SUMMARY

Planeta No 55
ENGLISH Summary

MEDICINA

prof. dr Bojan Pajić

Prezbiopija - staračka dalekovidost

Ambulantnim tretmanom do normalnog vida

Najnovije laserske tehnologije osiguravaju bezbednu i najbolju moguću korekciju staračke dalekovidosti, ali i svih drugih optičkih mana oka, kaže za Planetu prof. dr Bojan Pajić, vrhunski stručnjak za refraktivnu hirurgiju rožnjače.
Obrazovanje slike koju čovek vidi vrlo je kompleksan skup bioelektričnih i hemijskih procesa na relaciji oko-centralni nervni sistem. No, bez obzira na činjenicu da je ljudsko nesumnjivo najkompleksniji i najsavršeniji optički „instrument“ pri nastajanju slike koju oko „šalje“ mozgu, dolazi do optičkih grešaka, uglavnom grešaka pri refrakciji (prelamanju) svetlosti. Ta odstupanja u normalnoj projekciji slike zbog neidealnog prelamanja svetlosti kroz prelomne sredine oka jesu takozvane refraktivne anomalije (kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam...). Jedna od njih je i prezbiopija (lat. presbyopia ) - staračka dalekovidost – koja je posledica fizioloških poremećaja uzrokovanih starenjem, te pogađa svakog čoveka bez izuzetka.

MEDICINA

dr Vukašin Kariklić

Spinalna i epiduralna anestezija

I obezboljuju, i relaksiraju

Kod pacijenata svih uzrasta moguća je primena svih vrsta anestezija, ali su neke regionalne - spinalna i epiduralna pre svega - u određenim situacijama pogodnije zato što čuvaju stabilnost kardiovaskularnog sistema i osiguravaju manje intraoperativno krvarenje, kaže za Planetu anesteziolog beogradske Opšte bolnice Bel Medic dr Vukašin Kariklić.
Spinalna i epiduralna (periduralna) anestezija pripadaju regionalnim anestezijama koje blokiraju određene nerve na nivou kičmene moždine i time obezbeđuju bezbolnost određenih delova tela - neophodan uslov za izvođenje hirurških zahvata, ali i za terapiju bola.

VESTI IZ MEDICINE

Insulinska rezistencija i H. pylori

Metabolički sindrom (MS) je skup poremećaja koji obuhvata više faktora: abdominalni (centralni) tip gojaznosti, povišen krvni pritisak, povećane trigliceride (masti), smanjen “dobar” HDL holesterol i insulinsku rezistenciju (neosetljivost na insulin). Nekoliko novih studija je jedan od presudnih činilaca metaboličkog sindroma - insulinsku rezistenciju - dovelo u vezu sa intestinalnom infekcijom bakterijom Helicobacter pylori.
Studije su poslednjih godina pokazale da se sa starosnom dobi povećavaju i simultana učestalost metaboličkog sindroma i pomenute bakterijske infekcije, pa je ova povezanost počela da privlači sve veću pažnju istraživača. Ispituju se, između ostalog, uticaj antibakterijske terapije na insulinsku rezistenciju i metabolički sindrom u celini. Ukoliko veza bude potvrđena, značajno bi mogla da utiče na pristup patofiziologiji MS i na dalji razvoj lekova koji su deo terapije MS i dijabetesa tipa 2.
Neurologija, Genetika, Ishrana, Psihologija, Reproduktivno zdravlje ...

INTERVJU

Inž. Goran Marjanović

Teslina fontana mladosti

«Imao sam veliku sreću da otkrijem nove i zapanjujuće fenomene kakvi su obrtno magnetno polje, svetljenje bežične vakuumske cevi i mnoge druge efekte visokih frekvencija… Ali ono što me je impresioniralo kao lepše od bilo čega drugog je otkriće stacionarnih talasa koje sam načinio 1899, a koje je pokazalo da cela planeta na kojoj živimo, uprkos svojoj nepojmljivoj veličini, može biti naterana da odgovara treperenjem na najtiši šapat ljudskog glasa », pisao je svojevremeno Tesla .
Inženjer Goran Marjanović, iz Beograda, tragajući za Teslom dovršio je svoj davno započeti model univerzuma, razumeo Tesline ideje, a mnoge od njih uspeo i da „klonira“. Kruna njegovih napora je generator Teslinih talasa. Sredinom decembra prošle godine, održao je predavanje u prepunoj dvorani Kolarčevog univerziteta u Beogradu.

