MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 113 | NAJVEĆI INŽENJERSKI PODUHVATI
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 113
Planeta Br 113
Godina XX
Septembar - Oktobar 2023.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 117
Maj 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Br. 113 Glavni naslovi

 

PLANETA MAGAZIN NA INSTAGRAMU

INTERVJU

Miloslav Rajković

Akademik Zoran Knežević, predsednik SANU

U Akademiji se prelamaju tokovi srpskog društva

Martovsko-aprilski broj našeg magazina, posvećen astronomiji i najnovijim astronomskim otkrićima, posle poslednjih predsedničkih izbora u SANU, čini se kao svojevrsna najava izbora prvog astronoma na čelo najviše naučne ustanove u Srba. Tek drugi stručni astronom u njenim redovima, akademik Zoran Knežević (Osijek, 1949) je na najvišu funkciju biran s mesta generalnog sekretara Srpske akademije nauka i umetnosti. Akademik Knežević, redovni član Odeljenja za matematiku, fiziku i geo-nauke, vođenje najviše nacionalne naučne ustanove preuzeo je u vrlo složenim političkim i ekonomskim prilikama u svetu i krajnje delikatnom međunarodnom položaju Srbije, izložene direktnim i grubim pritiscima kolektivnog Zapada da se odrekne dela svoje teritorije. I to baš Kosova i Metohije, neupitnih kada je reč o srpskom identitetu, istorijskoj svesti i duhovnoj vertikali srpskog naroda.

Tekst

TESLA

Vladimir Jelenković

Boravak u Beogradu

Poslednji put, u Evropi

Četiri meseca posle izuzetno uspešnih predavanja, u kojima je naučnicima i inženjerima Velike Britanije i Francuske predstavio rezultate svojih najnovijih istraživanja, Nikola Tesla dolazi u posetu Lici, Zagrebu i Budimpešti. U glavnom gradu Mađarske posećuje ga delegacija Beogradske opštine i Inženjerskog udruženja i poziva da poseti Beograd. Tesla sa radošću prihvata ovaj poziv i dolazi u prestonicu Kraljevine Srbije 1. juna (20. maja po starom julijanskom kalendaru, prema kome i sve tadašnje srpske novine koriste datume) 1892. godine. U Beogradu će provesti samo 31 sat, ali će njegov boravak biti ispunjen brojnim susretima i sadržajima, koji će ostati kao svojevrsno svedočanstvo o Teslinom ogromnom ponosu na srpsko poreklo ali i o izuzetnom uvažavanju koje su pripadnici srpske državne i intelektualne elite, kao i najugledniji profesori beogradske Velike škole, studenti i brojni Beograđani iskazali prema uglednom naučniku i pronalazaču.

Tekst

SUMMARY

Planeta No 113
ENGLISH Summary

  Tekst

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

NAJVEĆI INŽENJERSKI PODUHVATI

Od pamtiveka, ljudi podižu građevine, grade drumove i mostove, smišljaju i izrađuju sprave kojima pokušavaju da dopru do tamo gde čovek nikada ranije nije došao, sanjaju o mašinama kojih do tada nije bilo... Zaronili bi do najvećih dubina okeana, podigli bi se u vazduh i putovali s kraja na kraj sveta, odleteli bi do neba i do susednih galaksija - samo da znaju kako i da imaju čime. Piramide, Kineski zid, Trajanov most, dve sonde „vojadžera“, svemirska letelica „Apolo“, parna mašina, neshvatljivo brzi vozovi, struja i svetlost - sve je to ishod stalne ljudske potrebe da prilike u kojima živi naglo poboljša a svoj život dopuni novim saznanjima i time ga učini zanimljivijim. Uvek i nezaobilazno, posle dubokog razmišljanja i ko zna koliko proračuna. Istorija je puna inženjerskih poduhvata. I nikada ih dovoljno...

