SUMMARY

Planeta No 64
ENGLISH Summary

MEDICINA

Mr sci. med. dr Neven Vavić

Kalkuloza bubrega

Rehidracijom protiv kamena u bubregu

Stvaranje kamena u mokraćnom sistemu uvek je posledica nekog poremećaja ravnoteže između hemijskih procesa u mokraći koji teže da formiraju kamen i prirodne odbrane organizma. Mr sci. med. dr Neven Vavić, nefrolog VMA, podseća da kalkulozi posebno pogoduje nedovoljno uzimanje tečnosti i/ili dehidracija, kao i pogrešne navike u ishrani

MEDICINA

prof. dr Zoran Stajčić, specijalista maksilofacijalne i oralne hirurgije

Maksilofacijalna hirurgija

Od zubnih implanta do transplantacije lica

O hirurgiji koja je počela da se razvija kao potreba u vreme Velikog rata, o njenom razvoju i savremenim dometima, za “Planetu” govori stručni saradnik Bel Medic-a, prof. dr Zoran Stajčić, specijalista maksilofacijalne i oralne hirurgije
Možda je tek pojava Interneta, i obilje informacija koje njime kolaju, bila ona nedostajuća “kockica” koja je upotpunila viziju prof. dr Zorana Stajčića o neprestanom širenju znanja, veština i profesionalnog iskustva.

ISTRAŽIVANJA

Energija

Telo kao generator

Da li vam se dopada ideja da postanete pravi ljudski generator? Svaki vaš dah može se jednog dana iskoristiti za proizvodnju električne energije.
Energija dobijena prirodnim pokretima srca, pluća i dijafragme kod krava, svinja i ovaca bila je korišćena u medicinske svrhe. Svi se nadaju da će ljudi sa pejsmejkerima, slušnim aparatima i ostalim pomagalima jednog dana biti pošteđeni riskantnih operacija kada je potrebna zamena baterija. Umesto toga, naši organi će energijom snabdevati uređaje u našim domovima.

AERONAUTIKA

Anatomija aviona

Pilot - najvažniji putnik

Neki avioni su konstruisani da lete brzo, drugi da nose teške terete. Neki se prave tako da plene oko, koštaju mnogo i traju dugo, a drugi da se prodaju za male pare. Kako god, avion je letelica sa mehaničkom vučom (ili potiskom), ima nepomična krila, teži je od vazduha, a u letu se održava zahvaljujući, u prošlom broju »Planete« već objašnjenom, dejstvu vazdušnih struja na krila i repne površine.

ARHITEKTURA

Aerodromi

SF na ušću Temze

Ideja da se peti londonski aerodrom gradi u Severnom moru, ispred ušća Temze, je veoma hrabra i zahtevna. Arhitekta Lord Norman Foster, iz Londona, autor je projekta već izgrađenog aerodroma u Hong Kongu, zasad najvećeg na svetu. Ovaj aerodrom je nalazi se na veštačkom ostrvu u Južnokineskom moru, dugom 6,5 km a širokom 3,5 km. Sama zgrada aerodroma dužine je 1,5 km, dok je prostor za prtljag veličine Vembli stadiona. Aerodrom u Hong Kongu je kapaciteta 45 miliona putnika godišnje i oko 3 miliona tona tereta. Na ostrvu je i luka za brodove. Iako grandiozan, objekat je potpuno prirodno osvetljen i ventiliran a glavna dva nivoa povezana su atrijumom.

AERONAUTIKA

Helikopteri – avio-transport budućnosti

Helikopteri su višenamenske letelice koje se mogu koristiti i za vojne i za civilne potrebe. Mogućnost sletanja na nepristupačne terene i lebdenja u mestu osnovne su karakteristike koje ih stavljaju ispred aviona. Ova vrsta letelica nije previše evoluirala od prvog helikoptera, ali projekti koji se pojavljuju u poslednoj deceniji najavljuju potpunu promenu dizajna i, u velikoj meri, princip projektovanja helikoptera budućnosti.

