TEMA BROJA
Z.Š.
I bi život… / Dalol, bez iskre života!
Čitavo nebo na dlanu
Jedno od retkih mesta na našoj planeti na kom iskra života nikada nije zaiskrila nalazi se u Danakilskoj depresiji, u Etiopiji. To je hidrotermalno polje Dalol koje je poznato po svom živopisnom i maltene vanzemaljskom pejzažu sa jarkiм nijansama žute, zelene, narandžaste i crvene boje. Krivac za takav kolorit zemljišta je interakcija lave, minerala, sumpora i naslaga soli sa vodom velike kiselosti. Odakle svi ti činioci na jednom mestu?
Basen Dalol je krater vulkana koji je nastao u miocenu, a poslednji put je eruptirao 1926. godine. Kako je tu površinu pokrivalo Crveno more, došlo je do reakcije između magme i slane morske vode, te je usled velike toplote, pritiska i ostalih činilaca, oslobođena enormna količina različitih materijala, hemijskih jedinjenja i gasova. Slana vodena masa ostala je zarobljena unutar kratera i spori proces isparavanja prouzrokovao je nastanak niza sedimenata, takozvanih evaporita, kojima je pokrivena površina od 1150 km2. Proces rastvaranja minerala koji se talože preko bazaltnih tokova lave traje i danas i povećava gabarite nataloženih masa sumpora, halita, silvita i kalijuma, a kad se tome doda i uticaj atmosferskih padavina, jasno je da će ova lančana reakcija trajati još dugo.U prilog toj činjenici ide i podatak da na tu oblast utiče i seizmička aktivnost afričke, arapske i somalijske tektonske ploče sa svojim vulkanskim i geotermalnim procesima, jer je deo Velike afričke raseline, tačnije Afarskog trostrukog spoja, koja obiluje vulkanskim erupcijama i geotermalnim fenomenima.
Bazeni zarobljene vode su izuzetno kiseli sa pH vrednostima koje idu i do nule. Prezasićeni su solima, uglavnom hloridima natrijuma, kalijuma i magnezijuma koje stvaraju naslage, a za njihove žute boje zaslužne su ogromne količine sumpordioksida i sumporvodonika, dok se elementarni sumpor najčešće kristališe na samoj površini. Crvenu i naranžastu boju daju toksični metali poput, gvožđa, mangana, aluminijuma i arsena. Iz tla se oslobađaju razni gasovi, a najčešće su to ugljendioksid, koji rastvaranjem u vodi formira ugljeničnu kiselinu, zatim sumpordioksid, koji oksidacijom u atmosferi stvara sumpornu kiselinu i sumpor-vodonik koji je toksičan, a i zapaljiv u većim koncetracijama.
Dalol se se nalazi na samoj granici Etiopije i Eritreje u depresiji 130 m ispod nivoa mora, što ga čini i jednom od najnižih kopnenih tačaka na planeti. Zapadnu granicu predstavlja Etiopska visoravan sa grebenima visine od 3500 m, a istočnu 500 km dugački Danakilski alpi sa visinom koja varira od 400 do 2200 m. Na severu, bedem predstavljaju vulkani Jalua i Alid, dok je na nekih 80 km južno još uvek aktivan štitasti vulkan Erta Ale, poznat po svom unikatnom jezeru lave. Ova regija oivičena je i sa dva slana jezera i to Asale, okruženo brojnim rudnicima soli, i Karum sa jedinstvenim belim naslagama.
Donekle kao na Marsu
Nestanak morske vode iz depresije omogućio je otvaranje brojnih rudnika soli i to kako površinskih, tako i podzemnih, a koristi od ove geološke pojave, stotinama godina, eksploatiše nomadsko pleme Afar, koje i dan-danas to čini tradicionalnim metodama i transportuje karavanima kamila.
U ovom pravom malom paklu, nema ni vegetacije ni divljih životinja, a poslednjih nekoliko godina naučnici pokušavaju da utvrde da li postoji život makar u vidu mikroorganizama. Izgrađene su tri istraživačke stanice i sprovedena opširna naučna istraživanja jer se do tada smatralo da tu mogu bar da prežive mikroorganizmi ekstremofili. Pokazalo se da termofilni mikroorganizmi sa osobinama izuzetne izdržljivosti na visoke temperature - ne mogu da prežive u hemijskim uslovima Dalola, a da acidofili, otporni na hemijske uticaje - ne mogu da žive u temperaturnim uslovima ove regije. Još uvek nisu izolovani mikroorganizmi koji su sposobni da prevaziđu ekstremne uslove u ovoj depresiji pa se smatra da tu života i nema.
Sve navedeno, pruža naučnim radnicima mogućnost da ispitaju uslove koji vladaju na planeti Mars jer su po mineralnom sastavu i hemijskim parametrima dosta slični, a kiselost i salinitet su približni parametrima Jupiterovog meseca Evrope. Kako su težnje da se pošalju ljudske ekspedicije na Crvenu planetu sve veće, znanja koja se stiču u Danakilskoj depresiji i samom Dalolu biće od velike važnosti kao i otkriće eventualnog oblika života, jer biće to zamajac koji će možda i inicirati kolonizaciju sada nedostižnih krajeva naše galaksije.
Z.Š.
NAJDUGOVEČNIJI STANOVNICI MORA I OKEANA |
Nedavno je portal “Live Science” napravio listu koju pretežno čine stanovnici morskih dubina - koji najduže žive! Za ljude, naučnici tvrde da mogu da žive 120-150 godina. A navedena bića mogu da žive vekovima, pa čak i milenijumima.
Za islandsku školjku (Arctica Islandica), koja živi na severu Atlantskog okeana, naučnici tvrde da može da živi duže od pola milenijuma! Najstarija pronađena školjka ove vrste je školjka nazvana Ming; stara je 507 godina a dobila je ime po kineskoj dinastiji Ming pošto je rođena u vreme kada je ta kineska dinastija bila na vlasti.
Mada na početku života izgledaju kao podvodne stene ili biljke, korali su kolonije beskičmenjaka polipa, koji se mogu razmnožavati seksualno ili aseksualno. Najdugovečniji su dubokomorski crni korali, koji žive u tropskim morima. Najstariji primerak crnog korala, pronađen na Havajima, star je više od 4.200 godina!
Najdugovečniji sunđeri imaju staklasto telo, i žive u dubokim okeanima. Jedan od najstarijih primeraka pripadao je vrsti Morohaphis chuni, star oko 11 hiljada godina!
Besmrtna meduza (Turritopsis dohrnii) živi u Sredozemnom moru i to - večno! Poznata je po tome što može da se pretvori u polipa kada je neuhranjena ili kada se oseća ugroženom. Kasnije se ponovo pretvori u meduzu. Mada ove meduze ne mogu da uginu od starosti, njihova veličina od 4,5 mm ne dozvoljava im da dugo žive jer ih često jedu ribe i drugi organizmi.
Hidre se takođe besmrtne. Imaju sposobnost regeneracije, njihove matične ćelije neprestano se dele da bi zamenile oštećene. Ove hidre su mete raznih predatora i bolesti. Pod povoljnim uslovima, mogle bi da žive večno. |
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
