ARHITEKTURA

Art Nouveau
Večna ornamentika

Planeta postaje sve dostupnija, razdaljine se prevaljuju za sve manje vremena, broj letelica se ubrzano uvećava a smele zamisli konstruktora uveliko postaju stvarnost. Od jednog do drugog mesta uskoro će se putovati i kratkim zalaženjima u svemir. To zahteva nove konstrukcije i nove ideje o tome kako za što manje vremena savladati što veći prostor. I na zemlji možemo očekivati da će ljudi izbegavati saobraćajne gužve tako što će svojim vlastitim letelicama, baš kao danas svojim automobilima, prevaljivati put od stana do posla...

ASTROFIZIKA

CRNE RUPE
Posmatranje nevidljivog

ASTRONAUTIKA

Marsovi mali meseci - mali korak za čoveka?

Marsovi meseci su najpristupačnija planetarna tela u našem solarnom sistemu, smatra Paskal Li, iz Mars instituta, u Kaliforniji. Zvuči nelogično, ali za robotsku misiju oni su pristupačniji čak i od Meseca. Mesec je udaljen samo tri dana od Zemlje. Međutim, njegova gravitacija, koja je šest puta slabija od Zemljine, utiče na to da se troši ogromna količina energije na sletanje i uzletanje.

ASTRONOMIJA

Napasti iz kosmosa

U svakom trenutku planetarne prostore ugrožavaju lutajuća svemirska tela; od onih najkrupnijih - prečnika nekoliko kilometara, manjih - od nekoliko stotina metara, do najsitnijih kamenčića i vasionske prašine.Već petanestak godina Zemlja se brani od njih organizovanom mrežom posmatrača na svim kontinentima koji motre i izračunavaju putanje tih tela. Direktor Astronomske opservatorije Beograd, dr Zoran Knežević ističe da se neprekidno prate brojni meteori i asteroidi, od onih na udaljenosti od nekoliko desetina do onih na rastojanju od nekoliko stotina hiljada kilometara. U jednom takvom posmatračkom timu radi i on. Jedan je iz grupe domaćih eksperata uključenih u Međunarodni servis za proučavanje kretanja asteroida, čije je sedište u Pizi, Italija. Taj servis deluje u sklopu svetske organizacije „Spejsgard“ (nebeska ili svemirska straža).

PREDVIĐANJA

GRADOVI - Potrošači energije

Više od polovine stanovnika Zemlje danas žive u gradovima. Prema predviđanjima navedenim u jednom nedavnom izveštaju Ujedinjenih nacija, do 2030. godine u gradovima će živeti više od 60% ukupne svetske populacije. To povlači neminovne posledice. Na primer, današnji gradovi emituju gotovo 80% ukupne emisije ugljendioksida, uz brojne druge gasove kojima se remeti ravnoteža životne sredine. Prema britanskom Tajndal centru za istraživanja klimatskih promena (Tyndall Centre for Climate Change Research), sudbina klime na našoj planeti zavisiće u narednin decenijama isključivo od razvoja gradova i stvaranja energije.

MEDICINA

I rak se može sprečiti!

dr Jasmina Knežević

Rak grlića materice u svetu i u Evropi je, posle raka dojke, među svim kancerima drugi najčešći uzrok smrtnosti žena, koji svake godine širom sveta odnese 250.000 života, ili 30 svakog sata. Ali, to je istovremeno jedan od malog broja kancera koji može biti izlečen, i jedini koji se može sprečiti zahavaljujući novom oružju u borbi protiv ove opake bolesti - vakcini koja štiti od virusa izazivača raka. Prema procenama stručnjaka, pomenute tragične brojke, kao i ukupan broj novih slučajeva raka grlića materice od 500.000 godišnje, mogle bi se smanjiti za čak 75 odsto upravo uz pomoć vakcinacije, kao primarnog oblika prevencije, i organizovanog skrininga kojim bi se na vreme otkrivali novi slučajevi bolesti.

MEDICINA

Lek za loše raspoloženje ?
Antidepresivi

Kvalitet života direktno zavisi od raspoloženja, pre svega psihološkog pa onda i telesnog stanja . Drugim rečima, svi smo iskusili ovu povezanost i znamo da se ne možemo ni telesno dobro osećati ako smo psihički loše, čak da počinjemo telesno da poboljevamo ako se dugo osećamo psihički loše. Depresija je onaj već uobičajen termin kojim se i u svakodnevnom životu opisuje loše raspoloženje - bezvoljnost , prateća nesanica , loš apetit i sledstveni gubitak telesne težine, uz ideje autodestrukcije - a medicina je ubraja u grupu poremećaja raspoloženja . Bolest je onesposobljavajuća, od velikog uticaja na radni kapacitet, porodični i društveni život . Narušava opšte zdravlje i sposobnost da se uživa u životu .

