TEMA BROJA

POSTANAK I RAZVOJ �IVOTA

Traganje za dahom

U jednom pismu iz 1881. tibetanski sve�tenik Maha �ohan pi�e ,,...da bi mogli da tuma�e u�inke prirode i prethodnih generacija, ljudi su tokom vekova pronalazili teorije o deluju�im bogovima ili o povoljnim i nepovoljnim uticajima planeta... �ovek ni�ta ne mo�e protiv op�te struje kosmi�kih odnosa. Ciklusi moraju te�i svojim tokovima u fizi�kom i mentalnom pogledu. Mi smo ro�eni u toj mo�noj struji Kosmosa i mi mo�emo samo njene pojedine podele da izmenimo i vodimo. Ali, po�to imamo posla sa nepromenljivim Zakonom �iji smo stvorovi i mi, moramo biti zadovoljni sa onim �to smo mogli da u�inimo.
�Pomenuta re� kosmos je gr�kog porekla i ozna�ava red u vaseljeni. U tom zna�enju sve�tenik je i upotrebljava. A red ozna�ava da znamo po�etak ne�ega i pravac kojim ne�to nastalo ide.

TEMA BROJA

Dr Milan Sudar, redovni profesor Rudarsko-geolo�kog fakulteta u Beogradu

�ivot pre �ivota

�ta je �ivot? U kom trenutku se pojavio prvi �ivot na na�oj planeti, za koju se ka�e da je kolevka i grob svega postoje�eg �to poseduje �ivot? Da li su �ivi organizmi nastali slu�ajno ili po planu i pod nadzorom neke vrhovne kosmi�ke sile? Najpoznatija knjiga sveta, hebrejsko-hri��anska Biblija ka�e da je Bog tvorac �ivog sveta. Ali, pre �ivih formi, Svevi�nji je stvorio svetlost, nebo, vodu i zemlju. Tako je u mitovima, legendama i verovanjima svih drevnih naroda koje je mu�ilo pitanje stvaranja sveta. Mitski peva� Orfej je verovao da je najpre nastalo Vreme, koje je postojalo �od samog po�etka bez po�etka�. Ali, i u nau�nim obja�njenjima nastanka �ivota klju�ne re�i su: vreme, voda, svetlost...

TEMA BROJA

Ledena magija

Milionima godina �ivot se sastojao od mikroskopskih �estica. Potom se pojavila ogromna grudva i pojavile su se slo�eni organizmi. Da li je u pitanju slu�ajnost?
Paleontolog D�im Geling, iz Ju�noaustralijskog muzeja u Adelaidi, provodi dane poku�avaju�i da rekonstrui�e oblik i pona�anje bizarnih stvorenja nalik jeguljama po imenu Ediakaransi, na osnovu fosila koje su ostavili za sobom. On se nada da �e uspeti da objasni jednu od najve�ih misterija evolucije...

TEMA BROJA

Pripremila: Prof. dr Vesna Dimitrijeviďż˝

Kambrijumska �eksplozija �ivota�

Najstariji period fanerozojskog eona, istovremeno i najstariji period paleozoika, naziva se kambrijum, i po�inje pribli�no pre 540 miliona godina. To je period koji ima poseban zna�aj za paleontologiju, jer se u kambrijumskim stenama fosili �iznenada� javljaju u velikom broju. Ovaj doga�aj u istoriji Zemlje ozna�ava se kao �kambrijumska eksplozija �ivota�.Mo�emo ga druga�ije nazvati i biolo�kim big-bengom. U to vreme pojavljuje se najve�i deo osnovnih tipova �ivotinja, javljaju se prvi organizmi sa skeletom, a predatorstvo postaje osnovni na�in �ivota.
Najbolja ilustracija ovog de�avanja su fosili sakupljani tokom vi�e od stotinu godina, visoko u Stenovitim planinama u Kanadi, na nalazi�tu koje se zove Burd�es �eils (Burgess shales), �to zna�i: listaste stene iz Burd�esa, jer su fosili o�uvani u sitnozrnim slojevitim sedimentima, nastalim litifikacijom finozrnog mulja.

TEMA BROJA

Duboko u planetarnoj unutra�njosti

�ta je �ivot? U kom trenutku se pojavio prvi �ivot na na�oj planeti, za koju se ka�e da je kolevka i grob svega postoje�eg �to poseduje �ivot? Da li su �ivi organizmi nastali slu�ajno ili po planu i pod nadzorom neke vrhovne kosmi�ke sile? Najpoznatija knjiga sveta, hebrejsko-hri��anska Biblija ka�e da je Bog tvorac �ivog sveta. Ali, pre �ivih formi, Svevi�nji je stvorio svetlost, nebo, vodu i zemlju. Tako je u mitovima, legendama i verovanjima svih drevnih naroda koje je mu�ilo pitanje stvaranja sveta. Mitski peva� Orfej je verovao da je najpre nastalo Vreme, koje je postojalo �od samog po�etka bez po�etka�. Ali, i u nau�nim obja�njenjima nastanka �ivota klju�ne re�i su: vreme, voda, svetlost...

