ORNITOLOGIJA

Dubravka Marić

Zaštita ptica kao plemenit hobi

Crveno upozorenja za opstanak ptica

Jedan od najsurovijih načina trovanja ptica grabljivica je kada golubari perje sopstvene ptice, koju nazivaju „kamikazom“, namažu otrovom i puste. Najgore je što će takav golub, pre nego što naškodi grabljivici ili bilo kome drugom s kim dođe u kontakt, prvo otrovati sebe - radeći najprirodniju stvar na svetu: sređujući perje.

Projekat „Crvena knjiga faune Srbije“ realizovan je po ugledu na sličan projekat Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN). Knjiga prikazuje stanje životinjskih vrsta na teritoriji Srbije, navodi koje od njih su ugrožene a koje su izumrle. Treći tom „Crvene knjige faune Srbije“, koji je posvećen pticama, objavljen je 2018. U našoj zemlji je, kroz različite monitoringe, pouzdano zabeleženo stalno, privremeno i povremeno prisustvo 352 vrste ptica, među kojima je za potrebe izrade „Crvene knjige faune Srbije“, bilo moguće analizirati 255 vrsta. Procenjeno je da se danas čak 123 vrste ptica u našoj zemlji suočavaju sa mogućnošću nestanka.
- Monitoringe rade različite institucije, kao što su Zavod za zaštitu prirode Srbije, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Prirodnjački muzej, ali i mi. Prošle godine smo imali popis belih roda, koji se radi na deset godina. Na terenu stalno imamo popise određenih vrsta. Popise samoinicijativno sprovode i građani koji su posmatrači ptica. Postoje razne aplikacije koje olakšavaju popise, kao što je naša besplatna aplikacija „Ptice na dlanu“. Ali, to nije planski monitoring nego ljudi prosto unose podatke. Postoje planski monitorinzi za određenu vrstu kojoj treba proveriti brojnost. Problem je u tome što svaka organizacija ima svoju aplikaciju za prikupljanje podataka i svoju bazu gde ih čuva. To je sad i pitanje saradnje, međuinstitucionalne i državne, i civilnog sektora kojem mi pripadamo. Ipak, postoji relativno dobra saradnja i mogu se dobiti podaci od nadležne organizacije. Treći tom „Crvene knjige faune“ je dobar primer takve saradnje - ocenjuje Uroš Stojiljković, menadžer za odnose sa javnošću Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
 Degradacija i smanjenje staništa, naročito u svetlu klimatskih promena, predstavljaju otežavajuće faktore koji doprinose nezakonitim oblicima stradanja ptica. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je, zahvaljujući predanom radu svojih članova, volontera i simpatizera, najznačajniji izvor informacija u vezi sa tim. Među takvim pretnjama su elektrokucija (kada ptica strada od strujnog udara) i kolizija (ako ptica udari u delove sistema) na dalekovodima. Lov, krivolov i sakupljanje jedinki, uz koje ide i krijumčarenje ugrožavaju četrdeset vrsta ptica, dok zagađenja izazvana poljoprivrednom delatnošću, u šta spada i trovanje pesticidima, ugrožava najmanje 44 vrste ptica u Srbiji.

Opasnost od zatrovanosti

- Grabljivice su na vrhu lanca ishrane i ima ih najmanje od svih ptica. Mnoge od njih se rado hrane i lešinama, naročito zimi. Kritično razdoblje je od novembra do marta, kada su usevi na poljima skinuti a vegetacija suva, pa grabljivice lakše uočavaju zatrovane životinjske ostatke koji u principu nisu namenjeni njima. Za trovanje nepoželjnih životinja - pasa, šakala, lisica, vukova, jazavaca, divljih svinja, golubova i svih vrana - najčešće se koristi insekticid furadan, čije aktivno jedinjenje karbofuran utiče na centralni i periferni nervni sistem. Furadan je kod nas zabranjen 2014. ali se i dalje ilegalno prodaje na tržištu. Tako je 2018, u Senti, čovek prodavao 15 litara tog otrova, što je dovoljno da ubije 15 hiljada ljudi! Na ovaj način stradaju i ptice iz porodice vrana, koje se takođe hrane lešinama. Prošle godine smo imali jedan od najvećih slučajeva takvog trovanja u ovom delu Evrope, kada je kod sela Nakova, u Vojvodini, stradalo oko osam stotina ptica iz porodice vrana, ali i druge životinje. Takođe, zime su sve toplije pa ima i sve više glodara. Rodenticidi bi trebalo da se stave u rupu i da se svaka rupa zatvori - a to se ne radi. Imali smo slučaj da su ljudi otrov rasturali mašinama za rasturanje veštačkog đubriva. Žrtve upotrebe rodenticida su i sove koje se hrane glodarima, kao i orao mišar - upozorava doktor veterinarske medicine Danica Veljković, stručna saradnica za upravljanje projektima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Zatrovani mamci su uglavnom komadi mesa premazani otrovima jarkih boja: furadan je ljubičasto-roze, kreozan je žut, a lanate je uglavnom plave boje. Novosađani koji su se jednog junskog dana 2017. našli u centru grada, videli su mladog sokola koji je u letu jeo svoj plen i odmah se srušio. U njegovim zgrčenim kandžama je ostalo golubje perje, od kojeg je pojedino bilo ofarbano u roze. Laboratorijska analiza je potvrdila izazivača trovanja - furadan.

