GENETIKA

Postojanje ima tužan smisao
Život radi gena

Jedan mladi profesor u Oksfordu, davne, 1976. godine, dao je sasvim novu definiciju gena: "Mi smo mašine za preživljavanje, roboti nosioci, programirani samo da sačuvamo sebični molekul, poznat kao gen"
Istoimena knjiga koja je postala najslavnija u oblasti nauke u poslednjih sto godina, nosila je ovu hladnu izjavu u predgovoru i svom autoru donela međunarodnu slavu. Mladi predavač je Ričard Dokins, i danas je profesor na Oksfordu i u savremenom svetu nauke, nesumnjivo, najuticajniji je zagovornik Darvinove teorije evolucije.

ASTRONAUTIKA

Bezbednosni problemi programa NASA
SPASILAČKE MISIJE SPEJS ŠATLA

Na pitanje kada će sati ponovo poleteti u kosmos niko u NASA ne može da odgovori sa potpunom sigurnošću. Ozbiljni tehnički problemi prate projektovanje i testiranje uređaja koji bi trebalo da povećaju stepen bezbednosti letelice. Moguće je da, umesto u martu 2005. kako se ranije očekivalo, sati ponovo poleti tek početkom 2006. Radi povećanja bezbednosti misija, planira se i uvođenje spasilačkih misija STS-300 čiji zadatak je da omoguće povratak astronauta sa oštećenog šatla na Zemlju.
Od katastrofe "Kolumbije" proteklo je gotovo godinu i po dana. Stručjaci NASA intenzivno rade na povećanju sigurnosti u skladu sa zaključcima komisije admirala Gemana koja je istraživala uzroke nesreće i definisala korake koje NASA mora da preduzme da se sati vrati u kosmos. To nije nimalo jednostavno budući da je u osnovi projekat spejs šatla tako složen i krajnje rizičan. Tu je i psihološki efekat; u dvema najvećim katastrofama, SAD su izgubile 14 astronauta, tako da ne žele da žure. Još jedna nesreća šatla bila bi katastrofalna za celokupan kosmički program najmoćnije države sveta.

MEDICINA

Dr Srđan Sretenović: Ljudsko telo bez tajni
Kolor dopler dijagnostika

Pravovremenim uvidom u stanje krvnih sudova pacijenata, uz pomoć sve savršenijih dijagnostičkih neuroimidžing procedura, značajno im se može pomoći da izbegnu nekada i po život opasna cerebrovaskularna oboljenja.
Fascinantan razvoj neuronauka, naročito u poslednjih dvadeset godina, doveo je do brojnih novih saznanja, koja su u mnogome doprinela razumevanju etiopatigeneze i lečenju mnogih neuroloških i drugih oboljenja. Naš uvaženi specijalista neurolog, dr Srđan Sretenović, načelnik centra za migrenske glavobolje pri Kliničko bolničkom centru "Zvezdara" u Beogradu, ističe da je tako brzom napretku savremene medicine svakako pomogao i paralelan razvoj dijagnostičkih procedura, koje su sve savršenije, i sve dublje prodiru u "tajne" ljudskog tela. Jednu od takvih metoda nesumljivo predstavlja i primena ultrazvučne kolor dopler dijagnostike u ispitivanju krvnih sudova.

MEDICINA

Prof. dr Nedeljko Radlović

Tvorac "Orosala 65

Prvi i osnovni korak u lečenju svih infektivnih crevnih poremećaja jeste nadoknada izgubljene tečnosti i elektrolita. Kako najefikasnije doći do tog važnog cilja upućuje nas tvorac jedinog domaćeg proizvoda namenjenog rehidraciji obolele dece.
Posle infekcija disajnih puteva, crev ne infekcije su najčešća infektivna oboljenja u pedijatriji, pre svega kod odojčadi i male dece. Tako mladi i ne zreli organizmi posebno su osetljivi na ove poremećaje koje izazivaju bakteri je, virusi ili parazit đardia lamblia, jer su skloni dehidraciji. O tome kako mladom organizmu vratiti dragocenu tečnost i elektrolite sigurno da nema boljeg sagovornika od prof. dr Nedeljka Radlovića, pedijatra gastroenterologa i nutricioniste sa Univerzitetske dečje klinike u Beogradu.

