TEMA BROJA

M. R.

I bi život... / Kratka šetnja kroz kambrijum

Zabeleženo u stenama i kamenu

Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu i njegova Katedra za paleontologiju mogu da se pohvale bogatom Paleontološkom zbirkom, pravim malim muzejom fosilnih ostataka iz najstarijih razdoblja života na Zemlji. To nije klasični muzej, otvoren za javnost, kaže njen kustos Ivan Stefanović. Materijal koji poseduje skupljan je tokom više od jednog stoleća predstavlja zaveštanje više generacija nastavnika ovog fakulteta. Služi za istraživanja i ima isključivo naučnu vrednost.

Kambrijum je naučni naziv za prvu epohu fanerozoika (eona života, vidljivog života), istovremeno i paloezoika, najstarije od tri fanerozojske ere. U ovoj zbirci, međutim, nema primeraka iz ovog razdoblja geološke istorije Zemlje sa terena današnje Srbije. Kustos Stefanović otkriva zašto smo uskraćeni za ta svedočanstva, ako se zna da stene iz ovog eona, a pre svega epohe kambrijuma, sadrže mnogobrojne fosilne zapise o razvoju živog sveta.
-Današnja Srbija je u kambrijumu bila pod morem - kaže kustos Stefanović. - S obzirom na to da je ovo bio dubokovodni teren, kalcijumske i silicijumske ljušture su se, pod pritiskom visokog vodenog stuba, rastvorile tako da je očuvano malo tragova života. S druge strane, naša zemlja se nalazi između Karpata i Dinarida, u izvesnoj meri na jugu i Helenida, pa je usled snažnih tektoniskih pokreta stara kora, koja je nastajala tokom kambrijuma, praktično gurnuta ispod površine Zemlje i istopljena, i stene te starosti uništene.

Prekid ledenim dobom

Tokom kambrijuma počelo je bujanje života i njegov ubrzani razvoj. Čitav taj uzbudljiv proces dugog trajanja naziva se “kambrijumska eksplozija života”. Šta je prethodilo tome?
-Na samom kraju prekambrijumskog perioda, pronađeno je nekoliko interesantnih oblika višećelijskih organizama, koje svedoče o životu koji se tada razvijao. Radi se o bogatom nalazištu Ediakaran hills u Australiji, otuda i naziv “Ediakara”. Vremenom su otkrivena i druga nalazišta, kao što je Burdžes šeijl u Kanadi  i u drugim delovima sveta, što govori o specifičnoj i rasprostranjenoj prekambrijumskoj fauni. Neki od tih živih oblika podsećaju na nešto što postoji i danas, a neki apsolutno ne podsećaju ninašta što danas imamo. Na primer, postoje oblici sa trozračnom simetrijom (današnje životinje imaju bilateralnu ili petozračnu ili drugu simetriju, ali ne postoji nijedan organizam koji ima trozračnu simetriju). Vrlo su izolovani slučajevi da su pronađeni ostaci tako starih organizama.
Pretpostavlja se da je ova fauna počela da se pojavljuje na Zemlji pre oko 655 miliona godina. Poređenjem ostataka pronađenih u Kanadi, čija starost je između 575 i 565 miliona godina, u Rusiji (560-550 miliona godina) i Namibiji (550-542 miliona godina) uočeno je da ne postoje velike razlike u ovim asocijacijama, što ukazuje na prekambrijumsku eksploziju života nalik onoj u kambrijumu. Ovaj razvoj je prekinut ledenim dobom koje se desilo pre 585 miliona godina.

