Eminentni stručnjak za endokrinu hirurgiju, ass. dr sci. med. Marko Buta, konsultant
beogradske Opšte bolnice Acibadem Bel Medic, kaže da se tireoidni karcinomi generalno smatraju oboljenjima
sa veoma dobrom prognozom, i sa izvanrednim šansama za preživljavanje
Trebalo je da prođe čitavih pola veka od smrti Nikole Tesle da bi se
započelo sa studioznim istraživanjima njegovih patentnih spisa i utvrdio konačan spisak
svih patenata koje je prijavio u 26 zemalja širom sveta. Ono što je i posle završetka
tog velikog i značajnog posla ostalo obavijeno velom tajne bili su pronalasci koje
Tesla iz različitih razloga nije uspeo da zaštiti. Tek petnaestak godina kasnije,
zahvaljujući pažljivoj analizi obimne građe iz Tesline lične arhive koja se čuva
u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu, objavljen je detaljan uvid u ovaj do tada i
stručnoj i široj javnosti nepoznati deo stvaralaštva genijalnog naučnika,
inženjera i pronalazača
Prvi je i najlakši elemenat u prirodi. Vodonik je dvoatomni gas bez boje, mirisa i ukusa. Nije otrovan, a čak je 14,4 puta lakši od vazduha.
Mada sa uzdržanošću, naučnici kažu da sačinjava čak tri četvrtine mase svemira! Na to astrofizičari dodaju da
se zvezde u nizu uglavnom sastoje od vodonika u obliku plazme. Na našoj planeti, u obliku gasa, ima ga u veoma malim količinama.
A bez vodonika se ne može. Ni život se ne bi mogao zamisliti...
Vodonik (Hydrogenium) je ne samo najrasprostranjeniji, nego i nastariji hemijski
element u svemiru. U Periodnom sistemu je na prvom mestu, čini "familiju za sebe", pisci udžbenika
neorganske hemije kažu da mu je zapravo teško naći mesto, negde je između alkalnih i halogenih elemenata
ili iznad obe ove grupe. Kada je i kako nastao vodonik, koji čini najveći deo Sunčeve mase?
"U toku je rađanje privrede pokretane vodoničnom energijom", nagovestio je još početkom veka
futurolog Džejms Kanton (Extreme Future, 2006). "Ta energija će", pojasnio je Kanton, "dovesti do sveobuhvatnih
promena, koje će se odvijati brzinom do sada nezabeleženom u istoriji". Elektrane na vodonik, ma koliko sada delovale
fency, nekome i "krajnje apsurdno", najavljuju dolazak novog doba.
Vodonik je odigrao ključnu ulogu u razvoju kvantne teorije, dvadesetih godina prošlog veka.
Jedan od razloga zašto je baš vodoniku pripala ta krupna uloga je njegova jednostavnost. Vodonik je jednostavne strukture,
najjednostavnije (1 proton i 1elektron), svi ostali elementi se sastoje iz više protona i više elektrona. Ako imamo samo dve
čestice, postoje realne šanse da se sve elgantno opiše matematički i nađe analitičko rešenje. U okviru kvantne mehanike,
Šredingerova jednačina (Erwin Schrödinger, 1887-1961) je praktično ekvivalent drugog Njutnovog zakona, jednačina dinamike
za kvantnomehaničke sisteme. Šredingerovu jednačinu možemo da postavimo za vodonikov atom i kao njeno rešenje dobijemo
opis celog stanja vodonikovog atoma.
Način života u budućnosti sve češće zaokuplja našu pažnju. Stručnjaci širom sveta su posvećeni
razvoju novih tehnologija za dobijanje energije, njihovoj isplativosti i uticaju na životnu sredinu.
Istraživanja su skupa, često komplikovana, počev od preciznih laboratorijskih analiza i terenskih istraživanja
pa do dubokih bušenja kroz Zemljinu koru; ipak, mnogo šta je ostalo nedovoljno ispitano. Kad su u pitanju
istražna bušenja, zna se da se oko99% dubokih bušenja odnosi na istraživanja/proizvodnjiu nafte i gasa.
Međutim, iz ovih bušotina se ne dobijaju skoro nikakve informacije o vodoniku (H2). Potraga za održivim
snabdevanjem energijom uz niske ekološke i ekonomske troškove je glavni pokretač u kontekstu energetske
tranzicije ka društvu sa niskim emisijama ugljenika.
Vodonik (H, hydrogenium - stvaralac vode) je, u sistemu elemenata,
prvi i najlakši hemijski elemenat. U uobičajenim uslovima pritiska i temperature,
vodonik je dvoatomni gas bez boje, mirisa i ukusa.
