KLIMATOLOGIJA

Dan posle dana posle

Roland Emerih bez ustezanja priznaje da se zaplet u filmu odvija nenaučnom brzinom; inače ne bi ni bilo filma, ali je uveren da je film prikazao realnu mogućnost - da nagle klimatske promene mogu da dovedu do novog ledenog doba. Zapravo, istorija planete potvrđuje da ledena doba nisu ništa neobično. Ona se periodično dešavaju na Zemlji, a mi trenutno živimo u jednom međuledenom dobu - vremenskom periodu sa posebno povoljnom klimom i relativno kratkim u odnosu na sama ledena doba.

Tekst

MEDICINA

Demontiranje tempirane bombe
Degeneracija krvnih sudova - aneurizma

Aneurizmatska bolest je opasna i u svom asimptomatskom stadijumu, kad oboleli nema nikakve tegobe, a oštećeni krvni sud može biti toliko proširen da u svakom trenutku pukne. O svojevrsnoj "bombi u trbuhu" govori prof. dr Đorđe Radak, vaskularni hirurg svetskog glasa, direktor Klinike za vaskularnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje"

Tekst

MATEMATIKA

Fibonačijev niz i kaktusi

Da mnoge biljke slede spiralni rast matematičke preciznosti, posebno suncokret ili kaktusi, odavno je primećeno, ali do sada se nije znalo zašto. Izgleda da je sada problem rešen: ovakav spiralni rast smanjuje uticaj mehaničkog udarca na biljku. Spirale je lako zapaziti. Kaktusova glava je, na primer, puna ispupčenja a svako ispupčenje ima vrh, čičak. Kod nekih kaktusa se može, polazeći od centra, nacrtati spirala koja povezuje vrh svakog ispupčenja sa sledećim. Tako se mogu dobiti različiti obrasci sa spiralama: sa tri, pet ili osam spirala.

Tekst

NAUKA KAO ŽIVOT

Dr Stevan Koički, nuklearni fizičar, potpredsednik SANU
Vek u srcu materije

Jednog jutra, krajem oktobra pedesete godine prošlog veka, na prozor moje studentske sobice je pokucao Bogdan Maglić. "Oblači se, idemo u Vinču kod Pavla Savića da tražimo da tamo radimo diplomski", odlučno je saopštio razlog dolaska. Bio sam zatečen. Skoro da ništa nisam znao o Institutu za ispitivanje strukture materije u Vinči, kako se tada zvao. Bogdan isto tako, ali je od kad ga znam bio praktičan i preduzimljiv, pa sam prihvatio njegovu ideju. Pokupili smo i trećeg druga, Tihomira Novakova i krenuli tramvajem do poslednje stanice, a potom pešice, preko brda, po blatu, desetak kilometara do Vinče - priča fizičar Stevan Koički (Bačka Palanka 1929), potpredsednik SANU i rukovodilac njenog Fonda za naučni rad

Tekst

ASTRONOMIJA – ASTROFIZIKA

Veme nije uvek postojalo
Kosmički razarači

U našem univerzumu, koji se širi, galaksije se žurno udaljavaju jedna od druge. Bilo koje dve galaksije udaljavaju se brzinom koja je proporcionalna udaljenosti među njima: dve galaksije međusobno udaljene 500 miliona svetlosnih godina udaljavaju se dvaputa brže od onih međusobno udaljenih 250 miliona svetlosnih godina. Otuda je i nastala teorija da su sve galaksije verovatno "krenule" sa istog mesta u isto vreme - u trenutku velikog praska. Taj zaključak i dalje važi iako je širenje kosmosa prolazilo kroz periode ubrzanja i usporenja. Dijagram kosmosa (na slici) pokazuje kako galaksije slede sinusnu putanju koja ih uvodi i izvodi iz oblasti svemira koje se mogu posmatrati (žuti klin). Ta situacija, međutim, postaje neizvesna upravo kad galaksije (ili njihovi preci) počnu svoje spoljašnje kretanje.

Tekst

ANTROPOLOGIJA

Priroda i hemija ljubavi
Zašto volimo

Mladi Pavijan, zvučnog imena Šerlok, ni za trenutak ne skida pogled sa svoje miljenice Sibil. Ako joj se slučajno približi neki njegov suparnik, Šerlok se bukvalno ukoči od straha i opušta se tek ako Sibil ignoriše novopridošlog mužjaka. Kada se Sibil osvrne ka Šerloku i njihovi pogledi se konačno sretnu, zvezdice zaiskre u očima, Šerlok istog trena spusti uši i suzi oči , što kod pavijana otprilike znači: Dođi bliže!
Ovako u svojoj knjizi o prirodi i hemiji romantične ljubavi nemački antropolog Helen Fišer opisuje ljubavni odnos mužjaka i ženke pavijana, koji u mnogome podseća na prve iskre između mučkarca i žene, te nastupe ljubomore za koje smatralo da su karakteristika isključivo ljudske vrste.

Tekst

ISHRANA

Centar za prirodnu medicinu u Ruskom domu u Beogradu
Ritam dugovečnosti

Tipična oboljenja ljudi našeg doba su u neposrednoj uzročno-posledičnoj vezi sa načinom ishrane. Malo se zna da je ruska nauka u ovoj oblasti osvojila i svetski značajna dostignuća. Poznat je, na primer, čudotvorno efikasan lek protiv mamurluka koji je prošle godine bio pravi hit u SAD, zatim metod produžavanja ekstremiteta ortopeda Ilizarova, "aloplant", transplatacioni materijal oftamologa Muldaševa ...pa sve do davno poznate "mumije", sibirske smole, za koju kažu da leči "sve". Ta mitološka potka o ruskim tajnama isceljenja dovela nas je do Ruskog doma za nauku i kulturu gde deluje "Centar za prirodnu medicinu".

Tekst

AERONAUTIKA

ZMAJARENJE - IZAZOV I ZADOVOLJSTVO
Čovek nije ptica, ali leti

Ove letelice imaju performanse koje vam omogućavaju da, ukoliko poštujete određena pravila vezana za meteorološke uslove, letite "bez nervoze" i u vazduhu se zadržite i više od dva sata. Za poletanje i sletanje je dovoljna ravna pokošena livada dužine stotinak metara, a za one koji vole vodu postoji i verzija gde umesto trokolice sa točkovima imate čamac ili plovke, znači takozvani hidro-zmaj.

Motorni zmaj vam pruža mogućnost i da, kada dostignete bezbednu visinu, isključite pogon i slušate šum vazduha koji prolazi kroz krila i konstrukciju, a opet da bezbedno sletite. Ovaj doživljaj, kažu zmajari, ne može da se poredi ni sa čim...

PRIRODA

Povratak dabrova

Zahvaljujući poklonu Bavarske vlade, u baru Zasavicu na severu Mačve, vraćen je njen nekadašnji stanovnik - evropski dabar. Ova životinjska vrsta, inače, iščezla je iz Srbije pre više od 100 godina
Sudeći po paleontološkim i arheološkim iskopinama, dabar je na prostorima Srbije bio prisutan od praistorijskog doba do potpunog nestanka početkom 20. veka. Tokom prve polovine 19. veka, još je bio široko rasprostranjen duž rečnih tokova Dunava, Save i Morave i u močvarnim područjima, mada već tada jako proređen. Početkom 20.veka odstreljeni su poslednji primerci, čime je ova vrsta definitivno nestala iz Srbije. Tragičnu sudbinu dabar je doživeo i širom Evrope, a razlozi koji su do toga doveli na čitavom arealu, pa i kod nas, su identični - prekomeran lov.

Tekst