TEMA BROJA

Najveći inženjerski poduhvati

Čuda ljudskih umova

Grandiozni poduhvati iz davne istorije i Starog veka bili bi nemogući bez ljudske radne snage. Grčki istoričar Herodot je zabeležio da je stotinu hiljada ljudi tri meseca vuklo kamenje od kamenoloma do Nila i prenosilo ga na drugu stranu reke, gde je bilo gradilište Keopsove piramide, i da je taj isti „ljudski mravinjak“, deset godina pre toga, gradio puteve kojima će vući ogromne blokove.

Tekst

MEDICINA

Gordana Tomljenović

Estetska dermatologija

Za svež i prirodan izgled, kroz vreme

Sve popularniji dermatološki anti-ejdžing, ukoliko se pametno koristi, omogućava korisniku da do duboke starosti zadrži svež i prirodan izgled kože, kaže dr Jovana Pelemiš, dermatovenerolog Acibadem Bel Medic-a, sertifikovani lekar estetske medicine lica i tela

Tekst

MEDICINA

D.M.

Rendgenologija

Od digitalnog do dinamičkog 3D snimka

Pre tačno dvadeset godina dok je svetska digitalna rendgenologija bila u povoju, napravljen je prvi domaći digitalni rendgen. Rađanje i razvoj digitalne radiologije u Srbiji su u bliskoj vezi sa nastankom i delovanjem kompanije „Visaris“, koja je od male porodične firme prerasla u međunarodno poznati brend, čiji su proizvodi prisutni širom sveta.

Tekst

MESEC

Ivan Krеmеr

Lunarna Zlatna groznica

Neprocenjivo blago u vasioni

Za modеrnе tеhnologijе na kojima sе zasniva današnja civilizacija potrеbnе su mnogе rudе iz kojih sе dobijaju odgovarajući еlеmеnti, poput litijuma, silicijuma, aluminijuma, еlеmеnata iz grupе lantanoida i grupе platinskih mеtala. Iako na planеti Zеmlji još uvеk ima dovoljno ruda kojе sadržе navеdеnе еlеmеntе, opštе jе poznato koliko rudarеnjе mnogih ruda možе naštеtiti okolini i zdravlju ljudi. Kako tеhnološki razvoj naprеdujе, rastе i količina mеtala kojе trеba rudariti.

Tekst

KOSMONAUTIKA

Dragan Lazarević

Orbitalne stanice

Jedini ljudi van Zemlje

U vreme rađanja ideje o letu čoveka u vasionu, krajem 19.i početkom 20.veka, otac astronautike Konstantin Eduardovič Ciolkovski je izneo prognozu da će prva kosmička naseobina biti “etarsko (tadašnji izraz za vanatmosferski prostor) naselje” u blizini Zemlje i koje će kružiti oko nje. Trebalo je da prođe decenija od prvih kosmičkih letova sa ljudskim posadama pa da se počne sa programom takvih naseobina, tj. orbitalnih jednomodulnih stanica “Saljut” i “Skajlab” koje će, stečenim tehničkim iskustvima, dovesti do višemodulnih orbitalnih stanica “Mir” (program koji je prekinut), potom međunarodne orbitalne stanice ISS i najnovije kineske orbitalne stanice “Tiangong”.

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Okolina Jupitera

Da li ima uslova za život?

Sredinom aprila ove godine, ESA je uputila ka Jupiteru letelicu “Juice”. Cilj ove misije nije sletanje na tu planetu - inače gasovitu - već istraživanje dela njenih prirodnih satelita, kojih ima 67. Od svih njih, Evropa, Ganimed i Kalisto će biti u središtu pažnje istraživanja.

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Otkrića

Planeta sa vulkanima i vodom?

U jednoj nedavno objavljenoj studiji u časopisu “Nature” navodi se da je međunarodni tim astronoma otkrio egzoplanetu veličine Zemlje za koju se smatra da bi na površini mogla da ima vodu. Radni naziv planete je LP 791-18 d i nalazi se u sazvežđu Pehara, na 90 svetlosnih godina od Zemlje.