Koncept nacionalne vodonične strategije predstavlja pionirski poduhvat s obzirom da nema ozbiljnije države koja ne razmatra
kako će uhvatiti korak sa razvojem tehnologija za vodonik. Pripremili ga je radna grupa koju čine predstavnici Mašinskog fakulteta,
Instituta Mihajlo Pupin i Poslovnog udruženja Elektromašinogradnja (koje čini 13 srpskih firmi), kao i nekoliko eksperata. Cilj strategije
je da ukaže na potrebu integralnog promišljanja sadašnjeg i budućeg razvoja srpske energetike u pravcu primene vodonika, kaže dr Radivoje
Mitrović, redovni profesor Mašinskog fakuleta Univerziteta u Beogradu i rukovodilac Vodonične strategije Srbije.
Vodonik se razmatra i kao fuziono gorivo, kaže prof. Grgur. Fuzija je jedan od izvora energije budućnosti.
U Velikoj Brataniji fizičari su uspeli da održe fuzionu reakciju 17 minuta. U njoj se dobija ogromna količina energije.
Reakcija se održava magnetnim poljima, mada se ne koristi čist vodonk već njegovi izotopi, deuterijum ili tricijum.
Englezi intenzivno rade na tome, tako da fuzija u narednih dvadesetak godina ima izglednu perspektivu.
Kada sa kaže motori sa unutrašnjim sagorevanjem (MSUS), misli se uglavnom na benzinske
i dizel motore, ali tu spadaju i gasne turbine, mlazni i raketni motori. Za proizvodnju električne
energije i pogon vozila koriste se i gorivne ćelije, pa i njih treba uključiti u ovu priču, posebno
kada je reč o vodoniku, jer je vodonik jedino gorivo za gorivne ćelije koje se koriste za pogon vozila,
kaže dr Miroljub Adžić, profesor emeritus Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Intenzivan razvoj raketa tokom 20. veka odvijao se u naglim skokovima zahvaljujući primenama
novih vrsta goriva koje je pratio tehničko-tehnološki razvoj zasnovan na primeni novih materijala i konstruktivnih
rešenja raketnih motora i korpusa raketa. Prve rakete su koristile goriva slabije energetske vrednosti (npr.alkohol)
ili oksidatore koji sadrže vodu (vodonik-peroksid, azotna kiselina) jer tadašnji raketni motori nisu mogli da izdrže
veća termička i mehanička opterećenja. Veliki prodor u kosmos ostvaren je korišćenjem motora koji su koristili tečni
kiseonik i ugljovodonična goriva (kerozin) sa kojima je postignuta relativna masa tereta lansiranog u Zemljinu orbitu
od 2-2,5% startne mase rakete nosača.
Zbog sve većeg zagađenja životne sredine i posledica koje to izaziva po prirodu i ljudsko zdravlje,
danas se kod materija koje ljudi upotrebljavaju pojavljuje i zahtev da ne zagađuju okolinu. Među njima su i goriva,
materije koje pri oksidaciji (najčečće sa kiseonikom iz vazduha) u toku sagorevanja ili gorenja imaju niz egzotermnih
hemijskih reakcija u kojima se, zbog promene hemijskih sastojaka, stvaraju toplota i produkti sagorevanja.
Različita goriva i njihovi produkti sagorevanja utiču na okolinu na različite načine, što se utvrđuje tek nakon
temeljnog ispitivanja njihove toksičnosti, npr. prirodni gas pri sagorevanju daje toplotnu energiju koja se koristi
za grejanje stanova i preduzeća, kao i u elektranama za proizvodnju električne energije.
Za mnoge ljude železnica, odnosno vozovi nisu samo puka prevozna sredstva kojima se stiže do
određenih mesta već pojava koja fascinira i o kojoj ima šta da se sazna. Postoji veliki broj specijalizovanih
časopisa posvećenih železničkom transportu, pre svega u anglosaksonskim zemljama. U našoj zemlji izlazi
časopis „Železnice“, nastao još 1945. godine.
Mnoge navike doprinose lošem zdravlju mozga, ali najveći uticaj imaju: previše sedenja, nedostatak druženja,
neadekvatan san i hronični stres. Dobra vest je, ipak, da su ovo navike koje je relativno lako menjati.
