MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 13
April 2005g.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
»  REKLAMA 

 

 

 

 

» Br. 13 Glavni naslovi

KLIMATOLOGIJA

KLIMA NAJSKUPLJI PROBLEM

Američka svemirska agencija NASA objavila je nedavno satelitske snimke koji pokazuju da se, zbog podizanja globalne temperature, polarni led topi dva puta brže nego što je uobičajeno. Istraživački tim, koji predvodi Jan Jugin, glaciolog iz Laboratorije za primenjenu fiziku Univerziteta u Sijetlu, analizirao je snimke jednog od najvećih glečera na Grenlandu, načinjene pomoću satelita. Ovaj lednik, nazvan Džekobšoun Isbrae, sadrži 6,5 odsto ukupnog grenlandskog leda i kreće se ka okeanu, gde se topi i stvara ledene bregove. U vreme kada je istraživanje počelo (1997), glečer se kretao brzinom od 5,7 kilometara godišnje. Danas njegova brzina iznosi 12,6 kilometara godišnje. Uporedo sa ubrzanim kretanjem glečera, tanji se i površinski sloj leda.

Tekst

MEDICINA

Akutni ishemijski moždani udar (Šlog)

Najnovije studije obavljene u Srbiji pokazale su da je akutni ishemijski moždani udar (IMU) – šlog, kako se u narodu kaže - prvi uzrok svih smrti u bolničkim ustanovama, kao i prvi uzrok smrti među ženama i drugi među muškarcima. Već prema tim pokazateljima, držimo neslavan rekord u Evropi, čemu se može dodati još jedan poražavajući podatak: kod nas je zabeležen i veliki broj ljudi mlađe starosne grupe (od 40 do 45 godina) koje moždani udar pogađa iz istih razloga kao i stariju populaciju - što je posledica ateroskleroze. Prof. dr Nada Šternić, šef Odeljenja za cerebrovaskularne bolesti pri Kliničkom centru Srbije i rukovodilac republičke radne grupe koja je izradila „Nacionalni vodič za ishemijski moždani udar“, uverena je da je ovaj za Srbiju izuzetno veliki problem veoma potcenjen i da će vodič doprineti da se to promeni. Lekarima će pomoći da se snađu u poplavi raznolikih dijagnostičkih pristupa i opredele za najsavremeniju medicinsku doktrinu, a pacijentima će biti omogućeno da, bez obzira u kom delu Srbije žive, dobiju jednake šanse da budu lečeni na najbolji način.

Tekst

EKOLOGIJA

Na primeru malog grada

Prva saznanja o ekologiji sežu u doba prvobitne zajednice. Ljudi su se selili od mesta do mesta, pratili seobe životinja, bavili se epidemijama, pomorima stoke i drugim pojavama koje danas nazivamo kompleksnim ekološkim pojavama, biotičkim i abiotičkim činiocima. Odnosi ljudi jednih prema drugima uslovili su početak političke ekonomije. Sintezom ove dve naučne discipline, nastaje nova naučna disciplina - politička ekologija.

Šta se dogodilo na Uskršnjim ostrvima, u srcu Pacifika? Nekada davno na njima je bila razvijena civilizacija, koja se bavila ribolovom i poljoprivredom. Vremenom populacija je rasla, a šume na ostrvu bilo je sve manje. Na kraju, ljudi nisu imali od čega da prave brodove da bi lovili ribu, nisu imali ni za poljoprivredne alatke. To je uslovilo propadanje civilizacije

Tekst

FORENZIKA

Brojevi kao identitet

Na Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, pre tri godine, otvorena je DNK laboratorija. Pokretanje i rad ove laboratorije finansirala je Medjunarodna komisija za nestala lica. Labaratorija kad je otvorena je opremljena najsavremenijom tehnologijom za molekularno-genetičke analize - kaže dr Stojković. - Medjutim, nije sve u tehnologiji, nešto je i u standardima. Laboratorija radi primenjujući sve savremene standarde u forenzičkoj genetici.
Kada je laboratorija otvorena, imala je za cilj da pomogne u identifikaciji ostataka oko 40.000 ljudi, za koje se pretpostavlja da su stradali u ratovima na prostorima bivše Jugoslavije, od Slovenije do Makedonije.

Tekst.