GEOLOGIJA

32. Međunarodni geološki kongres - Firenca
Gea se ipak okreće

Što ima novo u geološkoj nauci? Odgovor na ovo pitanje tražilo je gotovo l .500 naučnika iz celog sveta na 32. Kongresu geologa održanom krajem avgusta u Firenci. Ima mnogo toga, jer geologija doživljava renesansu. Menja se način razmišljanja, a tehnologija koja se primenjuje mnogo je napredovala. Potrebe čovečanstva su sve veće - od novih izvora energije do čistog vazduha i vode. Da ne pominjemo krize koje, često, sami ljudi izazivaju.
Klasične discipline su prešle svoje stare granice. Za prekambrijske tvorevine (starije od 600 miliona godina) već se može rekonstruisati hemizam morske vode. Na osnovu tipova njihovih sedimenata sačinjene su paleogeografske karte pojedinih tektonskih ploča Rodiniie (Pangea), na primer za zapadnu Afriku, severnu Ameriku, centralnu Australiju, a ploče severne i južne Kine spojile su se još pre kraja proterozoika u jedinstvenu ploču.

PRIRODNA BOGATSTVA

Ugrožena nalazišta dijatomita
Blago bačeno u jalovinu

Nema logike, ali je istina: uvozimo prerađevine rude za koju godišnje odvajamo 3-4 milona evra, a velika nalazišta istog tog minerala se kao prateća sirovina javljaju u nekoliko naših rudnika uglja. Problem je "samo" u tome što je ne koristimo.
Svi dosadašnji pokušaji da se resornim ministarstvima predoči koliku štetu trpi naša privreda zbog nemarnog prekopavanje nalazišta dijatomita ostala su bez bilo kakve reakcije sa druge strane. A napori dr Dušana Jovanovića i njegovih saradnika iz Centra za katalizu i hemijsko inženjerstvo Instituta za herniju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) da se zaustavi dalje uništavanje ove sirovine traju od 1994. godine. Tada su obavljena prva istraživanja kvaliteta, količine, mogućnosti eksploatacije, i naravno, koristi od prerade rude, rezultati su i tada i kasnije u više navrata prosledivani i saveznim i republičkim ministarstvima i - ništa.

NAUKA KAO ŽIVOT

Akademik Fedor Mesinger, meteorolog
Svetac numeričke prognoze

Fedor Mesinger je briljantan student prve katedre za meteorologiju u Srbiji. Prvi doktor meteorologije u Srba. Prvi meteorolog akademik. Jedan od dvanaestorice svetaca numeričke prognoze, kaže Ljerka Opra, pisac još neobjavljenog "žitija" tvorca Eta modela.
Zanimljiva je Mesingerova biografija, a on nerado govori o sebi, radije to prepušta drugima. Fedor, za prijatelje i kolege Feđa, drugo je dete Zdenka i Mare (rođene Blidović) Mesinger iz Sida. Otac, sudija, rođen u Iloku (Mesingeri su poreklom iz Sudeta), bio je katolik, majka učiteljica, pravoslavne vere.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Sve naše "Zveri"

Životinjsko carstvo Srbije bogato je mnogim vrstama, a najbrojniju grupu u domaćoj fauni, među beskičmenjacima doduše, predstavljaju insekti - 20.000 vrsta. Svih ostalih vrsta beskičmenjaka ima blizu 3.000. Među kičmenjacima najbrojnije su ptice, kojih, imajući u vidu broj redovnih, neredovnih i potencijalno prisutnih ima 382 vrste. Po broju zatim slede ribe - 110 vrsta, sisari -96 i vodozemci i gmizavci - 70 vrsta. Stručnjaci, međutim, smatraju da životinje u našoj sredini ne uživaju dovoljno pažnje i brige. Dok u svetu za pojedine vrste postoje i usko specijalizovani naučnici koji su posvećeni isključivo brizi za pojedine endeme, kod nas nema dovoljno stručnjaka koji bi na taj način mogli brinu o životinjama. Poslednjih godina neke retke vrste su sa ovih prostora izčezle zauvek, a borba za neke ugrožene životinje traje. Jedan od pokušaja da se obnovi fauna je i povratak dabrova u naše reke.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

