MEDICINA

Dr Radoš Đinović, hirurg

Mladi beogradski hirurg niz godina je bio najbliži saradnik, desna ruka najboljeg svetskog urogenitalnog hirurga, akademika Save Perovića. Po odlasku profesora Perovića, Đinović nastavlja da razvija hiruršku subspecijalnost urogenitalne rekonstruktivne hirurgije po kojoj je Beograd stekao renome kao njen glavni svetski centar

MEDICINA

Dr Miroslav Žilih

Medicina rada - za razvijeni svet sve značajnija specijalnost
Zaštita - i obaveza i zadovoljstvo

Prema zvaničnim podacima Međunarodne organizacije rada, godišnje se beleži oko 300.000 smrtnih slučajeva koji su na neki način posledica loših uslova rada. Čak 7 odsto svih smrtnih slučajeva među populacijom radnoaktivnog stanovništva povezano je sa rizicima koje nosi rad, kao i polovina svih oboljenja srca i krvnih sudova, 60 odsto svih koštano-zglobnih i mišićnih oboljenja, 20 odsto depresija... U mnogim evropskim zemljama obahvaćenost radnika preventivnim lekarskim pregledima medicine rada niža je od 10 odsto.

ENERGIJA

Vetroenergija
Offshore Struja

Narodna poslovica po kojoj su “voda i vatra dobre sluge ali loši gospodari“ može se primeniti i na vetar. Na jednoj strani je rušilačka snaga oluja a na drugoj su korisna umerena vazdušna strujanja koja pomažu pokretanje mlinarskih točkova i pumpi za vodu iz dubokih bunara, pokreću brodove po moru. Primena energija vetra zadire duboko u istoriju čovečanstva...

ASTRONAUTIKA

Pola veka od prvog leta u kosmos
„Poziv“ u svemir Jurija Gagarina

Posle Drugog svetskog rata, SAD i SSSR bile su u „hladnom ratu“. Pomoću opreme na satelitima nadgledane su druge zemlje, a uspesi u svemiru služili su kao reklama naučničke i vojne snage određene strane. Iste rakete koje su mogle da odnesu čoveka u orbitu ili da pogode određenu tačku na Mesecu mogle su da pošalju atomsku bombu na određeni neprijateljski grad

AERONAUTIKA

Let na električni pogon
Uz veliku pomoĆ Sunca

Ograničeni resursi fosilnih goriva, sve veća zagađenost gradova i prisutno zagađenje eko-sistema, primorali su naučnike da se, pri projektovanju motora, sve više okreću alternativnim izvorima energije. Alternativni izvori energije su šarenoliki ali jedan od najvažnijih, koji poseduje ogroman potencijal i moguće ga je primeniti u vazduhoplovnoj industriji, jeste električna energija dobijena od Sunca

JUBILEJI

Tri veka od rođenja Ruđera Boškovića
Utemeljivač savremene nauke

Ruđer Bošković je rođen 18. maja 1711. u Dubrovniku, kao osmo od devetoro dece oca Nikole (potiče iz hercegovačkog sela Orahov Do) i majke Pavle (potiče iz porodice Betera iz Bergama, u severnoj Italiji) .Ruđer je 1725. završio Dubrovački isusovački kolegij. Nastavio je školovanje u Rim-skom isusovačkom kolegiju gde je studirao retoriku, logiku, filozofiju, matematiku, astronomiju i teologiju. Predavač gramatike postao je 1733. Od 1740. do 1759. predavao je matematiku u Rimskom kolegiju. U tom periodu nastaju i sazrevaju njegova naučna i filozofska shvatanja. Objavljuje veliki broj radova iz fizike, matematike, astronomije.

JUBILEJI

Tri veka od rođenja Ruđera Boškovića
Potvrda Zakona sila u savremenoj nauci

Boškovićeva teorija je ključ za celokupnu modernu fiziku (Lederman), a njegova filozofija će u celini postati filozofija 21. stoleća (Herisman)

Boškovićevo najznačajnije delo „Teorija prirodne filozofije svedena na jedan jedini zakon sila koje postoje u prirodi“ štampano je u Beču 1758. a potom 1763. u Veneciji. Teorija se zasniva na shvatanjima Lajbnica i Njutna, ali i odstupa od njih. Od Lajbnica prihvata pretpostavku da su osnovni elementi materije sićušni kao tačke, koje nemaju veličinu i koje su nedeljive. Ali, Bošković ne prihvata Lajbnicovu pretpostavku da se tačke dodiruju. Smatra da su tačke udaljene nekim razmakom, koji se može beskonačno povećavati ili smanjivati, ali ne može potpuno nestati. Od Njutna prihvata postojanje sila između ovih tačaka. Ali, dok Njutn smatra da pri veoma malim udaljenostima vlada snažna privlačna sila između čestica, Bošković smatra da tada postoji velika odbojna sila, koja je utoliko veća ukoliko je rastojanje manje. Po Boškoviću, sile mogu biti atraktivne (privlačne) ili repulzivne (odbojne), a smenjuju se zavisno od rastojanja između tačaka (sl. 1).