MANIFESTACIJE

Maj - mesec matematike

M3 po treći put

Slogan ovogodišnje manifestacije „Maj - mesec matematike“ bio je „Oblik života“. Simbolički, opisao je i trenutnu situaciju u Srbiji. Naime, u danima predviđenim za bogat i interesantan program, desila se velika elementarna nepogoda pa je program odložen za nekoliko dana, a izložbeni prostor privremeno je pretvoren u centar za prikupljanje humanitarne pomoći.

OSVAJANJE SVEMIRA

Skajlab - inspiracija za buduće kosmičke poduhvate

Jedino boravište ljudi van naše planete u ovom trenutku je međunarodna orbitalna stanica ISS.Ona predstavlja vrhunac nauke i tehnologije ovog vremena i primer je uspešne međunarodne saradnje.
Tokom 14 godina izgradnje ISS , na orbitalnu putanju oko Zemlje dopremani su i spajani moduli za boravak i aktivnost posade i segmenti za proizvidnju energije i hlađenje stanice, tzv. „trasovi“, kao i naučna oprema i materijalne potrebe astronauta - dok nije dostigla masu od 450 t i veličinu 72x108m. Obavljeno je 37 lansiranja raketoplana spejs šatl , dva raketa tipa proton i tri tipa sojuz dok ISS nije dostigla .......

HOBI

Radijski upravljani avioni

Pilot je prijemnik

Po čeci ovog hobija sežu do poznog 19. veka. Tada su modeli dirižabla ispunjeni vodonikom leteli pomoću radio-signala u britanskoj varijanti kabarea. Najveći prodor ostvaren je krajem 40-ih i početkom 50-ih godina prošlog veka. Tada su engleski stručnjaci uspeli da stvore sistem proporcionalne kontrole modela letelica. U međuvremenu su, u SAD, ostvareni letovi sa radijski kontrolisanim vazdušnim jedrilicama.

OSVAJANJE SVEMIRA

Odlutala sonda

NASA i naučni tim koji rukovodi letom svemirske letelice „vojadžer 1“ spremni su da se zauvek pozdrave sa ovom sondom. Štaviše, postavljen je datum izlaska sonde iz Sunčevog sistema - 25. avgust 2012.
Sunčev sistem je okružen magnetskim mehurom koji je pod stalnim uticajem vetra naelektrisanih čestica koje naviru iz pravca Sunca i naziva se heliosferom. Od 1977. „vojadžer 1“ se udaljava od Zemlje prema ivici mehura koja se naziva heliopauzom. Proteklih nekoliko godina, svemirska letelica pokazuje sve slabije nepotvrđene znake da prelazi u međuzvezdani prostor. Što se tiče konkretnih dokaza, u protekloj godini je zaista zabeleženo povećanje gustine naelektrisanog gasa oko svemirske sonde. To je ujedno i „izdajnički“ trag, jer je gustina plazme u međuzvezdanom prostoru mnogo veća nego što je to slučaj unutar granice Sunčevog sistema.

BIODIVERZITET

Poslednji trenutak za spas vrsta

Hod po „ivici egzistencije“

Genetika može pomoći pri donošenju oduke na koje životinjske i biljne vrste prvo treba da obratimo pažnju prilikom spašavanja. Ako nemamo dovoljno mogućnosti, koje se vrste prvo biraju? Fokusiranje na najređe, jedinstvene i najstarije u evolutivnom smislu može omogućiti da spasimo više grana s drveta života...

OSVAJANJE SVEMIRA

Uz pomoć UV svetlosti

Do mesta rađanja zvezda

U dubokom svemiru, lebdeći između zvezda, leži mnoštvo atoma - ugljenika, kiseonika, vodonika - koji će tokom narednih nekoliko miliona godina stvoriti nove zvezde i nove planete. Ujutro 24. maja 2014, NASA-ina letelica pod nazivom black Brant IX izvršila je 15-minutni let kako bi osmotrila mesto nastajanja zvezda detaljnije od bilo koje dosadašnje misije.

