PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Jezici

Danas se u svetu govori oko 6000 jezika. Neki su stari stotinama godina, neki nastanu na malom prostoru, traju kratko i potom nestanu. Putevi razvoja jezika veoma se razlikuju, isto kao i oblici izražavanja, vreme nastajanja, glasovni sklopovi, broj ljudi koji ih koriste... Od začetaka svesnog života, čovek ima potrebu da se izrazi. Prvo je to činio pokretima i mimikom a potom je progovorio. Jezike omogućio razvoj misli, širenje civilizacije i brojna saznanja, uspon nauke i prodor ka drugim delovima svemira. Govor je zbližio ljude. Gde je mesto srpskog jezika među jezicima kojima se vekovima govori?

MEDICINA

Insulin i starenje
Master hormon – glavni krivac

Insulin je jedan od retkih “ centralnih ” hormona koji , sadejstvujući sa gotovo svim ostalim , kontroliše sve metaboličke i fiziološke procese i ima najjači uticaj na svaku ćeliju ljudskog organizma . Sa druge strane , prevelika količina insulina u krvi - hiperinsulinemija - uzrokuje mnoga oboljenja , od dijabetesa i gojaznosti , preko kardiovaskularnih i koronarnih , do kancera , Alchajmerove bolesti , sindroma policističnih jajnika , osteoporoze , ubrzanog starenja ... Prof . dr Mirsanda Stanić , molekularni biolog i ginekolog - akušer Instituta za humanu genetiku Medicinskog fakulteta u Beogradu , o njemu govori kao o “ master ” hormonu . .

ISHRANA

Zagonetka genetičkih modifikacija

Oko dve milijarde ljudi u svetu danas pati od gladi, podaci su UN. Pioniri biotehnologije zagovaraju ideju o genetički modifikovanoj hrani, u čemu ih podržavaju brojne svetske kompanije koje zarađuju proizvodeći tako izmenjenu hranu

Osnovno pitanje o genetički modifikovanoj hrani (GM) je: da li je i koliko štetna? Stručnjaci tvrde da su genetičke modifikacije ušle u lanac ishrane i dospela do naših trpeza

MEDICINA

Hemioterapija i rak dojke
Koliko je (ne) moćna hemija

Iako se neke vrste kancera mogu izlečiti čak i u fazi kada metastaziraju, ni najefikasnije savremene terapije zasad ne mogu garantovati da medicina može konačno da pobedi rak. Sve dok uzroci opake bolesti izmiču istraživačima, ova istina važi uprkos tome što se o tumorima, sad i u oblasti genetike, veoma mnogo zna. Ipak, ostaje činjenice da šansu za izlečenje raka pružaju sve tri metode koje se danas primenjuju: hirurgija na prvom mestu, koja fizički eliminiše bolest u celini, a potom radioterapija i hemioterapija kao njene dopune, s ciljem da unište moguće mikroskopske ostatke bolesti ili spreče njeno ponavljanje i razvoj metastaza.

ATMOSFERA

Munje iz vedra neba

Po posledicama koje ostavljaju na području SAD , munje su opasnije od uragana i tornada. Napadaju bez upozorenja , nekad iz vedrog neba. Širom sveta , dogodi se oko 4 miliona sevanja dnevno , a munje su primećene i na drugim planetama. Ipak , još uvek se pouzdano ne zna šta izaziva sevanje .

BOTANIKA

Mirišljava opasnost

Po posledicama koje ostavljaju na području SAD , munje su opasnije od uragana i tornada. Napadaju bez upozorenja , nekad iz vedrog neba. Širom sveta , dogodi se oko 4 miliona sevanja dnevno , a munje su primećene i na drugim planetama. Ipak , još uvek se pouzdano ne zna šta izaziva sevanje .

