ANTIMATERIJA

ZAGONETKA ASIMETRIJE SVETA
Prof. dr ĐorĐe ŠijaČki

Dve hiljade petu, međunarodnu godinu fizike, u kojoj čitav svet obeležava stogodišnjicu objavljivanja tri Ajnštajnova epohalna rada, u medijima karakteriše jedna nova tema – antimaterija. Ne znamo da je ikada ranije više pisano (u nas gotovo i da nije) o ovom i za naučnike “zapaljivom” i egzotičnom predmetu istraživanja. Nevidljiva “druga materija”, sa svojim čudesnim svojstvima, pokreće misao i maštu hiljade istraživača, budi nadu u novi izvor energije, izaziva strepnju mogućom razornom snagom, postavlja pitanja na granici pesničke i naučne fantazije.

Tekst

AKTUELNOSTI

VODE, PADAVINE, POPLAVE

Naša zemlja je deo Globalnog osmatračkog sistema (GOS), u okviru kojeg se na celoj planeti, svaka tri sata, obavljaju meteorološka osmatranja, nakon čega se dobijeni rezultati uključuju u međunarodnu razmenu. Sve članice Svetske meteorološke organizacije dužne da razmenjuju ove podatke, kako bi se dobila slika o vremenu na celoj planeti, u istom vremenskom trenutku. Naša zemlja je članica Svetske meteorološke organizacije od njenog samog osnivanja 1950.godine

ASTRONMIJA

Misterija "mladih" galaksija

Saznanje da kosmos raste znatno brže i dramatičnije navelo je američke astronome na zaključak da su novootkrivene galaksije nastale odmah posle “velikog praska”, eksplozije od koje je “sve počelo”. Do nedavno naučnici su smatrali da su galaksije mogle biti formirane najmanje pre šest milijardi godina. To znači da su ove strukture nastale u vreme kada je kosmos dostigao polovinu sadašnje starosti koja, prema poslednjim procenama, iznosi 13,7 milijardi godina. Medjutim, najnovije otkriće američkih astronoma u potpunosti demantuje ovu teoriju.

Tekst

Oprezno i s aspirinom!

Preosetljivost na medikamente nije retka pojava, javlja se čak kod petine bolničkih pacijenata; ali lekovi koji izazivaju ozbiljne alergijske reakcije kod nas se mogu kupiti u svakoj apoteci - bez recepta. Od sposobnosti našeg imunološkog sistema da odgovori na napade uljeza – bakterija, virusa, gljivica i drugih antigena – umnogome zavisi i naše zdravlje. Imunološki, naš organizam odgovara na sve što dolazi spolja, na svaki antigen ili alergen, proizvodeći odbrambena antitela. Međutim, kod sve većeg broja ljudi dolazi do alergija, preteranih i po zdravlje štetnih reakcija na alergene.

MEDICINA

POLIVASKULARNA BOLEST

Kad se nevolje udruŽe

Opšte je poznato da način života pojedinca, njegov odnos prema sopstvenom zdravlju i neke štetne navike – medicina to opisuje kao postojanje takozvanih faktora rizika – vrlo značajno utiču na brzinu starenja; a kad je o krvnim sudovima reč, na sporije ili brže opadanje njihove elastičnosti. Arterioskleroza, odnosno otvrdnjavanje arterija, zajedničko je ime za problem koji pogađa sve sisteme tih magistralnih krvnih sudova, iako su za pojedinačna oboljenja presudni različiti faktori rizika. Visok krvni pritisak (hipertenzija) je, smatra se, najogdovorniji za koronarnu, povišen holesterol i trigliceridi za cerebrovaskularnu, a pušenje za perifernu arterijsku bolest.

BIOLOGIJA

NauČne nedoumice: Razvoj ekstremiteta

Mada sakupljana više od tri decenije, znanja o tome kako embrioni učestvuju u stvaranju ekstremiteta još uvek se preispituju. Na pragu smo novih otkrića koja potiru ona stara.
Gotovo svaki udžbenik iz biologije ima poglavlje o embrionima, i u njemu gotovo sigurno jedan ili više pasusa o modelu „zone progresa“ (ZP). Taj model je jedan od najuticajnijih i najčvršće ukorenjenih u biologiji. On objašnjava na koji način svako stvorenje sa četiri ekstremiteta i kičmom, od aligatora i zebri do ljudi, razvija ruke i noge. Neki biolozi smatraju da on nudi rešenja za objašnjavanje zamršenog procesa po kome od jedne ćelije nastaje beba.

Tekst

NAUKA KAO ŽIVOT

Dr Miodrag Jovanović, istoričar umetnosti, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji

MOSTOVI srpske umetnosti

Prošle jeseni, kada je deo kulturne javnosti i umetničke boemije horski digao glas protiv privatizacije «?», najstarije beogradske kafane, imali smo utisak da se o Miodragu-Mići Jovanoviću čulo više nego za pet decenija profesure, naučnog istraživanja i javnog delovanja. Dovoljno je bilo da uvaženi profesor istorije nacionalne umetnosti, muzeologije i zaštite spomenika kulture kaže, bez i malo patetike, da je očuvanje «Znaka pitanja» nacionalno pitanje pa da dobije zasluženo mesto na prvoj strani Politike i udarnim stupcima kulturnih rubrika. Kažemo zasluženo, jer je malo intelektualaca i naučnih poslenika u našoj sredini sa tako istančanim osećanjem za nacionalne vrednosti, tradiciju i duhovno nasleđe.

Tekst

AERONAUTIKA

Iz istorije vazduhoplovstva
IznenaĐenje IK-3

Kada su 6. aprila 1941. godine, više od četiristotine nemačkih bombardera iznenada napali Beograd, presrela su ih 43 jugoslovenska lovca, čiji su piloti bili spremni da se žrtvuju u odbrani svoga grada. U vazdušnim borbama koje su se tada razvile, nemački lovci iz pratnje bombardera naročito su se okomili na za njih dotad nepoznate jugoslovenske lovce IK-3, koji su se svojom karakterističnom siluetom razlikovali od nemačkih “meseršmita ME-109”

MODELARI

Kolekcionari modela železnica
Tehnike i g a r a

Već prilikom prve pojave železnice su, kao prevozno sredstvo, fascinirale ljude. Nedugo zatim, pomalo zaneseni naglom tehnološkom revolucijom, ljudi su pokušali da se bave železničkim modelarstvom, čemu su se, pri kraju 19. veka, priključile i fabrike igračaka. I dan-danas, tačnije preko sto godina rade fabrike igračaka koje se bave proizvodnjom modela vozova

Tekst

GEOFIZIKA

PredviĐanje prirode

Proučavanjem i naučnim prognoziranjem seizmičkih pomeranja, zemljotresa i naleta cunamija u Rusiji bavi se Objedinjeni institut za fiziku Zemlje, Ruske akademije nauka. Poslednjih decenija, a naročito poslednjih godina aktivnost ove naučne ustanove ukazuje na ostvarive mogućnosti predviđanja

Tekst

GLOBALNO ZAGREVANJE

Kjoto protokol

Iako je Kjoto protokl, najvažniji međunarodni dokument za sprečavanje globalnog zagrevanja, stupio je na snagu 16.februara, naša zemlja ga nije ratifikovala, iako je potpisala i ratifikovala Okvirnu konvenciju UN o klimatskim promenama. Ratifikacija sporazuma potpisanog u japanskom gradu Kjotu, kojim se reguliše količina ispuštanja industrijskih gasova u atmosferu nije sporna. Tehnički, moguće je obaviti sve što je potrebno za nekoliko meseci. Ali, ono što je mnogo veći posao i bez čega ratifikacija nema smisla jeste izrada prve Nacionalne komunikacije, dokumenta kojim se utvrđuju količina i vrste gasova nastalih efektom staklene bašte u nas.

OBRAZOVANJE

Dopisno studiranje: Internetomdodiplome

Mogućnost visokog obrazovanja na inostranim visokim školama i fakultetima za naše studente odnedavno je uvećana primenom novih informacionih tehnologija - putem interneta. Doskora je bilo nezamislivo a sada je već sasvim moguće: ne odlazeći iz Srbije, može se studirati na nekom od fakulteta u Francuskoj ili Velikoj Britaniji.