TEMA BROJA

ATOM
Odgovore daju ljudi a ne nebo

Svaka ljudska zajednica koja ne stvara tehnološke i kulturne vrednosti, upravljane snagom znanja, samo je biološka veličina energije, ne i civilizacijska kategorija.
Šta je civilizacija i koji je najznačajniji civilizacijski period u istoriji sveta? Tragajući za odgovorom, tumaramo po prošlosti, izdvajajući period u kojem je čovek napravio prekretnicu, počeo da upoznaje sebe - svoje telo i dušu, van svakodnevne borbe za opstanak i svakonoćne borbe sa strahom, pokušavajući da odgonetne tajne koje su, zbog neznanja, pripisivane bogovima. Otkriće bronze ohrabrilo je čoveka i prenelo mu snagu materijala. Upoznao je slast pobede nad prirodom pri oranju i ljudima u ratovima.

TEMA BROJA

ATOM
Pogled u mikrokosmos
Na tragu prvih otkrića

Nekada je Joahimovo bilo najveći rudnik srebra u tom delu svetu, ali kada su iscrpljene bogate naslage rude, mesto je opustelo. Kasnije se razvila proizvodnja boja i za tu svrhu davno napuštena jalovina pokazala se kao dobra sirovina. Ipak, nada je kratko trajala i rudniku je pretilo zatvaranje. A onda je stiglo pismo iz Francuske.
Upravnik, učen čovek koji je znao francuski jezik, otvorio je pismo i počeo da čita. Pisala su dva mlada naučnika, bračni par Pjer i Marija Kiri. U pismu su molili da im rudnik pošalje deset hiljada kilograma jalovine, i to besplatno jer nemaju novca da plate. Dodali su da bi bili zadovoljni i sa najlošijim ostacima, makar onima koji su preostali pošto je jalovina iskorišćena za dobijanje boje. Na kraju su naveli da to traže zato što veruju da su otkrili elemenat, koji bi možda mogao biti do najvećeg naučnog značaja, i dopisali da bi želeli da im se jalovina dostavi do mesta Nožen, gde im je baron Rotšild stavio na raspolaganje hemijsku fabriku za naučni rad.

TEMA BROJA

ATOM
Radioaktivnost
Upozorenje za budućnost

Naučnici koji se bave odlaganjem nuklearnog otpada suočili su se i sa jednim neobičnim problemom – kako treba da izgledaju upozorenja na tu opasnost, ali tako da budu razumljiva i generacijama koje budu živele nakon što nestane engleski jezik.
Prema pisanju londonskog “Telegrafa”, krajem prošle godine Komitet za odlaganje radioaktivnog otpada predstavio je svoja prve ideje o tome kako i šta činiti sa 16,6 miliona kubnih stopa nuklearnog otpada, predloživši gradnju betonskog bunkera 300 i više metara pod zemljom, što bi Veliku Britaniju koštalo oko sedam milijardi funti.

TEMA BROJA

Ivan Aničin, redovni profesor nuklearne fizike Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Od Demokrita do Fermija

Leukipova i Demokritova „atomska“ misao je gotovo duže od hiljadu i po godina mirovala, „ubijena“ praktično religioznim zabranama. U protivnom, zahtevala bi preispitivanje čina kreacije, sporenje sa biblijskom pričom o postanku sveta – kaže Ivan Aničin, profesor nuklearne fizike Fizičkog fakulteta u Beogradu.
Bilo je ljudi koji su, kao Ruđer Bošković, vrlo dosledno i dubokoumno razmišljali o atomskoj strukturi, što je ušlo u fundus znanja čovečanstva, ali ona nisu bila presudna za razvoj fizike atoma. Za to su zaslužni hemičari 19. veka, uključujući i Majka Faradeja, koji je bio laborant kod Dejvija, praktično amater.