TEMA BROJA

Verovanja o nastanku �ivota

Vavilonci su imali epski mit o nastanku sveta �Enuma Eli��. Mo�na boginja slanih voda Tiamat kre�e u obra�un sa drugim bo�anstvima. Na �elo bo�anskog tabora koji je suprotstavljen Tiamat staje Marduk, ina�e za�titni�ko bo�anstvo Vavilona. Marduk se uspe�no obra�unao sa Tiamat. Od le�a boginje stvorio je nebo i zemlju. �ivot je nastao, prema ovom mitu, iz krvi Kingua, vavilonskog boga koji se o�enio sa Tiamat. Zapravo ovde se pominje da je stvorio �ove�anstvo iz Kinguove krvi dok se pojava �ivota u celini ne obja�njava u navedenom mitu.

MEDICINA

Humani hormon rasta i starenje

Kao lek za sve bolesti

U borbi protiv starenja - anti-ageing terapiji - u poslednjih dve i po decenije naro�ito mesto pripada humanom hormonu rasta (Human Growth Hormone, hGH). Pokazalo se da ovaj hormon, kome je osnovna uloga da stimuli�e rast, na neki na�in sinteti�e anti-ageing dejstvo sva tri glavna steroidna hormona, �enskih estrogena i progesterona i mu�kog testosterona, i da �ak deluje blagotvornije nego kad se ova tri udru�e. Uz njega nije obavezno znojenje u teretani, a mi�i�ima se vra�a sa godinama izgubljena masa; nije nu�no ni iscrpljivanje strogim dijetama, a salo se lagano topi; kolagenska krema mo�e i da se presko�i, a novi kolagen osve�ava umornu i isu�enu ko�u�

MEDICINA

Mnogo nepoznanica ali nije bauk

Atopijski dermatitis

ďż˝to se viďż˝e ďż˝titimo, sve smo osetljiviji. Da li je ovo, moďż˝da, deo odgovora na pitanje : otkuda to da je atopijski dermatitis ďż˝ deďż˝ji ekcem ďż˝ danas znatno uďż˝estalija pojava nego pre nekoliko decenija, ali iskljuďż˝ivo u razvijenim zemljama, dok je u Africi, Juďż˝noj Americi i Aziji   uďż˝estalost bolesti znaďż˝ajno niďż˝a ? Odgovor i na ovo pitanje potraďż˝ili smo od prof. dr Miloďż˝a Nikoliďż˝a, jednog od naďż˝ih najveďż˝ih struďż˝njaka za koďż˝ne bolesti dece, naďż˝elnika Odeljenja za pedijatrijsku dermatologiju Instituta za dermatovenerologiju Kliniďż˝kog centra Srbije, profesora i ďż˝efa Ketedre dermatovenerologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

KOSMOLOGIJA

Kamenje sa neba

Stanovnici peruanske oblasti Puno, u slabo nastanjenom delu zemlje, blizu granice sa Bolivijom, �uli su u subotu 15. septembra 2007. godine, buku i videli pad svetle�eg, plamenog objekta, �to je pra�eno eksplozijom. Na mestu pada na�li su 17 m �irok i 5 m dubok krater ispunjen vodom. Oko dvesta radoznalaca koji su do�li da ga vide imali su zdravstvenih problema od otrovnih isparenja koja su se �irila naokolo. Stru�njaci su potvrdili da je u pitanju meteorit, �to je �irom sveta pove�alo interesovanje za ovo kamenje koje dolazi iz vasione.

NLO

Francuska otvorila tajna dokumenta

Posetioci iz drugih svetova

U onlajn arhivama, koje �e biti a�urirane kada budu prijavljeni novi slu�ajevi, bi�e katalogizirani do detalja svi slu�ajevi iznad Francuske - od onih koji se lako otpisuju do �a�ice onih koji zbunjuju i najtvrdokornije nau�nike. NLO, koji su u Francuskoj poznati kao OVNI, uvek su izazivali veliki interes, zajedno sa brojnim teorijama zavere - zbog kojih su vlasti zata�kavale otkri�a koja su se �inila preosetljivim ili opasnim za javnu upotrebu.