METEOROLOGIJA

Peta decenija protivgradne zaštite u Srbiji
Borba seljaka za letinu

Polarnice su granice u okviru kojih se javljaju grmljavine, pratioci munja. Kada utihnu gromovi između Londona i polarnice, ledeno doba je na pomolu. A kada se ne bi čuli samo jedne godine, u Srbiji bi nastala užasna suša. Tajnu kako i zašto nastaju munje priroda krije u najgušćem delu kumulonimbusa (Cb), oblaka vertikalnog razvoja sličnog nakovnju. Prate ga olujni vetar, pljusak i grad. Javlja se češće na kopnu nego na pučini i donosi 80% padavina. Godišnji prosek padavina u Beogradu je 670 mm, od čega 1/3 daju Cb u periodu jun-avgust. Koliko su za opstanak živog sveta važne pojave koje prate Cb, još uvek nije sasvim istraženo. Zna se da broj dana sa grmljavinama raste od polarnica ka polutaru. Grmljavina nema bez munja, munja bez grada, a grada bez jezgara kristalizacije. Kako zastrašujuće sevanje munja ide uz ubitačan grad, ilustruje nevreme koje je 25. jula 1987. najpre gradom zasulo Austriju, zatim Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku i, po dijagonali, Vojvodinu gde je tučeno 250.000 ha, od ušća Drave do Bele Crkve. Tu nije bio kraj - i Rumuniju je zasuo grad. Usred vedrog dana, sa brda kod Užica video se blesak svetlosti munja iz Cb-a, nebeske grdosije, koji je to učinio. U toku života mnogo manjeg Cb-a, protok vode je 3,5 miliona tona. Vodu usisavaju i drže uzlazne struje brzine do 35 m/s.

MUMIJE

Dugovečnost tela

Primer egipatskih mumija ukazuje da je ključ u dehidrataciji, procesu lišavanja bakterija vode. Egipćani su čuvali tajnu tog metoda za sebe, tako da arheolozi ni danas nisu sigurni u postupak mumifikacije. Da bi proverio da li su stari istoričari izostavili neke bitne detalje, egiptolog sa Univerziteta Long Ajlend, SAD, Bob Brajer rešio je da napravi mumiju po drevnim uputstvima. Sa svojim kolegom Ronom Vejdom, sa Univerziteta Merilend, otpočeo je da radi na telu jednog starijeg čoveka iz Baltimora koji je zaveštao svoje telo nauci, 1994. godine.
Prateći opise grčkih istoričara Herodota i drugih, izvadili su iz tela mozak i unutrašnje organe, a potom ispunili telesnu šupljinu vrećama natrona, mešavinom soli i natrijum-karbonata i bikarbonata, koje je Brajer iskopao u Egiptu zarad istorijske tačnosti. Potom su čitavo telo prekrili gomilom ove mešavine težine 264 kg i stavili ga u vrelu suvu prostoriju u kojoj je provelo 35 dana.

NLO

Potraga za konačnom istinom

Godine 1947. u SAD je počela era najvećeg modernog mita. Pilot američkog vazduhoplovstva, Kenet Arnold tog dana je primetio letelicu neverovatnih performansi i kasnije je opisao kao “leteći tanjir”. Od tada, sve neobično što je primećeno na nebu iznad Zemlje ili, zatim, u orbiti planete biće nazvano “leteći tanjir”.
Od čuvenog slučaja Rouzvel, 1947. godine, kada je tadašnji predsednik Truman osnovao komisiju poznatu kao “12 veličanstvenih”, formiran je niz vladinih komisija u Pentagonu, NASI Kongresu, pri Beloj kući.Ono što se događa poslednjih decenija, navodi na pomisao da se vrata tajne polako otvaraju - doduše s nekom, još uvek nedokučenom namerom. Kajem avgusta 2003. godine, londonski “Dejli miror” je objavio izjave nekadašnjih stručnjaka NASA: Morisa Šatelana, šefa za komunikacije u misiji »Apolo«,i savetnika NASA dr Brajana O'Lirija. Tada je prvi put rečeno da su “leteći tanjiri” bili gosti prilikom svih misija »Apolo«.

PUTOPIS

OSTRVO FRUŠKA GORA

Ovo bi bio naslov da je potrajalo more na ovim prostorima. Pre 25 miliona godina more je opasavalo ostrvo koje je i dan-danas u svoj svojoj lepoti pred nama, a more je isteklo. Sanja sada neke druge snove a Panoniju nam predade da na toj zemlji živimo. I da ne zaboravimo činjenicu da se sada nalazimo na dnu mora. Dokaza da smo na dnu mora ima u izobilju, peščara i fosilnih nalaza ima bezbroj, nađeno je 165 fosilnih ostataka raznih životinjskih vrsta. Ova sudbina uslovila je da se ovo ostrvo danas nazove refugijalna ostrvska planina. Planina se prostire na pravcu istok-zapad u dužini od 78 km i širini oko 14 km. Najviši vrh je na visini 539 m i zove se Crveni čot. Ostali deo planine je ispod 400 m nadmorske visine i formira istočni i zapadni plato. Planina je pokrivena izuzetnim šumama hrasta, bukve, topole, vrbe i , naravno, najpoznatije šumske vrste - lipe. Smatra se da se na Fruškoj gori nalazi najveća koncetracija lipe u Evropi. Planina ima, pored šuma, i prelepe pašnjake, livade i nadaleko čuvene nasade loze. Pored zverinja koje se uzgaja za lovni turizam, treba pomenuti divlju mačku koja je pravi domaćin na ovim prostorima. Tu su od životinja još: zečevi, fazani, orlovi, divlje svinje, srne, divlje patke..