SAJMOVI

Medica 2012.

Između čoveka i nauke

Ovogodišnji sajam medicinske opreme i aparata MEDICA 2012, održan u Dizeldorfu od 20. do 23 novembra, posetilo je više od 130.000 ljudi, mahom stručnjaka i ljudi koji se bave organizacijom lečenja, iz preko 120 zemalja. Uporedo sa izložbom novih i usavršenih aparata, održane su manifestacije Svetski medicinski forum i Međunarodni sajam prodaje najsloženijih medicinskih tehnologija uz više stručnih skupova: Zdravstveni forum - najnovija oprema za istraživanja i dijagnostiku, Fizio forum, Lečenje u budućnosti (nove tehnologije), Nedelja dijagnostike...

SANU

Dobitnici nagrade za egzaktne nauke: Milutin Blagojević i Igor Pašti

Najviše priznanje za nauku

Krajem minule godine najviša naučna i umetnička ustanova u zemlji ustanovila je nagradu za vrhunska dostignuća u egzaktnim naukama. Prve nagrade SANU je dodelila za fiziku i hemijsko-biološke nauke, a laureati su prof. dr Milutin Blagojević, naučni savetnik Instituta za fiziku u penziji, i dr Igor Pašti, docent na Fakultetu za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu. Nagrada se sastoji iz Povelje Akademije i novčanog dela, koji su ovog puta obezbedili NIS "Gaspromnjeft" i Elektroprivreda Srbije.

SANU

Izbori

Handke među srpskim besmrtnicima

Velikom austrijskom, nemačkom i evropskom piscu Peteru Handkeu odavno je bilo mesto među srpskim akademicima, ali je tu počast doživeo tek na ovogodišnjim izborima, pred svoj 70. rođendan, koji je proslavio u Velikoj Hoči kod Orahovca, u Metohiji. Handke je dobio najviše glasova (102) računajući sve novoizabrane redovne (22), dopisne (13) i inostrane članove (7). Novi dopisni članovi su:.......

KOSMOLOGIJA

Prostorno-vremenski talasi

Skriveni u pulsiranju zvezda?

Prvi direktan dokaz Ajnštajnovih gravitacionih talasa možda postoji u zapisima svetlosnih pulseva brzookrećućih mrtvih zvezda. Možda ćemo te talase otkriti već u 2013? Nova istraživanja ukazuju da smo potcenili brzinu kojom se crne rupe spajaju i kako to menja svetlost pulsara.

KOSMOLOGIJA

Formiranje zemlje

Suva zbog mesta nastanka

Slika dva razlicita modela diska pokazuje strukturu protoplanetarnog diska koji je okruzio novorodeno Sunce pre 4,6 milijarde godina. Sunceva porodica planeta nastala je od sakupljene prasine i leda unutar diska. Glavna razlika izmedu dva modela je lokacija takozvane snezne linije koja deli toplo, suvo podrucje, od ledenog turbulentnog regiona.

ARHITEKTURA

Projekat Zahe Hadid u Beogradu

Fluid ispod Kalemegdana

Prostor ispod Beogradske tvrđave, gde se nalazi fabrika “Beko”, poveren je za projektovanje i oblikovanje arhitekti Zahi Hadid, poznatoj po kreiranju novih i fluidnih oblika arhitekture.
Budući višenamenski centar nalazio bi se u okviru kompleksa Beogradske tvrđave koji je spomenik kulture od izuzetnog značaja. Uslove zaštite tog područja za potrebe plana detaljne regulacije, koji je prethodio urbanističkom projektu i koji je usvojen u martu pretprošle godine, propisao je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, u čijoj nadležnosti je tvrđava.

MATEMATIKA

Veliki umovi kao predavači

Muzika razuma kao matematika osećaja

Odnos prema nekoj nauci često se poistovećuje sa odnosom prema njenom predavaču. Zahvalnost za uspešan izbor zanimanja mnogi duguju učitelju, nastavniku, profesoru. Ali, ima i obrnutih primera. Za odbojnost prema nekoj oblasti, odgovornost se prenosi na njenog edukatora. U najvećoj meri to se odnosi i na matematiku.