Dr Rudolf Tanzi, direktor Jedinice za istraživanje genetike i starenja u Opštoj bolnici u Masačusetsu (SAD),
navodi za "Harvard Health" da je previše sedenja povezano sa promenama u delu mozga koji je odgovoran za pamćenje,
a koje mogu da budu preteča kognitivnog pada i demencije. S obzirom na činjenicu da prosečna odrasla osoba sedi šest
i po sati dnevno, dr Tanzi preporučuje kretanje na svakih 15 do 30 minuta sedenja, makar to bila i šetnja po kući,
sklekovi uz kuhinjski pult, nekoliko čučnjeva ili iskoraka…
Artin Arshamian (Karolinska Institute, Stokholm, Švedska) i njegove kolege ispitivali
su mogućnosti procene da je neko bolestan - samo gledajući lice te osobe. Tim naučnika je radio sa
169 volontera iz šest različitih kulturnih sredina, uključujući stanovnike Stokholma, lovce-sakupljače
u prašumama Tajlanda i Malezije, ljude u primorskim pustinjama Meksika.
Eksperimentalna vakcina protiv HIV-a, zasnovana na mRNA - istoj tehnologiji koja se koristi
u dve vakcine protiv Covid 19 - obećava da bi mogla efikasno da deluje i kod miševa i primata. Prema rezultatima
istraživanja američkih naučnika iz Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti (NIAID),objavljenim u
Nature Medicine, nova vakcina je bezbedna i podstiče stvaranje željenih antitela, kao i ćelijske imune odgovore
protiv virusa sličnog HIV-u. Rhesus makaki majmuni, koji su primili primarnu vakcinu praćenu višestrukim dopunskim
inokulacijama, u poređenju sa nevakcinisanim životinjama, imali su 79 odsto manji rizik od infekcije virusom
imunodeficijencije majmuna (SHIV).
Vakcine se dizajniraju s ciljem da izazovu snažan i dugotrajan imunološki odgovor, stvaranjem memorijskih T-ćelija, i B-ćelija.
U skladu s tim, vakcina protiv malih boginja- zaušaka-rubeole (MMR), data u ranom detinjstvu, kao i vakcina protiv tetanusa-difterije-velikog kašlja (DTP),
koja treba da se daje na svakih 10 godina, štite od bolesti po kojima su dobile ime. Izgleda, međutim, da one imaju i neočekivani bonus: pobuđuju
i unakrsno reaktiviranje memorijskij T-ćelija, odnosno sposobnost da odgovore na proteinske mete (antigene) koji su prisutni u drugim mikrobima,
uključujući i virusne antigene SARS-CoV-2.
Prema studiji objavljenoj u PNAS (Proceedings of the National Academy of Sciences), američki naučnici sa
Medicinskog fakulteta Albert Ajnštajn tvrde da bi oživljavanje jednog procesa, koji se inače usporava sa starenjem,
moglo da nas zaštiti od ateroskleroze, glavnog uzročnika srčanih i moždanih udara. Predvođen dr Ana Marijom Kuervo,
tim naučnika uspešno je smanjio plak koji sužava arterije kod miševa, i to pojačavanjem autofagije posredovane šaperonom
(CMA – Chaperone Mediated Autophagy), ćelijskog procesa čišćenja organizma koji je dr Kuervo otkrila 1993. godine.
Venera se često smatra Zemljinom "paklenom bliznakinjom" zbog guste kaustične atmosfere,
visokog pritiska i užarene površine. Ovu planetu obavija gusti sloj oblaka koji sprečavaju većinu orbitalnih
stanica da prodru kroz njih što je, zajedno sa paklenim uslovima koji vladaju na njenoj površini, prouzrokovalo
to da planeta dobije mnogo manje pažnje nego Mesec ili Mars.
Pre tri decenije otkrivena je prva planeta izvan Sunčevog sistema. Do danas ih je otkriveno više od pet hiljada.
Neke od njih su toliko velike da spadaju u omanje zvezde. Astronomi sa MIT-a izučavali su egzoplanete otkrivene pomoću NASA-inog
svemirskog teleskopa "Kepler" i utvrdili postojanje tri objekta koja su preveliki da bi bili planete. Dodatno, merenja su vršena
i pomoću teleskopa "Gaia" Evropske svemirske agencije (ESA). Tom prilikom utvrđeno je da su tri egzoplanete (Kepler-854b,
Kepler-840b i Kepler-699b) dva-tri puta veće od Jupitera.
Krajem januara, međunarodni timovi naučnika (Poljska, Novi Zeland i Japan) potvrdili su postojanje velike
crne rupe koja slobodno putuje našom galaksijom na udaljenosti od otprilike 5000 svetlosnih godina od Zemlje.