SIMBOLI

Sveti “Žbun”

Sedmokraki svećnjak, menora, drevni je simbol jevrejskog naroda. Simbolizuje žbun koji je goreo na planini Horeb (Sinaj) - ali nije izgoreo. O tome se govori u biblijskoj Drugoj knjizi Mojsijevoj, poznatoj i kao Knjiga izlaska, gde piše da je Bog naredio Mojsiju da izvede Jevreje iz Egipta prema Obećanoj zemlji. U Knjizi se daju uputstva za pravljenje menore u hramu koja je Bog preneo Mojsiju.

SVEMIRSKA TEHNOLOGIJA

Naslednik „Habla“

Ovoga puta, NASA neće dobiti drugu šansu. Osamnaest komada berilijuma, koji će postati ogledalo svemirskog teleskopa „Džejms Veb“, moraju biti uklopljeni savršeno. Prošli put, bila je potrebna posebna svemirska misija da bi se ispravila optika „Habla“ jer je njegovo ogledalo bilo pogrešno polirano. Ovakva mogućnost neće postojati za „Džejmsa Veba“ jer se on šalje na toliko udaljenu orbitu da ga nijedan astronaut neće posetiti tokom postojanja.

NAUKA KAO ŽIVOT

Akademik Milka Ivić, redovni profesor Novosadskog univerziteta u penziji

O jeziku i umu

U životu i čitavoj naučnoj i nastavničkoj karijeri Milke Ivić (rođene Jovanović, Beograd, 1923) ništa nije bilo slučajno a još manje pogrešno pa anegdotski zvuči priča koju smo davno pročitali u Književnoj reči da je u lingvistiku „ušla“ slučajno i „to na pogrešna vrata“. Kao student prve godine književnosti, veli narator, ona je jednog dana došla na predavanje ali nije mogla da nađe učionicu naznačenu u rasporedu i kolege su joj, da bi se našalili, otvorili najbliža vrata i za njom ih zatvorili. Brzo je shvatila da je na času vežbanja koji je profesor Aleksandar Belić držao sa studentima četvrte godine. Zapazivši je po tome „što sve razume a ništa ne zna“, profesor je posle časa uputio da se sa studija književnosti „prepiše“ na lingvistiku.

TITANIK

Kauzalni zakoni

Da li je Titanik morao da potone

Da bi se razumelo šta se desilo “Titaniku”, treba se poslužiti biografskim podacima gurua sistema kvaliteta J.M. Džurana. On je 1920. došao u AT$T (American Telephone and Telegraph Company), u jednu vrlo uglednu kompaniju, i tada i danas. Još prvih dana njega je porazila činjenica da se kompanija dugo i bezuspešno bori sa problemom kvaliteta. Ta bezuspešnost se najbolje ogledala kroz dva podatka: kompanija je zapošljavala oko 40.000 radnika, a od tog broja su 5200 radnika radili kao kontrolori kvaliteta. I pored toga, čak 30% proizvoda napuštalo je proizvodne linije kao neprihvatljivi za upotrebu. Posledično nezadovoljstvo kupaca naraslo je do mere da su upućivali predloge kompaniji da osnuje nezavisne kompanije za kontrolu kvaliteta. Razume se da to AT$T nije mogao da prihvati zvog urušavanja svog ugleda i ogromnih troškova koji bi zbog toga nastali.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

LETELICE BUDUĆNOSTI

Planeta postaje sve dostupnija, razdaljine se prevaljuju za sve manje vremena, broj letelica se ubrzano uvećava a smele zamisli konstruktora uveliko postaju stvarnost. Od jednog do drugog mesta uskoro će se putovati i kratkim zalaženjima u svemir. To zahteva nove konstrukcije i nove ideje o tome kako za što manje vremena savladati što veći prostor. I na zemlji možemo očekivati da će ljudi izbegavati saobraćajne gužve tako što će svojim vlastitim letelicama, baš kao danas svojim automobilima, prevaljivati put od stana do posla...

ČASOPIS PLANETA Br 28

SARADNICI NA BROJU

Nebojša Arsenijević, Dragan Babović, Jasna Brkić, Milan Dimitrijević, Rajko Dosković, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Zoran Janjušević, Vidojko Jović, Oliver Klajn, Miodrag Kovačević, Nadežda Krstić, Aleksandar Milinković, Vladimir Milojević, Jelena Milosavljević, Ljerka Opra, Petar Ribar, Branislava Rogić, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Branka Savković
Fotografije: Rade Krstinić
Internet prezentacija : Dragan Bogdanović

DISTRIBUCIJA: Data Press, Beograd, Kondina 24, 011/33 40 440
ŠTAMPA: „Batatisak“, Beograd, Miloša Savkovića 4-6, 011/38-20-333