Uznemireni svet finansijskih tržišta već decenijama pokušava da stvori “bezbedni novac”, tj. onaj koji se ne dodiruje i ne broji, koji ne menja mesto, onaj koji se ne može fizički oštetiti, onaj koji se očima ne vidi a koji je postojan tamo gde ga ima. Bilo je mnogo pokušaja da se, umesto papirne, stvori digitalna valuta, pogotovo u vreme tehnološkog buma pre tri decenije - uglavnom pomoću sistema koji su se tada pojavljivali na tržištu. Ali, nije uspevalo. Bilo je mnogo razloga za takvo stanje: prevare, finansijski problemi, nepoverenje, sukobi između zaposlenih u kompanijama i njihovih šefova... Svi primenjeni sistemi koristili su Trusted Third Party (posrednik od poverenja) pristup, što znači da su kompanije iza njih verifikovale i omogućavale transakcije. Ipak, stvaranje digitalnog sistema novca je dugo vremena smatrano izgubljenim slučajem.
Početkom 2009, pojavio se bitkoin. Sistem je opisan kao "peer-to-peer elektronski keš sistem". Potpuno je decentralizovan, nema uključenih servera i nema centralnog kontrolnog autoriteta. Koncept podseća na peer-to-peer (bez posrednika) mreže za deljenje datoteka.
Kriptovaluta je digitalna ili virtuelna valuta, dizajnirana da funkcioniše kao sredstvo razmene.
Koristi kriptografiju da obezbedi i verifikuje transakcije, kao i da kotroliše stvaranje novih jedinica određene kriptovalute.
U suštini, kriptovalute su ograničeni unosi u bazi podataka koju niko ne može promeniti osim ako nisu ispunjeni određeni uslovi.
Bauk kruži svetskim finansijskim tržištima - bauk kriptovaluta. Sve sile bankrotiranog neoliberalnog kapitalizma su zatvorile oči i prećutno dozvoljavaju da se razvijaju na sve strane skrivene valute. Nema još uvek zakonskog okvira o kriptovalutama. Danas ih ima preko dve hiljade i svakoga dana se otvaraju nove.
Dvojica kineskih preduzetnika stoje iza kriptovalute “neo“.
Da Hongfei je završio Univerzitet za tehnologiju Južne Kine, u provinciji Guangdong.
Potom je osam godina bio na čelu jedne konsultantske firme. Erik Čang je radio u jednoj kompaniji u
Šangaju koja se bavila računarskim igrama na internetu.
Većina urinarnih infekcija leče se bez posledica po urinarni trakt,
ali ukoliko se komplikuju zbog sprege sa urođenim anomalijama bubrega i mokraćovoda,
ili njihovom disfunkcijom, postoji opasnost da trajno oštete bubrežno tkivo. O ovoj složenoj temi,
oko koje u domenu dijagnostike i lečenja i dalje ima neusaglašenih stavova, govori prof. dr Amira Peco Antić,
pedijatar nefrolog u Bel Medic-u, jedan od naših najvećih stručnjaka u oblasti dečje nefrologije
Tiroida ima vrlo kompleksno hormonsko delovanje na rad svih organskih sistema, a kod dece i na ukupan rast i razvoj, i zato je rano otkrivanje disfunkcije štitaste žlezde, a posebno urođene hipotireoze, veoma važna mera, kaže dr Tomislav Ćuk, pedijatar endokrinolog u Bel Medic-u
Povređeno srce se ne leči. Ćelije srčanog mišića, ili kardiomiociti, ne razmnožavaju se u potrebnojmeri
da bi mrtvo tkivo zamenile novim ćelijama. Posledično, većina ljudi koji su doživeli težak srčani udari li druge povrede srca,
razviće zatajenje srca, koje jevodeći uzrok smrtnosti od srčanih oboljenja.
U protekloj godini svet je došao do brojnih naučnih otkrića i tehnoloških rešenja o
kojima se ranije gotovo ništa nije znalo: nauka i tehnologija prodrle su do najudaljenijih prostora
svemira i najudaljenijih delova ljudskog tela. Ljudski um grabi napred. Otkriva nezamislivo i brani se na najmanjem prostoru, istovremeno.
