Martovsko-aprilski broj našeg magazina, posvećen astronomiji i najnovijim
astronomskim otkrićima, posle poslednjih predsedničkih izbora u SANU, čini se kao svojevrsna
najava izbora prvog astronoma na čelo najviše naučne ustanove u Srba. Tek drugi stručni astronom
u njenim redovima, akademik Zoran Knežević (Osijek, 1949) je na najvišu funkciju biran s mesta
generalnog sekretara Srpske akademije nauka i umetnosti. Akademik Knežević, redovni član Odeljenja
za matematiku, fiziku i geo-nauke, vođenje najviše nacionalne naučne ustanove preuzeo je u vrlo
složenim političkim i ekonomskim prilikama u svetu i krajnje delikatnom međunarodnom položaju Srbije,
izložene direktnim i grubim pritiscima kolektivnog Zapada da se odrekne dela svoje teritorije.
I to baš Kosova i Metohije, neupitnih kada je reč o srpskom identitetu, istorijskoj svesti i
duhovnoj vertikali srpskog naroda.
Četiri meseca posle izuzetno uspešnih predavanja, u kojima je naučnicima i inženjerima Velike Britanije i Francuske predstavio
rezultate svojih najnovijih istraživanja, Nikola Tesla dolazi u posetu Lici, Zagrebu i Budimpešti. U glavnom gradu Mađarske posećuje ga delegacija
Beogradske opštine i Inženjerskog udruženja i poziva da poseti Beograd. Tesla sa radošću prihvata ovaj poziv i dolazi u prestonicu Kraljevine Srbije
1. juna (20. maja po starom julijanskom kalendaru, prema kome i sve tadašnje srpske novine koriste datume) 1892. godine. U Beogradu će provesti samo
31 sat, ali će njegov boravak biti ispunjen brojnim susretima i sadržajima, koji će ostati kao svojevrsno svedočanstvo o Teslinom ogromnom ponosu na
srpsko poreklo ali i o izuzetnom uvažavanju koje su pripadnici srpske državne i intelektualne elite, kao i najugledniji profesori beogradske Velike
škole, studenti i brojni Beograđani iskazali prema uglednom naučniku i pronalazaču.
Od pamtiveka, ljudi podižu građevine,
grade drumove i mostove, smišljaju i izrađuju sprave kojima pokušavaju
da dopru do tamo gde čovek nikada ranije nije došao, sanjaju o mašinama
kojih do tada nije bilo... Zaronili bi do najvećih dubina okeana, podigli
bi se u vazduh i putovali s kraja na kraj sveta, odleteli bi do neba i
do susednih galaksija - samo da znaju kako i da imaju čime. Piramide,
Kineski zid, Trajanov most, dve sonde „vojadžera“, svemirska letelica
„Apolo“, parna mašina, neshvatljivo brzi vozovi, struja i svetlost -
sve je to ishod stalne ljudske potrebe da prilike u kojima živi naglo
poboljša a svoj život dopuni novim saznanjima i time ga učini zanimljivijim.
Uvek i nezaobilazno, posle dubokog razmišljanja i ko zna koliko proračuna.
Istorija je puna inženjerskih poduhvata. I nikada ih dovoljno...
Grandiozni poduhvati iz davne istorije i Starog veka bili bi nemogući
bez ljudske radne snage. Grčki istoričar Herodot je zabeležio da je stotinu hiljada
ljudi tri meseca vuklo kamenje od kamenoloma do Nila i prenosilo ga na drugu stranu
reke, gde je bilo gradilište Keopsove piramide, i da je taj isti „ljudski mravinjak“,
deset godina pre toga, gradio puteve kojima će vući ogromne blokove.
Sve popularniji dermatološki anti-ejdžing, ukoliko se pametno koristi, omogućava korisniku da do
duboke starosti zadrži svež i prirodan izgled kože, kaže dr Jovana Pelemiš, dermatovenerolog Acibadem Bel Medic-a,
sertifikovani lekar estetske medicine lica i tela
Pre tačno dvadeset godina dok je svetska digitalna rendgenologija bila u povoju,
napravljen je prvi domaći digitalni rendgen. Rađanje i razvoj digitalne radiologije u Srbiji su u
bliskoj vezi sa nastankom i delovanjem kompanije „Visaris“, koja je od male porodične firme prerasla
u međunarodno poznati brend, čiji su proizvodi prisutni širom sveta.
Za modеrnе tеhnologijе na kojima sе zasniva današnja civilizacija potrеbnе su mnogе rudе
iz kojih sе dobijaju odgovarajući еlеmеnti, poput litijuma, silicijuma, aluminijuma, еlеmеnata iz grupе
lantanoida i grupе platinskih mеtala. Iako na planеti Zеmlji još uvеk ima dovoljno ruda kojе sadržе
navеdеnе еlеmеntе, opštе jе poznato koliko rudarеnjе mnogih ruda možе naštеtiti okolini i zdravlju ljudi.
Kako tеhnološki razvoj naprеdujе, rastе i količina mеtala kojе trеba rudariti.
U vreme rađanja ideje o letu čoveka u vasionu, krajem 19.i početkom 20.veka,
otac astronautike Konstantin Eduardovič Ciolkovski je izneo prognozu da će prva kosmička naseobina biti
“etarsko (tadašnji izraz za vanatmosferski prostor) naselje” u blizini Zemlje i koje će kružiti oko nje.
Trebalo je da prođe decenija od prvih kosmičkih letova sa ljudskim posadama pa da se počne sa programom
takvih naseobina, tj. orbitalnih jednomodulnih stanica “Saljut” i “Skajlab” koje će, stečenim tehničkim
iskustvima, dovesti do višemodulnih orbitalnih stanica “Mir” (program koji je prekinut), potom međunarodne
orbitalne stanice ISS i najnovije kineske orbitalne stanice “Tiangong”.
Sredinom aprila ove godine, ESA je uputila ka Jupiteru letelicu “Juice”.
Cilj ove misije nije sletanje na tu planetu - inače gasovitu - već istraživanje dela njenih
prirodnih satelita, kojih ima 67. Od svih njih, Evropa, Ganimed i Kalisto
će biti u središtu pažnje istraživanja.
U jednoj nedavno objavljenoj studiji u časopisu “Nature” navodi se
da je međunarodni tim astronoma otkrio egzoplanetu veličine Zemlje za koju se smatra
da bi na površini mogla da ima vodu. Radni naziv planete je LP 791-18 d i nalazi se
u sazvežđu Pehara, na 90 svetlosnih godina od Zemlje.
Kineska svemirska letelica bez posade vratila se,
polovinom maja, u lansirni centar „Jiuquan“ na severozapadu Kine.
Zasad nisu navedeni detalji o tome o kojoj je letelici reč, šta je
u svemiru rađila, koliko je visoko letela i gde se kretala od početka
avgusta 2022. kada je lansirana.
Pre decenije i po, NASA-ina letelica “Kasini” otkrila je fosfor u
gejzirima vode koji izbijaju sa površine Encelada, šestog po veličini Saturnovog meseca.
Ispod ledene kore ovog ledom pokrivenog meseca nalazi se okean tečne vode. Nešto ranije,
naučnici su otkrili osnovne gradivne elemente života - ugljenik, vodenik, azot, sumpor i
kiseonik, ali ne i fosfor koji sa šećerima formira osnovu DNK molekula i pomaže obnavljanju
i održavanju ćelijskih membrana.
Britanski astronomi veruju da su naišli na dosad najveću
eksploziju u svemiru. Ova pojava traje duže od tri godine i emituje svetlost
koja je desetostruko jača od svih do sada zabeleženih eksplozija. Stručnjaci
smatraju da je promena nastala kada je crna rupa progutala veliki oblak gasa.
Početkom jula, sa kosmodroma u Floridi, lansiran je svemirski teleskop ESA-e “Euklid”.
Posle kratkog leta teleskop je putovao do svog odredišta u solarnoj orbiti, do Lagranžove tačke L2.
Odatle će, tokom narednih šest godina, istraživati evoluciju onoga što astrofizičari nazivaju
"mračnim univerzumom", i to pomoću uređaja za istraživanje galaksija udaljenih čak deset milijardi
svetlosnih godina od Zemlje.
Po dobijanju američkog državljanstva, Tesla je doputovao u Evropu.
Prvo je stigao u London gde je 3. februara, u Institutu inženjera, održao predavanje
“Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokog napona i visoke frekvencije” a potom
i 4. februara, u Kraljevskom društvu Velike Britanije. 19. februara ponovio je ovo
predavanje u Parizu, u Međunarodnom francuskom društvu električara i Francuskom
društvu fizičara.
U organizaciji Tesline naučne fondacije iz Amerike i Srbije, od 8. do 11. jula,
na Kolarčevom narodnom univerzitetu u Beogradu, u Srednjoj tehničkoj školi „Nikola Tesla“ u
Sremskoj Mitrovici, Naučnom parku u Šapcu i manastirima Šišatovac i Petkovica,
održana je manifestacija „Dani Nikole Tesle 2023“ ma.
Ekstremne vrućine sve češće pogađaju i Japan. Ovogodišnji jul je u toj zemlji bio najtopliji
u poslednjih sto godina. Visoke temperature izazvale su tragične posledice: zbog toplotnih udara umrle su
najmanje 53 osobe , a preko 50.000 ljudi zahtevalo je hitnu medicinsku pomoć. Japanske kompanije zato razvijaju
inovativne proizvode koji treba da pomognu u borbi protiv velikih letnjih vrućina, kao što su jakne opremljene
ventilatorima, okovratnici sa rashladnim cevima ili majice kratkih rukava koje reaguju na znoj. Cilj novih
tehnoloških rešenja je pomoć pojedincu da ostane rashlađen i lakše izdrži ekstremne toplotne talase.
Posetioci ovogodišnje M3 imali su priliku da se upoznaju sa brojnim primenama
velikih podataka i veštačke inteligencije (AI). Za neke od tih realizacija zaslužne su žene
koje nekad nepravedno ostaju u senci svojih muških kolega.
H-Bridges, tim studenata sa Elektrotehničkog fakulteta (ETF) Univerziteta u Beogradu
tradicionalno predstavlja Srbiju na najvećem svetskom univerzitetskom takmičenju u oblasti inovativnih
i energetski efikasnih rešenja - IEEE International Future Energy Challenge (IFEC). Tim ispred ETF-a
je u finalu takmičenja, održanom 25-28. jula u Hanoveru, u Nemačkoj, osvojio 2. mesto, i nagradu
„Outstanding Performance Award”. Naši studenti su finalnim prototipom postigli efikasnost od 94,1%
na 1000W, kao i deset puta manju masu u poređenju sa tržišnim rešenjima.
U Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu sve do kraja oktobra može
se pogledati izložba pod nazivom „Priroda i jezik“, autora Dragane Vučićević, višeg kustosa
Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. Reč je o neobičnoj i interesantnoj izložbi multidisciplinarnog
karaktera, realizovanoj uz pomoć Ministarstva kulture Republike Srbije.
Indija je podeljena na 36 teritorijalnih jedinica, pri čemu 28 ima status države.
Na istoku zemlje je Odiša koja je osma država po veličini. U njoj je okrug Kandamal sa preko
730.000 stanovnika. Više od polovine su pripadnici plemena Kanda, koje nazivaju i Kondi.
Oni su najveće pleme u Odiši. Ukupno, ima više od milion i po Konda u čitavoj Indiji.
Pored Odiše, gde ih živi najveći broj, ima ih u još osam indijskih država.
U svetu prirode postoje mnoge neobične pojave koje oduševljavaju ljude svojom lepotom i misterioznošću.
Jedna od najfascinantnijih među njima je bioluminiscencija - prirodni fenomen gde organizmi proizvode sopstvenu svetlost.
Ovaj se proces može posmatrati kod različitih stvorenja, od mikroskopskih organizama do velikih morskih bića, i predstavlja
jedno od najiznenađujućih prilagodljivih svojstava života u dubinama okeana i na kopnu. Čak neverovatnih 76% životinja koje
nastanjuju okeane mogu da emituju svetlost.
Na severu Filipina je provincija Ifugao. U njoj je mali grad Banaue.
U agronomiji postoji praksa da se stepenaste, zaobljene i urezane površine, u okviru
ravnice ili uzvišenja, koriste za poljoprivredu. Kod Banauea, na visini od oko 1500 m,
postoje stepenaste terase. Planinski venac Centralni Kordiljeri je dugačak 320 km i
doseže do provincije Ifugao. U šumovotim predelima ovih planina živi starosedelački narod Igorot.
Ako nas intersuju odlike drevnih mora kao što su promene nivoa, dubine,
temperature ili morski putevi kojima su organizmi migrirali u druge vodene basene,
dobro će nam doći nalazak fosila. Panonsko more koje bilo deo nekadašnjeg Paratetisa
je primer mora sa ostacima raznih fosila, ali se malo zna o sićušnim, lepršavim životinjicama
koja su ceo život provodila plivajući, a da nikada nisu dotakla morsko dno. Zahvaljujući
morskim putevima kojima su se raširili na velika morska prostranstva, dospeli su i na
terene Srbije i okolnih regiona. To su holoplanktonski puževi pteropodi (krilonošci,
od grčkog, što znači "krilo-stopalo") koji ne liče na puževe kakve ih uvek zamišljamo.
Oni su od stopala razvili par režnjeva (parapodija) nalik krilima pomoću kojih, za
razliku od drugih puževa, mašu na način koji podseća na letenje. Obuhvataju dva reda
(Thecostomata i Gymnosomata).
Ukoliko bi vitalni sistem atlantskih struja, koje praktično
regulišu klimu na severnoj hemisferi i severu Evrope obezbeđuju blažu klimu,
nestao već u narednih nekoliko decenija, naša planeta bi doživela još veći
klimatski haos od ovog u kome jesmo
Jedna nova naučna studija, objavljena u časopisu “Biological Reviews”, upućuje na zaključak o
sumornoj budućnosti jednog broja danas živih vrsta. U njoj se jasno navodi da se kod polovine vrsta na Zemlji
broj jedinki ubrzano smanjuje. Do sada, ljudi su doslovno zbrisali veliki broj vrsta, a nemali broj njih gurnuli
su na ivicu opstanka, tako da se pojavilo mišljenje da ulazimo u "šesto masovno istrebljenje" vrsta.
Stabla nikada ne "umiru" od starosti. Ono što ih uništava su insekti, bolesti ili ljudi.
Kada ih napadnu štetočine, neka stabla mogu da prepoznaju različite insekte po njihovim izlučevinama.
Tada stablo oslobađa feromone, čime upozorava druga stabla - a ponekad i priziva druge insekte koji napadaju
štetočine. Primer za to su brestovi i borovi koji na taj način dovode male parazitske ose.
U naučnom časopisu “Earth and Space Science” objavljeno je da je,
zahvaljujući satelitskim osmatranjima, otkriveno gotovo 20.000 donedavno nepoznatih
podvodnih planina. Time se broj poznatih planina u okeanima na Zemlji gotovo udvostručio.
Okeani postaju sve topliji što, u poslednje vreme, zbunjuje naučnike.
Prema podacima do kojih je analizama došao Institut za klimatske promene američkog
Univerziteta Mejn, SAD, temperatura vode na površini okeana, tokom aprilu ove godine,
najviša je za poslednje četiri decenije!
Dosadašnja praksa pokazuje da se solarne ploče najčešće instaliraju odvojeno od ostatka kuće.
Međutim, solarne ploče bi uskoro mogle da postanu neodvojivi elementi kuće. Na primer, kao stakla za prozore.
Švajcarska radio-stanica “Couleur 3” nedavno je emitovala celodnevni
program napravljen pomoću veštačke inteligencije. Iz eksperimenta su bile isključene vesti.
Program ovog u osnovi muzičkog kanala radiotelevizijskog emitera RTS, na francuskom jeziku,
napravljen je korišćenjem govornog robota ChatGPT.
Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Ilja Slani, Vladimir Jelenković,
Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević,
Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković,
Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
