SUMMARY

Planeta No 53
ENGLISH Summary

MEDICINA

Dr Mijat Savić

Ishrana odojčadi i predškolske dece

Ko dobro hrani, taj dobro leči

Roditelji su spokojni dok je njihova beba na majčinom mleku, najboljoj hrani koja se novorođenčetu može ponuditi. U osetljivom periodu uvođenja druge hrane, međutim, uvek ima strahova i nedoumica. Dr Mijat Savić, iskusni neonatolog i pedijatar Bel Medic-a, daje dragocene savete koji su plod višedecenijskog iskustva u radu sa decom i - roditeljima

MEDICINA

Psiholog Kristina Brajović Car

PSIHOLOGIJA

Jesenji bluz

Spoljašnji činioci su prvi “okidač” za pojavu sezonske depresije, koja se na fiziološkom planu objašnjava i hormonskim disbalansom. Psiholog Kristina Brajović Car, konsultant Opšte bolnice Bel Medic, kaže za “Planetu” da ovaj sezonski afektivni poremećaj može, međutim, da bude indikator dubljih psiholoških poremećaja

KLIMA

Suša

Šunjajući prirodni hazard

Mada vlada mišljenje da je suša problem afričkih, mediteranskih i drugih zemalja sa standardnom nestašicom vode, ona pogađja i zemlje sa generalnim deficitom i zemlje sa generalnim suficitom vode. Poslednih decenija suše postaju sve učestalije i intenzivnije, često se smenjujuci sa periodima poplava i drugih vremenskih nepogoda.

PALEONTOLOGIJA

Uljni škriljci i fosili

Sačuvana praistorija

Najbogatije ležište uljnih škriljaca kod nas, u selu Subotincu kraj Aleksinca otvoreno je 1934. godine. U plićim delovima tzv. Srpskog jezera bilo je mnoštvo organizama koji su plivali (ribe i razne alge, uključiv jednoćelijski Botryococcus), ali i onih koji su živeli na plitkom dnu - kao što su to biljke Potamogeton (procesom fotosinteze daju pahulje kalcijum-karbonata što veju sa njihovih listova), puževi i školjke i različiti rakovi. U dubljim delovima jezera nije bilo dovoljno kiseonika pa su ribe, ako bi ih grabljivice terala, zaranjale i onesvešćene padale na dno gde su bile zatrpane i sačuvane.

HOBI

Golubarstvo

Više od običnog zanimanja

Skoro da nema kutka Zemaljske kugle gde nema golubara. Golubovi se gaje i domaće su životinje oko deset milenijuma. Najpre je gajen golub pećinar (Columba livia).
Prvi problem za početnika koji želi da se posveti golubarstvu jeste gde da smesti golubove koje će nabaviti. Može se početi sa nešto većim kavezom a moguće je odmah napraviti složenu građevinu sa nizom pogodnosti za uspešno gajenje ovih ptica. Izgled i čitav koncep golubarnika zavisiće od toga da li će se početnik odlučiti za, na primer, golubove letače ili trkače.

BIOLOGIJA

Ugrožene biljne i životinjske vrste u Srbiji

Novo mesto malog vranca

Ono što danas nazivamo modernim pogledom na očuvanje prirode i njen održivi razvoj nalazimo u delu najvećeg srpskog prirodnjaka u 19. veku, Josifa Pančića.
Kraj novog mosta kod beogradske Ade, smestila se ptičica mali vranac (Phalacrocorax pygmaeus) . Da bi se očuvalo njeno prirodno stanište na obali Save, Zavod za zaštitu prirode Srbije izradio je studiju o zaštiti tog prostora, što je novina u našoj zakonskoj regulativi iz ove oblasti i saglasno zakonima EU.

BIOLOGIJA

Zaštita staništa gljiva

Bogatstvo u srcu Beograda

Na osnovu istraživanja mikologa, a na inicijativu Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, Zavod za zaštitu prirode Srbije izradio je studiju zaštite lokaliteta na Adi Ciganliji, gde se nalazi stanište gljiva jedinstvenih u Srbiji.
Buduće zaštićeno stanište „Gljive Ade Ciganlije“ nalazi se u centralnom delu Ade, omeđeno sa severne strane nasipom, a sa južne strane sportsko-rekreativnom zonom. Prostire se na 21,25 ha. U pitanju je šumski kompleks sa drvenastim vrstama karakterističnim za vlažna zemljišta, na kojem se pojavljuju brojne vrste gljiva, od kojih se neke nalaze na domaćim i međunarodnim listama ugroženih i retkih vrsta.

