SUMMARY

Planeta No 56
ENGLISH Summary

MEDICINA

prof. dr Goran Milašinović

Dometi terapije veštačkim srčanim “vodičima ritma”

S pejsmejkerom i na maraton

Najsavremeniji pejsmejkeri su sofisticirane tehnološke “proteze”, mali roboti koji svojim automatizmom deluju gotovo kao prirodni pobuđivači jer mogu da “misle” i da reaguju u skladu sa potrebama organizma. O budućnosti ovih spasonosnih naprava, za “Planetu” govori prof. dr Goran Milašinović, direktor Pejsmejker centra pri KCS

MEDICINA

mr sci. dr Marko Marković

Kompletno-endoskopska operacija lumbalne diskus hernije

Minimalni rez za uspešnu operaciju kičme

Najsavremenije hirurško lečenje lumbalne diskus hernije izvodi se u ovom delu Balkana samo u našoj zemlji. O već dvogodišnjem iskustvu u tom radu i prednostima ove minimalno invazivne operativne metode, za “Planetu” govori mr sci. dr Marko Marković, neurohirurg u KBC Zemun i konsultant Opšte bolnice Bel Medic.
Lumbalna diskus hernija vrlo je česta degenerativna bolest kičme, a hirurške intervencije, koje su joj u težim slučajevima jedini lek, spadaju među najčešće u neurohirurgiji. Neurohirurzi ih smatraju gotovo rutinskim, ali pacijenti, za koje je svaka operacija izvor stresa, sa posebnom zebnjom gledaju na operaciju kičme pa pomoć vrlo često traže i u inostranstvu

MEDICINA

dr Jelena Spasić

Konzervativna estetska restauracija i beljenje zuba

(Kao) prirodno je najlepše!

Savremeni visokokvalitetni materijali omogućavaju ne samo funkcionalno lečenje zuba već i gotovo idealno imitiranje njihovog prirodnog izleda. Zahvaljujući beljenju zuba - i više od toga, kaže za “Planetu” dr Jelena Spasić, stomatolog u Opštoj bolnici Bel Medic

VESTI IZ MEDICINE

Biotehnologija

Bioštampanje matičnih ćelija

Naučnici sa škotskog Heriot Vat univerziteta razvili su tehniku 3D „štampanja“ matičnih ćelija embriona i tvrde da bi njihov rad mogao da se unapredi do mogućnosti bioštampanja kompletnih ljudskih organa. Prema pisanju britanskog časopisa „Biofabrikacija“, uređaj škotskih istraživača „štampa“ sferoide (kuglice) živih embrionalnih matičnih ćelija. Štaviše, ta tehnologija ne samo što je dovoljno nežna da ih održi u životu već omogućava da one potpuno zadrže svoju pluripotentnost - sposobnost da se razviju u bilo koje tkivo.

Demencija, Onkologija, Genetika, Ginekologija, Starenje, Bolesti zavisnosti...

KLIMA, KALENDAR

Po tragu Milutina Milankovića

Putnik kroz vreme i prostor

Pitanje šta prouzrokuje klimatske promene na Zemlji od ledenog doba do danas ostaje jedna od najvećih zagonetki u istoriji geologije. Piter Hjubers, profesor geologije na Harvard univerzitetu, SAD, testirao je mnoge hipoteze o uzrocima klimatskih promena, ali jednu hipotezu potvrdio je kao ispravnu: spore promene u Zemljinoj orbiti kroz istoriju pomogle su da se odredi kada se dogodila deglacijacija (topljenje velikih ledenih površina), pre više miliona godina.

EGZOTIČNI NARODI

Gagauzi

I pravoslavni, i muslimani, i protestanti

Poreklo Gagauza je zagonetno. Postoji najmanje 21 teorija o tome gde sežu koreni ovog naroda. Jedna od najznačajnijih je tzv. stepska hipoteza prema kojoj Gagauzi potiču od nomadskih plemena koja su živela u stepama Evroazije. Još složenija je anatolijska, odnosno seldžučka hipoteza.

ENERGIJA

Gorivne ćelije

Od kućnog osvetljenja do podmornice

Za razliku od klasičnih generatora, gorivna ćelija (GC) je bez pokretnih rotirajućih delova, vrlo je tiha u radu (proizvodi buku ispod 60 db) i ne zahteva skoro nikakvo održavanje. U osnovi, GC hemijsku energiju pretvara u električnu i za rad troši gorivo. Da bi proizvela električnu energiju, GC mora da ima stalni dotok goriva, što je osnovna razlika između gorivne ćelije i akumulatorske i obične baterije. Gorivo koje troši su vodonik i kiseonik.

AERONAUTIKA

60 godina mlazne avijacija na nebu Srbije

Srbija kao zemlja bogate vazduhoplovne tradicije danas ne proizvodi mlazne avione - proizvode se avioni sa elisnim pogonom tipa lasta a u planu je i pokretanje proizvodnje turbo elisnog aviona pod nazivom kobac . Danas u svom inventaru, 60 godina od uvođenja mlaznih aviona u naoružanje, pored aviona domaće proizvodnje orao i super galeb Vojska Srbije poseduje i avione tipa mig-21 i mig-29 .

PITANJA

Velika piramida, Bosanska piramida i toranj u Vordenklifu

Teslina i Mojsijeva tajna veza

Kakva je sličnost između Velike Keopsove piramide u Gizi, Teslinog Vordenklif tornja na Long Ajlendu i Piramide sunca, u Visokom? Podaci do kojih su došli nezavisni istraživači na sva tri lokaliteta navode na da zaključimo da su sva tri graditelja - od kojih nam je poznat samo Tesla - poštovala jedan isti, prirodni zakon. Teslino znanje i namere su nam poznati, ali kako su znali za tajnu i kakva je bila namena dve druge građevine? Da li i između ostalih, preko 2000 piramida na svim kontinentima „ima neka tajna veza“?

TEHNIKA

Egzoskeletoni

Od fabrike i bolnice do vasione i ptice

Egzoskelet, ili u svetu češći izraz egzoskeleton, podrazumeva pogonjen mehanički sistem koji se nadograđuje na ljudsko telo i omogućava dugotrajniji rad daleko većom mehaničkom silom, kretanje većom brzinom i otpornost na veća mehanička opterećenja nego što je to prirodom čoveku moguće. Sa odgovarajućim elektronskim sistemom upravljanja omogućava hodanje nepokretnim osobama i ne razlikuje se od tela robota koje obuhvata ljudsko pa se primenjuje i izraz „robotsko odelo“ (robosuit).

TEHNIKA

Tim Bloodhound blizu obaranja brzinskog rekorda

Najbrža „ raketa “ na zemlji

Istovremeno s testiranjem rakete, konkurencija dizajnira sonični vetar, automobil koji bi trebalo da dostigne brzinu od 3200 km/h .
Ekipa engleskih ljubitelja trka, pod nazivom Bloodhound Project ,  za korak je bliža obaranju brzinskog rekorda na kopnu. Engleski tim, favorit među pet takmičara, uspešno je testirao “raketu” početkom oktobra 2012. Prethodni rezultat premašen je za skoro 500 km/h i sada iznosi 1600 km/h

PODSEĆANJA

Tesla - Konferencija u Njujorku

Čovek pre svoga vremena

Povodom 70 godina od smrti naučnika i jednog od najvećih svetskih pronalazača Nikole Tesle, u Njujorku je, u hotelu“ Njujorker“, od 5. do 7. januara, održana Memorijalna konferencija posvećena Teslinom naučnom radu i izumima kojima je zadužio svet. U pomenutom hotelu Tesla je proveo poslednjih deset godina života i tu preminuo 7. januara 1943, na pravoslavni Božić. Konferenciju je organizovala Naučna fondacija Nikola Tesla, iz Filadelfije.

ISTORIJA

Grb Tribalije

Oživljavanje sopstvenog nasleđa

Srednjevekovnu istoriju katoličke Evrope prožima kob stalne sučeljenosti principa duhovnog i svetovnog suverenstva. U pitanju je spor carstva i papstva oko primata u zapadno-hrišćanskoj ekumeni, poznat kao borba za investituru,što je zapravo krovna odrednica beskonačne povesti okršaja inspirisanih rivalstvom zemaljskih gospodara i dostojanstvenika crkve.

ARHITEKTURA

Oskar Nimejer

Lepota u liniji građevina

Veliki arhitekta doživeo je 104 godine, a umro je u bolnici „Samaritano“ u Rio de Žaneiru, na samom kraju 2012. godine.
„Mnogi su sanjali ali ne tako intenzivno kao on, i nisu uspeli da ostvare svoj san kao on“, rekla je predsednica Brazila na vest o smrti genijalnog arhitekte.

ISTRAŽIVANJA

Život na Marsu?

Fluidi - ključ zagonetke

Nalaz određenih minerala u površinskih pet kilometara Marsa predstavljaju do sada najjači dokaz da je život na Marsu bio moguć. To je najvažniji zaključak iz izveštaja 'Aktivnost dubinskih voda na Marsu i njihove implikacija na dubinsku biosferu', objavljenog u januaru ove godine.

MIKOLOGIJA

Posle devet decenija potrage

ONA, IPAK, RASTE I U SRBIJI

Neobična gljiva Battarrea phalloides, poznata u nauci o gljivama od kraja XVIII veka kao Lycoperdon phalloides, a od početka XIX veka kao Battarrea phalloides, odnedavno je prisutna u inventaru vrsta gljiva koje rastu i u Srbiji. No, pisanje imena roda Battarrea (kojem vrsta pripada) u mikološkoj literaturi ni posle dvesta godina nije dobilo definitivnu verziju pa se u raznim tekstovima navodi sa dva tt i jednim r (Battarea), ili sa jednim t a dva rr (Batarrea), i najzad i kao Battarrea/Battarraea

TEORIJE

Zidovi tamne materije

Prolazak kroz magnetna polja

Zemlja stalno naleće na zidove tamne materije, a sada postoje načini da se to i utvrdi. Takav je zaključak fizičara koji kažu da bi svemir mogao biti pun razbacanih polja sile koja su nastala ubrzo posle Velikog praska.
Dosadašnja posmatranja mase u toj formi u kosmosu ukazuju da oko 86 % celokupne materije čini tamna materija, čije se uzajamno dejstvo sa običnom materijom može konstatovati samo na osnovu gravitacije.

EKO SISTEM

Školjke

Nova vrsta na Velikom ratnom ostrvu

Veliko ratno ostrvo, na ušću Save u Dunav, nastajalo je dugo i neprimetno, taloženjem nanosa koje je Dunav donosio iz daleka. U 16. veku, prvi put je primećeno kao mala peščana ada koja je vremenom rasla. Samo ostrvo naseljeno je raznovrsnim biljnim i životinjskim svetom a njegova glavna odlika je to što tokom cele godine pruža utočište brojnim živim vrstama koje zajedno čine jedinstveni ekosistem.

TEMA BROJATEMA BROJA - Mika Petrović Alas

Stevan Pilipović
profesor Univerziteta u Novom Sadu

Naš predak Mihailo Petrović

Profesor Mihailo Petrović Alas je umro pre sedam decenija, u svojoj 75. godini. Ne tako davno ali dovoljno da, u svetu svakodnevnih informacija, koje su uglavnom besmislene i nepotrebne, istiskujemo iz misli sećanje na jednog od najvećih naših naučnika pa tako, zaboravljajući ga, zaboravljamo i sami sebe, posebno mi matematicari.

TEMA BROJATEMA BROJA - Mika Petrović Alas

Mihailo Petrović - Alas (1848 - 1943)

Jedini među stotinu

Za razliku od mnogih velikih matematičara, koji su još od detinjstva nagoveštavali svoju matematičku opredeljenost, Mihailo Petrović je pokazivao veliko zanimanje za hemiju, napravivši kao šesnaestogodišnji učenik pravu malu hemijsku laboratoriju u kući roditelja. Međutim, u intelektualni svet svojih izuzetnih školskih drugova Jovana Cvijića, Pavla Popovića i Jaše Prodanovića, uvelo ga je talentovano sviranje violine, koju ni kasnije nije zapostavljao

TEMA BROJA - Mika Petrović Alas

Patenti

Daljinar, naprava za šifrovanje, večiti kalendar

Mada je najpoznatiji kao matematičar, Mihailo Petrović Alas je umeo i da materijalizuje svoje matematičko znanje, tako da je bio plodonosan pronalazač, koji je svoje pronalaske štitio patentima. U petnaestom tomu njegovih sabranih dela koji sadrži njegova pisma, bibliografiju i letopise (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.) navedeni su podaci koji se odnose na pet patenata koje je dobio u Francuskoj za svoje pronalaske .

TEMA BROJA - Mika Petrović Alas

Sledbenici

Alasovi doktori nauka

Mihailo Petrović je odličnog studenta Filozofskog fakulteta Mladena Berića izabrao za asitenta - dnevničara za teorijsku matematiku. Doktorsku disertaciju "Figurativni poligoni diferencijalnih jednačina i reda i njihova veza sa osobinama integrala" odbranio je 1912.godine kod Mihaila Petrovića. Berićeva teza je prva doktorska disertacija iz matematike odbranjena na Beogradskom univerzitetu. Rezultati u tezi su neposredni naučni sled Petrovićevih rezultata. Nažalost, ovaj talentovani naučnik je prestao da se bavi matematikom 1921.godine.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Mika Petrović Alas

Mihailo Petrović Alas jedan je od najznačajnijih srpskih matematičara i jedan od prvih osam redovnih profesora Univerziteta u Beogradu, gde je predavao teorijsku matematiku. Prethodno je studirao u Parizu i doktorirao na Sorboni. Kao matematičar najviše se bavio diferencijalnim jednačinama i na tom polju bio svetski autoritet. Naučne radove objavljivao je po uglednim inostranim časopisima.
Bio je jedna od najpopularnijih ličnosti Beograda tokom prve polovine 20. veka. Osim matematikom, bavio se muzikom (svirao je violinu u svom muzičkom sastavu), putovao je ka Severnom i Južnom polu, bio ribarski majstor (otud i nadimak), bavio se književnim radom, bio izumitelj (zaštitio je pet patenata)...

ČASOPIS PLANETA Br 56

SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Milan Dimitrijević, Milan Đurić, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Branislava Jakšić, Ilijana Jakšić, Vladimir Jeftić, Vladimir Jelenković, Nataša Jovanović, Vladimir Jovanović, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Dubravka Marić, Borka Marinković, Zoran Matić, Aleksandar Milinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Darko Mladenović, Boris Naumović, Nada Petrović, Stevan Pilipović, Barbara Radulović, Miloš Rastović, Ilja Slani, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Dragana Dragićević
Fotografije: Rade Krstinić
Internet: Dragan Bogdanović

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

Sledeći broj izlazi 1. maja 2013g.