MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 83
Planeta Br 79
Godina XV
Mart - Maj 2018.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Br. 83 Glavni naslovi

 


SUMMARY

Planeta No 83
ENGLISH Summary

  Tekst

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

PTICE

Niko nikada nije uspeo da ih prebroji. Posmatramo ih danima i godinama, snimamo, izvijamo glave put oblaka i gledamo, osluškujemo. Kad god pogledamo uvis, uvek vidimo bar neku od ko zna koliko milijardi ptica ovoga sveta. Ptice su naši životni saputnici, svuda i na svakom mestu. U Srbiji, kažu, ima ih 351 vrsta. Neke su pred nestajanjem, neke druge šire se u novonastale pro- store neba. Kako žive ptice? Koliko podsećaju na ljude? Da li možemo da stupimo u bliže veze sa njima?

TEMA BROJA

Ptice – Zaštita ptica u našoj zemlji

IBA kao sklonište

Krajem 1980-ih, na prostoru SFRJ, identifikovano 57 IBA (16 u Srbiji); 1997. godine (IBA II) - 35 područja; 2009. godine (IBA III) - 42 područja (oko 14,25% teritorije Srbije). U Srbiji su do sada identifikovana 42 IBA područja: Gornje Podunavlje, Subotička jezera i pustare, Bečejski ribnjak, Jegrička, Karađorđevo, Titelski breg, Koviljski rit, Paš- njaci velike droplje, Slano Kopovo, Okanj i Rusanda, Carska bara, Gornje Potamišje, Srednje Potamišje, Vršačke planine, Deliblatska peščara, Labudovo okno, ušće Save u Dunav, Dunavski lesni odsek, Fruška gora, Obedska bara, Bosutske šume, Zasavica, Donje Podrinje, Cer, Valjevske planine, Tara, Uvac i Mileševka, Pešter, Golija, Gornje Pomoravlje, Ovčarskokablarska klisura, Kopaonik, Sitnica, Prokletije, Šarplanina, Pčinja, Vlasina, Suva planina, Sićevačka klisura, Stara planina, Đerdap i Mala Vrbica.

Tekst

TEMA BROJA

Ptice – Srbija

Provereno stanište za stotine vrsta

Što se tiče gnezdarica, evidentirano je gnežđenje 249 vrsta ptica, od čega se sada gnezdi 240 vrsta, svrstanih u 17 taksonomskih redova (kokoši, guske, gnjurci, golubovi, legnjevi, čiope, kukavice, ždralovi, štakare, nesiti, šljukarice, sove, orlovi i jastrebovi, modrovrane, detlići, sokolovi, pevačice). Srbija, kao relativna mala zemlja, nema izraženu raznolikost staništa, ili druge specifičnosti unutar regiona, što uslovljava da se većina vrsta može naći na gnežđenju u svim ili gotovo svim delovima zemlje. Postoje značajne razlike u bogatstvu ptica gnezdarica među regionima.

Tekst

TEMA BROJA

Ptice – 30 činjenica

Da li znate?

Danas postoji preko 10.000 poznatih vrsta ptica, od toga više od polovine poznatih vrsta živi u tropskim šumama Južne Amerike, preko 3.000. Antartik ima samo oko 65 različitih vrsta ptica. Od 1800. godine 103 vrste ptica su nestale, a danas postoji više od 400 ugroženih vrsta.

Tekst

TEMA BROJA

Ptice – Globalna temperatura i lanac ishrane

Dijeta za morske vrance

Naučni tim, koji obuhvata i istraživače sa Univerzitetske Škole za istraživanje životne sredine, proučavao je vrste ribe kojom se hrane mladunci morskog vranca u prirodnom rezervatu na ostrvu Mej, u Škotskoj. Period izučavanja trajao je od 1985. do 2014. godine. Potom su skupili i analizirali uzorke izbačene hrane iz gnezda vranaca svake godine, ukupno tri decenije. To im je omogućilo da utvrde kojim su vrstama price hranile svoje potomke. Kombinovanjem te ishrane s modernim statistič- kim tehnikama i podacima iz životne sredine u kojoj se kolonija nalazila (vetar, kiša, temperatura, zastupljenost planktona), istraživači su uspeli da identifikuju trendove u sastavu ishrane i istraže faktore po kojima ova ptičija populacija bira hranu. U jelovniku je najzastupljenija bila evropska jegulja, u periodu osamdesetih godina prošlog veka. Međutim, nedavno je utvrđeno da je broj tih riba u ishrani vranaca značajno opao. U toku istog perioda povećao se broj drugih vrsta riba na meniju, uključujući bakalara. Šta pokazuju dobijeni rezultati?

Tekst

TEMA BROJA

Dr Ana Paunović

Ptice – Ispod frakova

Ptice, a ne lete!

Većina ljudi povezuju pingvine sa Antarktikom (Južnim polom), mada su mnogo šire rasprostranjeni u Južnoj Americi, Južnoj Africi, Australiji i Novom Zelandu. Vrsta koja se može naći najsevernije je galapagoski pingvin, koji živi u blizini ekvatora? Postoji između 16 i 20 vrsta pingvina. Naučnici ne mogu da se slože oko tačnog broja, mada se najčešće pominje 17 vrsta. Većina pingvina nema dugačak kljun. Ove životinje nemaju zube, ali imaju izraštaje na jeziku i grlu nalik zubićima čiji je vrh usmeren ka nazad, što im pomaže u gutanju klizavog i ljigavog plena. Kao ni većina ptica, ni pingvini nemaju ušnu školjku, a sluh im je odličan! Noge im se nalaze sasvim pozadi pa mogu jedino da stoje uspravno oslanjajući se na rep. 

Tekst

TEMA BROJA

Ptice – Uporni detlić

Milion udaraca glavom na dan

Familija Picidae obuhvata više od 180 vrsta ptica koje nazivamo detlićima, dok se na našim prostorima može naći 7 vrsta i to: veliki šareni detlić, seoski , srednji, mali, planinski, lilfordov i troprsti detlić. Glavne odlike ove ptice su oštar i jak kljun, kao i veoma dugačak jezik u obliku vrha strele, koji joj u sadejstvu omogućavaju da iz stabala i grana izvlači insekte, larve i crve. Slabi su letači i, iako ceo svoj život provode u krošnjama, slabi su penjači jer, zbog dva para prstiju (prednjih i zadnjih) , ne mogu da vise naglavačke, što većina ptica može bez ikakvih problema. 

Tekst

TEMA BROJA

Ptice – Druželjubive zebe

Udvaranje, stepovanje i krv

Jedna od najzastupljenijih, kada je reč o kućnim ljubimcima, jeste afrička zeba koja sa podvrstama (ima više od 25 otkrivenih) preplavljuje domove širom sveta; u prirodi nastanjuje afričke savane i slabo pošumljene predele ovog kontinenta. One su vesele, živahne ptice u stalnom pokretu, izuzetno snalažljive, solidne letačice i darovite pevačice mada, za razliku od većine ptica, ne pevaju melodično. Poznato je da su druželjubive prema drugim pticama, pa se mogu držati zajedno u jatima, ali i sa papagajima i kanarincima, kao i da se lako navikavaju na čoveka koji ih uzgaja i neće bežati kada im priđe. Pretežno su zrnojedi , mada neće odbiti ukusne insekte, voće i povrće. 

Tekst

TEMA BROJA

Ptice – Neobične vrste istoka

Balet ždralova

Jedno od Jamašininih najbitnijih dostignuća je naučno definisanje endemičnih vrsta. Prvi je sa još jednim kolegom, u stručnom časopisu svog instituta, opisao ugroženu vrstu barske koke sa Okinave. To je učinio 1981. godine. Do ovoga je došlo samo tri godine nakon što je potvrđeno postojanje te ptice. Stručni naziv je Gallirallus Okinawae. Barsku koku sa Okinave odlikuju kratka krila i rep a, maltene, nije u stanju da leti? Uglavnom, kada ne spava, boravi na zemlji i donekle kompenzuje slabe letačke sposobnosti time što je brz trkač i što zna da se penje uz drvo. Na zemlji, pravi gnezda dok parovi žive u monogamnoj zajednici. To je ptica dugih crvenih nogu i crvenkastog kljuna. 

Tekst

MEDICINA

Dr Maja Škuletić

Novine u lečenju glaukoma otvorenog ugla

Efikasan, bezbedan i komforan gel stent

Poremećena filtracija očne vodice, kao glavni uzročnik povišenog očnog pritiska i posledičnog razvoja glaukoma, popravlja se različitim terapijskim procedurama. Ukoliko medikamentna terapija kapima u nekom slučaju nije dovoljno efikasna, na raspolaganju su i laserske i hirurške procedure. U okviru hirurških mogućnosti, pored klasične trabekulektomije koju neki oftalmolozi još smatraju „zlatnim standardom”, bolja kontrola očnog pritiska obezbeđuje se i postavljanjem intraokularnih trabekularnih stentova koji potpomažu filtraciju očne vodice. 

Tekst

MEDICINA

dr Dejan Akerman

Magnetna rezonanca u dijagnostici mišićno-koštanog sistema

Precizne i detaljne slike sportskih povreda

Magnetna rezonanca je, u poslednje tri decenije, postala nezamenjiva u neurološkoj dijagnostici i dijagnostikovanju oboljenja i povreda mišića i koštano-zglobnog sistema. Prema rečima dr Dejana Akermana, radiologa u beogradskoj Opštoj bolnici BelMedic, u razvijenom svetu se, pored neuroradioloških, gotovo jednak broj pregleda korišćenjem magnetne rezonance obavi u oblasti mišićno-skeletne radiologije. 

Zahvaljujući tome što izvanredno prikazuje kontraste između različitih tkiva, magnetna rezonanca je bez premca ne samo u proceni patoloških promena u mozgu i kičmenoj moždini, već i u mišićima i drugim strukturama koštano-zglobnog sistema kao što su: meniskusi, tetive i ligamenti. Za razliku od rentgena i skenera (CT - kompjuterizovane tomografije), magnetna rezonanca omogućava vrlo detaljno i precizno dijagnostikovanje oboljenja međupršljenske hrskavice, odnosno diskusa, kao i procenu stepena zloćudnosti i raširenosti tumora kičmenog stuba, kostiju i zglobova. Dr Akerman takođe ističe da magnetna rezonanca (MR) ne emituje štetno jonizujuće zračenje, te je sam MR pregled bezbedan za pacijente, uključujući i malu decu i trudnice (nakon prvog trimestra trudnoće). Šta više, i kontrastna sredstva, koja se u pojedinim slučajevima koriste pri MR pregledu, ne pripadaju grupi jodnih kontrasta pa je i mogućnost pojave alergijskih reakcija koje bi bile opasne po pacijenta svedena na minimum. 

Tekst

MEDICINA

Dr Aleksandra Vukov

Zaštita od pneumokoknih infekcija

Vakcina kao najbolji „lek”

I nfekcije uzrokovane bakterijom Streptococcus pneumoniae (pneumokokom) - inače uobičajenim stanovnikom nosa i ždrela - mogu da uzrokuju i ozbiljna, životno ugrožavajuća oboljenja. Neki od serotipova ove bakterije su veoma virulentni, i pri tom pokazuju sve veću rezistenciju na antibiotike kojima se lečimo, pa su takozvane pneumokokne invazivne bolesti u svetu vodeći uzrok smrtnosti dece do pet godina; prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, godiš- nje usmrte gotovo milion dece, posebno u zemljama u razvoju. 

Tekst


SADRZAJ PLANETA Br 83

 

ČASOPIS PLANETA Br 83

SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Branislav Čabrić, Svetlana Đurić, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Vladimir Jeftić, Vladimir Jelenković, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Marija Miljković, Darko Mladenović, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Radomir Putnik, Miloš Rastović, Dušan Stanić, Sanja Stanković, Stanko Stojiljković, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar


Dostupno na digitalnom formatu www.novinarnica.net

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet: Dušan Stanić

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

 

Sledeći broj izlazi 1. Maja 2018g.


  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters


»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2018 PLANETA