TEORIJE

Pove�anja mase pri brzinama bliskim brzini svetlosti
Neposredno do svetlosne barijere

Poznata je pojava da se, pri brzinama bliskim brzini svetlosti, koje se posti�u u savremenim akceleratorima, uve�ava masa ubrzane �estice. Ovu pojavu predvideo je po�etkom 20. veka Albert Ajn�tajn svojom Teorijom relativiteta. Matemati�ka interpretacija data je poznatim Lorencovim transformacijama koje za ovaj slu�aj izgledaju ovako :

SEIZMOLOGIJA

Vulkani uo�i erupcije

Nau�nici su bili u pravu: 18. decembra, iz Popokatepetla je izbila najve�a erupcija u poslednjih hiljadu godina. Zahvaljuju�i prethodnim najavama nau�nika, vojska je evakuisala hiljade stanovnika dan pre erupcije. Niko nije povre�en. Kako je tako precizno predvi�ena?
Predvi�anje erupcija zna�ajno je odmaklo u poslednjih dvadeset godina. Za razliku od zemljotresa, koji ostaju nepredvidivi i nasumi�ni, vulkani stvaraju karakteristi�nu grmljavinu i jeku pre erupcije. Ovo omogu�ava istra�iva�ima da utvrde vreme erupcije sa velikom precizno��u, ostavljaju�i dovoljno vremena okolnom stanovni�tvu da se skloni na sigurno.

NAUKA KAO �IVOT

Gradimir V. Milovanovi�, dopisni �lan SANU i redovni profesor Elektronskog fakulteta u Ni�u

Ume�e numeri�ke analize

Matematika je u nas u zamahu - nagla�ava Milovanovi�. - Neko �e re�i: nema velikih imena kao nekada. Ali, kada se pogleda matemati�ka produkcija u svetskim razmerama, ta�no se zna �ta se u kom centru radi: Stevan Pilipovi� je nosilac novosadske grupe koja prou�ava parcijalne jedna�ine i teoriju distrubucija, u Beogradu Aleksandar Ivi� je specijalista u teoriji brojeva a Drago� Cvetkovi� u teoriji grafova, u Ni�u je razvijena teorija ortogonalnosti i teorija kvadraturnih procesa. Nauka je jedinstvena, svako za�eprka u nekom njenom delu a izme�u su velike praznine. Ko uspe da prona�e put ili prokopa tunel izme�u dve oblasti, u prilici je da koristi multidisciplinarne veze, �ak i izme�u razli�itih oblasti. Mi to ho�emo u matematici, fizici i drugim naukama.

ENERGIJA

Prenos energije pomo�u zra�enja, mada odgovaraju�i za prenos informacija, ima niz nedostataka. Naime efikasnost prenosa energije je vrlo mala ako je zra�enje u svim pravcima (omni direkcionalno), dok prenos u jednom pravcu zahteva neprekinut pravolinijski sistem i komplikovani mehanizam za pra�enje. Mogu�nost realizacije be�i�nog prenosa elektri�ne energije dovela bi do toga da se kona�no oslobodimo nepotrebnih kablova i sa njima povezanim snopovima �ica koji prave prili�an haos u svakom prostoru. U bliskoj budu�nosti bi�e mogu�e kori��enje mobilnih telefona, ku�nih robota, mp3 plejera, laptop ra�unara i ostale prenosne elektronike koja se napaja be�i�nim putem. Neki od navedenih ure�aja mogu se ve� sada napajati, odnosno dopunjavati elektri�nom energijom bez kori��enja elektri�nih vodova.

ELEKTRONIKA

Izbor novog televizora

Cena �arene pokretne slike

Pove�ana proizvodnja i ponuda raznovrsnih aparata na tr�i�tu u�inile su da nekada veoma skupi televizori danas budu dostupni naj�irem krugu korisnika. Veliki broj modela i uvo�enje novih digitalnih standarda �esto izazivaju nedoumicu - �ta odabrati? Kompromis izme�u kvaliteta i cene bio je i ostao aktuelan. U vreme analogne tehnologije i klasi�n ih televizora dilema se svodila na izbor crno-belog ili kolor-televizora i veli�inu dijagonale ekrana. Razvoj potpuno novih tipova aparata uz uvo�enje novih formata i digitalnog emitovanja programa kao standarda, ovu dilemu u�inio je znatno slo�enijom.

ARHITEKTURA

Portugalija
Fasade sa fajansom

Na zapadnom delu Pirinejskog poluostrva je jedna od najstarijih zemalja Evrope - Portugalija. Istorija ove zemlje, koja je imala periode velikog bogatstva i periode siroma�tva, puna preokreta, uticala je na raznovrsnost stilova starih gra�evina velike arhitektonske i umetni�ke vrednosti. Najzna�ajniji arhitektonski spomenici poti�u iz 16. veka, kada su i nastale originalne gra�evine kao kombinacija gotske tradicije s renesansnim stilom i islamskim dekorativnim motivima. Od druge polovine 16. do sredine 17. veka, Portugalija je u sastavnom delu �panije pa umetni�ka originalnost i produktivnost stagniraju. Do ponovnog procvata dolazi u 18. veku.