ISTORIJA

Krsna slava

Trag predaka danas

Porodični kult u Srba poznat kao krsna slava, predstavlja običaj čiji karakter i poreklo nauka još uvek nije svestrano razjasnila. Za slavu se sa sigurnošću može reći da je predhrišćanskog porekla a da je njena moderna hristijanizovana forma ishod simbioze paganskih i hrišćanskih elemenata. Kult krsne slave dominantno je rasprostranjen i očuvan kod Srba, koji u njemu vide svojevrsno nacionalno obeležje. Iako je nesporno da slava jeste neka vrsta žiga utisnutog u srpsku kulturu i u nama poznatom obliku nesvojstvene drugima, raspoloživi izvori i indicije ne govore u prilog tezi da je slava, u svojim korenima, srpski ekskluzivitet

ZOOLOGIJA

Fosorijalni sisari

Sigurni samo pod zemljom

Fosorijalni organizam je životna forma koja poseduje adaptacije za kopanje podloge. Većina fosorijalnih vrsta žive pod zemljom. Naziv fosorijalan, koji potiče od latinske reči fossor - kopač, ponekad se ograničava samo na podzemne organizme, dok se nadzemni organizmi sposobni da kopaju nazivaju semifosorijalni (polufosorijalni)

AERONAUTIKA

Putnički avioni budućnosti

Koncept letelice

Standardi koji su u prošlosti postavljani pred konstruktore vazduhoplova više ne važe. Ekspanzija ekološke osvešćenosti čovečanstva i krize na tržištu energenata danas u prvi plan ističu, pored uobičajnih parametara vezanih za bezbednost, drastično smanjenje nivoa emisije štetnih gasova u atmosferu i povećanu energetsku efikasnost vazduhoplova.
Američka svemirska agencija NASA je, tokom minule godine, angažovala tri tima stručnjaka sa zadatkom da razviju koncept letelica budućnosti koje će trošiti 50% manje goriva od vazduhoplova koji su ušli u upotrebu krajem prošlog veka, da rade na smanjenju emisije štetnih gasova za 75 % i na smanjenju nivoa buke u okolini aerodroma za 83 %.

ANTROPOLOGIJA

Aete sa Filipina

Zaboravljeni na obroncima vulkana

Najveće ostrvo na Filipinima, Luzon nalazi se na krajnjem severu arhipelaga. Na tom ostrvu živi polovina stanovništva države, a tu su i najnaseljeniji gradovi - Kezon Siti i prestonica Manila. Odlika ostrva su brojne planine. U planinskim regionima Luzona žive malobrojni pripadnici naroda Aeta koji spadaju u negritose, što je naziv za crnačko stanovništvo jugoistočne Azije.

OSVAJANJE SVEMIRA

Naseljavanje Venere

Život nad vrelom planetom

Venera je od svih planeta Sun čevog sistema po veli čini i masi najsličnija Zemlji - njen prečnik je 0,95 u odnosu na Zemljin a masa 0,82 mase naše planete pa su je u prošlosti nazivali i Zemljinom sestrom. Da li na njoj može opstati život?

NESTALI NARODI

Najveća brana Maja u Centralnoj Americi snabdevala vodom desetine hiljada stanovnika

Inteligentne ustave

Površina za koju se mislilo da je bila brana sada je preplavljena ostacima odrona. Najnovija iskopavanja, mapiranje i uklanjanje sedimenata ekipe naučnika iz nekoliko univerziteta otkrila su nove oblasti i inženjerska dostignuća, uključujući najveću staru branu koju je izgradila civilizacija Maja u Centralnoj Americi.

HOBI

Sakupljanje novčića

Za vladare i pape

Sakupljanje novčića ne treba izjednačavati sa numizmatikom. Ovo je česta zabluda pošto je reč o bliskim ali ne i identičnim delatnostima. Numizmatika je oblast proučavanja koja, osim novca, izučava i druga sredstva plaćanja i različite finansijske transakcije. Sakupljanje novčića je hobi. U davna vremena to je bila aktivnost za bogate i ljude sa viškom slobodnog vremena i otuda je prozvana „hobi kraljeva“. Danas ga nazivaju i „kraljem hobija“.