OTPAD

Korist od odbačenog

Skriveni deo budućnosti

Procenjuje se da godišnja svetska proizvodnja otpada iznosi 1,3 milijarde t, sa perspektivom porasta do 2,2 milijarde t do 2025. Danas svaki stanovnik naše planete proizvede oko 1,2 kg otpada dnevno. Države sa visokim dohotkom proizvode oko 2,2 kg otpada na dan, po glavi stanovnika, dok države sa niskim dohotkom proizvode 0,6 kg otpada na dan.

IZLOŽBE

Mezozoik

Dobro došli u doba dinosaurusa

Do kraja novembra, u Galeriji Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, na Malom Kalemegdanu 5, posetioci mogu da zavire u mezozoik, razdoblje u geološkoj istoriji Zemlje koje je široj publici poznato kao „doba dinosaurusa“. Autori izložbe ''Dobro došli u mezozoik'' su kustosi Prirodnjačkog muzeja: dr Desa Đorđević Milutinović, dr Aleksandra Maran Stevanović, dr Zoran Marković i mr Slavko Spasić. Iako u očima publike dinosaurusi možda jesu glavno obeležje mezozoika, autori su želeli da na slikovit i popularan način predstave ono što su naučnici otkrili da se tada događalo.

TEMA BROJA - UPRAVLJANJE VODAMA

Iznad kote plavljenja

Majske poplave ostaće zapamćene po šteti koju su nanele. Posle svega ostao je nauk da država mora da preduzme mnogo toga da se ovo ne bi ponovilo. Ali, ako se osnova postavi kako valja i prema preporukama stručnjaka, svoj deo odgovornosti moraće da preuzmu i oni koji žive na poplavnim područjima.
Odbrana od poplava je mnogo više od onog što viđamo na televizijskim ekranima. Mnogo više od postavljanja džakova ispunjenih peskom, koji su samo poslednja i to kratkoročna pasivna mera odbrane od poplava. Njoj prethodi dugoročna pasivna mera zaštite: izgradnja zemljanih nasipa duž rečnih obala (u Srbiji postoji oko 3.000 km ovakvih nasipa). Ipak, pasivne mere ne utiču na vodni režim, odnosno one ne mogu smanjiti vrh poplavnog talasa.

TEMA BROJA - UPRAVLJANJE VODAMA

Kontrola vodostaja u Holandiji

Dva milenijuma borbe

Područje ugroženo poplavama u Holandiji u suštini je aluvijalna ravan nastala pre dve hiljade godina, odnosno pre intervencije ljudi, kada je veći deo Holandije bio prekriven tresetnim močvarama. Obala se sastojala od niza priobalnih dina i prirodnih brana koje su sprečavale plavljenje močvara, ali i njihovo spiranje od strane mora. Jedini predeli prikladni za život bili su viši delovi na istoku i jugu i na dinama i prirodnim bedemima duž reka i obala. Na nekoliko mesta, more se probilo kroz ove prirodne brane i stvorilo velike plavne oblasti na severu. Prve stalne žitelje ove oblasti verovatno su privukle naslage na zemljištu koje su bile izuzetno plodne. Da bi se zaštitili od poplava, izgradili su domove na veštačkim brdima.

TEMA BROJA - UPRAVLJANJE VODAMA

Venecija

Grad muzej protiv talasa

Posle mnogih dilema, ideja i projekata, Italija je zvanično odabrala projekat MOSE za sprečavanje poplava na području Venecije; veruje se da će pokretne brane-vrata, uz dodatne mere, biti spas za ovaj grad.
Naziv projekta MOSE ima dvostruko značenje: to je skraćenica od italijanskog Modulo Sperimentale Elettromeccanico - eksperimentalni elektromehanički modul, i aludira na Mojsija (ital. Mose) koji je po predanju uspeo da razdvoji Crveno more.

TEMA BROJA - UPRAVLJANJE VODAMA

Nil

Korist od vodostaja

Tačnu dužinu reke Nil teško je odrediti zbog različitih mišljenja o mestu njenog izvora i složenom sistemu pritoka. Najnoviji podaci govore da je Nil dugačak 6.719 km. Istraživači su otkrili i da Nil izvire negde u dubinama reke Nijungve, u Ruandi. Ipak, zvanično, jezero Viktorija ostaje primarni izvor. Ono što je sigurno jeste da Nil teče od juga na sever i prolazi kroz devet afričkih zemalja: Ugandu, Sudan, Egipat, Zair, Keniju, Tanzaniju, Ruandu, Etiopiju i Burundi.

TEMA BROJA - UPRAVLJANJE VODAMA

Stihije na Dalekom istoku

Rezervoar ispod stadiona

Poplave i potopi neslućenih razmera su pratilac kineskog društva milenijumima. Veruje se da je u 3. milenijumu pre Hrista nastala ogromna poplava, za vladavine cara Jaoa. U kineskoj mitologiji uloga priče o velikom potopu je od važnosti kao i kod mnogih drugih naroda.
Iako u drevnim kineskim spisima mitološko nije jasno razgraničeno od istorijskog, često se govori o ublažavanju posledica poplava. Polubožanstvu zvanom Gun pripisuje se izgradnja nasipa i brana koje su se kasnije urušile, posle čega je došlo do masovnog stradanja. Legendarni vladar Ju Veliki (21. vek p.n.e) je neko kome se u mitovima i istoriografiji odaje priznanje za izuzetne uspehe u borbi protiv poplava.

OKO PLANETE

Tesla forum

Nobelovac primio nagradu iz Srbije

Dobitniku Nobelove nagrade za hemiju, profesoru Robertu Karlu, početkom januara, u Hjustonu (SAD), uručena je nagrada Bela golubica koju mu je septembra prošle godine dodelila organizacija Tesla global forum u okviru festivala Nikola Tesla - Secret Connection Summit.

Nagradu je uručio Aleksandar Protić, naučni direktor Tesla festivala i upravnik Tesla memorijalnog projekta na francuskom Univerzitetu Sorbona. Istom prilikom je Đorđe Đurđević, takođe član Tesla memorijalnog projekta, dodelio studentsko priznanje profesoru Karlu. Dodela nagrade je upriličena u svečanoj Sali Univerziteta Rajs, u prisustvu profesora, naučnika i uprave naučnog centra, posle čega je usledio ručak u Univerzitetskom klubu i obilazak Univerziteta.

Protić i Đurđević su imali prilike da se bolje upoznaju sa profesorom Karlom tokom celog dana, u druženju sa njim, njegovim kolegama i porodicom. Nagrada Bela golubica biće izložena u prestižnom Smalej centru Univerziteta Rajs. Prva koja je profesoru Karlu čestitala na ovoj nagradi bila je Gordana Vunjak, profesor Kolumbija Univerziteta i akademik Njujorške akademije nauka.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

UPRAVLJANJE VODAMA

Svet se sve češće suočava sa burnim promenama vremena i nadiranjem voda. Klimatski poremećaji i, s tim u vezi, delovanje efekta staklene bašte, nagla topljenja lednika u polarnim krajevima, pomeranje magnetnog polja planete... sve to utiče na brze promene vodostaja na rekama, na nadiranje mora i na orkanske nepogode, na uragane i niz teških posledica po priobalna naselja i gradove. Da li se vodama ipak može upravljati? Šta se po tom pitanje radi u Holandiji, u Veneciji i Sankt Petersburgu, u Kini, šta u Srbiji? Da li čovek zna da ukroti prirodu i ima li snage da se nosi sa visokim vodama koje ga ruše i podrivaju - a ipak znače život?

ČASOPIS PLANETA Br 64

SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Branislav Čabrić, Milan Đurić, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Ilijana Jakšić, Vladimir Jeftić, Vladimir Jelenković, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Dubravka Marić, Borka Marinković, Aleksandar Milinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Danijela Mitrović, Darko Mladenović, Boris Naumović, Ivana Preković, Barbara Radulović, Miloš Rastović, Mićo Tatalović, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Dizajn i priprema : Studio Platinium, Beograd
Fotografije: Zdenko Štormar
Internet: Dragan Bogdanović

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

Sledeći broj izlazi 1. septembra 2014g.