Polovi bez leda 

S druge strane, na prelazu iz prekambrijuma u kambrijum, na samom ulasku u kambrijum, dolazi do jednog relativnog otopljenja koje omogućava prijatniju i pogodniju sredinu za život, nastavlja naš sagovornik ovu narativnu šetnju kroz kambrijum, dok nam pokazuje primerke trilobita, paleozojskih zglavkara. - Određena količina kiseonika se već nalazi u atmosferi, količina Sunčevog zračenja je dovoljna ali nije štetna po sam živi svet, pogotovo morski život koji u tom trenutku preovlađuje. Imamo jednu vrlo zanimljivu sredinu u kojoj je procenat kiseonika u atmosferi nekih 40% manji nego danas, iz jednostavnog razloga jer život još nije bio izašao na kopno, ali je i procenat ugljendioksida 16 puta veći nego danas, temperature za nekih 7, 8 stepeni više nego danas a i nivo mora je takođe viši nego danas.
I naglašava da ne postoji glacijacija na polovima što je normalno stanje za planetu Zemlju: “Ukoliko neko misli da je normalno imati glacijaciju na polovima (to se dešavalo samo u nekoliko kratkih epizoda), valja da zna da trenutno živimo u ledenom dobu i u jednom abnormalnom okruženju. Leda ne bi trebalo da bude na polovima, jer tokom nekih 95, 96 posto istorije Zemlje od kambrijuma do danas, leda na polovima nije bilo. Količina ugljendioksida je uvek bila veća nego današnja, kao i nivo mora, a sam period kambrijuma nam upravo o tome i govori jer upravo u njemu imamo cvetanje života”.
- Početkom kambrijuma najednom počinju da se masovno razvijaju oblici koji imaju ljušturu. Očigledno je da u tom periodu počinju da dominiraju različite vrste predatora. Najvažnije je, međutim, to da tokom ove epohe nastaju sve vrste oragnizama koje postoje danas:  zglavkari (trilobite), rakovi, crvi i hordati. Zglavkari predstavljaju jedne od rukovodećih fosila za podelu kambrijuma na stariji, srednji i mlađi. Karakteristični su za čitav period paleozoika na čijem kraju izumru. Količina ostataka i raznovrsnost života koja je nađena u kambrijumu je jedan od razloga što manje više sa tom epohom počinjemo da razvijamo paleontološki pristup u istraživanjima, znatno više nego u proučavanju prekambrijuma o kome mnogo manje znamo.

Uz pomoć hemizma

Već je rečeno da na  prostorima naše države kambrijumskih ostataka ima malo ili ih skoro nema uopšte. Kustos Paleontološke zbirke ističe da se na teritoriji Srbije prvi značajniji primerci života pojavljuju tokom silura, sto miliona godina kasnije od početka kambrijuma, što samo govori da imamo jednu potpuno drugačiju životnu sredinu, duboko more i tektonske pokrete koji su onemogućili da se sačuvaju tako stari sedimenti.
- Moguće je pronaći ostatke i tragove života u slučajevima i kada se ne nalaze fosili (ostaci životinja i biljaka, nekada i nekakvih prirodnih procesa koji su okamenjeni i koji nam govore o tome kako je život izgledao u prošlosti). Ukoliko ne postoje fosili, nekada se može dokumentovati postojanje života na osnovu određenog hemizma.

Analizira se određena stena i na osnovu procesa pojedinih hemijskih elemenata, koji se nalaze u okviru same stene, može se videti da li se radi o prirodnom taloženju, prirodnoj sedimentaciji koja se odigravala bez prisustva živog sveta ili sa njegovim prisustvom. Jer, prisustvo bilo kakvog metaboličkog procesa, biljaka i ostalog, dovodi do toga da postoji drugačiji odnos kiseonika, drugačiji odnos raznih materija u samoj steni pošto samo prisustvo određenih organizama menja hemizam sedimentacije i fosilizacije.
Nakon kambrijuma bio je ordovicijum (pre 500-440 miliona godina) koji obeležavaju graptoliti (čije ime znači: pismo na kamenu), za koje se dugo nije znalo od kakvih organizam potiču.
U paleozojskim stenama je otkrivena još jedna značajna grupa organizama - cefalopodi (glavnošci). Oni obuhvataju današnje hobotnice, sipe, lignje i nautiluse i predstavljaju najkrupnije životinje među beskičmenjacima. Za glavonošce vele da su i najinteligentniji beskičmenjaci. I da je profil paleozojskih cefalopoda jednostavniji, a kod mezozojskih sve složeniji.
Počev od silura (pre 440 do 410 miliona godina) i karbona, kaže kustos Ivan Stefanović na kraju svoje priče o kambrijumu, živi svet izlazi na kopno. Postepeno se oko naše planete formira ozonski omotač, pojavljuje se dovoljna količina kiseonika koja omogućava da se živi svet iz mora preseli na kopno, i već krajem paleozijskog perioda kada prelazimo u mezozoik, kada počinju da dominiraju dinosaurusi, pojavljuju se prvi sisari. Živi svet sve više i više liči na svet koji imamo i danas.
-O starijim periodima imamo mnogo manje podataka i iz tih razloga ih uzimamo kao mnogo duže periode, jer je veoma teško zapaziti sitne promene koje su se dešavale u dalekoj geološkoj prošlosti. Što se teritorije Srbije tiče, ono što se nalazi na površini, bar oko 50 posto toga predstavlja sediment i stene koje su nastale u poslednjih 15 miliona godina. Stvari koje su starije od 500 miliona godina, kao što su kambrijumski sedimenti, kod nas nisu ni pronađeni.

M. R.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"