UGROŽENE ŽIVOTINJSKE VRSTE NA NAŠEM TLU
Nemoćni predatori

U našoj zemlji još uvek nije donet Zakon o zaštiti prirode, što u mnogome otežava napore naučnika da sačuvaju sve veći broj ugroženih vrsta. Projekti povratka iščezlih životinja vrlo su skupi, a često i neuspešni. Da ne bismo ostali bez Pančićevog skakavca, endemske vrste sa planine Tare, orla krstaša, medveda i ostalih sa "crvenog spiska" moraju se, pre svega, zaštititi njihova staništa.Može izgledati neverovatno, ali "pernati pacovi", kako se ponekad nazivaju golubovi, jedan su od uzroka koji je moćnog sokola stavio na listu nestajućih vrsta u našoj zemlji. U borbi "prsa u prsa" zna se, naravno, ko je jači. Tako biva sve do momenta dok se u prirodno ustrojstvo ne umeša čovek. Soko lako nadjačava goluba, ali bitka sa njegovim pomagačem dovela ga je gotovo do istrebljenja.

NAUČNE LABORATORIJE

Ispitivanje kvaliteta hrane
OČI PROIZVODNJE

Osetljivost i preciznost instrumenata i opreme kojom raspolažemo jeste impresivna, jer mogu da odrede hiljaditi deo nečega u uzorku koji je veličine hiljaditog dela. To bi bilo najjednostavnije objašnjenje koliko je važno biti precizan u analizama uzoraka."Ne postoji magična kutija koja može sve da izanalizira, kaže hemičar Hadži Đorđević, direktor "Hemteka", jer u laboratorijama je za dobre i pouzdane analize potrebno mnogo različitih instrumenata. Upravo od njihove preciznosti direktno zavisi kvalitet i pouzdanost analiza na hiljade proizvoda koje svakodnevno koristimo.

MUZEJ CIVILIZACIJE

Tajna Vojnićevog rukopisa

Američki antikvar Vilfred Vojnić pronašao je 1912. godine u biblioteci jezuitskog koledža, u okolini Rima, bogato ilustrovani srednjevekovni rukopis pisan nepoznatim pismom i jezikom. Cak ni američki vojni kriptografi, koji su uspeli da dešifruju japansku carsku šifru, a koji su se pred kraj II svetskog rata iz hobija pozabaviIi šifrovanim antičkim rukopisima, uspeli su da dešifruju sve do čega su došli - osim Vojnićevog teksta.

NOVI MILENIJUM

Otkrića koja će promeniti nas svet
Svet u totalnoj mreži

Već je dosta godina prošlo od kada su nas sociolozi kulture "obavestili" da se klasično industrijsko društvo ubrzano transformiše u informaciono društvo koje svojim unutrašnjim ustrojstvom menja ne samo naše ustaljene načine komuniciranja, već redefiniše i naše pojmove pismenosti i obrazovanosti. Epoha dominacije informacionih tehnologija tek je počela, a ni najsmeliji vizionari ne upuštaju se u predvidanja njenog toka i granica.
Koliko je početak nove ere nepovratno izmenio naše životne prioritete, svedoci i slučaj jednog od najpoznatijih svetskih hakera. Nakon petogodišnje zatvorske kazne zbog upada u računarske mreže Kevin Mitnik ie januara 2000. godine pušten na uslovnu slobodu, ali uz zabranu da koristi Internet i sve pogodnosti koje on donosi. Početkom 2003. godine sud u Njujorku je ukinuo prvobitnu odluku uz obrazloženje da je "Internet neophodan za svakodnevni život"!

ČASOPIS PLANETA Br 11

SARADNICI NA BROJU

Stalni saradnici: Ana Savić, Dušica Cocic, Danijela Lazić, Vladimir Nikitović, Grujica Ivanović (dopisnik iz Australije), Mirko Peković, Verica Utvić. Miloslav Rajković, Dejan Bulajić. Gordana Tomljenović. Goran Bojić, Vladimir Jovanović, Mirko Perak, Viktorija Podboj, Nikola Božić, Ibrahim Hadžić, dr Aleksandar Krapež

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Mlinković
Pomoćnik glavnog urednika: Zoran Ilinčić
Urednik fotografije: Zdenko Stromar
Tehnički urednik: Vladan Dojčinović
Grafičko rešenje: Branka Savković
Internet prezentacija : Dragan Bogdanović