IDEJE

Tijana Arnautović

Društvene mreže
Mladi lideri iz dijaspore

Tijana Arnautović, Kanađanka srpskog porekla, osnivač je, organizator i predsedavajući Internacionalne konferencije mladih lidera iz dijaspore. Već treću godinu zaredom ona okuplja mlade poslovne ljude srpskog porekla iz celog sveta, povezuje ih sa maticom i ne odustaje od namere da napravi čvrstu društvenu mrežu koja će njenu inicijativu učiniti dugotrajnom

MEDICINA

dr Lidija Kandolf - Sekulović

Estetska dermatologija
Podmladjivanje u pauzi za ručak

Toliko je toga što ostavlja tragove na našoj koži - UV zračenje, neumoljive godine, mladalačke akne ili kožne bolesti, svakodnevne brige i stres… Oduvek je, međutim, bio imperativ, o kom god vremenu govorili, da se godine “brišu” i traže načini za očuvanje mladalačkog izgleda. Egipatska kraljica Kleopatra se u te svrhe kupala u mleku i medu, mnoge istorijski nam bliže ličnosti podvrgavale su se serijama estetskih operacija na licu i telu, a današnji imperativ su što bezbednije, što brže i što efikasnije intervencije estetske dermatologije.

MEDICINA

dr Predrag Todorović

Hirurgija stopala
Tesna cipela - kao trn u oku

Veliki evolucijski pomak koji se dogodio sa razvojem homo sapiensa - njegovo uspravljanje i hod na dve noge - za stopala je označio eru dodatnog angažovanja. Ako je verovati statistici, do 50. godine života prosečan čovek hodajući pređe više od 125.000 km, što je zaista puno rada za jednu vrlo komplikovanu anatomsku i biomehaničku strukturu kao što je stopalo - malo „ostrvo“ sa 26 kostiju, više od 30 zglobova, nebrojeno ligamenata, nerava, krvnih sudova... Taj tako složeni sklop ima vrlo zahtevne biomehaničke zadatke i izložen je ogromnim opterećenjima.

CERN

Evropski centar za nuklearna istraživanja u Ženevi nastavlja punom parom sa eksperimentima
Antimaterija „zarobljena“ hiljadu sekundi

Uprkos tome što sada VHS može da omogući sudare na energiji upola manjoj od predviđene, proboj je napravljen na drugom planu: u ostvarenom intenzitetu protonskih snopova. U junu je količina podataka sakupljena na VHS premašila brojku od 70 miliona miliona (da, milion se pominje dva puta) sudara, kažu Marija Miloslavljević Vranješ i Nenad Vranješ iz Instituta za fiziku, članovi našeg ATLAS tima.

SAOBRAĆAJ

Tunel ispod Lamanša
Svetsko čudo našeg doba

Jedno od sedam svetskih čuda našeg doba, kako ga je proglasilo Američko društvo građevinskih inženjera, i jedan od najvećih građevinskih poduhvata uopšte, tunel ispod Lamanša dug je 51,5 km, od čega su 39 km pod morem. Izgrađen je na oko 45 m ispod morskog dna, odnosno na oko 100 m ispod površine mora

GEOFIZIKA

Nekadašnji zemljotresi
Nemirno tlo srbije

Geološka istorija sazdana je na smeni zajednica fosilnih organizama. To su Darvin i njegovi sledbenici označili kao evoluciju. U poslednje vreme, proučavanjem smena zajednica fosila, utvrđeno je da su veliki događaji izmenili uslove života pa su se zbog toga razvijali novi organizmi. Najpoznatiji ovakav događaj je izumiranje dinosaurusa posle udara asteroida i njegovih delova o Zemlju. Geohemijski, ovaj udar utvrđen je širom Zemljine kugle, nekad kao manji krateri, a nekad kao sloj obogaćen iridijumom. Udar je izazvao zemljotrese i označio granicu mezozojika i kenozojika, pre 65,5 miliona godina

ENERGIJA

Biogorivo
Pogon buduĆnosti

Brojni su razlozi za korišćenje obnovljivih izvora energije: nedostatak konvencionalnih fosilnih goriva (ugalj, nafta, prirodni gas...), fosilna goriva tokom sagorevanja ispuštaju gasove i utiču na stvaranje “staklen bašte”, nastajanje ogromnih količina čvrstog otpadnog materijala...
Biogoriva prve generacije ne spadaju u goriva budućnosti, odnosno ona goriva koja ne sadrže ugljenik, tzv. carbon free fuels(CFF), što je cilj budućeg globalnog energetskog razvoja. A koji ce se od brojnih obnovljivih izvora energije koristiti, zavisi od tehnološkog razvoja zemlje.

INSEKTI

Entomologija
5 zabluda o insektima i njihovim srodnicima

1.Leptiri žive jedan dan : • Veoma je rasprostranjena zabluda o dužini života odrasle jedinke leptira bilo koje vrste. Naime, leptiri najčešće žive par nedelja dok, izuzetno, neke vrste žive i po nekoliko meseci. Zabluda da leptiri žive samo jedan dan je verovatno proistekla iz činjenice da jedna druga grupa insekata - vodeni cvetovi ili Ephemeroptera - živi veoma kratko. Ovi insekti kao odrasle jedinke žive zaista samo jedan ili dva dana, taman toliko koliko im je potrebno da završe životni ciklus. Neke vrste, pa i naš tiski cvet (Palingenia longicauda), mogu podsećati na leptire, pa je možda i odatle potekla ova zabluda.

ASTRONOMIJA

Hipoteze
Hemijom do vanzemaljaca

Možda je teško pronaći vanzemaljce pošto se njihov oblik života bitno razlikuje od života na Zemlji: ne postoji DNK, nema proteina... Šta god da je u pitanju, sklonost ka hemijskom menjanju životne sredine mogla bi da rasvetli ovo pitanje.
Život je imao bitan uticaj na hemiju Zemlje. Pre 2,2 milijarde godina došlo je do podizanja koncentracije atmosferskog kiseonika. Da je život imao sličan uticaj bilo gde drugde u Sunčevom sistemu, obilje hemikalija ključnih za opstanak, koje god hemikalije bile u pitanju, moglo bi da oda njegovo prisustvo.

MATEMATIKA

Srećna matematika i matematička sreća

Iako se u svakom segmentu života na neki način primenjuju matematički rezultati, matematika se i dalje smatra teorijskom naukom. Razlozi su verovatno višestruki: tokom istorije, mnogi matematičari, iako veliki vizionari, nisu želeli niti su mogli da odmah uoče direktne primene svojih rezultata. Vrlo često pređen je vremenski dug put od određenih teorijskih otkrića do njihove konkretne upotrebe. Neverovatan matematički paradoks leži u tome da, ma koliko matematičari ne misle na realan svet, zapravo stalno razvijaju najbolje aparate za njegovo razumevanje. Očigledan primer je teorija verovatnoće, jedna od najinteresantnijih i najkompleksnijih matematičkih disciplina. Bavi se prevashodno praktičnim problemima i predstavlja teorijsku osnovu statistike

AERONAUTIKA

Gašenje letnjih požara
Vatrogasci iz vazduha

Izbijanje požara na velikim i nepristupačnim terenima je oduvek problem za vatrogasne službe i ugroženo stanovništvo jer je ponekad teren takav da je teško ili gotovo nemoguće pristupiti mu sa kopna. Naročito su opasni šumski požari, kada se vatrena stihija brzo širi i kada je, pored materijalnih dobara, ugrožen i okolni ekosistem. Danas se gašenje ovakvih požara poverava posebnim službama koje su opremljene avionima i helikopterima namenjenim za gašenje požara iz vazduha.

ARHEOLOGIJA

Ispod Persijskog zaliva

Nekada plodno zemljište, koje je sada potopljeno i nalazi se ispod mora u Persijskom zalivua možda je bilo stanište pračoveka.
Džefri Rouz, arheolog i istraživač pri Univerzitetu u Birmingemu, Engleska, smatra da je oblast oaze Persijskog zaliva bila domaćin našim precima - i to preko 100 hiljada godina. Celu oblast „progutao“ je Indijski okean pre približno 8000 godina.

ISTRAŽIVANJA

Astronomija
Zvezdano nebo za poČetnike

Da li ste ikada gledali u zvezdano nebo? Da li ste ostali ravnodušni pred tim prizorom ili ste se zapitali o onome što vidite, o telima i pojavama „s one strane neba“? Postoji više načina bavljenja astronomijom - od običnog posmatranja do prvih koraka u buduća istraživanja pojava na nebu. Svi u početku pripadaju zajednici ljudi kojima je upoznavanje neba zadovoljstvo a ne posao

SVETSKA BAŠTINA

Prirodne retkosti
Đavolja varoš

Đavolja varoš, na jugoistoku Srbije, podno šumovite Radan planine, obuhvata središnji deo vododelničkog pojasa između Đavolje i Paklene jaruge. Na tom nevelikom prostoru, erozivnim radom vode izgrađeno je preko dvesta peščanih, odnosno kamenih kula, visine 2-15 m i širine, u osnovi, 4-6 m, koja se pri vrhu svodi na 1-2 m. Većina ovih kamenih kula ima na vrhu kapu ili glavu u vidu andezitskog bloka, koji je štite od daljeg razaranja