BIOLOGIJA

Nepoznati usevi
Najmanji ratari na svetu

Jednoćelijske amebe Dictyostelium discoideum bave se gajenjem bakterija, kaže studija objavljena prošle godine u stručnom časopisu Nature. Ove amebe pokupe bakterije, prenose/presađuju ih s jednog mesta na drugo a potom ih “žanju” kao useve.

INSEKTI

Osvajanje neba
Skriveni gospodari sveta

Mogućnost letenja je bila inspiracija ljudi svih epoha i kontinenata. Od mitskih priča o Ikaru i Dedalu pa do maštovitih izuma braće Rajt, čovek je ipak uspeo da se uz pomoć mašina vine u nebo, A neka druga stvorenja su to uradila pre njega....mnogo pre njega.

Ne radi se o letećim sisarima-ljiljcima koji vladaju noćima, niti o pticama koje su današnji gospodari neba, čak ne ni o prastarim letećim gmizavcima. Bića koja su prva osvojila nebo i savladala gravitaciju čak 100 miliona godina pre svih ostalih, bili su insekti

INSEKTI

Mrki mnogobojac
(Nymphalis vaualbum)

Insekte sačinjava mnoštvo vrsta, često slabo proučenih. Dnevni leptiri zato predstavljaju izuzetak, jer je njihova proučenost veoma dobra, naročito kada se govori o Evropi.
Evropski ljubitelji leptira su mnogobrojni i stotinama godina neumorno proučavaju ova mala stvorenja koja ne prestaju da fasciniraju. Kada neki evropski ljubitelj poželi da vidi baš određenu vrstu leptira, uz pomoć literature i prijatelja može da sazna kuda i kada treba da pođe.

FOTOREPORTAŽA

I. Hadžić

Šumska simfonija

Odavno smišljam prikladan literarni početak za priču o neobičnim prikazama koje srećem u prirodi a da to ne bude bajka ili, ne daj bože, zastrašivanje. No, koliko god da mi se to što srećem čini jasnim i očekivanim, stvar nije nimalo jasna. Naprotiv, vrlo je mistična.

SPELEOLOGIJA

Put kroz pećine
U carstvu tame i tiŠine

Speleolog dr Radenko Lazarević istražio je više od hiljadu speleoloških objekata, uradio mnoge planove za uređenje, izveo radove i objavio monografije o svim sa svoje strane uređenim pećinama...
Do svoje 25. godine o pećinama nisam ništa znao. Prvi „tamnik“' (stariji naziv za pećinu) u koji sam ušao sa ekipom speleologa (1949) bila je Petnička pećina kod Valjeva, a speleološki objekat koji sam u potpunosti istražio (1957) Potpećka pećina, kod Užica, poznata po ulazu visokom 50 m, najvećem na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Istraživanje ove pećine a kasnije i njeno uređenje trajalo je punih 27 godina, sve do 1984. kad je ovaj „tamnik“ otvoren za posetioce. U međuvremenu sam sa ekipom istraživao i otvarao druge pećine, radeći većinom u istočnoj Srbiji.

MATEMATIKA

Narušeni raj ”obične”(Euklidove) geometrije
Kroz tačku van prave...

Prostor kojim se krećemo, pre dve hiljade godina, Euklid je opisao geometrijom koja je u potpunom skladu sa iskustvom. Logički izgrađen, njegov sistem je tako čvrsto stajao u opštem sistemu ljudskih znanja da su se u njega zaklinjali mnogi veliki naučnici tokom istorije. Prilog tome su i reči Bertrana Rasela: “Ako bi naučna otkrića ikada bila u sukobu sa geometrijom Euklida, treba odbaciti otkrića a ne geometriju
- toliko je ona iznad svega drugog”. Isto tako i reči čuvenog matematičara Poenkarea: “Treba menjati zakone fizike ako se ne slažu sa geometrijom Euklida, a ne samu geometriju”. Sistem se održao do danas a geometrija koja se predaje u školama naziva se “euklidska geometrija”.