U naučnoj studiji nedavno objavljenoj u časopisu "Frontiers in Microbiology" navodi se da će astronauti
na Marsu imati kiseonik, vodu, hranu i sve što im je potrebno - i to na samoj Crvenoj planeti! Kako? Cijanobakterije mogu
da koriste gasove prisutne na Marsu, pri niskom ukupnom pritisku, kao izvor ugljenika i azota, navodi se. Pod tim uslovima
ove bakterije zadržavaju sposobnost rasta u vodi koja sadrži samo prašinu kao što je ona na Marsu a koja se može koristiti
za ishranu mikroorganizama. To bi omogućilo da dugoročne misije na Marsu budu samoodržive, ističe glavni autor studije Kiprijen
Verse, astrobiolog Laboratorije za primenjenu svemirsku mikrobiologiju na Univerzitetu u Bremenu (Nemačka).
Asteroid Rjugu ima prečnik od oko 980 m i pripada asteroidnoj grupi tipa C
(visok sadržaj ugljenika). Japanska svemirska agencija je, 2014. godine, lansirala ka asteroidu
svemirsku letelicu "Hajabusa 2", koja je stigla na cilj juna 2018. i kružila oko njega duže od
godinu dana. Tokom tog dela misije poslala je četiri rovera na površinu asteroida. Po okončanju
zadatka, na našu panetu dostavljen je uzorak ovog svemirskog tela, decembra 2020.
Prvi aktivni komunikacioni satelit, Telstar 1, lansiran u Zemljinu orbitu 1962. godine,
za samo nekoliko meseci rada uspešno je testirao radikalnu novinu u elektronskim komunikacijama -
prenos signala i podataka uživo, širom planete
Dijamanti, retki i veoma dragoceni na Zemlji, obilno su rasuti po svemirskim prostranstvima.
To pokazuje studija američkih istraživača sa Državnog univerziteta Arizone i Univerziteta Čikago, koji su izučavali
egzoplanete (planete izvan našeg Sunčevog sistema) bogate ugljenikom. Ustanovljeno je da bi neke od njih mogle biti
sačinjene od dijamanata i silicijuma, koga na Zemlji ponajviše ima u kvarcu i pesku.
Odvojeno od Jadranskog mora gordim Velebitom prostire se Gospićko polje
sa rekom ponornicom, a u njegovom okrajku selo Smiljan nazvano po mirisnom poljskom cveću - smilju...
Na Filozofskom fakultetu Velike škole u Beogradu, počev od 1905.godine, proučava se matematika.
A kada je 1947. osnovan Prirodno-matematički fakultet, studije matematike su postale deo tamošnje akademske nastave.
Na studijama je školske 1977/78. uveden predmet: filozofija matematike. U najkraćem, to je grana filozofije koja proučava
pretpostavke, osnove i implikacije matematike. Njen cilj je da se razumeju priroda i metode matematike jer logička struktura
i priroda matematike daju filozofiji novu dimenziju. Pravci filozofije matematike su: platonizam, formalizam, logicizam, spoznajne teorije i socijalni konstruktivizam.
Vozilo koji je austrijska kompanija "Deus" predstavila početkom aprila u Njujorku biće
jedan od najsnažnijih ikada napravljenih automobila. Sportski automobil "vejen" je vrhunske klase, tzv.
hiperautomobil, čiji elektro-agregati po kompjuterskim simulacijama mogu da proizvedu čitavih 2200KS (1,64MW)!
Maršalska ostva su arhipelag Tihog okeana, u okviru Mikronezije.
Reč je o nezavisnoj državi nastaloj iznad potopljenih vulkana. Sastoji se iz dve
veće grupe ostrva i atola koji se nazivaju Ratak i Ralik. Na ogromnom vodenom
prostranstvu je vrlo malo zemlje, svega 180 km2, gde živi oko 60.000 stanovnika.
Parenja kod životinja u krajevima sa umerenom ili hladnom klimom
po pravilu ima sezonsku učestalost. U tom razdoblju mnogi kičmenjaci dobijaju
sekundarne polne karakteristike (na primer, menjaju boju i dobijaju "svadbeno
ruho" pre parenja, što je slučaj kod nekih riba i ptica). Početak sezone parenja
regulisan je sezonskom aktivnošću polnih žlezda, koje proizvode hormone koji podstiču
polnu aktivnost životinja. U tropima se životinje ne razmnožavaju striktno periodično,
ali čak i tamo je početak parenja često tempiran tako da se poklopi s kišnom sezonom..
Pandemija koja lagano jenjava poremetila je ljudske živote i odložila mnoge planove.
Upravo u trenutku proglašenja njenog početka 2020. godine, objavljeno je jedno značajno naučno delo:
monografija "Autohtone sorte jabuke u Srbiji i Crnoj Gori" dr Evice Mratinić, redovnog profesora u penziji
Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ova knjiga, koja predstavlja svojevrsnu "banku gena" i
"banku znanja" za sadašnje i buduće generacije njenih kolega koji se bave oplemenjivanjem, sada dobija i
prvu medijsku pažnju. Ona je plod profesorkinog tridesetogodišnjeg rada sa saradnicima na terenu i u laboratoriji.
