SUMMARY

Planeta No 60
ENGLISH Summary

MEDICINA

prof. dr Aleksandra Pavlović Marković, gastroenterolog,

Hronične zapaljenjske bolesti creva

Bolesti razvijenog sveta

Da li je zaista reč o širenju, ili se ulcerozni kolitis i Kronova bolest danas bolje dijagnostikuju, ostaje da se vidi, ali je zanimljivo da je njihova raširenost najveća u najrazvijenijim zemljama sveta. Reč je oboljenjimadigestivnog trakta koje se danas smatraju sistemskim bolestima, kaže prof. dr Aleksandra Pavlović Marković, gastroenterolog, stručni konsultant Bel Medic-a

MEDICINA

prof. dr Miodrag Lazić

Hematurija

Simptom koji se ne sme zanemariti

Prisustvo krvi u mokraći nije bolest koja zahteva lečenje, već vrlo značajan simptom u urologiji koji može da bude prvi znak malignog oboljenja nekog od organa urinarnog trakta. Uzrok hematurije mora da se istraži i precizno utvrdi, kaže za Planetu naš ugledni urolog, prof. dr Miodrag Lazić, stručni konsultant BelMedic-a

MEDICINA

doc. dr Zoran Baščarević, specijalista ortopedske hirurgije

Artroplastika kuka

Umesto invaliditeta, mladost punim plućima

Pomeranjem starosne granice za primenu artroplastike kuka - ugradnje veštačkog kuka - sa 50 na ispod 20 godina starosti pacijenta, jedan nemali deo naše populacije pogođen razvojnim poremećajem kuka ponovo ima šansu da najbolje godine života proživi na najkvalitetniji način. O tome za “Planetu” govori doc. dr Zoran Baščarević, jedan od pionira adolescentne atroplastike u nas, ortopedski hirurg sa velikim iskustvom u minimalno-invazivnoj artroplastici

MEDICINA

Genetski izmenjene biljke
Biotehnološka hrana (ni)je bezbedna

GI kao tiha druga priroda

Kao proizvod genetskog inženjeringa - genetike, nauke čija je istorija duža od veka - genetski izmenjeni organizmi (GIO) su već decenijama prisutni, i njihova upotreba ne izaziva sporenja. Jedan od takvih primera je bakterijska sinteza ljudskog hormona insulina, koji se koristi u terapijske svrhe. Javnost širom sveta uznemiravaju brojna pitanja vezana za genetski izmenjenu (GI) hranu, čija upotreba izaziva kontroverzu ne samo kao (naučna) tema od značaja za zdravlje čoveka, već i kao etičko i pitanje od nacionalnog značaja.

VESTI IZ MEDICINE

Fitnes

Brzo hodanje zdravije od trčanja

Ista potrošnja energije tokom hodanja i tokom intenzivnog trčanja dovodi do jednakog smanjenja rizika od pojave hipertenzije, hiperholesterolemije, dijabetesa i eventualno koronarnih bolesti. Drugim rečima, hodanje je jednako efikasno kao i trčanje u ublažavanju stresa, visokog nivoa holesterola i srčanih oboljenja i dijabetesa, tvrdi se u s tudiji objavljenoj u časopisu Američke asocijacije za srce i arteriosklerozu, trombozu i vaskularnu biologiju. B rzo hodanje, štaviše, ima i mnoge prednosti.

Endokrinologija, Ishrana, Neurologija, Onkologija, Psihologija..

ASTROBIOLOGIJA

Da li su gravitaciono vezane planete pogodne za život?

Tamo gde je voda zarobljena

Kristen Menou, profesor astronomije na Univerzitetu Kolumbija autor je najnovije studije o egzoplanetama koje orbitiraju oko patuljastih zvezda tzv. crvenih patuljaka klase M, koje čine tri četvrtine zvezda u našoj Galaksiji i univerzumu. To su zvezde male mase čija ukupna masa iznosi samo 10 do 20 procenata mase našeg Sunca. Samim tim ove zvezde su mnogo hladnije od Sunca i odašilju mnogo manje svetlosti.

OBRAZOVANJE

Ma tematička gimnazija

Brojevima u budućnost

Matematička gimnazija je, mnogi smatraju, ono najbolje što se dogodilo u našem srednjoškolskom obrazovanju u poslednjih pola veka. Od 2007. dobila je i atribut „škole od posebnog nacionalnog interesa“. Krasi je preko 350 medalja sa međunarodnih takmičenja, što je skoro nezabeležen uspeh u svetu. Gimnazija je dobitnik više značajnih priznanja među kojima su: Dositejeva nagrada, Republička nagrada Vuk Karadžić, Svetosavska nagrada, nagrada Naj Beograđanin za 2010. nagrada Evropskog pokreta u Srbiji za doprinos u Evropi 2011...

