Umesto otvorenim hirurškim zahvatima, do srca ili začepljenja u koronarnom krvnom sudu
interventna kardiologija može da dopre uz pomoć katetera, u okviru neke od minimalno-invazivnih procedura
kao što je perkutana koronarna intervencija. Mr sc. med. dr Bojan Ilisic, načelnik Centra za interventnu
kardiologiju u Bel Medic-u, ekspert je za takozvani radijalni pristup srcu, preko radijalne arterije ruke,
koji je komforniji, bezbedniji i omogućava brži oporavak pacijenta
Sudbina „Plavog portreta“ NikoleTesle, jedinog portreta
za koji je veliki naučnik pristao da pozira, dugo vremena predstavljala
je misteriju za širok krug ljudi zainteresovanih za Teslin život i delo.
Beskrajni prostor svemira u kojem se razdaljine mere svetlosnim godinama,
galaksije i u njima objekti koji lete nezamislivim brzinama, pokreti, svetlost i zračenja, sudari džinovskih
planeta i strahovita energija koja potom nastaje, crne rupe koje gutaju jedna drugu... sve je to prostor koji
odnedavno otkrivamo i pokušavamo da shvatimo. Šta god da se negde desi, ma kolika daleko od Zemlje, nas ovde
podseti da ga je bilo i da se svemir neprestano komeša, da se planete i čitavi planetarni sistemi potiru među sobom,
da vasionski objekti jure s kraja na kraj tog prostora i da - ostavljaju tragove koje samo delimično razumemo.
Jer, svaka promena izaziva nastanak gravitacionih talasa koji dopiru do Zemlje, gde pokušavamo da odredimo šta se i gde dogodilo.
Nauka je pred novim izazovima razumevanja nastanka sveta i zvezdanih sistema. Njutn, Ajnštajn pa...?
Naše razumevanje svemira je zasnovano na detektovanju i razumevanju talasa.
Elektromagnetni talasi su nam pružili najveći deo informacija. Jedna uska oblast spektra,
dugo jedina dostupna – vidljiva svetlost, postepeno je proširena, uglavnom tokom XX veka:
infracrvena, radio,visoko-energetska astronomija… Svaki je taj novi “prozor” predstavljao
revoluciju i pružao sve dublje uvid u prirodu svemira, govorio je na predavanju “Kosmologija
u eri gravitacionih talasa” pre dve godine Goran S. Đorđević redovni profesor teorijske fizike
na Departmanu za fiziku PMF Univerziteta u Nišu, gostujući profesor na Univerzitetu u Banjaluci i gostujući istraživač u CERN-u, koji se poslednju deceniju uglavnom bavi kosmologijom.
Četrnaesti septembar dve hiljade petaneste kinovarom je upisan u kalendar velikih datuma savremene fizike.
Naučnici su tog dana došli do prvog otkrića gravitacionih talasa, emitovanih pri sudaru dve crne rupe. Kruna je to “lude ideje”
grupe odvažnih istraživača sa univerziteta Kalteh i Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT), koji su oko projekta LIGO
(Laserski interferometer opservatorije za gravitacione talase) okupili veliki broj ljudi, ustanova i univerziteta.
I krajnje trnovitim putem stigli do cilja.
Gravitacija je i sila kojom planeta Zemlja privlači i drži sve materijalne stvari (živa bića i predmete) na svojoj površini.
Sva materijalna tela poseduju silu gravitacije, ali su te sile daleko manje nego sila Zemljine teže, koja se oseća i na 80.000 km udaljenosti
od njene površine. Gravitaciona sila Sunca još je veća, jer Sunce pomoću nje drži na „okupu“ sve planete Sunčevog sistema koje usled ove sile u svom kretanju kruže oko Sunca.
Opservatorija LIGO (Laser Interferometer Gravitational-Wave Observatory) uskomešala je javnost
kada je objavila prvo direktno opažanje spajanja neutronske zvezde. Tu se postavlja se pitanje: šta smo saznali gledajući i slušajući signale gravitacionih talasa?
Sve je u tajmingu. Najnoviji primer koji potkrepljuje ovu staru tezu u vezi je sa sistemima koji su regulisani biološkim satom.
Istraživanje cirkadijalnih ritmova, naših unutrašnjih 24-satnih obrazaca koji utiču na spavanje-budnost i metaboličke cikluse,
pokazalo je da je tajming (pravovremenost) ključna i za ljudsko zdravlje.
Prema studiji objavljenoj u časopisu “PubMed”, samo jedna sesija vežbanja promeni 9.815 od ukupno 17.662 različitih molekula u našoj krvi,
merenih ovom studijom, a reč je o širokom rasponu tipova molekula odgovornih za snabdevanje energijom, metabolizam, imuni odgovor, reparaciju tkiva ili apetit.
Svaki živi organizam pokreće se posredstvom DNK, koja kodira različite molekule proteina,
a oni zauzvrat obavljaju sve potrebne biološke funkcije potrebne za održavanje života.
Odakle i kako dolazi energija za sintezu molekula, ostaje nejasno.
Razlike u fiziologiji pluća i imunološkoj funkciji
kod dece i odraslih mogu da budu objašnjenje zašto su deca uglavnom
pošteđena teških oblika COVID-19, tvrde pedijatri i internisti sa
Medicinskog naučnog centra Univerziteta Teksas, u Hjustonu (SAD).
Prema dokumentu objavljenom u Američkom žurnalu za fiziologiju,
tek oko 1,7 odsto među prvih 149.082 slučajeva oboljevanja u SAD-u bila
su novorođenčad, deca i adolescenti mlađi od 18 godina.
Nedavno istraživanje objavljeno u časopisu “Aging Clinical and
Experimental Research” otkrilo je povezanost između niskog prosečnog nivoa vitamina
D i velikog broja smrtnih slučajeva od COVID-19, u 20 evropskih zemalja.
Povezanost između niskog nivoa vitamina D i osetljivosti na akutne infekcije
respiratornog trakta objašnjena je činjenicom da vitamin D modulira odgovor belih
krvnih zrnaca kako bi ih sprečio da ispuštaju previše upalnih citokina.
Oksfordski naučnici utvrdili su da jedan poznati lek,
koji je široko dostupan po vrlo pristupačnoj ceni, može da spasi život
teško obolelima od COVID-19. Otkriveno je da steroidni medikament deksametazon
(dexamethasone) smanjuje rizik od smrtnog ishoda od ove bolesti,
i to za jednu trećinu kod pacijenata na respiratorima, i za jednu petinu
kod pacijenata kojima se daje kiseonik. Istraživači sugerišu da je pomenuti lek,
da je korišćen od samog početka pandemije, mogao da spase čak 5.000
života u Velikoj Britaniji.
U narednih par godina NASA i preduzetnik Ilon Mask planiraju da pošalju ljude na Mars.
Takođe, planiraju da odande donesu uzorke planetarnog tla na Zemlju, što može biti opasno, upozoravaju naučnici.
Astronomi su nedavno, u atmosferi Marsa, uočili slab zeleni sjaj koji nastaje zbog interakcije
sunčeve svetlosti i kiseonika u gornjim slojevima atmosfere. Do sada je ova vrsta sjaja uočena samo iznad Zemlje.
- Četiri decenije smatramo da bi takav sjaj trebalo da postoji i oko Marsa. Sada smo, zahvaljujući sondi “exoMars”,
uhvatili tu pojavu i na Marsu - naveo je Žan Klod Žerar, sa Univerziteta u Liježu (Belgija). .
Vizija leta u kosmos i na druga nebeska tela je dugo vremena
bila san pesnika i fantasta koji su zamišljali takvo putovanje potpuno van naučnih
saznanja - ili kao Žil Vern, na osnovu neostvarivih tehničkih rešenja, ispaljivanjem
putnika ka Mesecu u granati džinovskog topa. Krajem 18. veka, naučna saznanja na polju
mehanike su dostigla nivo da je bilo moguće da se sagleda tehničko sredstvo - raketa
kojim bi mogao da se ostvari kosmički let a vizionar koji je prvi čovečanstvu ukazao
na tu mogućnost bio je ruski naučnik Konstantin Eduardovič Ciolkovski.
U svetu filma „Zvezdane staze“, čovečanstvo polazi u upoznavanje galaksije, 5. aprila 2063. godine,
u prvom putovanju na svemirskom brodu koji može da se kreće brže od svetlosti. Novi “varp pogon”, najosnovniji
pogon za međuzvezdana putovanja koji koristi većina posada u čuvenom naučno-fantastičnom filmu, ne pruža samo
ljudima mogućnost ispitivanja kosmosa već i doprinosi ostvarenju našeg prvog kontakta sa vanzemaljskim vrstama života.
Četvrtog oktobra 1957. jedan tehnički poduhvat ustalasao je čovečanstvo:
Zemlja je, pored svog prirodnog satelita Meseca, dobila još jedan satelit - veštački
„sputnjik 1“! On je obilazio našu planetu zapanjujućom brzinom od 8 km/s i slao radio-signale
koje je bilo lako detektovati. Neočekivano je bilo to što je ovaj poduhvat postigao SSSR a ne
višestruko ekonomski i, smatralo se tada, tehnološki razvijenije SAD.
Od samog početka, istraživanje svemira je bilo skupo zbog visokih troškova za izradu
svemirskih letelica (satelita) koje su bile velikih dimenzija; samim tim zahtevale su rakete većeg
prečnika u koje bi se mogli ugraditi jedan ili veći broj snažnih raketnih motora sa kojima bi se lansirali.
Ubičajeno se malim satelitom smatrao svaki satelit težine manje od 300 kg, za čije je lansiranje sa površine
u nisku orbitu oko Zemlje potrebna višestepena raketa prečnika bar 1,3 m. Zbog toga se u istraživanju
svemira teži smanjenju dimenzija svemirskih letelica i njihove mase, što smanjuje troškova njihove izrade
i samog lansiranja.
Ako ste se ikad pitali: u koliko knjiga staje ljudska inteligencija,
„naučni“ odgovor je: trideset. Ovo je još jedan u nizu bizarnih rezultata izvedenih
doslednim izbegavanjem pretpostavke stvarnosti u istraživanjima veštačke inteligencije.
Da bi obezbedili da se poštuju propisane mere u borbi protiv virusa, lokalne
vlasti u Singapuru su na zadatak praćenja ponašanja stanovništva poslale specijalne robote
kompanije “Boston Dynamics”. Nacionalna institucija zadužena za parkove i javne prostore
Singapura i odeljenje lokalne vlasti zaduženo za digitalne tehnologije, zajedno su pokrenuli
testiranje psa-robota nazvanog Spot.
Mobilna mreža pete generacije ne znači samo daleko brži internet - ona je nešto što treba da donese mnogo viši
kvalitet usluga širokog spektra i života uopšte. Iako su za sam pojam 5G vezane mnogobrojne, često kontroverzne teorije,
od kojih neke upozoravaju na potencijalne (ali ne i do sada objektivno dokazane) opasnosti po zdravlje koje ona sobom nosi,
5G mreža se sve više širi, i u mnogim zemljama već postaje standardna, običnim korisnicima dostupna usluga.
Ovogodišnji mesec matematike, deveti po redu, potvrdio je više nego ikada do
sada primenu matematike u informatici i komunikacijama. Matematika je, zahvaljujući svom alatu -
novim tehnologijama za rešavanje problema i u svakodnevnom životu - ušla u domove svoje verne publike.
Veoma bogat i ambiciozan program obuhvatio je razgovore, predavanja, on-line radionice, eksponate, naučni kafe.
Mogućnosti za praćenje su bile prilagođene i onima koji se u zakazano vreme nisu mogli priključiti praćenju događaja.
Snimci su se mogli videti tokom trajanja manifestacije.
Amsterdam je grad sa brojnim spomenicima prošlosti uklopljenim u moderan
način življenja. Značaj tradicije je veliki, što se ogleda i u restauraciji i rekonstrukciji objekata čiji je arhitektonski izgled sačuvan i prilagođen novim funkcijama.Vodi se računa da nova arhitektura objekta ne naruši tradicionalnu gradnju u ovom drevnom gradu.
Dobar primer je više industrijskih objekata sagrađenih u prošlosti koji su, posle renoviranja
i rekonstrukcija, dobili nove funkcije i postali pumpna stanica, rezervoar za gas i magacini.
Milan Jovanović Batut (1847-1940) bio je lekar, profesor i
utemeljivač Medicinskog fakulteta. Rođen je u Sremskoj Mitrovici.
Njegov otac Konstantin je sa šabačkim poznanikom, Batutom, otvorio ortačku
trgovinsku radnju „Jovanović - Batut”, prema kojoj je Milan i dobio nadimak „Batut”.
Do mature Batut se školovao u Vojvodini, a 1867. maturirao je u Osijeku.
Studije medicine završio je u Beču 1878.
Pojavio se jedinstveni sistem robotskih senzora koji reaguje
hiljadu puta brže od ljudskog čula dodira, što je bez presedana u istoriji razvoja robotike.
Komarci, skrnavitelji spokoja blagih letnjih večeri ili buduće fleke na zidu,
na kojima ljudi iskaljuju bes zato što im svojim zujanjem i ujedima uskraćuju preko potreban
san. Kako god, niko ih ne voli. A kada bi se čulo da neko ima plan da ih ukloni sa lica zemlje
, mora se priznati da bismo, makar na trenutak, navijali za njih.
Na jugozapadu Etiopije je teritorijalna celina koja se zvanično zove Region Južnih nacija, nacionalnosti i naroda.
U njoj je okrug Hamer, uz samu granicu sa Kenijom. Taj okrug naseljava narod koji se zove Hamar. Ima nešto više od 46.000 pripadnika ovog naroda.
Jezik kojim govore je vrlo neobičan i pripada aroidskim ili južnoomotskim jezicima, koji su ogranak afroazijske jezičke porodice.
Literatura o gljivama na srpskom jeziku se, početkom godine,
uvećala za knjigu enciklopedijskog karaktera „Gljive našeg podneblja“, autora
Ibrahima Hadžića. Ovaj vodič za branje gljiva je, posle dvadeset pet godina traganja,
beleženja, sakupljanja i sumiranja saznanja o gljivama, Ibrahim Hadžić napisao
oslanjajući se na svoj „Drugi gljivarski korak“ iz 2002. godine („Prosveta“).
Izložba „Zov daljine - seobe u carstvu životinja“, koja se sve do
kraja novembra održava u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu, osvetljava
prirodni fenomen kretanja jedinki i vrsta. Pokretači seoba mogu biti promene godišnjih doba,
lokalni klimatski uslovi, dostupnost hrane ili potreba za ostavljanjem potomstva, a životinje
zbog njih često pomeraju granice sopstvene izdržljivosti.
U Zapadnoj i Južnoj Australija i u Novom Južnom Velsu živi torbar numbat.
Stručni naziv vrste je Myrmecobius fasciatus. U Evropi se za numbata saznalo 1831. godine,
kada ga je uočila britanska naučna ekspedicija u jednoj rečnoj dolini na zapadu Australije.
Taksonomsku vrstu i familiju, u deceniji nakon otkrića, opisao je engleski naučnik Džordž Voterhaus.
Evropa nije jedno od sušnih područja sveta, a ipak desetine miliona
njenih stanovnika muku muči sa čistom pijaćom vodom. Uz to, potražnja za vodom stalno raste,
što jača pritisak na postojeće, strateški važne izvore.
Drobeta, najznačajniji rimski grad na đerdapskom limesu,
nalazio se na levoj obali Dunava, na mestu današnjeg rumunskog
grada Drobeta-Turnu Severina, a u rimsko doba na granici dveju provincija,
Dakije i Gornje Mezije. Rimska Drobeta je nastala na strateški važnom mestu:
na najvažnijem od tri bitna đerdapska prelaza preko Dunava.
Tri drevne kraljevine na Korejskom poluostrvu bile su Pekče,
Sila i Kogurjo. Uporedo sa ove tri vodeće sile, razvio se i savez gradova -
država Gaja. Državice iz tog saveza egzistirale su oko sliva najduže korejske
reke Nakdong. Ova zajednica, proistekla iz plemena koja su naseljavala taj
prostor, postojala je od četrdesetih godina prvog veka do 532. godine.
Kasnije je potpala pod vlast kraljevstva Sila koje je ovladalo najvećim delom
Koreje.
Savezne države Mikronezije predstavljaju nezavisan entitet u
Tihom okeanu. Jedna od četiri države koje su njen sastavni deo je Jap.
U njoj se nalazi koralni greben Voleai koji se sastoji od 22 ostrva.
Na nepunih 5 km2 živi nešto više od hiljadu ljudi. Voleai potpada pod
arhipelag Karolinska ostrva, gde se govori voleajski jezik. U državi
Jap ima status jednog od zvaničnih jezika. Ukupno u čitavoj zemlji
ima oko 1700 govornika. Spada u trukičko-ponapejsku jezičku porodicu.
Naučnici su nedavno pronašli deliće polistirena u
utrobi skokuna, minijaturnih zglavkara, na obalama ostrva King Džordž,
delu Antarktika na kojem rade brojni timovi istraživača i gde postoje
naučno-istraživačke baze, skladišta i objekti za turiste.
Na našoj planeti postoji mesto koje je iz godine u godinu sve hladnije.
Na severu Atlantskog okeana, južno od Grenlanda, NASA je otkrila tačku koja postaje sve
hladnija. Podaci pokazuju da se, za poslednjih sto godina, okean zagrejao za 1 stepen
Celzijusov. Istovremeno, hladna tačka u Atlantskom okeanu ohladila se za gotovo 1 stepen?
Pošto je površina okeana na tom delu hladnija od okoline, hladi se i vazduh iznad tog dela.
Ljudska vrsta se raširila na veći deo planete, a nedavno su istraživači
izračunali da samo petina kopnene površine koja nije prekrivena ledom na Zemlji nije
pod našim uticajem.
Pre jedne decenije, stručnjaci NASA-e došli su do formule na osnovu
koje bi se mogla napraviti tečnost koja bi trebalo da ukaže na to kako miriše svemir.
Zbog brojnih razloga, od ove namere se na neko vreme odustalo.
Veliki kineski zid je, u stvari, skup mnogo zidova.
Taj niz dugačak je 8850 km a naklonost posetilaca prema ovoj najvećoj
građevini na svetu datira još iz Dinastije Ming (1368-1644) i zaista je sagrađen
da bi se Kina odbranila od Mongola. Međutim, nekoliko vekova ranije,
zid je podignut daleko na severu.
Klimatske promene značajno utiču na ljudsko zdravlje pre svega tako što nagli
porast temperature omogućava brži razvoj bakterija i virusa, i time širenje raznih bolesti
među ljudima. Na primer, u delovima sveta u kojima vladaju suše, dolazi do pojave pacova,
koji su prenosioci različitih zaraza.
Tekstilna mikrovlakna su glavni doprinos zagađenju mora jer se spiraju sa
odeće prilikom pranja i habanja a potom, putem vazduha ili na druge načine, stižu do mora.
Samo jedno mašinsko pranje odeće od poliestera, na primer, oslobađa pola miliona tekstilnih
mikrovlakana. Prethodna istraživanja okeanskog dna sva su mikrovlakna smatrala plastikom,
na osnovu pretpostavke da se prirodna vlakna kao što je pamuk ili vuna razgrađuju previše
brzo da bi opstali u morskoj sredini.
Arheolozi su otkrili drevno vikinško naselje koje je prethodilo prvoj poznatoj
ljudskoj zajednici na Islandu. Ostaci dva objekta pronađeni su u blizini jednog sela kod
fjorda Studvarfjordur. Starija građevina, koja potiče iz 800. godine n.e,
dugačka je nepunih 100 m.
Pre otprilike 700 miliona godina, biljke su počele da se pojavljuju na kopnu.
Jedna od ključnih adaptacija neophodnih za ovu tranziciju bio je neki vid zaštite od Sunčevog
ultravioletnog zračenja (na primer, biljke u moru su bile zaštićene morskom vodom).
Visoka štetnost ambrozije kao alergena je poznata.
Više od 13,5 miliona ljudi u Evropi pati od alergija koje izaziva ova biljka.
Švajcarski analitičari su utvrdili da ekonomsko opterećenje koje zdravstveni
sistemi 30 zemalja širom Evrope trpe kao posledicu problema koje ambrozija
stvara njihovom stanovništvu iznose preko 7,4 milijarde evra godišnje.
Ispod Novog Zelanda nalazi se potopljeni kontinent koji je pripadao istoj
kopnenoj masi kao Antarktik i Australija. Taj deo odlomio se od Australije pre 85 miliona
godina i potom potonuo ispod okeana.
Velika prašumska područja gorela su prošle godine,
a područja veličine Švajcarske posečena su da bi se spremuila za razvoj
poljoprivrede. Satelitski snimci ukazuju na to da trećina gubitaka otpada
na Brazil, dok su Kongo i Indonezija na drugom i trećem mestu,
navodi se u izveštaju organizacije “Global Forest Watch”.
Zemlja se zagreva. Klimatske promene utiču na sve i svakoga.
Kako temperature rastu, zagrevaju se i okeani. Međutim, dubine okeana se sporije
zagrevaju od površine, sudeći prema najnovijoj studiji iza koje stoje stručnjaci
Univerziteta Kvinslend (Australija). To nisu dobre vesti za stvorenja iz morskih dubina.
Međunarodni tim naučnika obavio je niz iskopavanja uz pomoć mapiranja
iz vazduha na meksičkoj lokaciji Aguadi Feniksu, gde je otkrivena visoka građevina
od gline za koju tvrde da je najstarije i najveće od svih izgrađenih zdanja drevnih Maja.
Građevina je izgrađena u vremenu 1000-800. godine p.n.e. Duga je preko 1 km, a stara
oko 3000 godina.
Jedan događaj od pre dve decenije upozorio je naučnike na to da
tresetišta mogu biti opasna mesta zbog ugljen-dioksida koji tamo nastaje.
Godine 1997. i potom 2015. ogromni slojevi treseta u Indoneziji našli su se u plamenu.
Prema proračunima objavljenim posle požara, vatra je 1997. izbacila 3-10 milijardi
metričkih tona CO2, što je povećalo koncentraciju tog gasa u atmosferi.
Klimatolozi su počeli da izdaju upozorenja da bi druga dva velika tropska ležišta,
ona u Kongu i Amazoniju, mogla da dočekaju istu katastrofu.
“Gugl” je, pod nazivom “Fabricius”, pustio u rad program za
prevođenje hijeroglifa, koji služi za dekodiranje drevnih egipatskih znakova.
Ova funkcija dodata je već postojećoj aplikaciji “Umetnost i kultura”.
U “Guglu” navode da je “Fabricius” prvi elektronski alat za razumevanje i učenje hijeroglifa.
Posle svakog hakerskog upada u neki od sistema a potom i
krađe lozinki i korisničkih imena, stručnjaci za sigurnost računarskih mreža
upozoravaju da bi te lozinke trebalo promeniti. Ipak, malo ko to i uradi.
Tako se i desilo da se na Dark Webu sada nalazi oko 15 milijardi ukradenih lozinki,
što bi moglo da znači da su svakom stanovniku na Zemlji "ukradene" po dve lozinke.
Saradnici: Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Svetlana Đurić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Marija Miljković, Darko Mladenović, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Miloš Rastović, Dušan Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević, Zdenko Štromar, Slavomir Vojinović
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet: Marija Miljković
IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510