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Kosmonautika

Posle 276 dana - pravac Zemlja

Kineska svemirska letelica bez posade vratila se, polovinom maja, u lansirni centar „Jiuquan“ na severozapadu Kine. Zasad nisu navedeni detalji o tome o kojoj je letelici reč, šta je u svemiru rađila, koliko je visoko letela i gde se kretala od početka avgusta 2022. kada je lansirana.

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Život u svemiru

Enceled i sastojak DNK

Pre decenije i po, NASA-ina letelica “Kasini” otkrila je fosfor u gejzirima vode koji izbijaju sa površine Encelada, šestog po veličini Saturnovog meseca. Ispod ledene kore ovog ledom pokrivenog meseca nalazi se okean tečne vode. Nešto ranije, naučnici su otkrili osnovne gradivne elemente života - ugljenik, vodenik, azot, sumpor i kiseonik, ali ne i fosfor koji sa šećerima formira osnovu DNK molekula i pomaže obnavljanju i održavanju ćelijskih membrana.

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Astronomija

Najveća kosmička eksplozija

Britanski astronomi veruju da su naišli na dosad najveću eksploziju u svemiru. Ova pojava traje duže od tri godine i emituje svetlost koja je desetostruko jača od svih do sada zabeleženih eksplozija. Stručnjaci smatraju da je promena nastala kada je crna rupa progutala veliki oblak gasa.

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Orbitalni teleskop “Euklid”

Šest godina po tami

Početkom jula, sa kosmodroma u Floridi, lansiran je svemirski teleskop ESA-e “Euklid”. Posle kratkog leta teleskop je putovao do svog odredišta u solarnoj orbiti, do Lagranžove tačke L2. Odatle će, tokom narednih šest godina, istraživati evoluciju onoga što astrofizičari nazivaju "mračnim univerzumom", i to pomoću uređaja za istraživanje galaksija udaljenih čak deset milijardi svetlosnih godina od Zemlje.

Tekst

TESLA

Div Smiljana 9. - NASTAVAK

Po dobijanju američkog državljanstva, Tesla je doputovao u Evropu. Prvo je stigao u London gde je 3. februara, u Institutu inženjera, održao predavanje “Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokog napona i visoke frekvencije” a potom i 4. februara, u Kraljevskom društvu Velike Britanije. 19. februara ponovio je ovo predavanje u Parizu, u Međunarodnom francuskom društvu električara i Francuskom društvu fizičara.

Tekst

TESLINI DANI U SRBIJI

Dubravka Marić

„Dani Nikole Tesle 2023” u Srbiji

Naučnik, Fondacija, narod...

U organizaciji Tesline naučne fondacije iz Amerike i Srbije, od 8. do 11. jula, na Kolarčevom narodnom univerzitetu u Beogradu, u Srednjoj tehničkoj školi „Nikola Tesla“ u Sremskoj Mitrovici, Naučnom parku u Šapcu i manastirima Šišatovac i Petkovica, održana je manifestacija „Dani Nikole Tesle 2023“ ma.

Tekst

HIGH TECH

ODEVANJE, MEDICINSKI NADZOR, ELEKTRONIKA, ROBOTIKA,
SAOBRAĆAJ I KOSMONAUTIKA

Ekstremne vrućine sve češće pogađaju i Japan. Ovogodišnji jul je u toj zemlji bio najtopliji u poslednjih sto godina. Visoke temperature izazvale su tragične posledice: zbog toplotnih udara umrle su najmanje 53 osobe , a preko 50.000 ljudi zahtevalo je hitnu medicinsku pomoć. Japanske kompanije zato razvijaju inovativne proizvode koji treba da pomognu u borbi protiv velikih letnjih vrućina, kao što su jakne opremljene ventilatorima, okovratnici sa rashladnim cevima ili majice kratkih rukava koje reaguju na znoj. Cilj novih tehnoloških rešenja je pomoć pojedincu da ostane rashlađen i lakše izdrži ekstremne toplotne talase.

Tekst

MATEMATIKA

Borka Marinković

Big data i AI na M3

Veliki podaci za velika dela

Posetioci ovogodišnje M3 imali su priliku da se upoznaju sa brojnim primenama velikih podataka i veštačke inteligencije (AI). Za neke od tih realizacija zaslužne su žene koje nekad nepravedno ostaju u senci svojih muških kolega.