TEMA BROJA - DRUŠTVENE MREŽE

Zašto internet kada postoji Facebook?
Od usta do usta = od miša do miša

Šta 665 miliona ljudi rade na jednom sajtu? Zašto čovečanstvo dnevno provede 43.759 godina na Facebook-u? Na svoj šesti rođendan, 5. februara 2010. Facebook je imao 400 miliona članova (više nego SAD stanovnika) što bi ga činilo trećom zemljom u svetu, posle Kine i Indije. U septembru iste godine, 2,2 miliona ljudi u Srbiji imalo je profil na Facebook-u, a u januaru 2011. već 2,7 miliona. Twitter ima 175 miliona članova širom sveta a na YouTube se svakog minuta postavi više od 24h video-zapisa, što znači da se svakih 60 dana postavi više video-materijala nego što su tri najveće američke tv mreže stvorile za proteklih 60 godina! Šta je suština društvenih mreža (DM)?

TEMA BROJA - DRUŠTVENE MREŽE

Deset pitanja - deset odgovora
Osnovno o DM

1. Kakav je doprinos društvenih mreža razvoju komunikacija kod nas?
Tokom proteklih nekoliko godina beleži se konstantno i značajno povećanje udela Interneta u svakodnevnoj komunikaciji. Ovakvom trendu umnogome doprinosi ekspanzija društvenih mreža, kako u privatnom tako i u poslovnom sektoru. Drugi važan trenutak odnosi se na sve brži razvoj tzv. mobilnog Interneta, tj. Web sadržaja kojima pristupamo putem mobilnih telefona, tabličnih i prenosnih računara. I u ovom, mobilnom svetu, društvene mreže su, uz online medije, glavni pokretači razvoja komunikacije. Zato nije preterano reći da su društvene mreže kičma moderne elektronske komunikacije, i da polako potiskuju u drugi plan dosadašnje mehanizme razmene informacija, kao što su elektronska pošta, forumi i SMS/MMS poruke.

TEMA BROJA - DRUŠTVENE MREŽE

Daleki istok
Svakome po virtuelna soba

Najveća društvena mreža (DM) u Japanu je Miksi. Početkom ove godine navršilo se sedam godina od kako je Miksi počeo sa radom. Osnivač i pokretač ovog projekta bio je mladi preduzimač Kenđi Kasahara
Kada je mreža krenula, februara 2004. Kasahara nije bio ni tridesetogodišnjak. Danas ima 35 godina i jedan je od 40 najbogatijih ljudi u „zemlji izlazećeg Sunca“. Jer, ekspanzija Miksija išla je velikom brzinom. Već je prešla više od 80% korisnika DM u Japanu. Posle samo dve i po godine postojanja, dostigla je pet miliona korisnika. Više od 70% ljudi koji pristupaju Miksiju je aktivno, što podrazumeva redovno logovanje do unazad tri dana.

TEMA BROJA - DRUŠTVENE MREŽE

Novo iz DM

Kompanija Facebook i najveći kineski pretraživač Baidu se pripremaju za pokretanje zajedničke društvene mreže u Kini. Projekat pritom neće uključivati postojeći Facebook (u Kini zabranjen kao i mnoge druge društvene mreže), već sasvim novu mrežu. Da bi njena stranica bila pokrenuta, neophodno je da za to odobrenje prethodno da kineska vlada.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Društvene mreže

Na svoj 6. rođendan, 5. februara 2010. godine, Facebook je imao 400 miliona članova (više nego SAD stanovnika), što bi ga činilo trećom zemljom u svetu, posle Kine i Indije . U septembru iste godine, 2,2 miliona ljudi u Srbiji imalo je profil na Facebook - u a u proleće 2011. već 2,7 miliona. Twitter ima 175 miliona članova širom sveta, a na YouTube - u se svakog minuta postavi više od 24 h video - zapisa. Šta je suština ovolike popularnosti društvenih mreža ? I kuda to vodi ?

ČASOPIS PLANETA Br 46

SARADNICI NA BROJU

Jozef Baruhović, Dalibor Čevizović, Milan Dimitrijević, Milan Đurić, Filip Franeta, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Branka Jakšić, Ilijana Jakšić, Zoran Janjušević, Vladimir Jovanović, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Jelisaveta Lalić, Borka Marinković, Mirjana Lukić, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Darko Mladenović, Ilja Slani, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Snežana Šarboh, Zdenko Štromar

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Branka Savković
Fotografije: Rade Krstinić
Internet: Dragan Bogdanović

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d . o . o .
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Batatisak”, Beograd, Miloša Savkovića 4-6, 011/38 -20 -333