ENERGIJA

Solarna fotonaponska postrojenja u Srbiji

Rad na sunce

Fotonaponski (FN) efekat ,tj. pretvaranje svetlosne u električnu energiju poznat je od 19. veka. Otkrio ga je francuski fizičar Edmund Bekerel 1839. godine kada je utvrdio da pojedini materijali izloženi svetlosnim zracima proizvode električnu struju slabog intenziteta. Albert Ajnštajn je 1905. opisao prirodu svetlosti i dao teorijsko tumačenje fotonaponskog efekta. Savremeni razvoj solarne tehnologije započeo je 1954. kada je u Belovim laboratorijama napravljena fotonaponska ćelija (FNC) sa poluprovodnicima od silicijuma sa primesama kojima se pojačao FN efekat. FNC proizvedena u Belovim laboratorijama bila je suviše skupa i zato tada nije našla praktičnu primenu. Tek 1960, zahvaljujući razvoju industrije orijentisane ka svemirskim istraživanjima .....

ISTORIJA

Iliri

Mozaik raznih naroda ili...

Uvid u istoriju ideja i teorija nastalih radi osvetljavanja mutnog horizonta etnogeneze balkanskih naroda, neupućenog bi tumača mogao dovesti do zaključka da bezmalo sve savremene nacije jugoistočnog poluostrva Evrope potiču od antičkih Ilira. Kao što u Ilirima svoje izravne pretke danas vide Albanci, tako su ih, ako se pribegne blagom ali u ovoj prilici korisnom pojednostavljenju, u 19.veku doživljavali Hrvati, stoleće ranije Srbi, a u međuvremenu i neki drugi ovdašnji identiteti. Ta popularnost ideje o prisustvu ilirske komponente u genima i kulturi Balkanaca nije samo plod političkih prohteva malih naciona koji očajnički tragaju za potvrdom sopstvene starine i negdašnje veličine, već i svojevrsne nemoći istoriografije da ubedljivo i nedvosmisleno definiše Ilire u prostornom i kulturno-civilizacijskom smislu.

FIZIKA

Solitoni

Nerazrušivi talasi

Za talase znamo od pamtiveka. Najverovatnije su prvo opaženi na površini vode. Solitoni su međutim primećeni tek u 19. veku. Od tada je ovakav vid talasnog kretanja prepoznavan na sasvim neočekivanim mestima: od beskrajnih prostranstava vasione do molekularnog nivoa, čak i dublje, u strukturi samog prostora i elementarnih čestica!

SEMINARII

Analitička hemija i visoke tehnologije

U Prvoj rumunskoj Waters školi LC/MS

Bilo da je reč o razvoju novih lekova i medicinskih terapija, proveri kvaliteta i ispravnosti hrane i vode, kontroli zagađenja ili konzervaciji umetničkih dela, mnoge naučne laboratorije širom sveta oslanjaju se na sofisticiranu opremu za tečnu hormatografiju i masenu spektrometriju američke kompanije Waters . Na Zapadnom univerzitetu u Temišvaru, koji poseduje ovu vrhunsku laboratorijsku opremu, nedavno je održan međunarodni stručni LC/MS seminar namenjen inženjerima hemije

IZLOŽBA

Priča o zanemarenom voću

Nestala banka gena

U Galeriji nauke i tehnike SANU u Beogradu, od 5. septembra do 5. oktobra 2013. priređena je izložba pod nazivom „Staro i nestalo voće Srbije“; izmamila je po koju suzu u oku mnogih starijih posetilaca. Verovatno će se to ponavljati širom zemlje u mestima gde će u predstojećem periodu gostovati ova izložba, čiji je autor Aleksandra Savić, viši kustos Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, a autor crteža likovni tehničar Bora Milićević.

PREDVIĐANJA

Budućnost na Dalekom istoku

Sve više mašina umesto ljudi

Kineska akademija nauka izdala je juna 2009. godine dokument u formi izveštaja u kojem je data strategija razvoja nauke u najmnogoljudnijoj zemlji do 2050. godine. Izveštaj je naslovljen “Stvaranje 2050: nauka, tehnologija i budućnost Kine”. Vi še od 300 članova akademije i 80 instituta učestvovalo je u izradi ovog dokumenta.

LEGENDE

Vanzemaljske civilizacije

Prvi susreti s letelicama bogova

Da li su nas nekada davno, u samu zoru čovečanstva, posetila neka strana bića i da li to možda čine i danas? Pobornik i utemeljivač ove fantastične teorije je francuski publicista Žak Beržije („Jutro mađioničara“), znatno pre nego što je Deniken napisao prvo slovo o drevnim astronautima. Iz njegove teorije je razvijen pravac poznat pod imenom “klipeologija”, čiji je osnovni cilj da objasni mnoge od drevnih zagonetki čoveka. Jedna od njih je mogućnost posete vanzemaljaca našoj planeti.