Drevni ljudi su hiljadama godina namerno modifikovali svoje zube, širom sveta.
Arheološki nalazi namernih modifikacija zuba prvi put su pronađeni u Evropi 1989. godine u nekropolama
iz doba Vikinga. Deformacije u vidu brazdi bile su prisutne na prednjim zubima muškaraca.
Namena ove prakse ostaje nejasna, a razlozi su brojni.
Geološko-paleontološka zbirka je muzej zatvorenog tipa u sastavu Rudarsko-geološkog
fakulteta Univerziteta u Beogradu, a čine je zbirke Departmana za regionalnu geologiju i Departmana
za paleontologiju. Formirana je 1889. godine, da bi se unapredila nastava i studenti stekli
što više praktičnih znanja.
Izložbom "Evolucija" Prirodnjački muzej u Beogradu zaokružio je jubilarnu 2020.
godinu i obeležavanje 125 godina postojanja. Po mnogo čemu jedinstvena izložba "Evolucija",
u decembru 2021. godine otvorena je u Galeriji muzeja na Malom Kalemegdanu broj pet.
Galerija nauke i tehnike SANU bila je, od kraja marta do kraja aprila,
domaćin izložbe "Projekat Vinča: novi arheološki izazovi", u organizaciji Centra za
digitalnu arheologiju, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
U jednoj novoj studiji objavljenoj u "Earth Science Rewiev" grupa stručnjaka pominje Balkanadoliju, kontinent koji se nalazio se između Evrope, Afrike i Azije.
Kada je, pre oko 34 miliona godina, opao nivo mora, Balkanadolija je postala "most" kojim su se brojne životinje doselile na jug Evrope, pre nego što je, u Eocenu, veliki broj sisara u zapadnoj Evropi nestao u vreme jedne od epoha izumiranja. To pominju naučnici iz Evropskog centra za istraživanje geonauke životne sredine.
Naučnici sa Univerziteta Harvard (SAD) su, u saradnji sa Univerzitetom Emori,
napravili "biohibridnu ribu". Za njenu izradu koristili su papir, plastiku, želatin i dve
trake živih ćelija srčanog mišića, u nameri da kontrakcije povlače riblji rep s jedne na drugu
stranu i time omoguće ribi da pliva. Studija je objavljena u magazinu "Sajens". Video prikaz na tviteru prikazuje robotsku ribu koja maše repom i kreće se oko 20 sekundi..
Jedan istraživački tim biologa, proučavajući majmune u Gabonu, u zapadnoj Africi,
primetili su da šimpanze hvataju insekte i stavljaju ih na otvorene rane. I ne samo to - osim
svojih na taj način leče i rane drugih iz čopora. Rezultate istraživanja objavili su u časopisu
"Current Biology". Na čelu istraživanja bila je Simona Pika, biolog na Univerzitetu u Osnabriku (Austrija).
U Jadranskom moru se sve češće nailazi na nove vrste organizama,
što se uglavnom smatra za posledice klimatskih promena. Nedavno otkrivenu vrstu
meduze iz roda Aurelia opisali su i potvrdili naučnici iz Instituta za more i
riobalje Univerziteta u Dubrovniku - na osnovu jedinke pronađene u Rovinju, leta 2020.
Velika suša koja već dugo vlada na jugozapadu Severne Amerike najgora je za poslednjih 1.200 godina,
pokazuje jedna studija objavljena u časopisu "Nature Climate Change", u kojoj se ističe da će se takvo stanje
najverovatnije nastaviti u 2022. Na zapadu Sjedinjenih Država i na severu Meksika, od 2000. vlada suša koja nazivaju
"megasušom". To je najduža suša za poslednjih osam vekova, u ovom delu sveta!
Meteorolozi koji rade u istraživačkoj stanici "Konkordia", postavljenoj na
mestu za koje se smatra da je najhladnije na Zemlji, 18. marta izmerili su temperaturu koja je
iznosila -11,5 stepeni Celzijusovih. Uobičajena dnevna temperatura na tom mestu iznosi oko
-49 stepeni, tj. oko 38 stepeni više?
Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Vladimir Jelenković, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Rastko Kostić,
Dragan Lazarević, Dubravka Marić, Borka Marinković, Jelena Marjanović, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Vladimir Nikolić, Ana Paunović, Miloš Rastović, Zorana Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović,
Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