TEMA BROJA - ŽELEZNICE

Srbija

Od prvih dvesta km...

Odredbama Berlinskog kongresa (1878) Srbiji je priznata nezavisnost i pripala su joj nova četiri okruga teritorije na jugoistoku države. Istom prilikom obavezana je da za tri godine izgradi prugu do turske i bugarske granica. Pošto Kneževina nije imala novca za radove, krajem 1880. raspisana je javna licitacija. Kao jedinom učesniku, pravo na gradnju pruge dodeljeno je francuskom društvu Generalna unija. Ali, posle godinu dana, Generalna unija je bankrotirala tako da je posao preuzelo Društvo za izgradnju i eksploataciju srpskih državnih železnica.

TEMA BROJA - ŽELEZNICE

Projektantska čuda

Šarganska osmica

Uoči početka Prvog svetskog rata, Kraljevina Srbija je započela radove na povezivanju železničkom prugom uskog koloseka sa Austrougarskom. Planirano je da se od Beograda preko Mokre Gore, Višegrada i Sarajeva dođe do Dubrovnika. Sa juga prugu su radili Austrijanci a Mokra Gora bila je označena kao mesto spajanja. Međutim, izbio je rat i radovi su prekinuti.

TEMA BROJA - ŽELEZNICE

Atomski megavoz

Nuklearka na šinama

Nije prošla ni čitava decenija od tragičnog bombardovanja Hirošime i Nagasakija, a svet je postao opčinjen mogućnostima atomske energije. Jednostavno rečeno, nuklearna energija je ušla u modu. Timovi fizičara i inženjeri iz SAD-a i SSSR-a su sa velikim entuzijazmom radili na projektima gde bi energija stvorena nuklearnim reaktorom bila iskorišćena za pogon različitih prevoznih sredstava. Neka od njih uspešno realizovana i danas su u upotrebi: nuklearne podmornice, nosači aviona i ledolomci… Tada se ozbiljno razmišljalo i o atomskim avionima, automobilima, svemirskim brodovima. Sredinom prošlog veka, pojavili su se projekti džinovskih “megavozova”, koje bi lokomotive pogonjene snagom atoma, bez zaustavljanja i dodavanja goriva, mogle da prevezu desetak hiljada kilometara.

TEMA BROJA - ŽELEZNICE

Metro „pod pritiskom“

Njujorška pneumatska železnica

Krajem 19. veka, industrijalizacija i porast stanovništva u velikim gradovima nametnuli su potrebu da se pronađu nova saobraćajna rešenja i modernizuje transport putnika i robe. U moru ponekad egzotičnih i futurističkih rešenja za smanjenje velikih gužvi na ulicama, postojala su i rešenja koja su obećavala. Ali, zbog loših ekonomskih okolnosti, nerazumevanja, ili jednostavno zato što su isuviše bila ispred svoga vremena, ona su ostajala na nivou makete ili prototipa.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

ŽELEZNICE

Godine 1814. Englez Džordž Stivenson napravio je prvu parnu lokomotivu, koja se kretala brzinom od 20 km/h. Već 1825. izgrađena je prva železnička pruga u svetu, između engleskih gradova Stoktona i Darlingtona. Tih prvih dvadesetak kilometara pruge bili su uvod u nagli razvoj železnica, a to je pokretalo i brz privredni razvoj.
Danas se prugama sveta putuje do juče nezamislivim brzinama. Vozovi su postali simbol prosperiteta, povezali su najudaljenije krajeve sveta, doprli su do najviših planinskih vrhova a u zamisli je i železnica ispod površine okeana.

ČASOPIS PLANETA Br 55

SARADNICI NA BROJU

Snežana Andrić, Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Milan Dimitrijević, Milan Đurić, Branko Gavrić, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Branislava Jakšić, Ilijana Jakšić, Vladimir Jeftić, Nataša Jovanović, Vladimir Jovanović, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Borka Marinković, Zoran Matić, Aleksandar Milinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Darko Mladenović, Boris Naumović, Nada Petrović, Ilja Slani, Mićo Tatalović, Branislav Todorović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Dragana Dragićević
Fotografije: Rade Krstinić
Internet: Dragan Bogdanović

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

Sledeći broj izlazi 1. marta 2013g.