MATEMATIKA

Zanimljivosti

Pitagorejska škola

Mada svima poznat, jedan od najčuvenijih matematičara u istoriji matematike, Pitagora nije ostavio ni jedno pisano delo. Čak se ne znaju ni tačni datumi njegovog rođenja i smrti. Poznato je jedino da je živeo u 6. veku p.n.e., da je rođen na ostrvu Samosu, u Egejskom moru, i da je umro u Krotoni, na krajnjem jugu Italije.

OSVAJANJE SVEMIRA

Kosmički brod „orion“

Za buduće letove

Kosmički programi letova sa ljudskom posadom koje je NASA do sada ostvarila odlikovali su se izuzetnim uspesima (program letova na Mesec „Apollo“), ali i dugim periodima zastoja. U periodu 1975-1981. u kosmički prostor nije poleteo ni jedan američki astronaut. Potom je usledio tridesetogodišnji program letova raketoplana „space shuttle“ pri čemu je obavljeno 135 letova u Zemljinu orbitu, a 37 letova je bilo namenjeno dopremanju modula i izgradnji orbitalne stanice ISS.

TEMA BROJA - ELEMENTARNE ČESTICE

Opipavanje svemira

U vasioni umesto ljudi

Od prvih letova u kosmos postavljalo se pitanje: da li slati ljude ili automate? Prvi sateliti i prve kosmičke sonde,legendarni „sputnjici“ i „lunjici“ bili su automati koji su, tehnikom od pre više od pola veka, uspešno obavljali radnje za koje su bili izrađeni. I prve kosmičke letelice sa ljudskom posadom, “vostok“ i „merkjuri“ mogle su da obave let bez čoveka, ali je cilj bio da putem kosmičkog prostranstva krenu i ljudi.

NOVINARNICA

NOVINARNICA - sve novine na jednom mestu

Nova izdanja časopisa „Planeta" odnedavno mogu da se čitaju i putem internet portaLa www.novinarnica.net . Saradnjom sa portalom Novinarnica, na kome se nalazi dnevna štampa i razni nedeljnici, časopisi iz Srbije i regiona, želeli smo da unapredimo odnos prema čitaocima i da im omogućimo da čitaju naše novine bilo kad i bilo gde, tako što će putem kratke procedure, otvaranja naloga biti u mogućnosti ne samo da čitaju već i da čuvaju i prave sopstvenu arhivu interesantnih tekstova na internet stranici Novinarnice.

TEMA BROJA - ELEMENTARNE ČESTICE

Standardni model čestica na kome se temelji savremena fizika - na pragu velikog trijumfa

Dragulj koji je nedostajao

Na posebnom seminaru u Evropskom centru za nuklearna istraživanja (CERN) kraj Ženeve, četvrtog jula ove godine, saopšteno je da su naučnici dva velika eksperimenta, ATLAS i CMS, na svojim detektorima u Velikom hadronskom razbijaču (LHC) u potrazi za Higsovim bozonom otkrili novu česticu. Generalni direktor Rolf-Diter Hojer (Dieter Heuer) je potvrdio da je otkrivena čestica bozon ali ne i da je reč o dosad neuhvatljivom higsu ili zvanoj“Božjoj čestici”. Higsov bozon je ključni element Standardnog modela , teorije koja objašnjava fundamentalnu strukturu materije. Seminar su direktno pratili i učesnici Međunarodne konferencije o fizici visokih energija ( International Conference in High Energy Physics ) u Melburnu, najznačajnijeg naučnog skupa u fizici elementarnih čestica koji se održava svake druge godine.

TEMA BROJA - ELEMENTARNE ČESTICE

Dr Dragan Popović, naučni savetnik Instituta za fiziku u Zemunu

Traganje za jednačinom prirode

U saznavanju prirode poslednjih decenija učinjen je veći napredak nego u prethodnih hiljadu godina. Najdublji prodor u razumevanju prirodnih zakona delo je fizičara elementarnih čestica, teoretičara i eksperimentatora. Izgradili su Standardni model koji matematički veoma dobro opisuje događaje u prirodi, od Velikog praska do današnjeg dana. Na putu su da i poslednji delić mozaika, taj „dragulj u kruni“ svoje teorije o nastanku svemira i eksperimentalno potvrde.

TEMA BROJA - ELEMENTARNE ČESTICE

Nerešene zagonetke

Fantastičan napredak u razumevanju mikrosveta, poznat kao Standardni model (SM), koji po svim fizičkim i matematičkim opisima pokazuje da su naučnici na pravom putu, sadrži i izvestan broj zagonetki koje nauka nije odgonetnula. Najveća zagonteka - pitanje Higsovog bozona - na putu je da sada bude razrešena. Na pitanje: da li se sa stopostotnom sigrunošću može kazati da je otkriven Higsov bozon, prof. Šijački veli da „naučnici moraju da budu oprezni, iako se uvek na osnovu postojećih naučnih znanja može sa određenom preciznošću izvesti neki zaključak“.

Iz štampe - Lepota Higsovog bozona

TEMA BROJA - ELEMENTARNE ČESTICE

Srbi i CERN

Povratak osnivača

Može se reći da su srpski naučnici u Evropskom savetu (danas centru) za nuklearna istraživanja od prvog dana. FNRJ, čiji je Srbija državnopravni sledbenik, bila je jedan od njegovih osnivača. Konvenciju o osnivanju u ime Jugoslavije potpisao je Pavle Savić, tvorac Nuklearnog instituta "Vinča". "Bio je to zlatni period za naše istraživače i mašinsku industriju („Ivo Lola Ribar“, „Minel“, zagrebački „Rade Končar“) koja je pravila magnete i postrojenja za akceleratorske sisteme", kaže dr Petar Adžić, redovni profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu, koji je znatan deo naučne karijere proveo u "Vinči".

TEMA BROJA - ELEMENTARNE ČESTICE

Antisvet

Proboj u nepoznato

Otkrićem Higsovog bozona za naučnike počinje era nove fizike. Jedno od pitanja glasi: od čega se sastoji Univerzum? Akcelerator čestica i druge svetske laboratorije treba da daju odgovor.
Levo od ulaznih vrata antisveta pasu ovce. Desno, nekoliko nerđajućih čeličnih boca čeka da bude pokupljeno. Jedan natpis upozorava:„Pažnja, zračenje“. Drugi zabranjuje vožnju biciklom. Žuta vrata vode u unutrašnjost AD-hale, u prostor istaživačkog centra CERN, kod Ženeve.

TEMA BROJA - ELEMENTARNE ČESTICE

Istraživanja na Dalekom istoku

Do krajnjih tajni sveta

Postoji intenzivna saradnja Kineza sa Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja u Ženevi poznatom pod skraćenicom CERN. Zasad udeo Kine u ljudstvu i finansiranju CERN-a iznosi jedan procenat. Kineski fizičari istakli su se u pravljenju detektora čestica, stvarali su i razvijali metode fizičke analize i uspeli da izmisle način kojim je povećana osetljivost detektora.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

ELEMENTARNE ČESTICE

Nedavno otkriće, pretpostavlja se, Higsovog bozona u istraživačkom centru CERN, kod Ženeve, pokrenulo je nadu da smo na pragu otkrića nastanka svemira. Fizika elementarnih čestica postala je okosnica naučnih istraživanja u tom pravcu, svet su preplavile vesti iz CERN-a, naučno uzbuđenje je naraslo a interes prosečnog čoveka se probudio.
Srbija je član CERN-a od samih početaka rada te organizacije. U najvećem naučnom eksperimentu na svetu do sada učestvuje znatan broj naučnika iz naše zemlje. Šta oni o tome misle? Šta se u stvari dogodilo?

ČASOPIS PLANETA Br 53

SARADNICI NA BROJU

Snežana Andrić, Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Milan Dimitrijević, Nina Drndarski, Milan Đurić, Filip Franeta, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Branka Jakšić, Ilijana Jakšić, Vladimir Jeftić, Nataša Jovanović, Vladimir Jovanović, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Borka Marinković, Zoran Matić, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Darko Mladenović, Nada Petrović, Miloš Popović, Ilja Slani, Mićo Tatalović, Branislav Todorović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Dragana Dragićević
Fotografije: Rade Krstinić
Internet: Dragan Bogdanović

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510