TEMA BROJA

ENCIKLOPEDIJE
Počeci rada na sveznanju

U spisima koje je ostavio Ciceron, zapisano je:"Omnia mea mecum porto" sa objašnjenjem da je ovu maksimu "Sve svoje nosim sa sobom" izgovorio mudrac iz Prijene, Bijant (625-540), bežeći iz rodnog grada pred osvajačkom silom persijskog vladara Kreza. Šta je to "sve svoje" Bijant nosio sa sobom? Teški drveni krevet, sto, stolice, policu na kojoj je držao spise? Ne! Nosio je ono najvrednije što je imao - svoje znanje.

TEMA BROJA

ENCIKLOPEDIJE
SRBI NEMAJU ENCIKLOPEDIJU

Kulturna elita srpskog naroda, od Orfelina i Atanasija Stojkovića, Dositeja i Vuka do naših dana, koja je uspevala da u devetnaestom i početkom dvadesetog veka osnuje i razvije temeljne nacionalne ustanove, nije uspela (ili nije stigla) da uporedo sa velikim evropskim narodima izradi i nacionalnu enciklopediju. I danas se u svojim najbogatijim knjižnicama ponosimo tuđim enciklopedijskim slovarima, Britanikom ili prvim izdanjem Didroove enciklopedije, koje su same po sebi kulturna i naučna potreba, ali bismo bili još ponosniji kad bi im društvo pravila i jedna srpska enciklopedija. Pisanje prve knjige te naše prve enciklopedije, koja će obuhvatiti slova A i B i možda malo zahvatiti slovo V, počelo je u aprilu ove godine.

TEMA BROJA

ENCIKLOPEDIJE
ZNANJA DALEKOG ISTOKA

Najranija enciklopedija Kine bila je “Jiven leiđu ”što znači:“ Zbirka literature sređena po kategorijama”. Bila je podeljena na 47 delova koji su dalje klasifikovani na još užu tematiku. Obuhvatila je sve tada znane oblasti, sa navođenjem autora izvora koji se citiraju. Vrednost ovog ostvarenja je i što nudi citate iz radova koji nisu sačuvani do našeg vremena.

TEMA BROJA

ENCIKLOPEDIJE
KANADSKA ENCIKLOPEDIJA

Prva sveobuhvatna Kanadska enciklopedija koja je objavljena nakon pedesetih godina prošlog veka - posle Grolijeove Enciklopedije Kanadiane, iz 1958. godine, zasnovane na jednom Makmilanovom izdanju iz tridesetih godina - najuspešnije je neknjiževno izdanje u kanadskoj istoriji. Za Kanadsku enciklopediju, koju je 1985. godine priredio uređivački tim na čelu sa Džejmsom Maršom, može se reći da je prvi sveobuhvatan, objektivan i tačan enciklopedijski izvor informacija o Kanadi - dosad najkompleksiniji i najdetaljniji portret nacije i, po mnogim mišljenjima, dosad najsveobuhvatniji vizuelni portret te zemlje. Štaviše, dvojezična The Canadian Encyclopedia/L'Encyclopedie Canadienne je, verovatno, i jedno od širokoj publici najdostupnijih enciklopedijskih izdanja na svetu, budući da se od 2001. godine besplatno može naći na Internetu, on-line. Vodeći kanadski istoričar Viv Nel (Viv Nelles) ovu enciklopediju nazvao je “spomenikom integrativnoj moći kulture, legendi o trošnoj zemlji, ograničenjima pojedinca i iščezavanju valjane prošlosti”, uz ocenu da je Džejms Marš “hrabro stao uz jednu razumno nenarušenu sliku svoje kulture”

NEVIDLJIVA RUKA UNIVERZUMA

Naučnici su na početku dugog procesa razumevanja tamne materije. Jedan od prvih zaključaka je da, iako neprimećena donedavno, tamna materija ima uticaj na evoluciju zvezda i galaksija. Astronomi su možda decenijama posmatrali tamnu energiju na delu a da to nisu ni znali. Ironija je da je upravo njena rasprostranjenost učinila tamnu energiju tako teškom za prepoznavanje. Tamna energija se, za razliku od materije, ne grupiše gušće na određenim mestima već je svuda ravnomerno raspoređena. Gde god da se nalazi, ima istu gustinu, oko 10-26 kg po metru kubnom, što je jednako šačici atoma vodonika. Sva ta energija u našem univerzumu ima masu malog asteroida, što je čini potpuno nevažnim igračem u plesu planeta. Njeni efekti se ističu samo kada se posmatraju na ogromnim razdaljinama i velikim vremenskim rasponima.