Najveći poduhvat koji su ljudi izveli u kosmosu je i sada, posle pola veka od prvog spuštanja na Mesec,
neprevaziđeni program „Apolo“: obavljena su dva obletanja Meseca i šest spuštanja na njegovu površinu. Dvanaest astronauta je skakutalo po površini
Zemlji najbližeg suseda u vasioni, a samo jedna misija je prekinuta zbog tehničke havarije („apolo 13“).
Katastrofe poput potapanja ruske podmornice „Kursk“ i pogibije njene posade kao i pada malezijskog aviona,
otvorile su dugo vremena nerešivo pitanje spasavanja ljudi i tehnike iz morskih i okeanskih dubina. Neki od ruskih mornara
možda bi preživeli da se nije dugo čekalo na dolazak potrebne mehanizacije i spasilačkih ekipa.
Hidroavion na baterijski pogon kanadske kompanije “Harbour Air” ušao je u istoriju avijacije kao prvi električni avion kojim je obavljen neki komercijalni let. Vazduhoplov u čijoj se kabini nalazilo šest putnika, uzleteo je sa reke Frejzer, u blizini grada Ričmonda, napravivši uspešan trominutni let.
Veštačka inteligencija je neprimereno rastegljiva metafora. Poput margarina iz reklame koju ste sigurno videli - u sve se meša. Ali za to postoji razlog. Jedna od osnovnih premisa savremenog društva je da napredna tehnologija omogućava ekonomsku premoć.
Razmišljanje zasnovano na protivrečnostima i dualizmu provlači se kroz čitavu istoriju kulture i nauke. Aristotelov sistem polarnosti i manihejstvo, tradicionalno persijsko učenje, zasnivali su se na sintezi svetla i tame, dobra i zla. I danas se crno-belo razmišljanje kritikuje izrazom „manihejski pogled na svetˮ.
Posle naftne krize 1973. počelo je u svetu intenzivnije proučavanje primene obnovljivih izvora energije (OIE),
počev od sunca, vetra i morskih talasa do biogoriva, biogasa, geotermalne energije... OIE su postali predmet temeljitog proučavanja i primene.
Poslednjih godina, primena OIE raste i zbog nove opasnosti koja se nadnela nad planetu Zemlju - klimatske promene.
Zbog sve većeg zagađenja životne sredine i posledica koje to izaziva na ljudsko zdravlje,
zbog materija koje se koriste na sve strane i u gotovo svim ljudskim delatnostima, pojavio se zahtev da se ne zagađuje okolina.
Da li neka materija zagađuje životnu sredinu, utvrđuje se tek nakon temeljnog ispitivanja njene toksičnosti.
Za pogon svemirskih letelica se najčešće koriste hemijska raketna goriva koja, pri sagorevanju u raketnim motorima,
stvaraju gasove i nešto čvrstih materija različitog sastava, u zavisnosti od sastava samog raketnog goriva.
Vatra je prirodna pojava koja prati neke hemijske procese, posebno burnu oksidaciju organskih tvari,
kojoj nastaju toplota i svetlost. Laser je uređaj koja emituje svetlost putem optičkog pojačanja a na osnovu stimulativne emisije elektromagnetnog
zračenja. Teorijske osnove za pojavu lasera postavio je nemački fizičar Maks Plank 1900, koji proučavao odnos između energije i učestalosti zračenja.
Poznati prirodnjak i televizijski voditelj Dejvid Belami preminuo je u 86. godini, saopšteno je iz njegove fondacije 11. decembra 2019. godine.
Mnogi su na društvenim mrežama odali počast ovom čuvenom prirodnjaku i konzervacionisti, rođenom u Londonu, 18. januar 1933. godine. Bio je engleski botaničar.
Pri pomenu stručnog pojma micetizam (kako sam nazvao ovaj tekst), a u želji da ga što preciznije definišem (medicinsko-mikološki termin koji se u novije vreme sreće u gljivarskoj literaturi i vodičima za branje gljiva), posegao sam za rečnicima različitih namena i sadržaja. I ni u jednom nisam našao traženi pojam. Nema ga u Vujaklijinom ni Klaićevom rečniku stranih reči, ni u rečniku Matice srpske, ni u Akademijinom rečniku, ni u rečniku medicinskih pojmova, pa ni na Internetu.
