DEMOGRAFIJA

Seoba staraca
Ljudi ne stare samo u selu

Kada je nedavno, po�etkom nove �kolske godine u jednoj gradskoj �koli, u�iteljica zapitala novope�ene �ake prvake - ko �ivi na selu? - odgovor je dobila gotovo u glas: stari Ijudi. I nakon IX tradicionalne me�unarodne konferencije identi�nog naziva ("Stari Ijudi u selu"), odr�ane u Vlasotincu i na obali Vlasinskog jezera prvog vikenda septembra, u organizaciji Poljoprivrednog fakluteta u Beogradu, nau�nici Balkana (iliti, modernije re�eno, jugoisto�ne Evrope) nisu konstatovali ni�ta novo �to ve� ne znaju mali�ani koji su tek na po�etku dugotrajnog procesa obrazovanja.

Laboratorija SANDIA

Istra�iva�i kreiraju nove materijale
Po uzoru na morske �koljke

Sandia istra�iva�i rade na razvoju slo�enih nanomaterijala koji su zapanjuju�e sli�ni mikrostrukturama diatoma i morskih �koljki. Ovi materijali nose u sebi potencijal za najrazli�itije primene. Jun Liu, menad�er Odeljenja za hemijsku sintezu i nanomaterijale na Sandiji, ka�e da je cilj da se razviju op�ta nau�na znanja i tehnologija za pouzdanu i redovnu (dovoljno veliku) proizvodnju nanomaterijala na bazi ekolo�ki benignih hemijskih procesa. Namera istra�iva�kog tima je da stvori uslove za pouzdanu i kontrolisanu proizvodnju materijala sa osobinama koje su od presudnog zna�aja za efikasnost materijala i ure�aja. To uklju�uje sastav, veli�inu i oblik �estica, polo�aj, morfologiju �estica, povr�inu i hemijske veze.

NAUKA KAO �IVOT

Dr Dragan Miciďż˝ endokrinolog

Traganje za tajnama metabolizma

Na evropskom kongresu o gojaznosti, odr�anom u Helsinkiju ove godine, dr Dragan Mici� , redovni profesor interne medicine i �ef Katedre za endokrinologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, odr�ao je predavanje o leptinu, novom hormonu, izolovanom pre pet godima, koji se primenjuje u le�enju lipodistrofije (nedostatku potko�nog masnog tkiva). Predavanje prof. Mici�a imalo je odjeka i na drugoj strani Atlantika. Jedna ameri�ka kompanija je pozvala srpskog lekara da o predmetu svog saop�tenja napi�e poglavlje za knjigu o gojaznosti koju je nameravala da izda. Bio je to poziv koji se ne odbija.

ETNOGRAFIJA

Vino i rakija
Zlatna polja vinorodna

Oktobar je mesec berbi i vinogradarskih sve�anosti: od Suboti�kog peskovitog vinogorja, okoline Be�eja i nadaleko poznatog Krokana, Vr�ca sa vinorodnim bregom, Iriga podno Fru�ke Core, Smederevskog kraja, Negotinske krajine, preko vinorodne Aleksandrova�ke Zupe, do vinorodne Metohije, sa �uvenim orahova�kim i ho�anskim podrumima.

AUTOTRANSFUZIJA

Mogu�nosti na�ih medicinskih ustanova
"Spasavanje krvi"

U moru nau�nih inovacija name�e se i pitanje: mo�e li se prona�i zamena za krv. Dr �alija tvrdi da zamene za krv nema, ali ima dopune.To je takozvana �ve�ta�ka krv�. Ona je sinonim za �transportere� kiseonika u organizmu. U ovom trenutku postoje dve vrste: slobodni rastvori hemoglobina, kojima su glavna sirov ina prestareli eritrociti, koji se hemoliziraju i ciljano pakuju sa odre�enim �nosa�ima� koji treba da ve�u hemoglobin za odre�ene molekule. Druga vrsta �nosa�a� predstavlja, ka�e �alija, proizvod atomske bombe. Zamenom vodonikovih jona, vezanih za ugljenikove atome, dobijeni su protektori koji rastvaraju sve gasove.U ovom trenutku postoje samo dva preparata koji su u fazi ispitivanja na 2000 dobrovoljaca, koji dobijaju tu �ve�ta�ku krv�. Doktor �alija ka�e da bi to trebalo da bude radni materijal koji bi se, u kombi naciji sa autotransfuzijom, primenjivao u hirurgiji.

BIOPROGNOZA

�ivot sa meteopatijom

�ujete li na vremenskoj prognozi da je vazdu�ni pritisak iznad normale, ne tr�ite odmah da zauzmete udoban polo�aj u krevetu, jer to je pona�anje tipi�nog hipohondra. Ipak, idemo u susret ki�ama i snegovima i stalnim klimatskim menama. Za mnoge ljude, posebno ve� obolele, to mo�e da bude i opasan izazov za zdravlje.