TEMA BROJA - MEGA BRODOVI

Putnički saobraćaj
Gradovi na vodi

Na palubama velikuih krstarećih brodova, kruzera kako ih danas nazivaju, sve je primetnija armosfera gradskog života. Ulice, pozorišta, dućani, kafane, bazeni, svetleće reklame... nema samo automobila. Ali, zato ima na hiljade turista pešaka koji tumaraju po prolazima na po desetak spratova i između radnji, po ulicamna koje su duge koliko i dva fudbalska igrališta, u nečemu što liči na ogromni zabavni šoping centar. Gužva je neprestana; jer, na jednom putovanju nađe se više hiljade putnika. Osim kabina za smeštaj, ti ljudi traže reazonodu, hoće da kupuju, zavlače se u neki od više desetina restorana. Svi su se ukrcali u saznanju da su za neko vreme samo primenili adresu boravka - ali su i dalje u gradskom okruženju

TEMA BROJA - MEGA BRODOVI

Supertankeri
Pola km na moru

Sve veća zavisnost od nafte i njenih derivata uslovili su pojavu ogromnih supertankera za prevoz ove dragocene tečnosti. Najveći tanker, ujedno i najveći brod ikada napravljen je „Seawise Giant“, koji je više puta menjao naziv; ranije bio „Happy Giant“, „Jahre Viking“, „Knock Nevis“ i „Mont“
„Seawise Giant“ je norveški supertanker, porinut 1979. Ulogu supertankera za prevoz nafte obavljao je 2004. godine. Brod je napravila kompanija „Sumitomo Heavy Industries“ u brodogradilištu „Opama“ u Japanu. Obzirom da je grčka kompanija koja je naručila izgradnju ovakvog broad bankrotirala pre nego je brod završen, brodogradilište je brod prodalo jednoj hongkongškoj kompaniji koja je u posao unela zahtev za produženjem broda radi povećanja kapaciteta.

TEMA BROJA - MEGA BRODOVI

Najveći ratni brodovi
Plutajuće vojne baze

U istoriji je bilo dosta značajnih brodova ali je klasa nazvana „bojni brod“ oduvek bila simbol prestiža i pomorske snage države. Najveći bojni brodovi u istoriji bili su ponos mornarice zemlje izlazećeg sunca - „Jamato“ i njegov sestrinski brod „Musaši“ .
Tokom 1937. godine počeli su radovi na izgradnji ova dva broda. Prvi od njih, „Jamato“ ušao je u upotrebu 1941. godine, a „Musaši“ 1942. Prvi je napravilo brodogradilište u Hirošimi a drugi brodogradilište u Nagasakiju. Ova dva broda su, tokom Drugog svetskog rata, služili kao komandni brodovi Japanske flote.

TEMA BROJA - MEGA BRODOVI

«Maersk»
Brod za prevoz kontejnera

Danska kompanija «Maersk» jedan je od lidera na tržištu kontejnerskog pomorskog transporta. Sve veća potražnja za ovakvim vidom prevoza je primorala ovu kompaniju da radi na povećanju svojih transportnih kapaciteta - a kako drugačije nego povećanjem nosivosti brodova u svojoj floti?

TEMA BROJA - MEGA BRODOVI

Morski džinovi
Plovila za druga plovila

Brodovi sa polu-potapajućim trupom su jedini brodovi na svetu koji imaju mogućnost podizanja i transporta izuzetno teškog i vangabaritnog tereta, kao što su naftne platforme, gasne bušotine pa čak i drugi brodovi

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Mega - brodovi

Razdaljine između kontinenata kao da se smanjuju; do juče nezamislivo veliki brodovi raznose robu i ljude u prostorima dugim više stotina metara, u komforu kao u najluksuznijim hotelima. Nosivosti dostižu do pola milona tona, tamo gde je teret može se smestiti više stotina železničkih vagona, broj putnika meri se hiljadama po jednom plovilu. Trka nad okeanima je počela pre gotovo tri decenije; čovek bi da pobedi vodeni prostor i pravi brodove na čijoj bi se površini mogli smestiti omanji gradovi, proširuju se luke, produbljuju dokovi . Stižu mega - brodovi .

ČASOPIS PLANETA Br 47

SARADNICI NA BROJU

Jozef Baruhović, Dalibor Čevizović, Milan Dimitrijević, Milan Đurić, Filip Franeta, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Branka Jakšić, Ilijana Jakšić, Zoran Janjušević, Vladimir Jovanović, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Jelisaveta Lalić, Borka Marinković, Mirjana Lukić, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Darko Mladenović, Miloš Popović, Ilja Slani, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Snežana Šarboh, Zdenko Štromar

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Branka Savković
Fotografije: Rade Krstinić
Internet: Dragan Bogdanović

IZDAVAČ I OSNIVAČ : "Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Batatisak”, Beograd, Miloša Savkovića 4-6, 011/38 -20 -333