PRIZEMLJENA ISTORIJA NEBA
50 godina rada Muzeja vazduhoplovstva u Beogradu

Organizovani rad na prikupljanju eksponata i dokumentacije o razvoju srpskog, jugoslovenskog i svetskog vazduhoplovstva počeo je 15. februara 1957. godine. Tada je, po evidenciji Vazduhoplovnog i kosmičkog muzeja u Vašingtonu, u svetu delovalo manje od 60 takvih muzeja. Toga dana, na inicijativu grupe entuzijasta, osnovano je, pri Komandi ratnog vazduholovstva u Zemunu, Odeljenje za istoriju i muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva, čiji su saradnici planski pristupili pronalaženju i prikupljanju predmeta i istorijske i tehničke dokumentacije, što je bilo razasuto po mnogim jedinicama i ustanovama Ratnog vazduhoplovstva, aeroklubovima i preduzećima vazdušnog saobraćaja i domaće vazduhoplovne industrije. Značajan materijal nalazio se i kod mnogih vazduhoplovnih veterana ili članova njihovih porodica koji su ga, obično bez nadoknade i sa zadovoljstvom, ustupili Muzeju.

NAUKA KAO ŽIVOT

NANOBUDUĆNOST JE POČELA
Dr Milan Damjanović Dopisni član SANU i redovni profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu

Poznavaoci kretanja u nanofizici i nano vizionari predviđaju da će proizvodi na bazi nanotehnologije već krajem prve decenije ovog veka potisnuti sa tržišta mnoge aparate bez kojih je naš život koliko danas nezamisliv. Profesor Damnjanović, primerice, ističe da su istraživanja u optoelektronici na teorijskom nivou uveliko u toku i kroz desetak godina može početi njihova faktička primena. U zdravstvu je opsesivna tema kako neophodnu aktivnu supstancu transportovati do određenog mesta u organizmu unutar fulerena. Proizvođači automobila koriste nanotube za presvalačenje unutrašnje strane haube, jer su odlični zvučni i toplotni izolator. Teniski reketi potpuno od nanotuba su veoma elastični a čvrsti, lako „upijaju“ vibracije u laktu prilikom igre.

 MEDICINA

Urođeni deformitet stopala
Uspešno lečenje eqinovarusa
Profesor dr Radivoj Brdar

Od kad čovek hoda planetom, njegovo stopalo podložno je jednoj razvojnoj deformaciji za koju medicina i danas kaže da spada među najčešće kongenitalne deformitete stopala. Reč je o takozvanom pes equinovarus (PEV), o kojem je prve pisane podatke ostavio još antički grčki lekar Hipokrat.

 MEDICINA

Starenje
Kako dostići jastoga i meduzu
Profesor dr Mirsanda Stanić

U prirodi postoje organizmi koji žive neograničeno i uopšte ne stare. Ima niz takvih primera, od jastoga koji tokom celog života raste i umire “mlad”, ili korala koji žive nedefinisano dugo sve dok im uslovi okoline potpuno odgovaraju, do nekih vrsta meduza koje imaju sposobnost da se, nakon određene starosti, vraćaju na embrionalni nivo, i to čak više puta tokom života. U prirodi, dakle, postoje različiti modeli starenja i umiranja i, s tim u vezi, različite dužine života i biljaka i životinja. Čovek je, kao i većina živih bića, evolutivno predodređen da traje samo dok traje i njegovo reproduktivno doba, i prirodu ne zanima šta se sa njim događa nakon toga.

 KLIMA 

Tople zime u našim krajevima

Prema zapisu u knjizi u pravoslavnom manastiru Velika Remeta “godine 1746. na Bogojavljenje i na Božić, Sunce je bilo tako toplo kao da je leto”. Iz zapisa u Carskoj biblioteci u Beču se saznaje da su u Zvorniku, na Svetog Nikolu 1746, viđeni ljudi da nose jagode. U jednom zapisu koji se čuva u Narodnoj biblioteci u Beogradu zabeleženo je da je “prvog dana decembra 1651. bilo ljubičica i svakakvog voća, da je trava bila kao da je Sveti Đorđe, da je pop Teodor našao zrelo grožđe”. U Zemunu 1834, na Bogojavljenje Sunce je sijalo jačim sjajem, a vazduh je bio topao kao da je proleće.