Tekst

NOVOSTI IZ NAUKE

Takmičenje studenata Elektrotehničkog fakulteta
BU i Veštačka inteligencija i autorska prava

H-Bridges, tim studenata sa Elektrotehničkog fakulteta (ETF) Univerziteta u Beogradu tradicionalno predstavlja Srbiju na najvećem svetskom univerzitetskom takmičenju u oblasti inovativnih i energetski efikasnih rešenja - IEEE International Future Energy Challenge (IFEC). Tim ispred ETF-a je u finalu takmičenja, održanom 25-28. jula u Hanoveru, u Nemačkoj, osvojio 2. mesto, i nagradu „Outstanding Performance Award”. Naši studenti su finalnim prototipom postigli efikasnost od 94,1% na 1000W, kao i deset puta manju masu u poređenju sa tržišnim rešenjima.

Tekst

IZLOŽBE

D.M.

„Priroda i jezik” & „Glas prirode”

U Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu sve do kraja oktobra može se pogledati izložba pod nazivom „Priroda i jezik“, autora Dragane Vučićević, višeg kustosa Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. Reč je o neobičnoj i interesantnoj izložbi multidisciplinarnog karaktera, realizovanoj uz pomoć Ministarstva kulture Republike Srbije.

Tekst

EGZOTIČNI NARODI

Oliver Klajn

Kondi u Indiji

Ratnici i lovci čudnih rituala

Indija je podeljena na 36 teritorijalnih jedinica, pri čemu 28 ima status države. Na istoku zemlje je Odiša koja je osma država po veličini. U njoj je okrug Kandamal sa preko 730.000 stanovnika. Više od polovine su pripadnici plemena Kanda, koje nazivaju i Kondi. Oni su najveće pleme u Odiši. Ukupno, ima više od milion i po Konda u čitavoj Indiji. Pored Odiše, gde ih živi najveći broj, ima ih u još osam indijskih država.

Tekst

BIOLUMINISCENCIJA

Dr Ana Paunović

Životinje koje svetle

Magija svetlosti u slanom

U svetu prirode postoje mnoge neobične pojave koje oduševljavaju ljude svojom lepotom i misterioznošću. Jedna od najfascinantnijih među njima je bioluminiscencija - prirodni fenomen gde organizmi proizvode sopstvenu svetlost. Ovaj se proces može posmatrati kod različitih stvorenja, od mikroskopskih organizama do velikih morskih bića, i predstavlja jedno od najiznenađujućih prilagodljivih svojstava života u dubinama okeana i na kopnu. Čak neverovatnih 76% životinja koje nastanjuju okeane mogu da emituju svetlost.

Tekst

ARHEOLOŠKI LOKALITETI

Oliver Klajn

Terase na Filipinima

Stepenicama do hran

Na severu Filipina je provincija Ifugao. U njoj je mali grad Banaue. U agronomiji postoji praksa da se stepenaste, zaobljene i urezane površine, u okviru ravnice ili uzvišenja, koriste za poljoprivredu. Kod Banauea, na visini od oko 1500 m, postoje stepenaste terase. Planinski venac Centralni Kordiljeri je dugačak 320 km i doseže do provincije Ifugao. U šumovotim predelima ovih planina živi starosedelački narod Igorot.

Tekst

PALEONTOLOGIJA

Dr Gordana Jovanović

Leteći puževi iz Panonskog mora

Pteropodi i promene pola

Ako nas intersuju odlike drevnih mora kao što su promene nivoa, dubine, temperature ili morski putevi kojima su organizmi migrirali u druge vodene basene, dobro će nam doći nalazak fosila. Panonsko more koje bilo deo nekadašnjeg Paratetisa je primer mora sa ostacima raznih fosila, ali se malo zna o sićušnim, lepršavim životinjicama koja su ceo život provodila plivajući, a da nikada nisu dotakla morsko dno. Zahvaljujući morskim putevima kojima su se raširili na velika morska prostranstva, dospeli su i na terene Srbije i okolnih regiona. To su holoplanktonski puževi pteropodi (krilonošci, od grčkog, što znači "krilo-stopalo") koji ne liče na puževe kakve ih uvek zamišljamo. Oni su od stopala razvili par režnjeva (parapodija) nalik krilima pomoću kojih, za razliku od drugih puževa, mašu na način koji podseća na letenje. Obuhvataju dva reda (Thecostomata i Gymnosomata).