ARHEOLOGIJA

Nau�na studija numizmati�ke serije od srebra, iz Vranja, pod nazivom �Deronikon�, poslu�ila je otkrivanju puteva kojima su se kretale balkanske kulture u 6-5. veku stare ere, u vremenu gr�kog �arhajskog stila�. Te iste vijugave staze podudaraju se sa onima koje su vodile do nekih ve� prona�enih trezora u zapadnoj i srednjoj Evropi i Balkanu, pa �ak i do veoma udaljenih azijskih prostora, �to upu�uje na postojanje jednog kulturnog miljea koji bi se mogao nazvati internacionalnom etrurskom kulturom i modom toga doba. Ve�ti etrursko-feni�ki trgovci i la�ari koji su krstarili Sredozemljem izatkali su prve civilizacijske veze i prisne komunikacije upravo putem trgovine, povezuju�i najudaljenije krajeve zapadne Evrope sa maloazijskim carskim putem koji je polazio iz lidijskog grada Sarda, i kretao ka Vavilonu, Persiji i dalekoj Kini.

LEGENDE

Narodi su, prema biblijskom tuma�enju, nazivani po svojim precima. Prvo zajedni�ko pominjanje ova dva entiteta je u biblijskoj Knjizi proroka Jezekilja. Iz teksta se mo�e zaklju�iti da je Gog vladar Magoga i zemalja Meseha i Tuvala. Postoje i druga�ija tuma�enja. Gog je okupio veliku vojsku i, zajedno sa brojnim saveznicima, krenuo da uni�ti Izrailj odnosno Svetu zemlju. Krenu�e u plja�ka�ki pohod na slabo utvr�ena naselja.U Svetom pismu pi�e i da je Gogova zemlja bila severno od Izraela ali se to ne potkrepljuje podacima.

PUTOPIS

Sve se desilo jednog vrelog avgustovskog dana. Prihvatio sam poziv da provedem par dana u ku�i mog prijatelja Paje. Njegova nastamba se nalazi u �vikend� naselju na ju�nim obroncima Kopaonika. Doma�in je izneo nekoliko iznena�uju�ih podataka o njegovom drugom domu, koji mu je zapravo duhovno stani�te. Naselje broji zapo�etih 2670 objekata, od tog broja 1230 je u upotrebi. U punoj sezoni, zimskoj, u tom delu Kopaonika boravi 4000-5000 zaljubljenika u planinska prostranstva. Naselje je formirano na osojnoj strani. U ovom delu je poznat karakter mikro klimatskih uslova. Pitoma klima uslovila je formiranje sela: Lisina, �ipa�ina, Novo selo i, naravno, naselja koje nema ni �po�teno� ime a po broju stanovnika je daleko ispred sva tri sela zajedno.

ZMAJARSTVO

Branimir Miljkovi� je bio za�aran filmom, strasni kino amater. Naro�ito ga je privla�ila dokumentarna forma filmskog jezika. Danima je bio privezan za monta�ni sto. A kada bi na festivalima osvojio zlatnu medalju, opet je danima bio sre�an �to je stru�ni �iri visoko ocenio njegov trud. Nije ni slutio da �e se jednog dana obu�avati budu�e leta�e motornim zmajem a jo� manje snimati dokumentarac o istoriji zmajarstva. Branimir Miljkovi�, Bane Zmajar, glavni je protagonista te istorije od njenih po�etaka. Bane Zmajar je Edvard Rusijan srpskog zmajarstva. Prvi je na� pilot motornih zmajava koji se ovom neobi�nom letlicom, koju je sam napravio, vinuo sa Savskog keja kod Gazele u nebo belog grada.

�ASOPIS PLANETA Br 28

SARADNICI NA BROJU

Neboj�a Arsenijevi�, Dragan Babovi�, Jasna Brki�, Vesna Dimitrijevi�, Rajko Doskovi�, Ibrahim Had�i�, Mirko Jakovljevi�, �edomir Janji�, Zoran Janju�evi�, Vidojko Jovi�, Oliver Klajn, Nade�da Krsti�, Aleksandar Milinkovi�, Vladimir Milojevi�, Jelena Milosavljevi�, Ljerka Opra, Vesna Radojev, Petar Ribar, Branislava Rogi�, Dragoslav Stoiljkovi�, Vesna Strugar, Milan Sudar, Miomir Tomi�, Gordana Tomljenovi�

Direktor: Milan Kne�evi�
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomo�nik glavnog urednika: Miloslav Rajkovi�
Likovno-grafi�ki urednik: Branka Savkovi�
Fotografije: Rade Krstiniďż˝
Internet prezentacija : Dragan Bogdanoviďż˝

DISTRIBUCIJA: Data Press, Beograd, Kondina 24, 011/33 40 440
�TAMPA: �Batatisak�, Beograd, Milo�a Savkovi�a 4-6, 011/38-20-333