Južni Tirol je istorijska oblast u severnoj Italji.
Danas je ta teritorija deo samostalne provincije koja se naziva Bolcano-Alto Adiđe.
Osim jezika države u kojoj se nalazi, ova teritorijalna jedinica ima službeni naziv na nemačkom,
kojim govori najveći broj stanovnika u njoj, ali i na jednom ne mnogo poznatom jeziku.
Sigurno ste se barem nekada u životu zapitali: koje su životinje najveće na svetu,
koliku visinu i dužinu dostižu i koliko su teške? Odgovori su začuđujući i neretko iznenađujući.
Pa, pođimo redom...
Surlaši su taksonomski red kojem od živih sisara pripadaju samo slonovi. Nekada je na Zemlji živeo veliki broj vrsta ovih životinja, ali su one u međuvremenu mahom izumrle. Jedna od taksonomskih porodica koju je zadesila takva sudbina je Moeritherium.
Istorija Zemlje zapisana je u stenama i fosilima čiju su ulogu ljudi odavno prepoznali
ne samo kao deo kulturnog nasleđa već i kao izvor informacija koje mogu pomoći u razvoju privrede jedne zemlje.
Fosili su nezamenjivi predmeti iz prirode koji se čuvaju u prirodnjačkim muzejima širom sveta.
Ukupno 257 fosilnih otisaka prstiju pronađeno je na dnu potoka u mestu Le Rozel,
u severnoj Francuskoj. Nastali su pre otprilike 80 hiljada godina, a očuvani su u peščanom mulju.
Veći deo otisaka prstiju pripadao je deci; možda toukazuje na mogućnost da su neandertalci
bili viši nego što se do sada smatralo?
Minule godine, liturgijski i svečarski, izložbama i naučnim skupovima, obeležen je veliki jubilej – 800 godina sticanja autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.
U proslavu jubileja Crkve i države uključile su se i najvažnije nacionalne ustanove kulture, a centralne svečanosti održane se u manastiru Žiči i Sava centru.
Naučnici sa Rur Univerziteta Bohum (Nemačka) i Univerziteta Novi Južni Vels (Australija) primenili su princip enzima koji proizvode složene molekule u reakcijama, u više koraka.
Ovaj postupak preneli su na metalne nanočestice, poznate i kao nanocimi. Hemičari su koristili CO2 da proizvedu etanol i propanol, uobičajene sirovine za hemijsku industriju.
“Huawei” je prikazao svoje prve uređaje bazirane na vlastitom operativnom sistemu HarmonyOS, tj. dva “pametna televizora”: “honor vision” i “honor vision pro”, čija je prodaja u Kini počela krajem avgusta.
Topljenje ledenog pokrivača na Grenlandu podiglo je od 1992. nivo mora za 10,6 mm,
objavili su naučnici u časopisu “Nature”. Grupu čine 89 naučnika iz 50 međunarodnih organizacija.
Ustanovljeno je da Grenland gubi led sedam puta brže nego devedesetih godina.
Rezultati studije pod nazivom “A machine learning approach to quantify the
specificity of colour - emotion associations and their cultural differences”
(Korišćenje mašinskog učenja za utvrđivanje specifičnosti asocijacije boja i osećanja
i njihove kulturološke razlike), objavljena krajem septembra u časopisu “Royal Society Open Science”,
pokazuju da osećanja koja različite boje izazivaju kod ljudi zavise od toga iz koje oni zemlje dolaze.
Prema globalnom indeksu klimatskih rizika, koji je objavio Ekološki istraživački centar “Džerman voč”,
Japan je bio najugroženija zemlja u 2018. godini, a pogodile su ga ekstremne letnje vrućine, obilne kiše i najsnažniji
tajfun u četvrt veka.
Jedan od najvećih svetskih muzeja, pariski Luvr, petstogodišnjicu smrti
Leonarda da Vinčija (1452- 1519) obeležava velikom izložbom (24. oktobar - 24. februar)
njegovih slikarskih radova i rukopisa. Posetioci imaju jedinstvenu priliku da vidi više od 160 artefakata - slika,
crteža i rukopisa slavnog Firentinca.
U Evropi radi 21.387 hidroelektrana, a planira se izgradnja ili se već gradi još 8.779,
uglavnom na Alpima i Balkanu. Kako su upozorile nevladine organizacije "Euronatura" i "Riverwatch",
novom izgradnjom, ranije netaknute reke, posebno na Balkanu, biće uništene.
Univerzitet u Kembridžu nedavno je bio mesto na kojem je računar američke firme “IBM”
(project debater), koji je već razgovarao sa ljudima - vodio debatu potiv sebe. Tema je bila: da li će veštačka
inteligencija doneti više štete nego koristi? Odgovor je glasio da veštačka inteligencija "neće moći da donese moralno
ispravnu odluku jer je moral svojstven samo ljudima", rekao je računar veštačkim glasom.
Nedavno je objavljena godišnja lista koju tradicionalno izbacuje Linkedin, "Imerdžing džobs", o poslovima koji su najtraženiji. Ovoga puta napravili su listu zapošljavanja od 2015. do ove godine.
Ruska kompanija “Android Tehnolodži” i japanski startap GITAI planiraju da naprave robota koji će raditi na površini Meseca, rekao je izvršni direktor ruske kompanije Jevgeni Dudorov. "Kolege iz Japana razmišljaju gotovo u istom pravcu kao i mi, razmatrajući korak po korak
Ruski istraživači su u Sibiru, u blizini Jakutska, pronašli štene staro 18.000 godina,
ali zasad ne mogu da utvrde da li je to pas ili vuk. Ova životinja, koja je imala dva meseca kada je uginula,
izvanredno je očuvana u večito zaleđenom regionu. Krzno, nos i zubi su ostali netaknuti. .
Tokom 2019. godine, spisak živih vrsta na Zemlji uvećan je za 71 vrstu. Naučnici su ih pronašli u nekim najudaljenijim regionima planete Zemlje, na pet kontinenata i tri okeana.
Hleb i pivo od pre 4.000 godina
Jedan arheolog - egiptolog, jedan biolog i stručnjak za pripremanje jela sa kvascem udružili su
se da bi testirali da li je upotrebljiv kvasac koji su pronašli na dnu posuda u kojima su bila
jela i piva stara 4.000 godina, iz vremena srednjeg carstva u drevnom Egiptu.
Grupa kanadskih i australijskih istraživača klasifikovala je novu vrstu letećeg dinosaurusa,
pošto su analizirali fosile prikupljene iz jednog kamenoloma u Libanu. Smatra se da su fosili stari više od
95 miliona godina i da potiču od pterosaurusa. Novootkriveni pterosaurus nazvan je Mimodactylus libanensis.
U toku zarona u potrazi za hranom, kit je imao izrazito nizak broj otkucaja srca,
obično od četiri do osam otkucaja u minutu, a ponekad samo dva. Naučnici su, pomoću elektrokardiografa
pričvršćenog na telu plavog kita, prvi put izmerili brzinu otkucaja srca plavog kita kad zaroni u potrazi
za hranom i ustanovili da ima samo nekoliko otkucaja u minutu.
DNK je dugačka hemijska sekvenca koja prenosi genetske informacije.
Podstaknuti ovim biološkim sistemom, poslednjih godina, mnogi naučni timovi istražuju
kako da skladište i potom dekodiraju informacije unutar sintetičkih makromolekula,
koji se nazivaju polimeri.
Na Međunarodnoj svemirskoj stanici, uskoro će početi “gajenje” kanabisa i kafe,
što je deo eksperimenata kojima bi trebalo da se ispita uticaj mikrogravitacije na njih. Kompanija
“Front Range Biosciences” će, u saradnji sa Univerzitetom Kolorado i kompanijom “SpaceCells USA”,
narednog proleća, na stanicu će poslati uzorke pomenutih biljaka.
Saradnici: Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Svetlana Đurić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Marija Miljković, Darko Mladenović, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Miloš Rastović, Dušan Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević, Zdenko Štromar, Slavomir Vojinović
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet: Marija Miljković
IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510