TESLA

Forum na Iriškom vencu

Sve je elektricitet

“Svetlost ispunjava mojih šest čula: ja je vidim, čujem, osećam,mirišem, dotičem i mislim. Misliti je kod mene šesto čulo. Čestice svetlosti su ispisane note. Jedna munja može biti čitava sonata. Hiljadu munja je koncert. Za taj koncert ja sam stvorio loptaste munje koje se čuju na ledenim vrhovima Himalaja, ja sam deo svetlosti a ona je muzika.” (iz intervjua Nikole Tesle datog Džonu Smitu, 1899. godine)

TEMA BROJA - BRAZIL

Obrazovne ustanove

Dva veka naučnog znanja

Brazil ima oko dva veka dugu tradiciju ozbiljnog i temeljitog naučnog izučavanja. Od oko 1500. do 1815. godine bio je portugalska kolonija. U tom periodu malo je pažnje posvećivano obrazovanju a naučna istraživanja su bila zapostavljena. Jedina mogućnost sticanja obrazovanja za brazilske studente bio je čuveni srednjovekovni univerzitet u gradu Koimbri, u centralnom Portugalu.

TEMA BROJA - BRAZIL

Brazil

Velika zemlja, velike mogućnosti

Prof. dr David Dašić donedavno je bio ambasador Republike Srbije u Brazilu. Danas predaje na Akademiji za diplomatiju i bezbednost i Fakultetu za poslovni menadžment. Učesnik je brojnih javnih tribina i autor više knjiga, među kojima je i „Istorija diplomatije“. Ovo je deo njegovog osvrta na Brazil danas.

TEMA BROJA - BRAZIL

Osvajanje kosmosa

Trnovit put ka zvezdama

Brazil je zemlja u snažnom ekonomskom usponu koja se približava ekonomski i tehnološki najrazvijenijim zemljama sveta. Vodeće svetske tehnološke sile su istovremeno i kosmičke sile a posedovanje kosmičih tehnologija je istovremeno i posledica i stimulans daljeg razvoja društva na svim poljima. Svest o povezanosti kosmičkih istraživanja i tehnološkog i ekonomskog razvoja postoji u Brazilu duže od četiri decenije, od kada je ta zemlja proklamovala sopstveni kosmički program i osnovala prve nacionalne institucije za primenu i razvoj kosmičkih tehnologija.

TEMA BROJA - BRAZIL

Avijacija

Nebo svojih letelica

Na sam pomen Brazila, prve asocijacije su džungle Amazona, prelepe plaže, karneval u Riju i fudbal. Retko koga Brazil asocira na avijaciju i činjenicu da je Brazil zemlja bogate vazduhoplovne tradicije čiji su pioniri pružili izuzetan doprinos razvoju avijacije u svetu.

TEMA BROJA - BRAZIL

Arhitektura

Izgledom i funkcijom - za sva vremena

Posle velikog brazilskog arhitekte Oskara Nimajera, čije je delo u svetskim razmerama i danas bez premca, teško je naći dostojnog naslednika ovog velikog umetnika. Danas u Brazilu nema mnogo takvih primera, međutim izdvaja se jedan biro koji je zahvaljujući međunarodnom angažovanju preko “International Architecture Network”, razvio široku mrežu delovanja u mnogim zemljama sveta

TEMA BROJA - BRAZIL

Živi svet Amazonije

Naj-vrste, bogatstvo i strah

Više od trećine svih biljnih i životinjskih vrsta na še planete živi u basenu amazonskih tropskih šuma. Većina tih šuma nalazi se u Brazilu. Ova latinoamerička zemlja na istočnoj strani izlazi na Atlantski okean, a kroz njen središnji deo protiče jedna od najvećih reka na svetu - Amazon. Sve to uticalo je na izuzetnu raznovrsnost flore i faune. Amazonski, pa samim tim i živi svet Brazila, uprkos velikoj raznovrsnosti, ugrožen je rudarstvom, poljoprivredom, sečom šuma i prekomernim sakupljanjem i izlovom najrazličitijih primeraka živog sveta.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

BRAZIL - SUTRA VEĆ DANAS

Brazil je najveća i najmnoljudnija zemlja Južne Amerike. Po ekonomskoj razvijenosti, sedmi su na svetu i jedni od najbogatijih po broju i izdašnosti prirodnih resursa. U poslednjih par decenija, Brazil beleži brzi napredak gotovo na svakom polju: od obrazovanja, nauke i primene novih tehnologija do ekonomije, politike i medicine. Među vodećima su po broju naučnih i visokoobrazovnih ustanova i primeni novih tehnologija. Jedni su od najuspešnijih proizvođača hidroenergije tako da su energetski potpuno nezavisni. Na prostoru zemlje raste četvrtina svih tropskih šuma sveta, a sliv Amazona poslednje je utočište za više hiljada živih vrsta...

ČASOPIS PLANETA Br 60

SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Branislav Čabrić, Milan Dimitrijević, Milan Đurić, Ibrahim Hadžić, Zvezdan Horvat, Mirko Jakovljević, Ilijana Jakšić, Vladimir Jeftić, Vladimir Jelenković, Nataša Jovanović, Vladimir Jovanović, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Dubravka Marić, Borka Marinković, Aleksandar Milinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Danijela Mitrović, Darko Mladenović, Boris Naumović, Nada Petrović, Stevan Pilipović, Barbara Radulović, Miloš Rastović, Ilja Slani, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Dragana Dragićević
Fotografije: Rade Krstinić
Internet: Dragan Bogdanović

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

Sledeći broj izlazi 1. januara 2014g.