SUMMARY

Planeta No 74
ENGLISH Summary

MEDICINA

Magnetna rezonancija

Od anatomskih slika do dešifrovanja emocija

Kako unutar mozga „izgleda“ zaboravljanje? Da li se osećaj sreće može uvežbati? Da li je neka osoba „rekreativni“ korisnik ili teški zavisnik od droge? Koji deo mozga je odgovoran za novogodišnje raspoloženje? Zahvaljujući funkcionalnoj magnetnoj rezonanciji, jednoj od naprednih tehnika magnetno-rezonantnog imidžinga (MRI), naučnici danas mogu, na osnovu tih sofisticiranih radioloških snimaka, da odgovore čak i na ovakva pitanja, koja nadilaze anatomski nivo i zadiru u funkcionisanje mozga, u ljudsko ponašanje i emocije.

MEDICINA

Prim. dr sci. Slavko Janković, neuropsihijatar i somnolog

Poremećaj ishrane vezan za spavanje

„Gastronomsko mesečarenje” do frižidera

To se zaista desilo - u spavanju sam otišao do frižidera, u spavanju sam jeo, i sve sam to otkrio tek sledećeg dana“. Krajem aprila, gotovo svi britanski tabloidi preneli su ovu poruku muzičke zvezde Robija Vilijamsa, kojom je pevač, preko Tvitera, priznao svojim fanovima da je mesečario do kuhinje i da se dobro počastio u frižideru, potpuno nesvestan šta mu se dogodilo. Tabloidi su, potom, ukratko i opisali ovaj poremećaj ishrane vezan za spavanje (Sleep Related Eating Disorder - SRED), o kome se u zapadnim medijima sve češće piše, ali o kome bolesnici ne vole da govore. Prim. dr sci. Slavko Janković, neuropsihijatar i somnolog, predsednik Srpskog somnološkog društva, saradnik beogradske Opšte bolnice Bel Medic,

BIOMEHANIKA

Telo - mašina nepoznanica

Čovek u kretanju

Prof. dr Slobodan Jarić je naučnik sa bogatom i zanimljivom profesionalnom biografijom. Životni put ga je, nakon diplomiranja na Fizičkom fakultetu u Beogradu, magistrature u Multidisciplinarnom centru Univerziteta u Beogradu na biomedicinskom inženjerstvu, doktorata iz oblasti biomehanike na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje u Beogradu, a potom i profesure na istom, paralelno uz rad u Laboratoriji za neurofiziologiju Instituta za medicinska istraživanja, silom (ne)prilika, 1998. odveo u Švedsku, gde je radio na Katedri za sportsku medicinu Univerziteta u Umei.

BIOLOGIJA

Endemske vrste u Srbiji

Od omorike do ribe crnke

Svaka zemlja ima bar jednu ili više vrsta koje su za nju jedinstvene i kojih nema u drugim krajevima. To su tzv. endemske vrste, tj. jedinka neke vrste (ili drugog taksona) koja je ograničena na deo areala u istorijskom, ekološkom ili fiziološkom pogledu. Srbija je jedna od vodećih zemalja sveta po brojnosti različitih vrsta i zemlja sa zavidnim brojem endemičnih vrsta kojima se ne mogu pohvaliti neke druge.

GEOLOGIJA

Dr Draženko Nenadić Dr Katarina Bogićević

Pra -atmosfera zemlje

Kiseonik je pojam života. Mozak jednostavno ne može bez njegovog prisustva, izdržimo najviše nekoliko minuta i onda gubimo svest, a ubrzo i život. U prirodi ga ima u vazduhu, vodi i zemlji. Veoma je reaktivan i gradi brojna jedinjenja, ali za čoveka je svakako najbitniji onaj u slobodnoj formi, onaj koji nas okružuje. Da ga ima za samo nekoliko procenata manje, teško bismo disali, što se dešava planinarima kad savlađuju velike nadmorske visine.
Poznato je da stanovništvo koje generacijama živi u visokim regionima Anda, Himalaja i drugih planinskih venaca ima gušću krv - da bi iz tako „retkog vazduha“ izvukli maksimum.

JUBILEJI

70 godina Matematičkog instituta

Počelo je od Milankovića

U Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu, prekoputa zgrade SANU, smešten je najstariji naučno istraživački institut u Srbiji (i nekadašnjoj Jugoslaviji) - Matematički institut; 45 doktora nauka i 25 doktoranata danas zaposlenih u ovoj ustanovi imaju privilegiju da s ponosom budu učesnici značajnog jubileja - 70 godina od osnivanja ovog naučnog tela.Sadašnji direktor dr Zoran Ognjanović je nasledio dr Zorana Markovića koji je niz godina vodio i usmeravao rad Instituta.
Idejni tvorac i jedan od osnivača je Milutin Milanković. Inicijativa za osnivanje javila se 1945. od strane grupe matematičara, članova Akademije koji su pre rata bili neformalno okupljeni oko uređivanja najstarijeg matetičkog časopisa “Publications matematiques”.