GENETIKA

Tajna adaptacije jedinke

Nauku o životu je zavoleo na prvoj "naučnoj ekskurziji". Posle svršenog osmog razreda, pošao je sa profesorom biologije Zdravkom Vučkovićem i jednim svojim drugarom da u pećinskim izvorima despotovačkog kraja skupljaju gamaruse. Profesor je tom prilikom na specifičan način upoznao dvojicu učenika sa biološkim radom. Marku Andjelkoviću se profesorov pristup veoma svideo. Bila je to ljubav na prvi pogled, koju će, kaže, samo jednom, kratko, izneveriti. "Bio sam u drugom razredu čuvene Druge beogradske gimnazije, kada je, ako se ne varam, lansiran "Sputnjik". Pod uticajem tog dogadjaja počeo sam da razmišljam o fizici kao svom budućem pozivu"

Tekst

MEDICINA

Ispitivanje disajne funkcije

Testovi kojima se ispituje disajna funkcija otkrivaju kako pluća u celini rade, ali mogu i da nas dovedu do tačnog mesta eventualnog poremećaja“, navodi za „Planetu“ pulmolog, profesor dr Predrag Rebić.
Disanje je sinonim za život, za postojanje. Udah je najubedljiviji znak života. Dugo se može živeti bez hrane, neko vreme i bez vode, ali bez vazduha ni nekoliko minuta. Osnovna uloga pluća – tog fascinantnog organa koji omogućava da dišemo, dakle da živimo, da postojimo – jeste snabdevanje organizma kiseonikom i oslobađanje od ugljendioksida. Mehanizam razmene respiracijskih gasova vrlo je složen pa otud i tako čudesno zanimljiva građa pluća. Profesor dr Predrag Rebić, šef Katedre pulmologije na Medicinskom fakultetu i specijalista u Institutu za plućne bolesti pri Kliničkom centru Srbije, opisuje pluća kao mali organ veličine - jednog ara! .

Tekst

ISTRAŽIVANJA

Male sile svemirskih istraŽivanja: Izrael

storija istraživanja svemira od strane izraelskih stručnjaka počinje dalekog 19. septembra 1988. godine, kada je lansiran prvi orbitalni satelit sopstvene proizvodnje “ofek 1”. Time je Izrael i zvanično ušao u ekskluzivni klub zemalja – Rusija, SAD, Indija, Kina, Francuska, Velika Britanija i Japan – koje su tada bile u stanju da projektuju, naprave i lansiraju svoje satelite. “Ofek 1” lansiran je pomoću u domaćim okvirima projektovane i napravljene rakete nosača “šavit”.

Tekst

MIKOLOGIJA

U carstvu gljiva postoje izuzetno neobični predstavnici o kojima mikološka literatura beleži stranice i stranice, ne uspevajući do kraja da objasni njihove osobine ili čak nastranosti. Jedna od takvih je svakako i vrsta Phallus impudicus, iliti stršak, kako ga nazivaju u hrvatskoj stručnoj literaturi. Da odmah kažemo: ova vrsta, koja podseća na muški polni organ, javlja se od sredine leta do kasne jeseni na celom prostoru Srbije i Crne Gore, kako u nizinama, tako i na višim nadmorskim visinama. Raste u baštama, na livadama i šumama. Ova gljiva u obliku muškog polnog uda raste iz jednog okruglog “jajeta” koje se nalazi plitko ispod površine zelje, sa dugim korenom (micelijskom vrpcom), da bi u jednom trenutku zrelosti iz njega probio i izrastao neobičan plod dužine 25-30 cm. Na vrhu belog i nežnog sundjerastog tela, koje je u sredini cevasto šuplje, nalazi se kapica prekrivena jako mirišljavom, ili čak smrdljivom sluzastom zelenkastom masom u kojoj su sadržane spore pomoću kojih se gljiva razmnožava. Na samom vrhu kapice nalazi se rupica, čija funkcija nije naučno objašnjena.

Tekst

PUTOPIS

Kleija sv. Andreje u Provati

Na dvadesetprvo putovanje po Svetoj Gori krenuo sam u isto vreme i sa istim saputnikom, prema reči Gospodnjoj, gde su dvojica ili trojica sabrani u ime moje, tu sam i ja među njima. Gora Atonska je, u jesen, između Krstovdana i praznika Pokrova presvete Bogorodice, najprijatnija i najblagodatnija. Nedeljama pre polaska, u mislima sam u ovoj jedinstvenoj svetinji, kao što se sveštenik još od večeri priprema za sutrašnje bogosluženje. To je nekakav lični obred «približavanja» Atosu. Čitam stare i nove knjige o hiljadugodišnjoj zajednici u lomljenju hleba, o zemlji posta i molitve, u kojoj se samo duhovno rađa i priprema za "višnju otadžbinu".

Tekst

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA