DAVNE VRSTE

Nosorozi - džinovski praistorijski sisari

Mitološki „jednorog”

Proučavanja fosilnih ostatka nam pokazuju da je među nosorozima bilo oblika koji nam se danas čine vrlo čudnim i uopšte ne liče savremene. Nosoroge zamišljamo kao velike životinje sa rogovima koje krase njihove njuške dok lutaju savanama. Međutim, većina izumrlih vrsta uopšte ne pokazuje nikakve dokaze o rogovima. Iako savremeni izgledaju praistorijski, oni su zapravo prilično drugačiji od svojih predaka. Rekonstrukcije i restauracije skeleta su zasnovane na delovima životinja različitih veličina i starosti, pa su njihovi izgledi još uvek samo delimično poznati.

Paraceratherium

Jedan od džinovskih nosoroga bez rogova iz porodice Hiracodontidae je Paraceratherium. Bio je najveći sisar koji je ikada hodao zemljom. Tokom kasnog oligocena ovi džinovi su imali najveće rasprostranjenje. Naseljavali su Aziju i jugoistočnu Evropu duže od 14 miliona godina, u periodu od pre oko 37 do 23 miliona godina. Iz rudnika uglja oligocenske starosti (Berane, Crna Gora) još 1986. je prijavljen nalaz Paraceratherium-a, pod nazivom Indricotherium, određen samo do nivoa roda. U Rumuniji je pronađen Paraceratherium prohororovi, u Turskoj je takođe određen samo do roda. Paraceratherium je bio visok skoro šest metara, dug oko devet metara, težak više od 10 pa čak i do 20 tona. Imao je vitke noge u odnosu na današnje nosoroge. Lobanja mu je bila duga oko 1,5 m, a vrat mnogo duži vrat od današnjih nosoroga, što je životinji pomoglo da se hrani lišćem sa visokog drveća. Gornji zubi su bili u obliku kljova usmerenim nadole, dok su donji zubi bili usmereni unapred. Pošto nije imao rogove, njegovo ogromno telo mu je bilo glavni oslonac zaštite.
Iz oligocena Kine (duž oboda visoravni Tibet), pre 26,5 miliona godina, nedavno je na osnovu dobro očuvane lobanje, vilice i delova kičme opisana nova vrsta verovatno najvećeg do sada pronađenog nosoroga (Paraceratherium linxiaense). To je šesta vrsta roda koja je nastanijvala Kinu u vreme kada je Tibet bio niži nego danas (pre sudara Indijskog i Azijskog kontinenta) i nije predstavljao prepreku kretanjima sisara. Opisana vrsta je važna karika koja je nedostajala između različitih vrsta džinovskih nosoroga koji su nekada lutali Azijom. Svi potiču od jednog zajedničkog pretka Paraceratherium grangeri.

Diaceratherium

Bilo je i nosoroga koji su imali dva roga, ali ne jedan ispred drugog već su bili smešteni jedan pored drugog. Pripadali su rodu Diaceratherium kojem pripadaju grupe nosoroga od kasnog oligocena do ranog miocena Evroazije. Pretpostavlja se da se u Evropi Diaceratherium pojavljuje nakon nestanka oligocenske Rozontherium grupe, pre kraja oligocena. Trenutno ne postoji razumno objašnjenje za izumiranje roda Ronzotherium jer izgleda da pravo takmičenje među poslednjim predstavnicima Ronzoterijum-a i prvim predstavnicima Diaceratherium –a ne postoji, s obzirom da nisu poznati lokaliteti iste starosti sa njihovim ostacima. Još uvek nije jasan način njihovog života. Od kasnog oligocena do kasnog ranog miocena, predstavnici Diaceratherium-a su verovatno prešli iz gustih šumskih sredina, na način života poput nilskog konja, i živelii u močvarnim područjima, blizu reka sa travnjacima. Alternativna hipoteza da je su njihovi skraćeni udovi možda imali više veze sa otvorenim terenima gde su pasli travu.

Brachypotherium

Brachypotherium je rod izumrlih nosoroga, čiji su predstavnici bili česti tokom srednjeg i gornjeg miocena, pre 17-14 miliona godina. Neki fosilni ostaci pokazuju da je ovaj rod već bio prisutan na Indijskom potkontinentu do najranijeg miocena, a zatim se raširio po Afro-Evroaziji tokom kasnog ranog i srednjeg miocena. Njegova raznovrsnost se smanjila pre nego što je izumro do kraja miocena, čemu je doprinela vlažnija i hladnija klima; samo je opstala afrička vrsta Brachypotherium levisi.

Najvažnija odlika tela su kratki udovi, prednji su bili sa tri prsta. Procenjena težina je iznosila do 5 tona, zbog čega se svrstavaju među najveće poznate nosoroge. Lobanja Brachypotherium-a je bila relativno kratka, potiljak je imao prilično kratak i pravougaoni oblik, malo zaobljen sa zadnje strane. Kako lobanja nije imala udubljenje na površini može se pretpostaviti da vrste ovog roda nisu imale rogove.

Stephanorhinus

Stephanorhinus je izumrli rod nosoroga sa dva roga poreklom iz Evroazije i verovatno severne Afrike. Živeo je tokom pliocena pa do kasnog pleistocena. Iz Evrope je opisano nekoliko vrsta Stephanorhinusa (S. jeanvireti, S. etruscus, S. hemitoechus, S. hundsheimensis i S. kirchbergensis). Dve vrste Stephanorhinusa - Merkov nosorog (S. kirchbergensis) i uskonosi nosorog (S. hemitoechus) su opstale do poslednjeg glacijalnog perioda. Stephanorhinus etruscus jedan je od najbrojnijih i poznatijih vrsta evroazijskih ranopleistocenskih nosoroga. Tokom ranog pleistocena, S. etruscus se pojavio na nekoliko španskih, francuskih i italijanskih lokaliteta, kao i u Holandiji, Nemačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Grčkoj i Izraelu. Poslednje pojavljivanje S. etruscus u Evroaziji je diskutabilno. S. hemitoechus se prilično razlikuje od drugih predstavnika roda Stephanorhinus po veoma dugoj i niskoj lobanji, uskim nosem I slabo razvijenoj osnovi roga. Vrsta bila široko rasprostranjena širom Evrope tokom kasnog srednjeg i ranog kasnog pleistocena stigla je i do Bliskog istoka i severne Afrike tokom poslednjeg međuglacijala.

Elasmotherium

Grupa nazvana Elasmotheriines evoluirala je u životinje sa jednim rogom na glavi. Smatra se da potiču iz kasnog miocena, kada su se globalne temperature nastavile hladiti tokom sledećih nekoliko miliona godina. Najpoznatiji je bio Elasmotherium, visine oko 3 metra, a procenjuje se da je bio težak skoro pet tona. Njegova najupečatljivija karakteristika bio je ogroman rog. Nikada nisu otkriveni rogovi Elasmotherium-a, ali udubljenja na lobanjama pokazuju da su na na tim mestima nekada bili pričvršćeni rogovi. Nije jasno kolika je bila dužina rogova; većina paleontologa ipak misli da je bio duži od 1 m.
U Evroaziji su bili prilično česti tokom poslednjih nekoliko miliona godina, pa do pre najmanje 50.000 godina, verovatno i mnogo kasnije. Od tri poznate vrste, najpoznatija je Elasmotherium sibiricum. Otprilike veličine mamuta i s jedinstvenim ogromnim rogom na čelu, životinja podseća na sliku mnogih mitskih stvorenja. Poreklo mitova o „jednorogu“ na severnoj hemisferi, verovatno potiče od ove životinje koje su bile u kontaktu sa ljudima stotinama hiljada godina. Pretpostavlja se da je rog služio za takmičenje sa drugim mužjacima, privlačenjem partnera, odbranom od predatora, iskopavanjem korenja, otvaranjem rupa za vodu i čišćenjem snega sa trave. Kao i sve poznate vrste nosoroga, pripadali su biljojedima. Za razliku od svih drugih poznatih nosoroga, kutnjaci sa visokim krunama koje su posedovali nikada nisu prestali da rastu. Što je vrlo zanimljivo, noge su mu bile prilično duge što znači da su bili dobro prilagođeni za galopiranje. Ovo dodatno podržava ideju njegovog identiteta kao identiteta mitološkog bića „jednoroga”.

Coelodonta

Odavno je poznato da je megafauna ledenog doba povezana sa globalnim hlađenjem tokom pleistocena, a njihove adaptacije na hladnu sredinu, kao što su veliko telo i duga dlaka najbolje prikazuju runasti mamuti i runasti nosorozi. Predstavnici roda Coelodonta su pronađeni u sedimentima pliocenske i pleistocenske epohe (pre 5,3 miliona do pre oko 11.700 godina), u Evropi, Severnoj Africi i Aziji. U srednjem pliocenu, pre oko 3,7 miliona godina na Tibetu se pojavio runasti nosorog Coelodonta thibetana i ovo je za sada najraniji poznati predstavnik roda. Hladne zime na visokom Tibetu poslužile su kao tlo za prilagođavanje krupnih biljojeda, koji su se uspešno se proširili na evroazijske stepe.
U srednjem pleistocenu pojavio se u Aziji runasti nosorog Coelodonta antiquitatis i opstao je na planeti do kraja poslednjeg glacijala, to jest do pre oko 10.000 godina. Naseljavao je otvorene travnate regione i tundru širom severne Evrope i istočne Azije. Bio je odlično prilagođen hladnoj klimi – telo mu je bilo pokriveno gustom dlakom, slično kao kod runastog mamuta.
Za razliku od mnogih praistorijskih nosoroga, runasti nosorozi su prilično prepoznatljivi. Imali su veliki kratke, debele noge i glomazno telo prekriveno krznom. Dostizali su težinu i do 3 tone, visinu više od 2 metra, a dužina tela im je bila do 3,5 metra. Na nosnim kostima su imali dva roga, prednji je bio duži i ravniji u poređenju sa rogom savremenog predstavnika ove vrste koji je polukružan. Rogovi su mu najverovatnije služili da ukloni led i sneg sa biljaka kojima se hranio.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"