KLIMA

Kanon osunčavanja

Da bi se uočilo koja je znanja svojih predaka građevinski inženjer Milutin Milanković utkao u svoje delo, treba se prisetiti da je 1909. odlučio da „ potraži drugo polje rada, gde bi mogao živeti u tišini bez žurbe “. Znajući da nema teorije koja daje „ vezu između osunčavanja planeta i temperature njihovih površina i atmosfere “, odlučio je da taj problem zaista reši i stvori teoriju pomoću koje se mogu pratiti efekti Sunčevih zraka da bi onda bio u stanju računskim putem da nađe glavne crte Zemljine klime. Tada je zapisao :

KOSMOLOGIJA

Svemir ubrzava i briše tragove svog porekla

Ostrva života u prostoru bez kraja

Teško je zamisliti područje ljudskog istraživanja koje se tokom poslednjih sto godina promenilo više od kosmologije. Ta promena je uticala na način na koji posmatramo svet. Ali, da li će nauka u budućnosti uvek popravljati saznanja iz prošlosti ? Odgovor bi mogao biti: ne, jer je moguće da živimo u jedinom dobu istorije svemira kada naučnici mogu dostići precizno razumevanje prave prirode svemira.

KVANTNA MEHANIKA

Bog ne baca kockice

Do početka 20. veka, iz mnogobrojnih fizičkih eksperimenata sakupio se veći broj čudnih pojava koje nisu mogle da se objasne na osnovu postojećih teorija. Slavni Kelvin je jednom prilikom rezignirano zaključio da su lepotu i jasnoću fizike tog vremena pomračila dva oblaka. Pri tome je imao u vidu rezultate Majkelson-Morlijevog eksperimenta koji su doveli do sloma koncepta mehaničkog etra i zakone zračenja crnog tela. Niko nije pomišljao da će ovi fenomeni na bilo koji način ugroziti i same osnove slike sveta kakvu su pružale njutnovska klasična mehanika, termodinamika i, u drugoj polovini pretprošlog veka, teorijski zaokružena Meksvelova elektrodinamika.

ZOOLOGIJA

I ŽEG I LOVCI

Da li ljudska vrsta ima krv mamuta na svojim rukama ? Duge rasprave su vođene o tome da li je promena klime ili lov odgovoran za odlazak runastih mamuta u istoriju . Nove studije klimatskih modela i raspored fosilnih ostataka mamuta omogućili su da se zaključi kako su ovi džinovi , „ odeveni “ u tople kožuhe , izumrli zbog promene klime . Prema tome doprinos paleolitskih lovaca nestanku mamuta odigrao se kad su oni već bili na zalasku .

NAUKA KAO ŽIVOT

Dr Miloš Zeremski, naučni savetnik Geografskog instituta „Jovan Cvijić” SANU

Morfo strukturno lice Srbije

Među geografima prirodnjačkog usmerenja, dr Miloš Zeremski stoji na kraju reda čije vrhove čine Jovan Cvijić, Pavle Vujević, Borivoje Milojević i Petar S. Jovanović. Učenik Jovanovićeve geomorfološke škole i Žana Trikara u Strazburu, Zeremski je obezbedio sebi časno mesto u nacionalnoj geografiji originalnim radovima iz morfostrukturne i savremene tektonske geomorfologije i geomorfološkog kartiranja

LETELICE

Odiseja nad dunavom

Novokupljeni balon jednosed sa pomoćnim motorom , vlasništvo poznatog fotografa Dragoljuba Zamurovića 20. februara ove godina promotivno je proleteo vojni probni pilot Saša Dobrosavljević i uverio sebe i prisutne goste u mogućnosti sprave sa kojom se planira veliko putovanje Dunavom , od Švarcvalda do Crnoga mora . Na taj put kreće sam vlasnik balona , iz kojeg će tokom putovanja praviti fotografije u nameri da se kasnije publikuju u velikoj monografiji o Dunavu . Znajući da za ovakav posao treba puno vremena i novca za plaćanje skupih letelica , Zamurović se odlučio za jeftiniju varijantu i kupio balon jednosed i paraglajderski motor , koji ugrađuje na gasnu bocu balona i dobija letelicu sa kojom može da sleti na mesto sa koga poleće . To je za balonski let neuobičajeno .

SEIZMIKA

Dr Miloš Zeremski, naučni savetnik Geografskog instituta „Jovan Cvijić” SANU

Morfo strukturno lice Srbije

Nekoliko zemljotresa koji su od početka godine uznemirili građane Srbije podstakli su na pitanje : da li smo u eri pojačane seizmološke aktivnosti i da li će biti novih udara ? Najviše se zatreslo podno Jelice , kod Čačka , gde je u epicentru izmereno 5,4 stepena . Registrovani su i potrese jačine oko 5 stepeni Rihterove skale u regionu Kikinde , Barajeva , Kosovske Mitrovice .
Dr Slavica Radovanović , direktor Seizmološkog zavoda Srbije , navodi da se naša zemlja nalazi u zoni umerene seizmičke aktivnosti - najjači zemljotresi mogu biti od 5 do 6 jedinica Rihterove skale , što znači da ne mogu da sruše zgradu već da je , eventualno , učine neupotrebljivom za život .