Prevara vabilicama

Nezakoniti lov vatrenim oružjem, koji obuhvata krivolov i lovokrađu, jedan je od najčešćih i najrasprostranjenijih zločina nad pticama u Srbiji. Drugi važan problem predstavlja neadekvatno gazdovanje lovištima i neodrživo gazdovanje populacijama ptica koje su, na osnovu Zakona o divljači i lovstvu, svrstane u divljač, a što značajno doprinosi smanjenju njihove brojnosti. Prepelica je selica koja je često predmet krivolova.
- Kada govorimo o prepelici, veliki problem je upotreba elektronskih vabilica. Preko zvučnika se emituje oglašavanje mužjaka da bi se privukle prepelice koje se noću sele za Afriku. Onda se pojavljuju krivolovci sa puškama i ptice masovno stradaju. Čak i da prežive, prepelice se vabilicama privlače na nepogodna staništa, poput njiva tretiranih pesticidima, što utiče na njihovo zdravlje. Veliki problem su lovno-turističke agencije koje dovode strance kod nas, a koje na terenu prekoračuju nadležnosti i prava koja su dobile. To se uglavnom radi zbog krijumčarenja. Ti italijanski lovci, kao i lovci sa Malte i Kipra, gde je takav lov takođe raširen, dolaze ovde jer znaju da kod nas zakoni ne funkcionišu baš najbolje i da je krijumčarenje moguće. Prošle godine smo uhvatili državljane Italije koji nisu imali sva potrebna dokumenta za lov, i to je onda završilo na sudu. Naši aktivisti, koji su bili na terenu, dobijali su pretnje smrću. To je najdelikatniji i najviše aktivistički deo posla - kad smo mi zaista na terenu - zato što se radi o ljudima koji imaju interes i to, da kažem, veliki interes. Krijumčarenje životinja je četvrti najunosniji oblik kriminala u svetu -  objašnjava Uroš Stojiljković.

Lov i krivolov uzimaju danak i kada je reč o zaštićenim i retkim vrstama ptica. Prdavac je kolateralna šteta lova na prepelicu, dok je patka čegrtuša žrtva lova na patku gluvaru, koja je lovna vrsta i najbrojnija patka kod nas tokom cele godine. Žrtve krivolova su i ptice grabljivice koje su, sve sem jastreba, strogo zaštićene vrste u Srbiji. Premda je odstrel jastrebova dozvoljen samo radi sprečavanja štete u lovištima na fazanerijama, od 2013. do 2017. godine ulovljeno je između 230 i 330 ovih ptica. Pod izgovorom sprečavanja šteta, mnogi dižu puščane cevi i na zaštićene grabljivice. 

Sa odašiljačem na krilima

- Imamo niz međunarodnih projekata, kao što je bio „Pannon Eagle“ sa ciljem zaštite orla krstaša. U Srbiji je 2016. postojao samo jedan par krstaša na severu Vojvodine. Nakon osam godina rada na oporavku ove vrste, prošle godine smo zabeležili 14 gnezdećih parova i sedam mladunaca. Danonoćna čuvanja gnezda, sprečavanje trovanja, postavljanje platformi za gnežđenje, čišćenje pašnjaka, obeležavanje telemetrijom... urodili su plodom. Naš krajnji cilj je povratak krstaša na Frušku goru, koja im je prirodno stanište - najavljuje Danica Veljković.
Postavljanje malog odašiljača na ptičja leđa da bi se se pratilo njeno kretanje (u slučaju krstaša) predstavlja jedan od načina da se ptice obeleže. Na krila se stavljaju „markice“, a noge se prstenuju. To je posao za licencirane prstenovače, koji zvanje i licencu stiču pri Centru za markiranje Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. Centar ima svoju bazu podataka i prstenove nabavlja na godišnjem nivou. U Srbiji postoji između pedeset i šezdeset prstenovača. Među njima su i terenski ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica. Nažalost, kod nas se često pronalaze uginule prstenovane ptice.   

- Postoje pasivne i aktivne mere zaštite. Pasivne mere znače da je neka vrsta proglašena za zaštićenu ili strogo zaštićenu. To je posao za nadležno ministarstvo i nadležne državne institucije. Postoje i aktivne mere zaštite, a to je kada vi radite nešto što doprinosi oporavku i očuvanju određene populacije. To obuhvata rad na očuvanju staništa, postavljanje platformi i kućica za gnežđenje, obezbeđivanje staništa i slično. Na osnovu određenih popisa, monitoringa i procene populacije na utvrđene periode, donose se određene mere zaštite. Čak je i u slučaju lovnih vrsta  potrebno da se redovno proverava brojnost. Na primer, uspeli smo da kroz javno zagovaranje i javne kampanje, prisilimo Ministarstvo za zaštitu životne sredine da uvede privremeni lovostaj na grlicu i jarebicu. To su lovne vrste, ali zbog pada njihove brojnosti i na globalnom nivou, prosto je trebalo nešto uraditi. To je isteklo ove godine tako da je, posle tri godine pauze, grlica kod nas opet lovna vrsta. U Zapadnoj Evropi su nastavili sa lovostajem jer su videli da donosi rezultate -  naglašava Uroš Stojiljković.

Nema prihvatilišta - ima zooloških vrtova

U poslednjih deset godina, redovno se obilaze izložbe i berze životinja, gde se otkrivaju brojni prekršaji. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije ima i svog pravnika-specijalistu za suzbijanje zločina nad divljim vrstama, koji takođe prati internet oglasnike i prijavljuje prestupnike, ali se pridružuje i akcijama na terenu Tima za borbu protiv krivolova, koji je Društvo osnovalo 2014. Članovi, volonteri i saradnici su na terenu otkrili i prijavili značajan broj slučajeva kršenja zakona. Redovne aktivnosti ove organizacije su u značajnoj meri suzbile ilegalnu prodaju ptica u Srbiji, dok su predavanja i medijske objave pomogle brojnim građanima da se upoznaju sa ovim problemom.

Zahvaljujući neposrednom kontaktu sa nadležnim institucijama (policijom, inspekcijom, tužilaštvom, sudovima), Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije doprinelo je povećanju njihove efikasnosti, kao i tome da visina propisanih kazni bude primerenija počinjenom zločinu. Tako su na berzi životinja u Pančevu, februara 2014. pronađene i zaplenjene 83 jedinke divljih ptica. Počinilac je, nakon istrage i suđenja u maju 2015. godine, kažnjen novčanom kaznom od sto hiljada dinara.  
- Zaplenjene zaštićene ptice bi trebalo da završe u za to namenjenim prihvatilištima, kakva u Srbiji ne postoje. Zato takve ptice uglavnom završe u zoološkim vrtovima, osim ako to nije neka domaća vrsta koja može da se pusti jer je prirodna na ovom staništu, a uz uslov da je u dobroj telesnoj kondiciji. Uglavnom to bude neki zoološki vrt. U ovom slučaju su ptice koje su bile u lošoj fizičkoj kondiciji, izgladnele ili obolele, prebačene na rehabilitaciju u prihvatilište za divlje životinje palićkog zoološkog vrta, a ostatak je pušten u Nacionalni park Fruška gora - kaže Danica Veljković.