MATEMATIKA

Maj, mesec matematiKe M3 2016

Umni prvoorganizam

Centar za promociju nauke je ovogodišnji M3 posvetio nastavnicima matematike. Sam naziv “Lica matematike” govori o potrebi da se dobra praksa nastave matematike predstavi široj javnosti u cilju njenog popularisanja. Nastavnici koji na neformalan način, posebnim metodama, obogaćuju nastavu konkurisali su za “Lica matematike”. Deset odabranih iz cele Srbije imali su priliku da prikažu zanimljive matematičke ideje deci i studentima, svojim kolegama i posetiocima.
To su: Slavica Beronja iz Krajšnika, Jelena Kenić iz Čačka, Mirjana Kokerić iz Smedereva, Natalija Budinski iz Ruskog Krstura, Mirjana Jovanović iz Novog Sada, Biljana Novković iz Čačka, Dragan Golubović iz Leskovca,J asna Marković iz Lazarevca, Anđelka Simić sa Uba i dr Milan Živanović iz Kruševca.

EVOLUCIJA

Bicikl

Na dva točka po svetu

Trebalo je da prođe oko180 godina da bicikl dobije izgled i oblik koje danas ima. Osnovna osobina je da se kreće snagom ljuskih mišića. Srećemo ga svakodnevno na gradskim ulicama, po putevima, međugradskim saobraćajnicama, po zabačenim seoskim drumovima, ponekad i u bespuću. Koristan je kao prevozno sredstvo, kao vozilo koje smanjuje zagađenje okoline, kao sprava u programima fitnes klubova, kao vozilo za masovnu rekreaciju i sredstvo za prenos tereta.
Bicikl je počeo da se koristi sredinom 19. veka, a već početkom 21. veka zabeleženo je da u svetu ima više od jedne milijarde ovih vozila. ? Od pokretnih poluga do lanaca Smatra se da je prvi bicikl konstruisao nemački pronalazač Karl fon Drais, 1817. To je bila jednostavna naprava od drveta, sa dva točka postavljena jedan iza drugog, sa sedištem za vozača i prednjim ručkama za upravljanje. Da bi se kretao, vozač je morao da se nogama otisku

ARHITEKTURA

Odlazak Zahe Hadid

Pomereni zakoni statike

Prva umetnost i glavna odlika civilizacije kroz vekove, nije doskora imala tako vrednu nagradu kao što je Nobelova. Novčani deo nagrade iznosi sto hiljada dolara, a medalja od bronze, na licu, nosi naziv i crtež čikaškog arhitekte Luja Salivana (poznatog oca oblakodera), dok su sa zadnje strane urezane reči «čvrstina, udobnost i radost», koje je Henri Voton 1624, u svom traktatu «Elementi arhitekture», naveo i preveo od arhitekta Vitruvija iz «Deset knjiga o arhitekturi»

FIZIKA

dr Ivan Dojčinović

Kroćenje Sunca

Hoće li ljudski rod svoju pradavnu uobrazilju pretočiti u zbilju? Verovatno su dvojica junaka antičkog predanja, otac Dedal i sin Ikar, prvi ljudi koji su se osmelili da polete ka Suncu okončavši svoj nesvakidašnji naum pogibijom. U proteklih šest desetleća naučnici se upinju da se na svojevrstan način oduže hrabrim letačima spuštajući sunce na Zemlju. Nedavno su se u najveću energetsku utakmicu do sada, na svojem igralištu, uključili nemački istraživači.

TEZE

„Stvarno kretanje planeta oko Sunca”

Putanjama talasoida

Astronomska merenja udaljenosti zvezda metodom tzv. godišnje paralakse pokazala su da su čak i najbliže zvezde za naše ovozemaljske pojmove gotovo nezamislivo daleko. Svetlost se kreće najvećom poznatom brzinom u prirodi, od c=299.792 km/s. Rastojanje Mesec-Zemlja prevali za 1,28 sekunde a sa najbliže zvezde vidljive golim okom, Alfe Kentaura putuje do nas 4,36 godina. Druge zvezde su znatno dalje i udaljenost se meri desetinama svetlosnih godina. Ta rastojanja su toliko velika da je gotovo nezamislivo da se ikada mogu preći.

SAOBRAĆAJ

Brodogradnja u Srbiji

Svojevremeno treći u svetu !

Jedna izložba, održana krajem juna u maloj galeriji SANU, podsetila je na slavnu istoriju ovdašnjih brodograditelja, na vreme brzog tehnološkog razvoja domaće brodogradnje i decenije tokom kojih je naša sredina bila u čelu te delatnosti u svetu. Mada mala zemlja i bez izlaza na more, proizvodnjom rečnih i lučkih brodova, dala je veliki doprinos Jugoslovenskoj brodogradnji koja je u nekim trenucima bila čak i treća sila u svetu, a konstruktorska rešenja naših inženjera bila su nadaleko poznata i tražena.

TEMA BROJA

Vladimir Jeftić

Vanzemaljci / Ima li nekoga tamo? Nigde civilizacije tipa 3

Uprkos velikim mukama, još uvek nismo uspeli da nađemo vanzemaljski svesni oblik života. Međutim, ovde se mora zastati pošto nema ni odgovora na pitanje: šta je svest? Mi još uvek ne znamo šta su odlike svesti uprkos tome što su generacije filozofa i, u modernije vreme, psihologa, pokušavale da odgonetnu šta su osobine svesti od životinjskog pa do čovekovog nivoa. Šta tek reći za vanzemaljsku svest koju možemo da poimamo samo putem mašte a i pitanje je da li je mašta dovoljna za takav “neljudski” poduhvat.

TEMA BROJA

Vanzemaljci / Dokaz

7 razloga da se poveruje u život na drugim planetama

Još nema direktnih dokaza o postojanju života na drugim planetama, mesecima ili u međuzvezdanom prostoru. Postoji, međutim, nekoliko ubedljivih argumenata koji navode na verovanje da ćemo konačno otkriti neki od njih, možda čak u našem Sunčevom sistemu. Navodimo sedam razloga zbog kojih naučnici veruju da život obitava “tamo negde”, čekajući samo da s nama dođe u kontakt.

TEMA BROJA

Život u vasioni iz perspektive Dalekog istoka

Teleportovani grad

Dosada je najveći radio-teleskop bio kod mesta Aresibo, u Portoriku. Kineski FAST će moći da istraži dva puta veći deo neba i biće osetljiviji tri do pet puta od svog portorikanskog prethodnika. Naučnici iz Kineske nacionalne opservatorije, pri njihovoj Akademiji nauka, nadaju se da će to omogućiti da se uđe u trag inteligentnom životu u svemiru. Ovaj radio-teleskop moći će da prima svakovrsne radio-signale sa znatno veće udaljenosti i većom jasnoćom nego što je to dosad bio slučaj.

TEMA BROJA

Tehnologija za potragu

Teleskopom do novih svetova

Planete, koje se obrću oko svoje zvezde, na samo 40 svetlosnih godina od Zemlje, otkrivene su nedavno. Istraživači kažu da bi STDV mogao da uđe u njihove atmosfere u potrazi za životom nakon lansiranja 2018. Da li će tako i biti? To je najnovije u nizu pitanja u debati koja plamti u astronomskoj zajednici.

TEMA BROJA

Vanzemaljski život - šta kažu autoriteti

Ne moraju biti „mali zeleni”, ali postoje!

Mislim da ćemo u roku od jedne decenije imati jasne pokazatelje o životu van planete Zemlje i mislim da ćemo verodostojne dokaze imati za 20 do 30 godina”, izjavila je Elen Stofen, koja ima poziciju vodećeg naučnika u NASA, na jednoj panel diskusiji 2015. posvećenoj naporima američke svemirske agencije u potrazi za vanzemaljskim oblicima života i svetovima na kojima bi se život mogao “nastaniti”. Sada “znamo gde da tražimo. Znamo kako da tražimo”, rekla je ona. “U većini slučajeva raspolažemo odgovarajućom tehnologijom i na putu smo da je primenimo.

TEMA BROJA

Vanzemaljski život / U susret „drugima“

Kosmičke letelice za međuzvezdana putovanja

Astronomska merenja udaljenosti zvezda metodom tzv. godišnje paralakse pokazala su da su čak i najbliže zvezde za naše ovozemaljske pojmove gotovo nezamislivo daleko. Svetlost se kreće najvećom poznatom brzinom u prirodi, od c=299.792 km/s. Rastojanje Mesec-Zemlja prevali za 1,28 sekunde a sa najbliže zvezde vidljive golim okom, Alfe Kentaura putuje do nas 4,36 godina. Druge zvezde su znatno dalje i udaljenost se meri desetinama svetlosnih godina. Ta rastojanja su toliko velika da je gotovo nezamislivo da se ikada mogu preći.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Život u Svemiru

Uprkos velikim mukama, još uvek nismo uspeli da nađemo vanzemaljski svesni oblik života. Međutim, ovde se mora zastati pošto nema ni odgovora na pitanje: šta je svest? Mi još uvek ne znamo šta su odlike svesti uprkos tome što su generacije filozofa i, u modernije vreme, psihologa, pokušavale da odgonetnu šta su osobine svesti od životinjskog pa do čovekovog nivoa. Šta tek reći za vanzemaljsku svest koju možemo da poimamo samo putem mašte a i pitanje je da li je mašta dovoljna za takav “neljudski” poduhvat. Pitanje je: da li bi mi uopšte prepoznali vanzemaljski oblik svesti kada bismo ga sreli negde u vasioni?

ČASOPIS PLANETA Br 74

SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Branislav Čabrić, Svetlana Đurić, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Ilijana Jakšić, Vladimir Jeftić, Vladimir Jelenković, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Darko Mladenović, Ivana Preković, Miloš Rastović, Dušan Stanić, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ana Trifković, Zdenko Štromar

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Internet: Spectrum Point Co.

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

Sledeći broj izlazi 1. Septembra 2016g.