TEMA BROJA JEZICI

Prekinuti kontinuitet
Opisati pa propisati

Ime Srbi, kao naziv za jedan deo Slovena, veli prof. Aleksandar Loma,arheolog jezika i duhovne kulture, sigurno je postojalo u VII veku (Fidegard, Porfirogenit) „ali ništa ne znamo o njihovim dijalekatskim crtama“. Ni kako su ti naši preci zvali svoj jezik. Crnorizac Hrabri obaveštava da Sloveni „ne imahu knjiga nego črtama i rezama brojahu i gatahu“.U vekovima koji su sledili, na balkanskoj raskrsnici puteva i „sukoba civilizacija“ Srbi su izgradili svoju državnu i crkvenu organizaciju, jezički i nacionalni identitet, dosežući u pojedinim epohama najviše duhovne visine. Postoje pisane političke, crkvene, književne istorije ali ne i pisana istorija ni starog ni savremenog književnog jezika. Belićeva „Istorija srpskohrvatskog jezika“ u dva toma ostala je u rukopisu, nezavršena.Akademik Milka Ivić, vodeći srpski lingvist, piše da „naš književni jezik ima svoj gotov lik i dug život iza sebe,koji je počivao ne na analfabeti nego na pismenom čoveku“. I pre i posle Vuka. Sa sociolingvističkog stanovišta, srpski je „istorijski utemeljen“ jezik.

TEMA BROJA JEZICI

Svedočanstvo Identiteta
Dug istoriji
Srpski u 25 miliona oblika

O stogodišnjici Vukova rođenja, uputio je Stojan Novaković Akademiji svoju čuvenu poslanicu Srpska kraljevska akademija i negovanje jezika srpskog, u kojoj je izložio potrebu izrade tezaurusnog rečnika i dao uputstva kako bi ga trebalo raditi. Akademija na poslanicu nije odgovorila. Posle šest godina ćutanja, najobrazovaniji Srbin onog vremena osnovao je pri Kraljevskoj akademiji Leksikografski odsek i započeo prikupljanje građe i organizovanje tog zamašnog naučnog posla. Nije samo mogao pretpostaviti da će izrada Rečnika potrajati čitavo naredno stoleće i zakoračiti u novi vek. Taj svoj prvi i najkrupniji zadatak Akademija još nije završila.

TEMA BROJA JEZICI

Govor naroda Dalekog istoka

Znameniti američki stručnjak za jezike jugoistočne Azije , Roj Endrju Miler izneo je tezu da japanski spada u altajsku grupu , zajedno sa korejskim , mongolskim i turskim jezikom . On je verovao da se altajski jezik proširio iz stepskog područja u današnjem Turkmenistanu , dva milenijuma pre nove ere , migracijom stanovništva sa tog područja u pravcu Turske i Japana . Nedostaci ove teorije su u tome što ona nije u skladu sa nizom karakteristika japanskog jezika . Ima naučnika koji pokušavaju da japanski jezik dovedu u vezu sa austronezijskom grupom jezika , onim koji se govore u Okeaniji i na ostrvima poput Filipina i , u manjoj meri , na azijskom kontinentu . Drugi stručnjaci iznose mišljenje o kombinovanom uticaju austronezijske i altajske porodice .

ČASOPIS PLANETA Br 29

SARADNICI NA BROJU

Nebojša Arsenijević, Dragan Babović, Jasna Brkić, Milan Dimitrijević, Rajko Dosković, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Zoran Janjušević, Vidojko Jović, Oliver Klajn, Miodrag Kovačević, Nadežda Krstić, Aleksandar Milinković, Vladimir Milojević, Jelena Milosavljević, Ljerka Opra, Petar Ribar, Branislava Rogić, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Branka Savković
Fotografije: Rade Krstinić
Internet prezentacija : Dragan Bogdanović

DISTRIBUCIJA: Data Press, Beograd, Kondina 24, 011/33 40 440
ŠTAMPA: „Batatisak“, Beograd, Miloša Savkovića 4-6, 011/38-20-333