AREHEOLOGIJA

Srebro iz naselja �idovar
Tajna duga vi�e milenijuma

�idovarski plato se uzdi�e oko 40 m iznad doline, nepravilnog je, pribli�no elipsoidnog oblika i povr�ine od oko pola hektara. Naju�noj i isto�noj strani veoma se strmo spu�ta ka dolini i pristupa�an je sa zapadne i severne strane, na kojoj se nalazi prostrana terasa. Ona je ni�a 8-10 m i u njenom severozapadnom delu se nalazi neka vrsta prilazne rampe, sa �vratima� koja vode na plato.
�idovar je prvi put nastanjen krajem bronzanog doba, mada nije isklju�eno da je, kao pribe�i�te, naseljavan i ranije. Najstarije naselje u �idovaru osnovali su pripadnici vatinske kulture koji su, krajem ranog i po�etkom razvijenog bronzanog doba, od 1800. do 1500. godine pre n.e. suvereno gospodarili nepreglednim pa�njacima, �umama i ritovima pored Dunava, Save, Tise, Tami�a i Kara�a.
Na osnovu nekoliko bogato ukra�enih posuda i velikog broja fragmenata, Zidovar se svrstava i u zna�ajno nalazi�te hal�tata - starijeg gvozdenog doba. Pored toga, izdvojen je i sloj sa nalazima crnogla�ane keramike i veoma zna�ajno nalazi�te Basarabi kulture, iz vremena srednjeg hal�tata (850-550. godine p.n.e.).

MLADI ISTRA�IVA�I

Zeleni volonteri

Tokom dvanaestak godina, koliko Mladi istra�iva�i Srbije organizuju razmenu volontera, ponuda doma�ih me�unarodnih volonterskih kampovaje sve bogatija i privla�nija za, mahom mlade, Ijude iz �itavog sveta. Kampovi sa tematikom za�tite �ivotne sredine odvijaju su se na najlep�im prirodnim lokacijama u na�oj zemlji, koje se, uprkos tome, suo�avaju sa raznovrsnim ekolo�kim problemima. Na Durmitoru je jedan od najzna�ajnijih, izme�u ostalog, i neadekvatno skladi�tenje i odlaganje otpada; u saradnji sa "Dru�tvom za za�titu Durmitora", volonteri su sakupljali i otklanjali otpad iz �uma i sa turisti�kih staza u blizini �abljaka, Crnog i Zminjeg jezera.

HOBI

Jastreb na ruci

U mislima mnogih Ljudi na pomen �sokolarstvo� stvara se slika plemi�a, vlastele i njihovih gospi kako ja�u na konjima i love. Poneko ima maglovitu predstavu o tome �ta je sokolarstvo. Ukratko, to je umetnost lova sa istreniranom pticom grabljivicom. Danas je to samo sport, ali je sasvim sigurno da je prvi �ovek koji je istrenirao jastreba to uradio zato �to je video koliko je on uspe�an u lovu za sebe samog.

INSPIRACIJA

Vladan Radovanoviďż˝
Dodir umetnosti s naukom

Diplomino kompoziciju na Muzi�koj akademiji u Beogradu, 1956. U�estvovao u osnivanju �Mediale�, 1958. Inicirao osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, 1972. Uveo vokovizuel i sintezijsku umetnost. Dobitnik deset doma�ih i stranih nagrada za muziku (Oktobarska nagrada, 1971, nagrada na Prx Ialia, 1984, prva nagrada na Me�unarodnoj tribini kompozitora u Beogradu, 1998), tri nagrade za vizuelne umetnosti (Prva nagrada za video rad u Sao Paolu, 1996) i dve nagrade za knji�evnost (Nolitova, 1968)

�ASOPIS PLANETA Br 3

SARADNICI NA BROJU

Du�ica �o�i� , Vladimir Nikitovi� , Boris Naumovi� , Branimir Jovanovi�, Branka Kupre�anin, Grujica Ivanovi� (dopisnik iz Australije), llja Slani, Miloslav Rajkovi�, Vladimir Jovanovi�, Petar Odoba�i�, �aneta Arnautovi�, Mirko Perak, Viktorija Podboj

GRAFI�KO RE�ENJE:
Likovna oprema: Kosta Rosiďż˝
Tehni�ka obrada: Ana lli�
PREPRESS: GraMix, Zemun

Izdavaďż˝ i osnivaďż˝: "Belmedia" d.o.o.
Direktor: Milan Kne�evi�
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Mlinkoviďż˝
Zamenik glavnog urednika: Aleksandar Gaon
Fotografija: Zdenko �trojnar;
Desk: Dejan Bulatoviďż˝
Internet prezentacija : Dragan Bogdanoviďż˝