MEDICINA

Dr Srđan Sretenović

Migrena
Glavobolja od koje „glava puca“

Migrenska glavobolja se ne ubraja niti prati ozbiljne bolesti, ali su njeni siptomi veoma neprijatni, a učestalost migrenskih napada može da bude tolika da pogođena osoba biva potpuno ometena u svakodnevnim životnim aktivnostima. O ćudljivoj prirodi ove bolesti za „Planetu“ govori specijalista neurologije, dr Srđan Sretenović, jedan od naših najvećih stručnjaka za lečenje glavobolja.

MEDICINA

prof. dr Marinko Žuvela

Ambulantna hirurgija kila trbušnog zida
Brzo i efikasno lečenje “bruha”

Pre ili kasnije, svaki treći muškarac suočiće se sa pojavom preponske kile. O jedinom efikasnom rešenju za problem poznat i pod imenom “bruh” - najsavremenijem hirurškom lečenju kile beztenzionim operativnim tehnikama - govori konsultant Bel Medic-a, hernija ekspert prof. dr Marinko Žuvela

Abdominalna kila (hernia) najučestalija je „hirurška bolest“ i jedna od najčešćih operacija u oblasti opšte hirurgije. Ingvinalna kila je jedna od najstarijih zabeleženih tipično muških tegoba koja će, pre ili kasnije, pogoditi svakog trećeg muškarca (za razliku od samo tri odsto žena). Jedino efikasno lečenje ove vrste kile - hirurškim putem - ranije je bilo praćeno višestrukim recidiviranjem (vraćanjem bolesti), ali je ono danas veoma unapređeno zahvaljujući mogućnosti upotrebe novih biometarijala (mrežica), te se obavlja se u jednodnevnoj hirurgiji, najčešće trajno rešava problem i omogućava veoma brz oporavak pacijenta. O najsavremenijim ambulantnim operacijama kila trbušnog zida za „Planetu“ govori konsultant beogradske Opšte bolnice Bel Medic, prof. dr Marinko Žuvela, hernija ekspert i jedan od naših najvećih stručnjaka u ovoj oblasti.

SAOBRAĆAJ

Automatski sistem vožnje
Drumska tehnologija umesto vozača

Mogućnosti da vozači čitaju knjige, surfuju internetom, pa čak i da zadremaju za volanom svakako nisu put da se poboljša bezbednost u saobraćaju. A upravo je to cilj automatskog sistema vožnja koji je nedavno testiran u Švedskoj.
Povezivanjem automobila u drumske grupacije kako bi se formirali polu-autonomni konvoji pod kontrolom profesionalnog vozača, ostvaruje se plan smanjenja prosečne brzine vožnje na drumovima, smanjenja potrošnje goriva i otklanjanja saobraćajnih zakrčenja. Ovo je novi projekat Evropske unije, čiji je naziv SARTRE (Safe Road Trains for the Environment) projekat.

ARHITEKTURA

Kolosalne konstrukcije
Nebeski park u u Singapuru

Već par decenija traje praksa da se krovovi građevinskih objekata koriste za neočekivane namene. Prvo su to bile krovne bašte da bi se nadoknadila zelena površina oduzeta od tla izgradnjom objekta. Kod solarnih kuća, krovovi se koriste za instalaciju solarnih kolektora za grejanje vode i fotosvetlosnih kolektora za dobijanje električne struje. Nedavno završeni “Nebeski park” u Singapuru je krov koji povezuje tri ogromna hotela na visini od 191 m, na kome se nalazi rekreativni centar monumentalnih razmera.

METAGENOMIKA

Iz sveta svetskih mora
Četvrti (i peti?) domen života

Dovoljno je posmatrati drvo života i sve postaje prilično jednostavno. U njegovom srcu nalaze se tri grane koje predstavljaju tri domena života: bakterije, arheje (prokariotski organizmi) i eukariote (jednoćelijski i višećelijski organizmi). Ali, to je previše jednostavno, sudeći po mišljenju grupe biologa koji veruju da je čovečanstvo na ivici otkrivanja četvrtog domena života.

Ovako hrabra izjava rezultat je analize uzoraka vode iz svetskih mora. Naučnici iz Univerziteta u Kaliforniji identifikovali su čestice gena sakrivene među uzetim uzorcima, koje su toliko neobične da deluju kao da potiču od organizama koji su samo u „dalekom“ srodstvu sa ćelijskim životom kakav je nama poznat. Tako daleko srodstvo, u stvari, znači da možda pripadaju organizmima sasvim drugog životnog oblika.

MATEMATIKA

Žene u nauci
Večita borba talenta i diskriminacije

Na Matematičkom fakultetu u Beogradu, studije matematike završava veći broj devojaka nego mladića. Međutim, mnogo manji broj njih ostaje na fakultetima baveći se isključivo naučnim radom. Slično je i u svetu. U veoma dugoj istoriji matematike, pominje se jedva desetak žena koje su dale ozbiljan naučni doprinos ovoj bazičnoj nauci. Zašto?

PLAZMA

Plazmatično stanje materije i termofuzija
Skok u budućnost

Mnogi definišu plazmu kao četvrto agregatno stanje materije (čvrsto, tečno, gasovito, plazma). Ako se dublje sagledaju plazma i njene karakteristike: temperatura, električne i magnetne osobine, zračenje, frekvencija... onda se ona bitno razlikuje od prva tri stanja materije. Dok je materija u prva tri stanja u "opipljivom" obliku sačinjena od molekula a ovi od atoma određenih elemenata, plazme u "opipljivom" obliku toga nema. Ona je sačinjena od delova atoma - elektrona, protona, neutrona i sve to sa velikom količinom energije-elektromagnetnog zračenja. Znači plazma je mešavina materije i energije, gde materija prelazi u energiju, tj. iz energije se stvara materija.

ENTOMOLOGIJA

Leptiri

Gorostasi vatrenih boja
Veliki dukat (Lycaena dispar)

1) U porodicu lastinih repaka (Papilionidae) spadaju najveći i po mnogima i najlepši dnevni leptiri na svetu.
2) Ovog puta reč je o leptiru koji kod nas nije redak, pa postoji velika mogućnost da ga vidite. To je mali leptir jarkih boja koji spada u porodicu plavaca. Istina, plavi nisu ni mužjak ni ženka, već predivne oranž boje koja znatno olakšava nala-ženje ovog leptira. Jedino plavo na njemu je povremeno vidljiv plavičasti ton na donjoj strani krila.

FOTOREPORTAŽA

ZAPISI IZ PRIRODE
Život se otima

Biti u prirodi ne znači osećati prirodu. Za ovo drugo potreban je dar. Malo je ljudi koji svoj boravak u prirodi pretvaraju u istinsko istraživanje i divljenje. Ali, i oni koji „umeju“ da gledaju često se iz prirode vraćaju namučeni pitanjima: šta sam ja ono video, gde da nađem odgovor? Pa neće valjda za mene raditi sva odeljenja Akademije nauka?

ASTRONAUTIKA

Naslednici programa Space shuttle

Svemirski transporteri

Slučajno ili ne, baš na dvadesetogodišnjicu Gagarinovog leta u svemir, 12. aprila 1981. SAD su lansirale svoj prvi šatl u svemir sa kosmodroma u Floridi. Posadu su činili Jang i Kripen, misija se zvala STS-1 a letelica je, posle više od dva dana, preletevši preko više od 1.7 miliona km, sletela u vazduhoplovnu bazu „Edvards“. Danas, NASA više ne poseduje mogućnost slanja astronauta u orbitu, ali se uveliko radi na letelicama koje će zameniti ovaj više nego uspešan program

TEMA BROJA - STARA I NOVA ČUDA KINE

Razvoj društvenih nauka
Misli od pre pet milenijuma

Antropologija je stigla u Kinu prevodima dela stranih stručnjaka, i to najviše onih sa zapada, krajem 19. veka. Uzlet je doživela u četvrtoj i petoj deceniji prošlog veka kada je stasao naraštaj sposobnih antropologa. Od polovine prošlog veka, cilj vladajuće Komunističke partija bio je da ovu nauku svrsta u državni program izučavanja etničkih zajednica i da, koristeći njene rezultate, izvrši njihovu podelu. U naredne dve decenije ova nauka smatrana je za buržoaski predmet tako da je bila marginalizovana sve do 1979. kada je Kinesko etnološko društvo, koje se bavi manjinama i njihovim odnosom sa većinskim Han narodom, dobilo zvaničan državni status.

TEMA BROJA - STARA I NOVA ČUDA KINE

U Kini saobraća voz koji lebdi iznad posebne vrste šina, suočavajući se jedino sa silom otpora vazduha koja je znatno manja u odnosu na sile koje deluju na klasičan voz tokom kretanja. Dostiže brzinu od 500 km/h!
Maglev je vrsta voza čiji je princip rada zasnovan na magnetnoj levitaciji, odnosno na dejstvu elekromagnetne sile. Ovakvi vozovi levitiraju tik iznad šina, što im omogućava postizanje veoma velikih brzina.

TEMA BROJA - STARA I NOVA ČUDA KINE

Stara čuda

Vekovima je Kina odolevala izazovima ratova i političkih borbi da bi danas postala globalna sila. Sa oko milijardu i trista miliona ljudi i 55 etničkih grupa unutar svojih granica, Kina je uporište kulture, mitova i legendi; od umetničkih dela koja izazivaju strahopoštovanje do grobova koji su još pod velom tajni.

TEMA BROJA - STARA I NOVA ČUDA KINE

Četiri velika izuma

Hiljadama godina u Kini su nastajali izumi koji su menjali svet, od svakodnevnih štapića za jelo i teretnih kolica, do složenih detektora zemljotresa i naprednog koncepta novčanica. U Kini su nastala i tzv. Četiri velika izuma: papir, barut, kompas i štampa.

TEMA BROJA - STARA I NOVA ČUDA KINE

OBRAZOVANJE
Uprkos ili zahvaljujući “staroj školi”?

  Početkom ove godine , kineska privreda je, prema zvaničnim ekonomskim pokazateljima, za sobom ostavila Japan i dospela na drugo mesto rang - liste vode ć ih svetskih ekonomija, odmah iza SAD . Njen neverovatno brz privredni rast u poslednjoj deceniji pratile su brojne analize i komentari. S obzirom na činjenicu da je obrazovanje nacije temelj privrednog razvoja svakog društva, centralna tema mnogih analitičara bilo je upravo obrazovanje u Kini, i ono formalno, školsko, i vaspitavanje i neformalno učenje u okrilju porodice.

TEMA BROJA - STARA I NOVA ČUDA KINE

Kineski svemirski program

Kineski raketni program pokrenut je 1950. godine. Prvi kineski satelit “dongfanghong-1” (“istok je crven”) lansiran je u orbitu 1970 godine. Time je Kina postala peta zemlja u svetu koja je poslala satelit u svemir. Pripreme za let sa ljudskom posadom počele su 1992. godine (projekat 921). Prvi kineski astronaut bio je Jang Livei, koji je poleteo u svemir letelicom “šenzou 5”, 15. oktobra 2003. godine, čime je Kina postala treća zemlja u svetu, posle Sovjetskog Saveza/Rusije i SAD, koja je poslala čoveka u svemir. Jedan od ciljeva kineskog svemirskog programa je izgradnja stalne svemirske stanice

TEMA BROJA - STARA I NOVA ČUDA KINE

Avion pete generacije

Kompanija „Čendu“ se decenijama bavi proizvodnjom i projektovanjem letelica. Njihova najnovija letelica „čendu J-20“ je odraz ubrzanog tehnološkog razvoja kineskog vazduhoplovstva; već je dobio nadimak „moćni zmaj“. Ovaj dvomotorni avion pete generacije ima smanjeni radarski odraz, što je postignuto primenom stelt tehnologije, čime je Kina postala treća zemlja na svetu koja je ovladala ovim dostignućem.

TEMA BROJA - STARA I NOVA ČUDA KINE

Prof. dr Radosav Pušić, direktor Instituta Konfucije i koordinator za prosvetnu i naučnu saradnju Univerziteta u Beogradu i NR Kine

Dijalog ljudskog mozga i kompjutera

Svojevremeno, Džozef Nidam, diveći se dostignućima nauke i tehnologije u drevnoj Kini (kompas, barut, papir, stamparija), nije mogao da se načudi zašto su ti rezultati u modernom kineskom društvu bili tako skromni. Nidam je, ipak, doživeo da vidi početke novog uzleta Kine na naučnom polju. Ali ostalo je pitanje: zašto se Kina u dužem razdoblju nije mogla dičiti zapaženijim uspesima u nauci i tehnologiji?

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Stara i nova čuda Kine

ČASOPIS PLANETA Br 48

SARADNICI NA BROJU

Jozef Baruhović, Dalibor Čevizović, Milan Dimitrijević, Milan Đurić, Filip Franeta, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Branka Jakšić, Ilijana Jakšić, Zoran Janjušević, Nataša Jovanović, Vladimir Jovanović, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Jelisaveta Lalić, Mirjana Lukić, Borka Marinković, Zoran Matić, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Darko Mladenović, Miloš Popović, Ilja Slani, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Snežana Šarboh, Zdenko Štromar

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafčki urednik: Dragana Dragićević
Fotografije: Rade Krstinić
Internet: Dragan Bogdanović

IZDAVAČ I OSNIVAČ : "Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: Kosmos, Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430-510