ORNITOLOGIJA

Seobe ptica

Nebo je prostor prizora koji oduvek privlače čovekovu pažnju. Vedro noćno nebo, prošarano hiljadama treptavih zvezda ili šarena duga koja se proteže sa jednog na drugi kraj vidokruga mogu se porediti sa veličanstvenim prizorom preleta desetina hiljada ptica tokom seobe, iznad posmatračeve glave - navodi dr Rajko Dimitrijević, profesor na Katedri za dinamiku razvoja Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. - Migracije ptica odvajkada su izazivale znatiželju; koje su to tajne sile koje do nje dovode ?

EKOLOGIJA

Močvare kao prorodno nasleđe

Labudovo okno obuhvata područje Dunava na južnom obodu Panonske nizije, između Deliblatske peščare i Ramskog peska. Nastalo je posle izgradnje akumulacionog jezera na Đerdapu. Vodena staništa čine stalni rečni tokovi i slatkovodne močvare, pa se na Labudovom oknu smenjuju različite biljne zajednice - od vodenih i močvarnih do vlažnih livada i stepskih pašnjaka. Ovaj prostor je stecište ptica močvarica i gnezdilište ugroženih vrsta, ali i najveća migraciona stanica.

ELEKTRONIKA

Pioniri televizije

Do bitnog otkrića za ostvarenje ideje prenosa slike na daljinu došlo je slučajno 1873. godine, kada je telegrafski operater Žosef Mej, iz zapadne Irske, primetio da otpornici koji imaju selenijum menjaju otpornost prilikom izlaganja jakoj svetlosti Sunca. Usledio je zaključak da je korišćenjem selenijuma i njegovih fotoelektričnih osobina u elektronskim kolima moguće pretvaranje svetlosnih talasa u odgovarajuće električne impulse.
Već 1881. godine, Šelford Bidvel je u Engleskoj demonstrirao mogući princip prenosa slike. Predajni uređaj je u zatvorenoj kutiji posedovao fotoosetljivu selensku ćeliju. Polugom koja se nalazila na spoljnom delu uređaja, ćelija je mogla da se pomera i u intervalima izlaže spoljnoj svetlosti. Električni signal „oblikovan“ u predajnom uređaju, žičanim vezama je stizao do prijemnog uređaja u kome se odigravao suprotan proces: električna informacija se pretvarala u izvornu, svetlosnu.

EKSPERIMENTI

Kvantne crne rupe

Još od kada su naučnici izumeli akceleratore čestica, pre skoro 80 godina, koristili su ih za cepanje atoma, proizvodnju antimaterije i stvaranje čestica koje nisu prethodno primećene u prirodi. Uz malo sreće, uskoro bi mogli doći do otkrića koje bi zasenilo sva prethodna. Akceleratori bi mogli proizvesti najmisterioznije objekte u svemiru – crne rupe.

ČASOPIS PLANETA Br 23

Dragomir Antonić, Nebojša Arsenijević, Daliborka Barjaktarov, Maja Borović, Nikola Božić, Jasna Brkić, Zorica Civrić, Rajko Dosković, Mirjana Dragović, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Čedomir Janjić, Nataša Jovanović, Vladimir Jovanović, Vidojko Jović, Jelena Kalderon, Vida Karabuva, Oliver Klajn, Ana Kocjan, Nadežda Krstić, Aleksandar Milinković, Vladimir Milojević, Jelena Milosavljević, Žaneta Miljanić, Marko Nestorović, Vojin Nestorović, Viktorija Podboj, Marko Popović, Zoran Popović, Ivica Radovanović, Branislava Rogić, Luka Rubinjoni, Milutin Rudaković, Vesna Strugar, Duško Šibinac, Lidija Tomić, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Tamara Torlak.

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomo}nik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Branka Savković
Fotografije: Rade Krstinić
Internet prezentacija: Dragan Bogdanović