Tekst

OKEANOGRAFIJA

G. Tomljenović

Morske struje i klima

Atlantik (još) greje Evropu

Ukoliko bi vitalni sistem atlantskih struja, koje praktično regulišu klimu na severnoj hemisferi i severu Evrope obezbeđuju blažu klimu, nestao već u narednih nekoliko decenija, naša planeta bi doživela još veći klimatski haos od ovog u kome jesmo

Tekst

OKO PLANETE

Živi svet

Šesto masovno istrebljenje?

Jedna nova naučna studija, objavljena u časopisu “Biological Reviews”, upućuje na zaključak o sumornoj budućnosti jednog broja danas živih vrsta. U njoj se jasno navodi da se kod polovine vrsta na Zemlji broj jedinki ubrzano smanjuje. Do sada, ljudi su doslovno zbrisali veliki broj vrsta, a nemali broj njih gurnuli su na ivicu opstanka, tako da se pojavilo mišljenje da ulazimo u "šesto masovno istrebljenje" vrsta.

Tekst

OKO PLANETE

Malo poznate činjenica

Malo poznate činjenica

Stabla nikada ne "umiru" od starosti. Ono što ih uništava su insekti, bolesti ili ljudi. Kada ih napadnu štetočine, neka stabla mogu da prepoznaju različite insekte po njihovim izlučevinama. Tada stablo oslobađa feromone, čime upozorava druga stabla - a ponekad i priziva druge insekte koji napadaju štetočine. Primer za to su brestovi i borovi koji na taj način dovode male parazitske ose.

Tekst

OKO PLANETE

Podvodni reljef

Otkrivene hiljade planina

U naučnom časopisu “Earth and Space Science” objavljeno je da je, zahvaljujući satelitskim osmatranjima, otkriveno gotovo 20.000 donedavno nepoznatih podvodnih planina. Time se broj poznatih planina u okeanima na Zemlji gotovo udvostručio.

Tekst

OKO PLANETE

Klima

Prebrzo zagrevanje okeana

Okeani postaju sve topliji što, u poslednje vreme, zbunjuje naučnike. Prema podacima do kojih je analizama došao Institut za klimatske promene američkog Univerziteta Mejn, SAD, temperatura vode na površini okeana, tokom aprilu ove godine, najviša je za poslednje četiri decenije!

Tekst

OKO PLANETE

Energija

Prozori kao solarni paneli

Dosadašnja praksa pokazuje da se solarne ploče najčešće instaliraju odvojeno od ostatka kuće. Međutim, solarne ploče bi uskoro mogle da postanu neodvojivi elementi kuće. Na primer, kao stakla za prozore.

Tekst

OKO PLANETE

Radio

Radio-program i veštačka inteligencija

Švajcarska radio-stanica “Couleur 3” nedavno je emitovala celodnevni program napravljen pomoću veštačke inteligencije. Iz eksperimenta su bile isključene vesti. Program ovog u osnovi muzičkog kanala radiotelevizijskog emitera RTS, na francuskom jeziku, napravljen je korišćenjem govornog robota ChatGPT.

Tekst


SADRZAJ PLANETA Br 113

 

ČASOPIS PLANETA Br 113

 SARADNICI NA BROJU

Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Ilja Slani, Vladimir Jelenković, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević, Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević


Dostupno na digitalnom formatu www.novinarnica.net

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o. © All rights reserved
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Birograf", Atanasija Pulje 22, 11080 Zemun 011/307-50-55

 

Sledeći broj izlazi 1. novembra 2023.


  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 117
Planeta Br 117
Godina XXI
Maj - Jun 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA