ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Promene u svemiru

Zemlja imala prstenove kao Saturn?

Australijski naučnici nedavno su objavili pretpostavku po kojoj je Zemlja, slično Saturnu, nekada davno možda imala sistem prstenova koji su kružili oko nje. Postojanje pomenutih prstenova vezuje se za period ordovicijuma, tj. pre 466 miliona godina, kada su život i morfologija naše planete bili izloženi velikim promenama koje su nastajale posle udara meteorita. Svoju hipotezu istraživači su zasnovali na pozicijama više od 20 udarnih kratera u Zemljinoj kori - pošto se svi nalaze unutar 30 stepeni od ekvatora. To ukazuje da su meteori možda doletali iz prstenova oko Zemlje. Geolozi australijskog Univerziteta Monaš, u Melburnu, ističu da je neobično da se 21 krater nalazi toliko blizu ekvatora i da nisu nasumično raspoređeni?

Ovom pretpostavkom ukazuje se na još jedan događaj u istoriji Zemlje - globalno duboko zamrzavanje, tj. niz najhladnijih klimatskih događaja u istoriji naše planete. Pred kraj ordovicijuma, nastupio je jedan od najhladnijih perioda u poslednjih 500 miliona godina. Zašto se to desilo? Naučnici smatraju da je sistem prstenova mogao da baci senku na Zemlju blokirajući sunčevu svetlost, što je izazvalo veliki pad temperature. Uz ovo ide i pretpostavka da se jedan veliki asteroid raspao unutar Sunčevog sistema i da su tako nastali meteori koji su udarali u Zemlju tokom ordovicijuma. U tom slučaju, raspored kratera na površini naše planete bio bi nasumičan, kao što je na Mesecu.
Prema drugoj studiji, Zemljini prstenovi formirali su se raspadom asteroida prečnika oko 12 km a asteroid se raspao na udaljenosti od oko 15.800 km od Zemlje pod uticajem njene gravitacije ili posle sudara sa drugim nebeskim telima.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"