TEMA BROJA

Utvrdjenje na vodi

Boravak na nosaču aviona „Ronald Regan” je kao odlazak u posetu plovećem vojnom aerodromu. Paluba namenjena za poletanja i sletanja pokriva površinu od 1.82 ha, dužina joj je 333 m što je jednako visini Empajer Stejt Bildinga ...
Avioni svakodnevno poleću i sleću na poletno - sletnu stazu koja se nalazi na vrhu utvrđenja sa dvadeset spratova iznad nivoa vode. Najveći doživljaj je biti u avionu, na primer tipa C -2 A Greyhound, prilikom poletanja i sletanja. Sletanje u ovakvoj letelici nimalo ne nalikuje sletanju u običnom putničkom avionu. Jer, ovakva letelica nema prostor za taksiranje duži od 120 m da bi u potpunosti stao. Umesto toga, letelica se na plovećoj pisti naglo zaustavlja u mestu pri brzini od 240 km/h, uz pomoć čeličnog zaustavnog užeta.

ASTRONOMIJA

Oltar Druida

Ko bi se oduševio nekim čvorastim deblima u prastarom tresetnom močvarnom predelu? Ali nisu u pitanju obična debla. To su ostaci stubova koji su bili osnova staze iz Gvozdenog doba koju su po svemu sudeći napravili Druidi iz istočne Engleske kao platformu sa koje su mogli da predaju svete žrtvene predmete morskim dubinama.
Širom severne Evrope, ljudi su žrtvovali predmete poput mačeva, štitova, alata, čamaca, pa čak i ljudi. I dok još uvek imamo malu predstavu o tome zašto su prinosili ove žrtve, ova platforma nam može pružiti izuzetan uvid u njihovo znanje o svetu koji ih je okruživao.

ASTRONOMIJA

Zbog neobične svetlosti sa druge strane svemira

Nedoumice koje su „sletele“ na Zemlju 1998. godine donete su na zraku svetlosti. Na putovanju od jednog dalekog kvasara, dugom 12 milijardi godina, ta svetlost je prošla kroz međuzvezdane oblake metala poput gvožđa, nikla i hroma. Kada je astronom Džon Veb, sa timom naučnika u Sidneju, analizirao ovu svetlost, otkrio je da su ti atomi apsorbovali neke od fotona svetlosti. Ali, prema zakonima fizike, apsorbovali su pogrešne fotone. Nešto nije bilo u redu.

MEDICINA

Postmenopauzna osteoporoza
Kako izbeći prelome

Šupljikave kosti, kako glasi doslovni prevod grčke reči osteoporoza (osteoporosis), već sam po sebi može da ukaže na prirodu generalizovanog oboljenja skeleta koje se karakteriše smanjenjem koštane mase i poremećajem kvaliteta kosti, odnosno smanjenjem čvrstine kosti. Ove promene, koje kosti čine krtim i lomljivim, počinju postepeno već u trećoj deceniji života a u doba menopauze postaju intenzivnije i brže, da bi sa starenjem sve više napredovale. Bolest se može javiti u svakom životnom dobu i kod oba pola, ali najčešće se javlja kod žena u menopauzi (postmenopauzna osteoporoza). Česta je i osteoporoza vezana za starenje (senilna osteoporoza), a takozvana sekundarna osteoporoza može se javiti kao posledica mnogih bolesti ili u toku uzimanja lekova koji negativno deluju na kosti.

MEDICINA

ESTROGEN - 300 naČina da se saČuva zdravlje

Reprodukcija i održavanje života na našoj planeti osnovni je “zadatak”, smisao postojanja svakog živog bića. Logika ovog univerzalnog principa može da nam pomogne da razumemo i “ponašanje” estrogena, hormona o kome nauka, kako kaže prof. dr Mirsanda Stanić, stručnjak sa Instituta za humanu genetiku Medicinskog fakulteta u Beogradu, “ne zna mnogo, osim što poznaje tek oko 300 dosad otkrivenih njegovih različitih funkcija”. U sinergiji sa progesteronom, estrogen je, naime, čuvar vitalnih funkcija i zdravlja žene dok god traje genetski joj zadat reproduktivni period, a potom je napušta i ostavlja na milost i nemilost starenju i neminovnosti gašenja života.

