SUMMARY

Planeta No 63
ENGLISH Summary

MEDICINA

prof. dr Miodrag Lazić, urolog

Bolesti prostate

Organ koji najčešće oboleva

Sa polnim sazrevanjem i sa starenjem, muška polna žlezda prirodno je izložena mogućnosti da se uvećava. Ona okružuje deo mokraćovoda, pa pritisak uvećane prostate može da bude uzrok znatnih tegoba, i fizioloških i psiholoških. Probleme sa prostatom ne treba zanemarivati i pripisivati ih starenju, već tegobe treba lečiti, kaže prof. dr Miodrag Lazić, urolog, konsultant Bel Medic-a

MEDICINA

dr Isidora Sbutega, dermatovenerolog Bel Medic-a

Svrab kože (pruritus)

Šta sa upornim, hroničnim svrabom?

Kad osećaj svraba traje dugo, više od šest nedelja, reč je o hroničnom pruritusu kome treba precizno utvrditi uzrok. Ukoliko je izazvan nekim drugim, dermatološkim ili sistemskim oboljenjem, svrab se prvenstveno leči terapijom osnovne bolesti, kaže dr Isidora Sbutega, dermatovenerolog Bel Medic-a.

MEDICINA

dr SrđanTomić, stomatolog u Bel Medic-u

Zubni karijes

Konac i četkica čuvaju zube

Redovno i pravilno pranje zuba osnov su oralne higijene koja je glavno preventivno sredstvo protiv demineralizacije i posledičnog „kvarenja“ zuba. Dobru naviku čuvanja zdravlja zuba treba graditi od najmlađih dana, kaže dr SrđanTomić, stomatolog u Bel Medic-u
Ako se izuzme prehlada, karijes je najučestalije „obično“ oboljenje savremenog čoveka. Ali, proporcionalno njegovoj raširenosti, i preventiva karijesa je relativno jednostavna, a njen osnov je higijena usne duplje - redovno i pravilno pranje zuba. Dr Srđan Tomić, stomatolog u beogradskoj Opštoj bolnici Bel Medic, ističe da je za efikasnost tog svima dostupnog načina zaštite neophodno da se dobra navika pravilnog i redovnog pranja zuba usadi u najranijem detinjstvu.

ZOOLOGIJA

Nepoznato o...

Čudesne žabe

Postoje dokazi da su žabe lutale Zemljom pre više od 200 miliona godina, što znači da su neke davno izbliza i uživo videli dinosauruse. Žabe pripadaju vodozemcima, a razlikuju se od drugih vodozemaca po tome što odrasle žabe nemaju rep. Najčešće su veličine od 2-12 cm s tim što im dužina varira u rasponu 1-33 cm. Koža im je ponekad sa bradavičastim ispupčenjima ili je glatka, zavisno od vrste. U usnoj duplji se nalazi dobro razvijen lepljiv jezik kojim love insekte.

GENETIKA

Šta otkriva DNK?

Evropljani u južnoj Africi

Jedan od najvećih događaja u istoriji ljudske vrste je početak dugog marša Homosapiensa iz Afrike, pre 65 hiljada godina. Najnovija istraživanja južnoafričkih gena pokazuju da je druga migracija vratila zapadnu evroazijsku DNK na sam jug kontinenta pre 3000 godina

KOSMOLOGIJA

Svemirska zrnca života

Voda u zvezdanoj prašini

Nedavno pronađena voda u zvezdanoj prašini možda je nagoveštaj drugih oblika života u kosmosu? Rominjanje zvezdane prašine je magično kao što se pomišlja. Zrnca prašine koja lebde kroz naš solarni sistem sadrže sićušne „džepove“ vode, koji se formiraju zbog naelektrisanog vetra sa Sunca. Naučnici su još ranije probali da imitiraju hemijsku reakciju koja uzrokuje ovu pojavu, u laboratorijskim uslovima. Međutim, ovo je prvi put da je pronađena voda „zarobljena“ u pravoj zvezdanoj prašini. Zajedno s prethodnim otkrićima organskih jedinjenja u međuzvezdanoj prašini, rezultati pokazuju da zrna sadrže osnovne sastojke potrebne za život.

MATEMATIKA

Iz apstraktnog sveta

Oku nevidljivo - umu vidljivo

U dve i po hiljade godina pisanoj istoriji matematike uvek su postojali pokušaji da se ta nauka definiše. Za obične ljude, ona je najčešće bila nauka o brojevima. Stručnjaci iz drugih oblasti su je, u zavisnosti od potreba primene, manje ili više složenije definisali. Kako matematičari određuju matematiku i šta je matematički način razmišljanja?

KOSMOLOGIJA

Veliki prasak

Prvi prikaz talasa

Talasi koji se nalaze u samom tkanju kosmosa omogućuju da zavirimo dalje u vreme nego što se mislilo da je moguće, otkrivajući šta se događalo u prvim delićima sekunde nakon Velikog praska. Ako se ovo otkriće potvrdi, ti prvobitni talasi imaće ogromne posledice na čitavu nauku. Potvrdiće se ključna predviđanja o tome kako je svemir nastao i kako funkcioniše i daće nam tračak nade za mogućnost povezivanja dve osnovne teorije moderne fizike.

KOSMOLOGIJA

Šest pitanja u vezi Velikog praska i dalje tajna

Misterije kosmičke bombe

Godine 1964. inženjeri iz Nju Džersija (Bell Labs) pokušavali su da naprave napredniju antenu za osluškivanje svemira, a cela priča se završila tako što su otkrili ono čemu se nisu nadali. Arno Penzias i Robert Vilson zabeležili su neobično šištanje radija. Oni tvrde da je posredi prvi potvrđeni signal kosmičke mikrotalasne pozadine (u daljem tekstu: KMB), nastao kao posledica Velikog praska a koji i sada prožima svemir.

AERONAUTIKA

Dirižabli budućnosti

Odložen zmajev san

Na pomen najvećih letelica današnjice, najčešće se pomisli na ruski antonov an-225 mrija, američki džambo džet ili „Erbas“-ov najnoviji a 380. Retko će ko pomisliti na vazdušne brodove ili dirižable kojima pripada zlatno vreme razvoja avijacije, tridesetih godina prošlog veka. Uz napredak tehnologije, mnoge kompanije se okreću razvoju koncept-dirižabla dužine preko 90 m, što ih čini najvećim letelicama bliske budućnosti.

AERODINAMIKA

Principi letenja

Leti iako nema perje

Vazduhoplovstvo je rođeno u savezu čoveka i vazduha protiv sile Zemljine teže. Najbitnije što je čovek shvatio gledajući ptice bilo je da i telo teže od vazduha može da leti, pod uslovom da se kreće određenom brzinom. Postojala je tu i mala kvaka: za letenje su potrebna krila. Posmatrajući kretanje vazdušne mase, koja je katkad ispoljavala uragansku snagu i nosila kao od šale čitava stabla pa i kamene gromade, čovek je zaključio da je snaga te mase utoliko veća ukoliko se ona brže kreće.

ZOOLOGIJA 

Zaštita zveri

Opasni ćudljivi meca

Polovinom marta,na Mojstirsko-draškim planinama, jugoistočno od Tutina, tri mečeta ostala su bez majke ubijene u krivolovu. Budući da su tada bili u uzrastu od oko dva meseca, bili su zavisni od majčinog mleka i u opasnosti od hipotermije. Me čiće je najpre preuzeo rukovodilac službe za lov JP Srbijašume iz Šumske uprave Tutin, Sabahudin Hačković. Na inicijativu Grupe za CITES, Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije, od njega su ih preuzeli stručnjaci „Srpskog tima za medvede“ i inspektori zaštite životne sredine. Jedan mužjak i dve ženke sada su u Zoovrtu na Paliću, a predviđeno je da uskoro budu prebačeni u prihvatilište za mečiće-siročiće u Rumuniji

MUZEJ AUTOMOBILA  

Garaža kao kulturno dobro

Spasavanje žrtava progresa

Baš kao i sama ideja o „kočiji bez konja“, i automobil je ništa drugo do skup niza pronalazaka nastalih znatno pre „automobilskog doba“. U automobilu i danas „žive“ dva verovatno najstarija i civilizacijski svakako najznačajnija izuma - vatra i točak.
Najmlađi tehnički muzej u Srbiji, Muzej automobila - zbirka Bratislava Petkovića, kako glasi njegov zvanični naziv, početkom ovog aprila obeležio je 20 godina postojanja.

DIZAJN I NAUKA  

3D štampa

Novi život mašte

Na nedavno održanoj izložbi “Nemogući dizajn“ u Galeriji nauke i tehnike SANU, koju je postavila Laboratorija „3D impuls“ Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu, domaći dizajneri su pokazali da nove tehnologije obistinjuju maštu. Prikazani radovi su nastali u okviru istoimenog konkursa, a oni nagrađani su prava umetnička dela revolucionarne štampe.

HIDROLOGIJA 

Podmorske reke

Tajne arterije naše planete

Mračni stanovnici okeana i mutne struje neometano „potkopavaju” nepisane zakonitosti morskog sveta, gospodare okeanskim dnom i mogu da zbrišu internet u tren oka. Šta znamo o podvodnim rekama naše planete?
Ispod Bosfora teče misteriozna reka. Ima bedeme i brzake a na pojedinim mestima široka je čitav kilometar. Kada bi ova reka vijugala na kopnu, obim vode koji bi se u njoj brzo i nekontrolisano kretao učinio bi je šestom najvećom rekom na svetu (posle Amazona, Ganga, Konga, Jangcekjanga i Orinoka). Posade na brodovima koji saobraćaju moreuzom između Mramornog i Crnog mora i ne znaju da ta podvodna reka postoji. Ona teče 70 m ispod njih a potom nestaje u dubinama. Ova skrivena reka nema ime.

ARHITEKTURA 

Budućnost urbanizma

Grad kao živi organizam

Futurologija je postala nauka, neophodna civilizaciji velikih brzina "kao što su automobilu koji juri nepoznatim putem kroz noć potrebni farovi koji će osvetljavati sve dalje napred kako bi se izbegla katastrofa", kaže filozof Gaston Berger. Koji su glavni problemi buduće urbanizacije?

HOBI  

Arhitektonske makete

Mali svet našeg okruženja

Uloga arhitektonskih modela je višestruka. Naj čeće se koriste u komercijalne svrhe. Svrha ovog posla može biti i hobi ali i pomoć arhitekti da izuči karakteristike planiranog objekta i otkloni eventualne propuste. Kao hobi nije preterano skup. Potrebno je međutim utrošiti puno vremena i truda, što naročito važi za osobe koje nisu profesionalci.

IŠČEZLE VRSTE  

Nesofonti

Savitljivom njuškom kroz noć

Nesofonti su bili endemični sisari slični glodarima, naročito po oštrim zubima, ali nisu spadali u tu grupu. Reč je o izumrlim vrstama rovčice koje su inače srodnije krticama nego glodarima. Živeli su na karipskim ostrvima. Njihov taksonomski red je Soricomorpha, kome inače pripadaju sve rovčice.
Familija je bila Nesophontidae dok je Nesophontes naziv roda po naučnoj klasifikaciji. U vezi broja vrsta koje potpadaju pod nesofonte javljaju se bitne razlike među zoolozima.

MIKOLOGIJA 

Sluzave gljive ili veštičji ispljuvak

Kao jednoćelijski organizmi

U svetu gljiva postoje raznorazne nepoznanice, kako za nauku tako i za običan svet. Ovi drugi, nemajući ni približno tačne predstave o tome sa čime se sreću u prirodi , odgovore traže u svetu mistike i praznoverica. Takav je slučaj sa neobičnom grupom (razdelom) gljiva koje se u nauci nazivaju sluzave ili plazmodijalne gljive, a u narodu veštičji ispljuvak pa i pseći izbljuvak.

TEMA BROJA - SPAVANJE I SNOVI 

Fantastični svet spavanja

Iako je proces spavanja verovatno star koliko i sav živi svet, iako spavanje okupira 1/3 ljudskog ž ivota, iako je spavanje vitalan oblik pona š anja čiju svrhu, doduše, ne poznajemo, ipak su prvi koraci koji su nam omogućili da uđemo u neke tajne spavanja načinjeni tek u prošlom veku. Prvi elektroencefalogram (EEG) je 1908. godine registrovao Hans Berger i to otkriće objavio tek 1929. godine. Prvi zvanično priznat udžbenik o spavanju sa nazivom „ Sleep and Wakefulness “ je u Čikagu napisao američki profesor Nataniel Kleitman 1939. godine. Da se spavanje sastoji od spavanja i sanjanja prvi su objavili N. Kleitman i Eugen Azerinski 1953. godine, a u Srbiji je prvi udžbenik o spavanju, sa nazivom „ Budnost , spavanje i sanjanje “, napisala akademik Veselinka Šušić, 1977. godine.

TEMA BROJA - SPAVANJE I SNOVI 

Neželjeni noćni posetioci

Oni koji muče i bude

Prema jednoj studiji koju su nedavno objavili istraživači sa Univerziteta Montreal, Kanada, noćne more imaju veći emotivni uticaj od loših snova. Analizirajući 253 noćne more i 431 loš san, naučnici su dobili ispovesti o skoro deset hiljada snova.

TEMA BROJA - SPAVANJE I SNOVI 

Deža vi (fr. déja vu - već viđeno) i obmane prouzrokovane pogrešnim testiranjem stvarnosti u mozgu

Varka ili stvarnost

Jedan od desetak najbizarnijih sindroma naziva se Kapgrasova obmana, ili obmana „dvojnika“, što je stanje u kojem oboleli veruje da je njemu bliska osoba iz okruženja (često partner) zamenjena identičnim drugim čovekom. Javlja se zajedno sa šizofrenijom i demencijom, naročito nakon povreda mozga.

TEMA BROJA - SPAVANJE I SNOVI 

Daleki istok

“Vidljivi” aspekti sna

Japanski naučnici su sproveli istraživanje na tri dobrovoljca koji su spavali uz mašinu za funkcionalnu magnetnu rezonancu. To je dovelo do toga da se sa preciznošću od 60 procenata utvrdi ono što osoba koja sanja vidi.
  U Kjotou, u laboratoriji za komputacionu neuroniku pratili su moždane aktivnosti dobrovoljaca tokom lakog sna. Čim bi počeli da sanjaju, učesnici u istraživanja bili su probuđeni. Svaki je morao da opiše svoj san. Naučnici su na taj način prikupili oko dvesta izveštaja o snovima.

TEMA BROJA - SPAVANJE I SNOVI 

Antropologija: Narodna verovanja i snovi

Lepo spavaj, lepo sanjaj

Narodi su odvajkada snove tumačili uz pomoć znanja stečenog iskustvom, prenošenog sa kolena na koleno. Njihovo značenje uglavnom je otkrivano preko arhetipova, tj. univerzalnih simbola ili praslika. Tako je, recimo, snevanje stvari i pojava koje u životu predstavljaju opasnost ili neprijatnost tumačeno kao loš predznak: mutna voda mahom asocira na poplave, bujice, vodu opasnu za piće, pa se verovalo da njena pojava u snu doziva bolest i nesreću, objašnjava Sofija Kostić, dr antropologije, muzejski savetnik u Etnografskom muzeju u Beogradu

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

SNOVI

Mada je proces spavanja star koliko i sav živi svet, mada okupira čak jednu trećinu ljudskog života i čini vitalan oblik ponašanja čiju svrhu nauka nedovoljno poznaje, prvi koraci koji su omogućili da se pronikne u neke tajne spavanja i snova načinjeni su tek u prošlom veku. Prvi encefalogram registrovan je 1908, a prvi zvanični udžbenik o spavanju napisan je 1939. Da se spavanje sastoji i od sanjanja, prvi put je objavljeno 1953. U Srbiji, prvu udžbenik o spavanju „Budnost, spavanje i sanjanje" napisala je akademik Veselinka Šušiš 1977.

ČASOPIS PLANETA Br 63

SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Branislav Čabrić, Milan Đurić, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Ilijana Jakšić, Vladimir Jeftić, Vladimir Jelenković, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Dubravka Marić, Borka Marinković, Aleksandar Milinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Danijela Mitrović, Darko Mladenović, Boris Naumović, Ivana Preković, Barbara Radulović, Miloš Rastović, Mićo Tatalović, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Internet: Dragan Bogdanović

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

Sledeći broj izlazi 1. jula 2014g.