristimo “jodiranu” so, bol u glavi odstranjujemo tabletom aspirina, diskretni miris parfema deluje prijatno na naša čula. Pa ipak, hemija je kao nijedna druga nauka neprestano raspeta na medijskoj golgoti. Novine i televizijske emisije vrve od izveštaja o “ekološkim bombama” i “incidentima”, havarijama u hemijskim postrojenjima, hrani punoj pesticida, trovanju osiromašenim uranijumom. Te katastrofične priče emituju “loše vibracije”, koje odvlače pažnju od činjenice da se sa hemijom srećemo “od jutra do povečerja” i da u mnoštvu savremenih hemikalija ima štetnih, smrtonosnih i eksplozivnih ali i blagotovrnih, spasonosnih i korisnih, koje naš život čine udobnijim, bogatijim i sigurnijim

Pripremio: M. Rajković Tekst

 SimetrijaFIZIKA

Simetrija
Vagnerovo zaveŠtanje

Vekovima, osećaj za simetriju se izgrađivao, da bi simetrija postala jedan od najznačajnijih principa sklada i osećaja za lepotu u umetnosti i u prirodnim zakonima. U ovom tekstu nas, međutim, neće interesovati subjektivan osećaj za simetriju, već njena povezanost sa fizičkim zakonima. Interesuje nas ne simetrija koja se pojavljuje u oblicima pojedinih predmeta već simetrija samih zakona fizike.

Pripremio: D. Čevizović Tekst

 Razvoj semaforaSAOBRAĆAJ

Razvoj semafora
Od gasa do diode

Krajem 18.veka na drumovima pojavila su se prva samohodna vozila. Bila su glomazna i više nalik na traktore ili primitivne autobuse nego na automobile, a pokretao ih je parni motor. Nije ih bilo u velikom broju. U prvoj polovini 19.veka pojavile su se železnica, koja se sredinom istog veka razgranala po Evropi i Americi. Drumski saobraćaj nije joj bio konkurentan do pojave motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Eksperimenti sa ovakvim motorima su rađeni decenijama, ali je tek 1880. godine Karl Benc iz Manhajma u Nemačkoj predstavio prvi uspešan automobil. Par decenija kasnije, početkom 20.veka, putevima su već krstarili različiti modeli serijski proizvedenih vozila.

Pripremio: Vladimir Milojević Tekst

 Stiže najtoplije leto KLIMA

StiŽe najtoplije leto

Prošla godina je deveta po redu na listi najtoplijih godina od 1880. otkada se sistemski istražuje i meri temperatura u svetu, i najtoplija u ovom milenijumu! Ovo su naučnici iz Godard Instituta za svemirske studije (GISS) objavili kao ishod klimatoloških istraživanja za 2008. godinu. U studiji se najavljuje da će možda već ova godina biti najtoplija otkada se meri temperatura i da je moguće približavanje polarnog leda središtu Evrope. Komentarišući izveštaj GISS-a Nedeljko Todorović, meteorolog, ističe da se u njemu naglašavaju podaci u prilog senzacionalističke slike klimatskih događaja i da bi mogli da se sagledaju i na druge načine, pogotovo ono o uticaju Sunca na klimu planete.

Branka Jakšić Tekst

 SalomeLEGENDA

Salome

Sa glavom proroka na tanjiru

O Salomi se govori u prva dva jevanđelja Novog zaveta: u drugom po redu, ali najranije napisanom, Jevanđelju po Marku, navodi se da je Salome bila pastorka Iroda Antipe, vladara koji je učestvovao u smaknućima Jovana Krstitelja i Isusa Hrista.
Salome je bila ćerka Irodijade, unuke Iroda Velikog, poznatog po izgradnji Drugog hrama u Jerusalimu. Irod Antipa je bio sin Iroda Velikog i nosio je titulu tetrarha zemalja Galileje i Prereje, kojima je vladao je od 4. do 39.godine nove ere. Salomina majka Irodijada bila je udata se za svog strica Iroda Antipu

Oliver Klajn Tekst

 NGCKOSMOLOGIJA

Zagonetka metana na Marsu i Titanu

Molekularne preteČe Života

Pored Zemlje, Mars je planeta koja ima najviše potencijala za život u Sunčevom sistemu. Mars ima slične procese formiranja, sličnu istoriju klime, rezervoare vode, vulkane i druge geološke procese. U takvu sredinu bi se jednostavno uklopili mikroorganizmi. Najveći Saturnov mesec, Titan u prošlosti je posedovao uslove pogodne za nastanak molekularnih prethodnika životu, pa neki naučnici veruju da je možda u prošlosti tamo bilo života

Pripremio: M. Jakovljević Tekst

 Achillea chrysocoma depressaLEKOVITE BILJKE

Lek od Pamtiveka

Bilje je najstariji lek svih naroda, u svim vremenima na svim kontinentima, podseća akademik Jovan Tucakov u radu “Dren u životu, običajima i zdravstvenoj kulturi” (Glas CCCXIX SANU). Znanje o lekovitom bilju najstarije je čovekovo znanje o lečenju uopšte, a pisani zapisi o tom znanju postoje otkad postoji i pismo.
Naš narod pripisivao je bilju tajanstvenu moć, nadevao mu imena od milja koja su imala “stvarno značenje” (dobričica, očobajka, majkina dušica, vidova travica, odoljen). U našoj narodnoj medicini ”beli luk se javlja kao univerzalno sredstvo, kao panaceja...” (Čajkanović, 1985:26-29)

Pripremio: M. Rajković Tekst

 LEKOVITE BILJKE

Od biljke do fitoterapije

Lekovita svojstva biljaka su često otkrivana posmatranjem životinja koje ih jedu da bi se izlečile. Antiseptičko i psiho-terapijsko delovanje aktivnih supstanci aromatičnih biljaka su među najpopularnijim temama istraživanja 20. i 21. veka. Ima i biljnih vrsta koje nestaju sa lica planete a da sva njihova lekovita svojstva nisu dovoljno otkrivena.

Pripremio: J. Lalić Tekst

 NGCNAUKA KAO ŽIVOT

Dr Nebojša Menković, naučni savetnik Instituta za proučavanje lekovitog bilja “Dr Josif Pančić” u Beogradu

Fitoterapija - iskustvo milenijuma

Kada sam na drugoj godini studija nameravao da pišem studnetski rad iz organske hemije, profesor Dana Stefanović kaže: “Šta će ti hemija, treba da se baviš lekovitim biljem, uzmi temu iz farmakognozije”. Nisam ni znao za taj predmet, ali nije pogrešila, na tome sam joj zahvalan. „Čovek ne bira poziv, poziv bira čoveka”, kaže o “prvom susretu” s farmakognozijom danas najpozantiji naš farmakognost dr Nebojša Menković, naučni savetnik Instituta za proučavanje lekovitog bilja “Dr Josif Pančić” u Beogradu i profesor univerziteta u Nišu i Podgorici.

Pripremio: M. Rajković Tekst

   

ČASOPIS PLANETA Br 34

SARADNICI NA BROJU

Jozef Baruhović, Dalibor Čevizović, Milan Dimitrijević, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Branka Jakšić, Ilijana Jakšić, Vladimir Jovanović, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Jelisaveta Lalić, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Branislav Miljković, Darko Mladenović, Viktorija Podboj, Mićo Tatalović, Milomir Tomić, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar.

Izdavač i osnivač: „Belmedia”d.o.o
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Branka Savković
Fotografije: Rade Krstinić
Internet prezentacija : Dragan Bogdanović

DISTRIBUCIJA: Data Press, Beograd, Kondina 24, 011/33 40 440
ŠTAMPA: „Batatisak“, Beograd, Miloša Savkovića 4-6, 011/38-20-333

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
 

Sredinom septembra, prateći domete tehnologije, prvi broj našeg lista našao se na računarskoj mreži, u digitalizovanom obliku, zajedno sa još deset prethodno izdatih brojeva. Svi oni koji se zanimaju za sadržaje koje “Planeta” objavljuje a koji zbog različitih razloga nisu u mogućnosti da list nađu na kioscima od sada ga mogu čitati na adresi

http://planeta.
digitalnikiosk.com/

 

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA