TEMA BROJA

ENERGIJA
Snaga uma

Ako je tačno da je vasiona nastala pre 18 milijardi godina u Velikom prasku, za taj trenutak morala je postojati energija istog godišta. U tom događaju uočavamo nekoliko nerazjašnjenih pojmova: količinu mase koja se raspala, količinu energije koja je uzrokovala raspadanje materije, razlog raspadanja osnovne materije, vreme trajanja raspadanja, brzinu kretanja raspadnute materije i veličinu prostora u kom se materija (i dalje) rasipa - širi.
Fenomen energije dešava se na makro planu - stvaranjem novih kosmičkih galaksija, i na mikro planu - promenama na molekularnom i atomskom nivou. Ove pojave su nevidljive i nejasne ljudskom umu ali i dokaz da ljudski um još uvek nije znanjem pronikao u mnoge tajne stvaranja i održavanja prirode.

TEMA BROJA

ENERGIJA
Nuklearke u Srbiji
Gospodari energije - gospodari sveta

Klub 7 ponudio je svetu da koristi nuklearno gorivo na lizing ! Više nema razloga za strah od nuklearnog otpada. Nuklearna energija se nameće kao neminovna pošto će zalihe uglja trajati par stotina godina, nafte tridesetak, a hidropotencijali su ograničeni. Evropska Unija je, za kapitalna naučna istraživanja, među kojima primat ima razvoj nuklearne tehnologije, u narednih pet godina ponudila 75 milijardi evra

TEMA BROJA

ENERGIJA vetra
Snaga pokretnog vazduha

Energija vetra je kinetička energija koju poseduje vazduh koji struji. Količina energije uglavnom zavisi od brzine vetra, ali je takođe u manjoj meri zavisna od gustine vazuha, na koju utiču temperatura i pritisak vazduha i visina. Kod vetrogeneratora, snaga izlazne energije dramatično raste sa porastom brzine vetra. Zbog toga je većina najisplativijih vetrogeneratora locirana u vetrovitim oblastima. Na brzinu vetra utiče konfiguracija terena pa se zbog toga vetrogeneratori podižu na visokim tornjevima.

KOSMOLOGIJA

Druge zemlje

Otkriće o postojanju sistema sličnog Sunčevom pruža uverenje da su dosadašnje teorije o formiranju planeta istinite. Pronalaženje planeta van Sunčevog sistema je jedan oda najtežih zadataka za astronome. To je skoro nemoguće izvesti čak i sa najmoćnijim teleskopima. Planete reflektuju tako malu količinu svetlosti da deluju poput malog komarca koji lebdi ispred farova automobila.
Astronomi znaju da zvezda okružena planetama pokazuje znake „poigravanja“, zbog delovanja gravitacije planeta koje oko nje orbitiraju. Zahvaljujući ovoj činjenici, švajcarski naučnici su 1995. otkrili jednu planetu, čija je masa odgovarala masi Jupitera. Tokom narednih 6 godina, naučnici su otkrili 74 planete u 66 sistema. Međutim, uprkos ovim otkrićima, naučnici nisu zadovoljni. Ovi sistemi nisu sređeni poput našeg sistema u kojem planete imaju gotovo kružne orbite i koje su dovoljno udaljene od drugih zvezda. Novootkrivene planete kao da krše sva moguća predviđanja.

AERONAUTIKA

Istorija letenja
Brod na nebu

U novinama je stajalo :“Beč, 25. juna 1709. godine. Juče oko devet sati ujutro, ljudi su uzbuđeno istrčali na ulice i izašli na prozore da vide šta to plovi nebom. Jedni su trčali ulicama, drugi su nemo posmatrali sa terasa i prozora i ... najzad, nebom je letelo mnoštvo ptica oko nečeg izuzetno velikog što je nemo klizilo kroz vazduh. Jato se sve vidljivije spuštalo ka zemlji i ljudi su već mogli da vide da to što leti liči na vazdušni brod sa jedrom i čovekom u njemu, obučenim u odeću sveštenika . Sa nekoliko hitaca on je nagovesto svoj dolazak .“

MEDICINA

Metabolički sindrom
Višak oko struka
Akademik Dragan Micić

Iako milionima godina nosi gen paleolitskog pretka koji se borio za svaki zalogaj hrane, u poslednjih 100 godina čovek se našao suočen sa prehrambenim izobiljem kome teško odoleva, a bez potrebe da se fizički troši kao u osvit civilizacije, pa se taj višak kalorija i zasićenih masti okrenuo protiv njega kroz niz funkcionalnih poremećaja. Sve je očiglednije da savremeni način života naplaćuje danak kroz jedno kompleksno stanje, medicinskim rečnikom nazvano metaboličkim sindromom, koje signalizira gotovo neizbežnu posledičnu pojavu nekoliko najučestalijih bolesti savremene civilizacije, pre svega koronarnih oboljenja i dijabetesa tipa II, što pogađa čak 20 do 25 odsto svetske polulacije. Osim toga, kod osoba sa metaboličkim sindromom, tri puta je veći rizik da dožive srčani ili moždani udar i dva puta veći rizik da ih to usmrti.
O tome kako nastaje metabolički sindrom i kako ga prepoznati, na nedavnom seminaru u beogradskoj opštoj bolnici Bel Medic govorio je i jedan od naših vrhunskih endokrinologa, prof. dr Dragan Micić. Profesor Micić je pri tom posebno ukazao na neophodnost što ranijeg dijagnostikovanja te pojave, i insulinsku rezistenciju i hiperinsulinemiju, kao dva ključna činioca patofiziološke slike metaboličkog sindroma.

MEDICINA

Savremene dijagnostičke metode u gastroenterologiji
Složena endoskopija, manje hirurgije
Dr Aleksandra Pavlović

Prvi medicinski pokušaji da se „zaviri unutra“ i da se „ispitaju kanali i šupljine ljudskog tela“, vezuju se još za početak 19. veka - ali bi se početkom savremene endoskopije možda mogle označiti šezdesete godine prošlog veka, kad južnoafrički gastroenterolog Bazil Hiršovic endoskop oprema optičkim vlaknom. Od tad pa sve doskora, gastroenterološka endoskopija je bila isključivo dijagnostička metoda, da bi poslednjih godina sve više služila i u terapijske svrhe.
Nakon više od 2.000 interventnih endoskopija, koje je obavila na najvećoj švajcarskoj univerzitetskoj klinici Inzelšpital (InselSpital), u Bernu, gde je prošle godine i doktorirala, o mogućnostima savremene endoskopije u gastroenterologiji za „Planetu“ govori dr Aleksandra Pavlović, internista - gastroenterolog beogradskog Kliničkog centra Srbije i konsultant opšte bolnice Bel Medic. Dr Pavlović je jedini medicinski stručnjak u nas obučen da, između ostalih, primenjuje i takozvanu rektalnu endosonografiju koja spada među najsofisticiranije endoskopije.

DLP televizori i njihova evolucija

DLP televizori predstavljaju privlačan izbor jer su jeftiniji od televizora sa plazma ekranom iste veličine. U središtu DLP sistema nalazi se digitalno mikro - ogledalo ( DMD - digital micromirror device ). DMD je sićušno i može stati na dlan šake. Ali, ako se pobliže pogleda kada je u radu, ono što se vidi podseća na fotomozaik. Kada se pogleda fotomozaik, vide se grupe malih kvadratnih fotografija. Odmicanjem od mozaika, fotografije se stapaju i stvaraju veliku sliku. Isto se događa i sa DMD, osim što ovi koriste svetlost umesto fotografija. Ako se bliže osmotri DMD, vide se minijaturna ogledala kvadratnog oblika koja odbijaju svetlost. Iz veće udaljenosti, primećuje se slika.

STEREOFONIJA

Treća dimenzija zvuka

Stereo sistem poseduje dva tehnički identična, uparena „mono“ kanala koji se razlikuju po sadržaju. Označeni su sa „L“ (levi kanal), odnosno „R“ (desni kanal). Kroz zvučni lanac, oni prenose zvučne informacije predviđene za slušanje, za svako uvo posebno. „L“ i “R“ kanali čine jedan stereo kanal, čijom su reprodukcijom stvoreni uslovi za binauralno slušanje, bitnu karakteristiku ljudske percepcije zvuka.
Najvažnija osobina stereofonije je u tome što je slušaocu data mogućnost da odredi položaj zvučnog izvora, što nije bio slučaj kod monofonije. Pri neposrednom slušanju mogu vrlo dobro da se uoče položaji pojedinih izvora zvuka u prostoru. Kao što sa normalnim, stereoskopskim vidom posmatrač lako određuje udaljenost predmeta koje posmatra (što bi mu bilo mnogo teže ako bi zatvorio jedno oko), tako sa jednim uvom ili slušanjem preko jednog zvučnika nema mogućnost da odredi gde se nalazio izvor zvuka u originalnoj zvučnoj slici.

NAUKA KAO ŽIVOT

Prof. dr Vladimir Stevanović, dopisni član SANU i redovni profesor Biološkog fakulteta u Beogradu
CRVENA KNJIGA FLORE

O Čolićevom izboru postojalo je potpuno saglasje Akademije u koju je trebalo da bude biran i Vojnomedicinske akademije u kojoj je stekao reputaciju naučnika dostojnog najviše nacionalne časti. "Dve-tri godine pre izbora, ljudi sa kojima sam sarađivao smatrali su da treba da budem biran za dopisnog člana a u Odeljenju medicinskih nauka procenili da treba podržati lekara koji se bavi bazičnim i primenjenim kliničkim istraživanjima", kaže profesor Čolić.....

JUBILEJI

150- godišnjica rođenja Jovana Žujovića
Pančićev najbolji djak

Rođen iste godine kada i Nikola Tesla, Stevan Mokranjac i vojvoda Stepa Stepanović, Jovan Žujović stoji u prvom redu najznačajnijih prirodnjaka koje smo imali, sa Jovanom Cvijićem, Simom Lozanićem, Milutinom Milankovićem, Ivanom Đajom, Jovanom Karamatom... " Žujović se pojavio neposredno posle oslobođenja od Turaka, kad je došlo do buma srpske pameti, do vulkanske erupcije srpske inteligencije i srpskog duha uopšte, koji je vekovima bio zarobljen", podseća Vidojko Jović, profesor Rudarsko - geološkog fakulteta i dopisni član SANU.

METEOROLOGIJA

150 godina od prvog Uputstva za merenje vremena u Srbiji
Klima i mera duhovnosti

Sve je počelo 1847, kada se Vladimir Jakšić vratio u Beograd sa školovanja u Austriji i Nemačkoj. Na bečkoj politehnici je završio trgovački kurs, a zatim je u Tibingenu studirao finansije i statistiku. Iz Tibingena odlazi u Hajdelberg, gde kod profesora Raua studira ekonomiju. Rau je smatrao da se nacionalna privreda mora planirati u skladu sa klimatskim uslovima. Pod njegovim uticajem Jakšić je u Beograd poneo Siksov termometar za merenje krajnjih temperatura. Na porodičnom imanju na Senjaku u Beogradu, od 1. januara 1848. svakodnevno je merio temperaturu vazduha, osmatrao stanje neba, beležio pojave padavina i sve promene na reci Savi .

ETNOMIKOLOGIJA

narodna imena gljiva

U dvadesetogodišnjem istraživanju gljiva Srbije i Crne Gore, usput sam beležio i njihova narodna imena, tzv. mikonime, pa se na osnovu prikupljene građe može zaključiti da naš narod poznaje tek oko četrdesetak vrsta (neke samo na nivou roda), što predstavlja izuzetno mali broj u odnosu na broj vrsta koje su registrovane na našim terenima. Ali, da paradoks bude veći, za tako mali broj vrsta u upotrebi je ogroman broj mikonima (oko 220). Svakako, ovaj neobičan podatak govori o maštovitosti naroda u davanju imena gljivama, ali u isto vreme govori i o nemogućnosti lakog međusobnog sporazumevanja kada su gljive u pitanju, pa čak ni onih stanovnika koji žive u dva susedna sela. Kao primer navešćemo da je za samo 7 vrsta upotrebljeno 87 imena, dakle više od trećine ukupnog broja zabeleženih mikonima. Najkarakterističnija po broju sinonima je Amanita caesarea (22), iako je njeno rasprostranjenje slabije na širem prostoru Srbije i Crne Gore (ne raste na višim nadmorskim visinama i u četinarskim šumama), pa Macrolepiota procera (15), Agaricus campestris (14), Boletus edulis (13), Lactarius piperatus (13), Coperinus comatus (12) i Cantharellus cibarisu (11)

ZOOLOGIJA

Retke vrste
Ehidna

Naziv ehidna poklapa se sa nazivom mitološkog bića koje se smatra majkom svih čudovišta iz grčke mitologije. Za antičku ehidnu verovalo se da je pola nimfa - pola zmija. Pošto je životinja slična ježu, njen naziv potiče od grčke reči ehinos, što znači: jež. Legendarno biće svoj etimološki koren ima i u reči ehis (zmija otrovnica). Moguće je i da je veza između njih to što obe nose jaja
Ehidne spadaju u red monotremata, jedinih sisara koji nose jaja umesto da rađaju mladunce. Odlikuje ih otvor zvani kloaka, preko kojeg ostvaruju funkciju razmnožavanja, uriniraju i praznjenja creva. Po tome su monotremate slične gmizavcima.

BOTANIKA

Kiselo drvo
Korov gradske sredine

Naučni naziv vrste kiselo drvo je Ailanthus altissima (Mill.) Swingle. Vrsta pripada familiji Simarubaceae, a rod Ailanthus obuhvata preko desetak vrsta. Kiselo drvo vodi poreklo iz Kine, tačnije iz provincije Ćili. U Evropu ovu vrstu je doneo francuski jezuita Pierre Nicholas le Cheron d'Incarville 1751. godine na povratku iz Nankinga. Prvi primerci biljke odgajeni su u botaničkoj bašti u Čelsiju (London), odakle su poslati širom Evrope gde je ovo drvo prvobitno sađeno kao ukrasno bilje, a zatim i u cilju poboljšavanja kvaliteta zemljišta i podizanja plantažnih šuma.

ZOOLOGIJA

Zimski san Životinja!

Nedostatak hrane jedan je od glavnih razloga otežanog preživljavanja mnogih divljih životinja tokom zime. Da bi što lakše prebrodile ovaj period, pojedine vrste životinja, nailaskom zime, padaju u stanje hibernacije odnosno ”zimski san”.
Tokom zime, u životinjskom svetu vlada uobičajeni red. U tom svetu  jasno je šta ko čini da bi se prebrodili dugi i teški dani u zamrlom i hranom oskudnom okruženju.

ORNITOLOGIJA

Labud

Labud je ptica o kojoj govore mnoge legende i koja u ljudskom predanju ima bogata simbolična značenja. Prema legendi o postanju sveta, za koju se smatra da datira iz najranijih kultura, labud predstavlja kombinaciju vazduha i vode, neophodnih elemenata za rast i razvoj semena i obnavljanje vegetacije, čime simbolizuje sam život.
Kao otelotvorenje dobrote i blagosti, labud je prisutan u kulturama svih naroda. Ipak, u nekim indoevropskim mitovima, labud predstavlja i suprotan princip - zlu ženu. Objašnjenje ovoga mita je daleko dublje i povezano je sa simbolom (noćne) more. Pravo značenje more je da je to zla boginja, koja ima moć da u snu životinja i ljudi izazove osećanje gušenja. U indoevropskoj mitologiji zle žene uglavnom imaju obličje ptica, pa je i mora predstavljena kao žena sa «onog» sveta, koja je uzela oblik bele ptice (labuda).

LEGENDE

LEGENDE
Četiri jahača apokalipse

Prvi konjanik je jahao na belom konju . Nosio je luk a na glavi mu je bio venac . On je osvajač i pobednik . Prvi jahač se često smatra antihristom . On je imitator Hrista, koji bi takođe trebalo da dođe na belom konju . Iako ga često vezuju za antihrista u Otkrovenju Jovanovom nije pomenut pod tim nazivom .Drugi konjanik je jahao crvenog konja . Crvena boja simbolizuje krv koja se proliva u ratovima . Jahač je imao veliki mač . Za njega se kaže da će oduzeti mir sa zemlje i naterati ljude da se međusobno ubijaju . On ukazuje na strašne ratove do kojih će doći pred kraj sveta

ČASOPIS PLANETA Br 22

SARADNICI NA BROJU

Dragomir Antonić, Nebojša Arsenijević, Daliborka Barjaktarov, Maja Borović, Nikola Božić, Jasmina Brkić, Zorica Civrić, Rajko Dosković, Mirjana Dragović, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Čedomir Janjić, Nataša Jovanović, Vladimir Jovanović, Vidojko Jović, Jelena Kalderon, Vida Karabuva, Oliver Klajn, Ana Kocjan, Nadežda Krstić, Aleksandar Milinković, Vladimir Milojević, Jelena Milosavljević, Žaneta Miljanić, Marko Nestorović, Vojin Nestorović, Viktorija Podboj, Zoran Popović, Ivica Radovanović, Branislava Rogić, Luka Rubinjoni, Milutin Rudaković, Vesna Strugar, Duško Šibinac, Lidija Tomić, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Tamara Torlak.

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Branka Savković
Fotografije: Rade Krstinić
Internet prezentacija : Dragan Bogdanović