» BROJ: 10 |
|
Septembar 2004 g.
|
» Najava |
U narednom periodu objavićemo još tekstova iz prošlih brojeva. |
|
» Br. 10 Glavni naslovi |
MEDICINA
METODA AMINOCENTEZE
RANO OTKRIVANJE DAUNOVOG SINDROMA
Za dve godine navršiće se pune četiri decenije od kako su naučnici po prvi put uspeli da kultivišu ćelije ploda iz plodove vode, što je otvorilo novo razdoblje u dijagnostici hromozomskih poremećaja kod još nerođenog deteta. Ali, metoda kojom su Stijl i Breg, te 1966. godine, došli do ovog otkrića , gotovo da se nije izmenila do danas.
Na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta u Beogradu, gde o toj temi razgovaramo sa primarijusom dr sci Žarkom Puzigaćom, direktorom tamošnje Klinike za humanu reprodukciju, amniocenteze se obavljaju još od davne 1970. godine, i danas se na toj klinici godišnje uradi oko 600 takozvanih ranih amniocenteza.
Tekst |
AERONAUTIKA
Savremeno letenje i primena novih tehnologija
Čelično srce u čeličnim pticama.
Za Planetu govori Zoran Kocorep, pilot aviona DC 10
U odnosu na neka prošla vremena raditi danas pilotski posao je mnogo lakše. Razlog je tehnologija koja je toliko napredovala da nam omogućuje da proces letenja bude lakši. Razvoj tehnologije i kompjuterizacija su, između ostalog, našli prvu primenu u avijaciji. Kroz razvoj navigacionih sistema i kompjuterskog upravljanja postignuta je lakša kontrola aviona jer je sve automatizovano - načinje temu savremene aeronautike Zoran Kocorep, šef pilota na avionu DC 10 u JAT- u.
Tekst |
VULKANOLOGIJA
Zlatibor iz doba jure
Poreklo i geneza magmatskih stena na našim prostorima
U Srbiji nema aktivnih vulkana i nema izgleda da će ih biti u budućnosti koju merimo hiljadama godina. Ali je u geološkoj prošlosti naše područje bilo veoma aktivno i tragovi tih drevnih vulkana danas postoje na ovim prostorima. Kako su, dakle, izgledale prastare vulkanske oblasti Srbije? Pioniri geološke nauke u nas obavili su veoma predano svoj posao. Teško je naći i najmanju pojavu eruptivnih stena o kojoj ne postoji petrografski prikaz ili barem kratka zabeleška u drugom delu "Geologije Srbije" Jovana M. Žujovića iz 1900, ili prepoznati neki vulkanogeni oblik u reljefu, koji nije pomenut u "Geomorfologiji" Jovana Cvijića iz 1924. godine.
Tekst |
ASTRONAUTIKA
Rusija i međunarodna kosmička stanica
Posle potapanja orbitalne stanice “Mir” 2001. kompletan program ruskih kosmičkih letova sa ljudskim posadama preorijentisan je na održavanje i eksploataciju Medjunarodne kosmičke stanice (ISS). Do obnove programa “Spejs šatl” život na ISS-u i njeno održavanje odvija se isključivo zahvaljući ruskim kosmičkim brodovima “Sajuz TMA” i “Progres”
Tekst
|
NAUKA KAO ŽIVOT
Srpski etimološki tezaurus
U pogovoru svom prevodu Benvenistovog Rečnika indoevropskih ustanova (Le vocabulaire des institutions indo-europeennes, 1969) Aleksandar Loma, govoreći o ovom "vrhunskom stručnjaku" na "širokom polju indoevropeistike i opšte lingvistike", navodi jednu rečenicu iz Dimezilovih sećanja na naučnika u mladosti: "Najbriljantniji Mejeov učenik, učenik pao s neba, gotovo čudesan". Ništa, rekli bismo, ne daje tačniju i sažetiju autokarakteristiku prevodioca srpskog izdanja kao ova iskrena pohvala znamenitom francuskom lingvisti.
Tekst |
MEDICINA
IMPLANTATI U SLUŽBI SLUHA
Da se bolje čujemo
Izgubljeno čulo sluha, ili nemogućnost neke osobe da čuje - što bi mogle biti sažete definicije gluvoće - teško da mogu da opišu i delić onoga što bi se moglo nazvati životom u svetu bez zvukova. Čulo sluha je složen mehaničko-biohemijski i bioelektronski sistem prenosa, prijema i obrade zvuka, u kome učestvuju spoljašnje, srednje i unutrašnje uvo, sve sa ciljem da se zvuk „dovede“ do mozga u kome konačno i nastaje osećaj sluha. Kad je reč o slušnim nedostacima srednjeg uva, koje ima zadatak da zvuk prenese do receptora u unutrašnjem uvu, medicina već decenijama, rutinski, pomaže čoveku da ih prevaziđe. Pomoć pacijentima sa obolelim ili uništenim unutrašnjim uvom nešto je skorijeg datuma, ali za razliku od sveta, gde su i nove tehnologije u primeni više od decenije, kod nas se one praktikuju tek od kraja 2002. Bilo kako bilo, u svim pomenutim slučajevima reč je o – implantatima.
Tekst |
ARHITEKTURA
BEOGRADSKA ARENA: arhitekta VLADA SLAVICA
Funkcija, konstrukcija, Izgled
Kod ovakvih objekata pre svega treba poći od njihove logike. To znači da ljudi ovde dolaze da bi se zabavili i da za to vreme treba da im bude udobno. Za to je potreban čitav niz dobro dimenzionisanih ulaza, foajea, stepeništa. Znate, sa Arenom sam od jula 89. do danas i baviću se još koju godinu i za sve te godine sam jasno prepoznao da suštinu projektovanja ovakvih objekata predstavlja dobra analiza kretanja. To su one fine male tajne zanata, - kaže za Planetu arhitekta Vlada Slavica, glavni projektant "Beogradske arene".
Tekst |
NOVI MILENIJUM
Otkrića koja će promeniti naš svet
Programiranje mozga
Paskal Žiro, lekar iz Sent Etjena, uspeo je da dovede do promene u aktivnost mozga kakva je do sada bila nezamisliva. Naime, naveo ga je da obavi određene zadatke, ali tako što mu je »podvalio« i umesto stvarnog podmetnuo iluzorni događaj. Kao odgovor, mozak je reorganizovao svoju aktivnost i ostvario zadati cilj. Ovo otkriće predstavlja vrlo važan korak u daljim pokušajima da se ostvari izuzetno značajna teza: da mozak ipak možemo da primoramo da radi baš onako kako mi to želimo. Drugim rečima, da stvorimo mogućnost za manipulacije moždanim funkcijama i odškrinemo vrata za programiranje »najkomplikovanijeg kompjutera« na svetu.
Tekst |
|
|
» Pratite nas |
|
|
|
|