MEDICINA

Prof. dr Đorđe Radak

Multipla skleroza je neurodegenerativno oboljenje koje prvenstveno zahvata belu masu centralnog nervnog sistema (mozga), a njegov pratilac je poremećaj u prenosu nervnih impulsa, pa poruke iz mozga dolaze na cilj sa zakašnjenjem, pogrešno ili ih uopšte nema. Otuda je ova bolest, koja se inače može javiti u bilo kom životnom dobu, vrlo ćudljiva - ispoljava se najrazličitijim neurolo- škim simptomima i znacima, i ima česta pogoršanja različitog stepena koja se smenjuju sa naglim poboljšanjima. Odnedavno, multipla skleroza se u određenim slučajevima leči i hirurški, otklanjanjem hronične venske insuficijencije mozga, što zasad ima dobre rezulate i budi nadu da bi se, novom terapijom, velikom broju pacijenata moglo pomoći efikasnije nego ikad. Metodu primenjuje i tim domaćih vaskularnih hirurga, interventnih radiologa, neurologa i angio-neurologa, na čelu sa prof. dr Đorđem Radakom, dopisnim članom SANU, direktorom Klinike za vaskularnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje.

MEDICINA

Dr Snežana Bošnjak

Terapija hroničnog bola
Kad bol i patnja postanu – bolest

Koliko god bio neprijatan, fizički bol je, u određenim situacijama, spasonosan. Reč je o akutnom bolu koji prati neko telesno oštećenje i koji nas zapravo štiti jer upozorava na problem i poziva da ga rešavamo.
Ali, kad je bol stalan usled nekog neizlečivog patološkog procesa i kad mu se zbog toga pridruže psihološka i duševna patnja, taj bol više nije simptom bolesti već postaje bolest sama po sebi, koju takođe treba lečiti.

MEDICINA

Dr Jugoslav Ajtić

Hirurška proktologija
Pregled proktologa među preventivno najznačajnijim

U razvijenom delu sveta sve veći broj ljudi pati od poremećaja u radu organa za varenje, a posebno debelog creva. Loše životne navike savremenog čoveka - nedovoljno kretanja, neredovna i ishrana biološki bezvrednim prerađevinama - značajno doprinose remećenju prirodnog funkcionisanja crevnog trakta i stvaranju uslova za nastanak niza poremećaja i bolesti. Otuda i sve veća učestalost gastroenteroloških oboljenja i neprestan rast broja pacijenata sa tegobama u završnom delu debelog creva, koje spadaju u domen proktologije.

TEMA BROJA - PIRAMIDE

Egipat
Giza, u središte vaseljene

Egipatske piramide predstavljaju spomenik civilizacije rođene pre sedam hiljada godina. Stari Egipćani su sagradili više od 90 kraljevskih piramida, u periodu od 2630. do 1530. godine p.n.e. Prva piramida, Stepenasta piramida u Sakari napravljena je za vreme vladavine kralja Džosera (2630- 2611. godine p.n.e)

TEMA BROJA - PIRAMIDE

7 zanimljivosti o piramidama

U Egiptu postoji 118 piramida. Najpoznatije su Keopsova i Kefrenova piramida, druga po veličini u Gizi, ili Džoserova stepenasta piramida u Sakari, najstarija stojeća piramida otkrivena do danas. Ali, šta je sa onim piramidama koje nisu toliko poznate? Crna piramida koju je sagradio Amenemhat III više liči na Uluru ili Ajers rok (peščanu stenu koja se nalazi u samom središtu Australije) nego na egipatsku grobnicu, a Sahureov mauzolej (Sahure je bio drugi kralj egipatske pete dinastije) je nekada bio visok 47m.

TEMA BROJA - PIRAMIDE

Drevna graditeljska forma i njeni elementi primenljivi u savremenoj arhitekturi
Od Sakare do Tajpeja

Nijedna piramida nije istražena i pročitana do kraja - kaže prof. Gordana Milošević-Jevtić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, koja studentima predaje istoriju arhitekture i naseljavanja od praistorije do baroka. I sama ne prestaje da razmišlja o znanjima koja su neimari Starog i Srednjeg carstva morali imati da bi sagradili piramide, pohranjujući u njih sa mumijama svojih vladara i tajne koje još ne uspevamo da dešifrujemo.

TEMA BROJA - PIRAMIDE

Južna i Latinska Amerika
Majanska Pompeja

U džunglama Jukatana u Meksiku, mestu nastanka kulture Maja, otkrivene su skrivene dve piramide i devet palata. Stručnjaci su opisali ovo nalazište koje se nalazi u okviru drevnog lokaliteta Kiuik kao „Majansku Pompeju“ i veruju da bi razlog zbog kog je iznenada napušteno mogao da razreši misteriju Maja, čija je napredna civilizacija iznenada nestala pre oko hiljadu godina. Otkrivena je interesantna zbirka alata u palatama u brdima, potom oružje poput sekira i noževa, i zemljoradničke alatke poput ćupova i metate, odnosno kamenove na kojima se drobio kukuruz. Deluje kao da su Maje sve napustile i otišle. Ovo nalazište predstavlja jedan zamrznuti trenutak u vremenu. Razlog za odlazak Maja prema obali je potpuno nepoznat.

TEMA BROJA - PIRAMIDE

Jugoistočna Azija
Zagonetni mauzoleji

U provinciji Šensi, u severnoj Kini, na razdaljini od desetak kilometara, nalazi se oko 40 velelepnih piramidalnih objekata. Na širem području oko prestonog grada Siana, taj broj je još veći. Sian je inače jedna od četiri drevne prestonice Kine a slavan je po „vojsci od terakote“ koja je u tom kraju otkrivena
Pažnju istraživača i naučnika klineske piramide privukle su prilično kasno. Dugo se pričala legenda o velikoj beloj piramidi u Kini. U tim pričama se preterivalo kada je reč o njenim dimenzijama i neverovatnom izgledu.

FIZIKA

Otkriće elektronskog spina
Razrešenje zagonetke Štern-Gerlahovog Eksperimenta

U 20. veku je u korenu promenjena naša predstava o Univerzumu. Najpre su otkriveni zakoni mikrosveta a zatim su usledila otkrića mnoštva novih elementarnih čestica i tipova interakcija. Čak je i spisak fundamentalnih osobina materije znatno proširen. Tako se pojmovima mase i naelektrisanja najpre pridružio spin, a onda je spisak počeo da raste...

NAUČNI PODMLADAK

Nenad Vranješ i Marija Vranješ Milosavljević, naučni saradnici Instituta za fiziku u Zemunu

U srcu ATLAS eksperimenta

Nenad Vranješ i Marija Vranješ Milosavljević, od prvog radnog dana, ravnopravno sa više od 2900 istraživača iz 37 zemalja, učestvuju u kolaboraciji ATLAS (A Toroidal LHC Apparatus). Tako se zove najveći od četiri detektora u velikom hadronskom sudaraču (The Large Hadron Collider - LHC) u Evropskom centru za nukelarna istraživanja (CERN) kraj Ženeve. Više puta su boravili u CERN-u, a sada će zajedno provesti vreme specijalizacije

AERONAUTIKA

Ultralake letelice
Let za uživanje

Budućnost ultralake avijacije predstavljaju letelice sa električnim pogonom koje, pored dodatnog smanjenja mase letelice, nude i značajne uštede prilikom eksploatacije pri čemu ove letelice neće dodatno zagađivati životnu sredinu. Pionir u oblasti istraživanja ultralakih letelica na elekrični pogon je američka kompanija „Electra Flyer“. Ova kompanija već nudi dva koncept motora za motorni zmaj i ultralaki avion snage od 13 do 37 kw i autonomije leta od 90 minuta, što je pre svega posledica malog kapaciteta baterija

ASTROFIZIKA

Nova Zemlja na vidiku
Planeta slična našoj!

Naučnici su, analizirajući infracrvene slike koje je zabeležio svemirski teleskop “Spitzer”, uočili tragove oblaka prašine koji okružuje relativno novu zvezdu staru od 10 do 16 miliona godina. Postoji mogućnost da se novootkriveni objekat i zvezda ujedine i oforme kamenitu planetu poput naše. Ova planeta bi u budućnosti mogla posedovati uslove potrebne za život

ELEKTRONIKA

Radari
„Hvatanje“ Brzine

Sve do kraja Drugog svetskog rata, vozači automobila nisu baš vodili računa o ograničenjima brzine. Način vožnje je po pravilu bio diktiran snagom motora vozila i kvalitetom puta. Dešavalo se da mnogi pogreše precenjujući sopstvene i mogućnosti svog automobila pa su se neretko događale nesreće sa teškim posledicama

INSEKTI

Veliki pegavac
Zvuci za prevaru mrava

Kod nekih plavaca (fam. Lycaenidae) koji žive u Srbiji sreće se pojava koja se zove mirmekofilija. To znači da se ti leptiri u svom razvojnom ciklusu oslanjaju na mrave. Ponekad je to čist parazitizam, ali u većini slučajeva priča o gusenicama ovih leptira više liči na priču o kukavičjem jajetu

ASTROFIZIKA

Osvajanje svemira
BaŠte na „crvenoj planeti“

Naučnici na Zemlji već sprovode eksperimente u uslovima sličnim onima na Marsu. Uspeli su da dobiju mikroorganizme koji će pomoći da se stene na Marsu pretvore u obradivo tle, da se stvori kiseonik koji bi se mogao udisati, da se pročisti voda i da se reciklira otpad. Ove mikrobiološke kolonije bi bile poput prvih vrtova na Marsu.

ENERGIJA

Energetski pasivna kuća
Sama svoja elektrana

Pod pojmom „energetski pasivne kuće“ (EPK) ili samogrejne kuće („smart bulding“, „green house“...) podrazumeva se stambeni objekat koji je nezavisan od spoljnjih izvora energije. To znači da potrebe u energiji zadovoljava potpuno ili dobrim delom iz obnovljivih izvora: sunca, vetra, biomase, termalne energije...

LEGENDE

Davo u telu kraljice

Na području Fenikije, početkom 9. veka pne cvetalo je snažno carstvo. Vladar Tira Etval uspeo je da znatno proširi granice svoje zemlje. U Bibliji se pominje kao sidonski car jer je ovaj važan grad bio pod njegovom kontrolom, kao i skoro čitavo područje Fenikije. Njegova ćerka Jezavelja otelotvorenje je zlog i podmuklog biblijskog ženskog lika. O njoj u Starom zavert govore Prva i Druga knjiga o carevima

ČASOPIS PLANETA Br 41

SARADNICI NA BROJU

Jozef Baruhović, Dalibor Čevizović, Milan Dimitrijević, Milan Đurić, Filip Franeta, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Branka Jakšić, Ilijana Jakšić, Vidosava Janković, Zoran Janjušević, Vladimir Jovanović, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Jelisaveta Lalić, Mirjana Lukić, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Branislav Miljković, Darko Mladenović, Marko Nestorović, Vasa Pavković, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Zdenko Štrom

Izdavač i osnivač: „Belmedia”d.o.o
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Branka Savković
Fotografije: Rade Krstinić
Internet prezentacija : Dragan Bogdanović

Izdavanje časopisa pomoglo Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije

DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24 , 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: „Batatisak“, Beograd, Miloša Savkovića 4-6, 011/38-20-333

Rukopisi se primaju isključivo na kompjuterskim medijima (flopi, CD, E-mail), u MS Word tekst procesoru (2000 i više), sa dvostrukim proredom, latinicom, na yu-fontovima (Times New Roman, 14). Tekstovi i fotografije se ne vraćaju. Redakcija zadržava pravo prilagođavanja priloga, po obimu i sadržaju, a u skladu sa uređivačkim konceptom časopisa i poštovanjem osnovne ideje i moralnog integriteta autora.

Na osnovu mišljenja Republičkog ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj, broj 413-00-368/2003-01, od 4. jula 2003. godine, periodična publikacija pod nazivom „Planeta” je publikacija od posebnog interesa za nauku.