Ptica na zidu i na lusteru

Divlje ptice se love pomoću klopki, mreža, lepkova i drugih zakonom zabranjenih sredstava. Na nesreću, mnoge tek uhvaćene jedinke uginu zbog povreda i stresa, držanja u zatočeništvu, usled nezakonite prodaje ili ubijanja. Hvatanjem ptica u prirodi bave se odgajivači divljih ptica pevačica („štiglićari“) sa juga Srbije, koji ih ukrštaju sa kanarincima i drugim srodnim vrstama. Time praktikuju zakonom zabranjeno bastardiranje, tokom kog ptice stradaju zbog stresa, držanja u lošim uslovima i prisilnog razmnožavanja. Hvatanjem ptica se bave i golubari koji tako uništavaju grabljivice, ali i ilegalni sokolari koji će, osim mladog sokola, rado uzeti i mladog jastreba, vetrušku ili kopca.
Ima i onih koji vole da imaju žive ptice grabljivice da bi se pravili važni, ali i onih koji nemaju ništa protiv da ih preparirane stave na svoj zid. Neki od njih odu i „korak dalje“, pa je jedan Novosađanin 2016. oglasio prodaju lustera napravljenog od prepariranog mladog orla belorepana. Prijavu protiv njega je prvo podnelo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije a potom i Pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine. Društvu nije poznat epilog ovog slučaja.

Povratak orlova krstaša

- Mi smo organizacija koja se projektno finansira i imamo više LIFE projekata Evropske unije. To su ozbiljni projekti, koji traju više godina. Tu je pomenuti projekat „Pannon Eagle“, koji se bavio zaštitom orlova krstaša u Panonskoj niziji. Imamo „Balkan detox“, projekat koji se bavi problemima trovanja. Postoji i projekat „Danube Free Sky“, koji se bavi proučavanjem i zaštitom ptica, odnosno stradanjem ptica na dalekovodima, što je jedan od najčešćih načina na koji stradaju ptice u svetu. Imali smo i neke manje projekte, kao što je proučavanje i zaštita tekunica na pašnjacima Fruške gore. To je važno jer ćemo time vratiti i orlove krstaše na Frušku goru, koja je njihovo izvorno stanište. Sada razvijamo i projekat za zaštitu medveda u jugozapadnoj Srbiji, tako da širimo svoje delovanje i bavimo se sisarima. To je projekat koji pokazuje da je moguć suživot ljudi i medveda. Usmeren je na poljoprivrednike i pčelare, one kojima medvedi pričinjavaju određenu štetu. Njima smo poklanjali ‚pastirice‘ - električne ograde koje štite njihove životinje i košnice - objašnjava Uroš Stojiljković, menadžer za odnose sa javnošću Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica je, decembra 2019. pokrenulo svoju prvu masovnu akciju promovisanja građanskih naučnih istraživanja, pod nazivom „Ptice moje hranilice.“ Njen cilj je bio da se građani podstaknu i poduče na koji način da preko zime pravilno prihranjuju ptice i kako da ih popišu. Osim toga, građani su i glavni popisivači belih roda u okviru međunarodnog projekta koji se ponavlja na deset godina.

- Imamo i projekte saradnje sa drugim državama. Aktuelan je veoma zanimljiv projekat sa Bosnom, koji popularizuje posmatranje ptica u pograničnoj oblasti. Kod nas je to Međunarodno značajno područje za ptice Donje Podrinje, a u Bosni je to Zaštićeni pejzaž Konjuh. Tu smo uradili određene popise, napravili mape za posmatranje ptica. U drugoj fazi projekta ćemo uključiti neke osetljive socijalne grupe, kao što su osobe sa invaliditetom i žene na selu, da prave kućice i hranu za ptice. Onda ćemo to da brendiramo i plasiramo na tržište, kako bi oni pokrenuli neku proizvodnju, da mogu da se finansiraju i da budu koliko-toliko održivi i prisutni u društvu. Imamo projekat sa Mađarskom, usmeren na zaštitu otvorenih travnih staništa. Uskoro će krenuti i projekat sa Crnom Gorom - objašnjava Danica Veljković, stručna saradnica za upravljanje projektima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica je član međunarodne organizacije „BirdLife International“, a sarađuje i sa brojnim stručnim organizacijama u Evropi i svetu. U svom delovanju ima i podršku domaćih institucija i kompanija, bez kojih je nemoguće realizovati određene projekte. Takav je slučaj sa različitim projektima postavljanja platformi i gnezda iznad dalekovoda, a koji se praktično ne mogu realizovati bez aktivne pomoći Elektrodistribucije Srbije.

Dubravka Marić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"