Ciklusi stvaranja

Šta se dogodilo pre Velikog praska? Ako je verovati nekim fizičarima, to pitanje je besmisleno poput pitanja: šta je severnije od Severnog pola? Ali ima i onih koji se ne predaju tako lako. Prema dvojici kosmologa, pre Velikog praska bio je prethodni veliki prasak, a pre njega još jedan. Prema njihovim pretpostavkama, Veliki prasak je samo jedan u beskonačnom nizu ovakvih događaja koji se prostiru u beskrajnu prošlost i u beskrajnu budućnost.
Nil Turok, sa Univerziteta Kembridž, i njegov kolega Pol Štajnhard, sa Univerziteta Prinston, zagovornici su ove teorije, zapravo nove verzije ideje iz 1920-ih. Tada je ruski fizičar Aleksandar Fridman, otac Teorije Velikog praska, shvatio da bi, ukoliko je sva materija u Univezumu dovoljno moćna, mogla zaustaviti širenje svemira i okrenuti ga naopako. Svemir bi potom nastavio da se smanjuje. Kada bi se svemir potpuno smanjio, tada bi došlo do novog velikog praska i čitav ciklus bi počeo iznova.

KOSMOLOGIJA

MESEC
Još uvek živo jezgro

Smatralo se da je Mesec geološki neaktivan. Poslednji vulkani su na njemu eruptirali pre skoro milijardu godina pa se zaključivalo da njegovu površinu mogu menjati samo udari meteora. Piter Šulc, sa Braun univerziteta u Providensu, je sa saradnicima proučio slike sa „apolo“ misija iz šezdesetih i sedamdesetih i uporedio ih sa najnovijim fotografijama. Tim se fokusirao na strukturu Ina, neobično područje širine 3 km, u blizini Mesečevog ekvatora. Ono ima manje kratera, oštriju topografiju i daleko je svetlije od obližnje površine. Ovim je nagovešteno da ovo područje nije bilo izloženo jakim udarima ili uticajima solarnog vetra i mikroskopskih meteora koji mogu uticati na površinu.

JUBILEJI

150 godina od rođenja Milana Nedeljkovića, osnivača prve srpske astronomske opservatorije
Od stanice do biltena

Opservatorija je bila smeštena u iznajmljenoj kući. Trećinu godišnje kirije Nedeljković je plaćao ličnim sredstvima, a posao upravnika obavljao je bez plate. Planirao je da, kada se za nju podigne namenska zgrada, to bude : mala astronomska opservatorija za primenjenu i preciznu astronomiju, velika meteorološka opservatorija za svakodnevna i specijalna, merenja i osmatranja, centralna meteorološka stanica koja bi rukovodila mrežom stanica, prikupljala podatke i obrađeno publikovala, mala zemnomagnetna opservatorija u kojoj se magnetizam Zemlje meri svakodnevno, a povremeno u celoj Srbiji.
Opservatoriju je zamišljao kao mali geofizički institut i mesto za izvođenje praktične nastave studentima Velike škole, u kojoj je držao Katedru za astronomiju i meteorologiju. Ovakav program zahtevao je sredstva koja Kraljevina Srbija nije mogla da izdvoji. Nedeljkovića to nije obeshrabrilo : programu je dodao i seizmološka

ČASOPIS PLANETA Br 24

SARADNICI NA BROJU

Dragomir Antonić, Nebojša Arsenijević, Daliborka Barjaktarov, Maja Borović, Nikola Božić, Jasmina Brkić, Zorica Civrić, Rajko Dosković, Mirjana Dragović, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Čedomir Janjić, Nataša Jovanović, Vladimir Jovanović, Vidojko Jović, Jelena Kalderon, Vida Karabuva, Oliver Klajn, Ana Kocjan, Nadežda Krstić, Aleksandar Milinković, Vladimir Milojević, Jelena Milosavljević, Žaneta Miljanić, Marko Nestorović, Vojin Nestorović, Viktorija Podboj, Zoran Popović, Ivica Radovanović, Branislava Rogić, Luka Rubinjoni, Milutin Rudaković, Vesna Strugar, Duško Šibinac, Lidija Tomić, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Tamara Torlak.

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Branka Savković
Fotografije: Rade Krstinić
Internet prezentacija : Dragan Bogdanović