SUMMARY

Planeta No 76
ENGLISH Summary

MEDICINA

Gordana Tomljenović

Regenerativna ortopedija

Nesumnjiva terapijska moć matičnih ćelija

Ortopedija je jedna od prvih medicinskih grana koja nastoji da kvalitet života svojih pacijenata očuva regenerativnim metodama, koristeći biološ ki potencijal matičnih ćelija. Terapija trombocitima obogaćenom plazmom (PRP), i terapija Autolognim Kondicioniranim Serumom (ACSOrthokine) prvi su koraci regenerativne ortopedije, koja je poslednjih godina napredovala do faze u kojoj ne samo što terapijski koristi adultne matične ćelije iz kosti i iz masnog tkiva, već razvija i takozvane biološke nosače koji omogućavaju primenu matičnih ćelija u kompleksnim rekonstrukcijama koštanih i defekata hrskavice, u reparaciji ligamenata, i sličnom. O ovom nesumnjivom napretku, prof. dr Goran Tulić, načelnik Službe ortopedije Urgentnog centra KCS i konsultant beogradske Opšte bolnice Bel Medic, struč njak sa velikim profesionalnim iskustvom, ipak govori sa posebnom odgovornošću i oprezom.

MEDICINA

Gordana Tomljenović

Magnetna rezonanca

Desna ruka neurološke dijagnostike

U neurologiji, magnetna rezonanca (MR) je gotovo nezaobilazna dijagnostička metoda. Za ovu granu medicine je od velikog značaja medicinski imidžing u celini, pre svega neke od najsavremenijih metoda kao što su kompjuterska tomografija (CT) skener, i MR sa kojom se CT dopunjuje, ali je činjenica da je magnetna rezonanca bez premca u prikazivanju moždanog i tkiva kičmene moždine. Ovo potvrđuje i dr Ivana Krdžić, neurolog beogradske Opšte bolnice Bel Medic, dodajući da se skenerska dijagnostika primenjuje i u urgentnim neurološkim stanjima u kojima MR podleže nekim ograničenjima, ali da je, s druge strane, MR potpuno neškodljiva po pacijenta i da se može višestruko ponavljati bez opasnosti od jonizujućeg zračenja.

NAUKA KAO ŽIVOT

Miloslav Rajković

Akademik Đorđe Radak, redovni profesor Medicinskog

Karotidna hirurgija: poezija preciznosti

Izdanak dobre hirurške tradicije, Đorđe Radak (Vr šac, 1956), vaskularni hirurg, univerzitetski nastavnik i naučnik, dosegao je visine jednog od svetski priznatih eksperata vaskularne medicine i hirurgije. Razdoblje intenzivnog razvoja naše vaskularne hirurgije na razmeđi milenijuma već sada možemo nazvati zlatnim dobom i Radakovom epohom. U taj zamah, Radak je nesebično ugradio svoju pamet i znanje; hirurški i učiteljski dar; istraživački duh i rukovodeće sposobnosti; lekarsku etiku i ljubav prema čoveku i Bogu („Bog je u činu stvaranja” citira na jednom mestu Šoa). On je od onih na{ih ljudi u svim vremenima, za koje se kaže, kada postignu visinu i „stoje uz vodeće lako se od učenika preobražavaju u tvorce”.

MEDICINA

Gordana Tomljenović

Vitreoretinalna hirurgija

Žuta mrlja,čuvar jasnog vida

Zatvorite jedno oko, pa proverite vid na onom drugom. Pogledajte prema prozoru, pa proverite da li su sve linije prave. Povremeno izvođenje ovog jednostavnog testa može da pomogne u očuvanju vida, posebno kod osoba u poznijim godinama. Nije, naime, redak slučaj da oboleli ne primete značajno slabljenje, čak ni gubitak vida na jednom oku; drugo oko može da kompenzuje taj nedostatak, pa neprimećene patološke promene vezane za centar jasnog vida, žutu mrlju, uznapreduju do stadijuma u kome je lečenje zakasnelo ili neefikasno.

VESTI IZ MEDICINE

NEUROLOGIJA

Veliki korak ka predviđanju Alchajmera

Istraživački tim Univerziteta u Kardifu napravio je značajan korak ka razvoju jednostavnog testa krvi za predviđanje verovatnoće pojave Alchajmerove bolesti. Analizom krvi 292 osobe s najranijim znakovima slabljenja pamćenja, oni su pronašli niz biomarkera (indikatora bolesti) kojima se sa 85 odsto tačnosti može predvideti da li će se kod testiranih osoba razviti Alchajmerova bolest tokom sledećih nekoliko godina. U uzorcima krvi osoba sa najčešćim simptomima slabljenja pamćenja, istraživači su merili veliki broj proteina iz onog dela imunološkog sistema koji podstiče upalne procese.

VESTI IZ MEDICINE

GENETIKA

Ključ za autoimune bolesti?

Genetski sklop ima svoju ulogu u autoimunim bolestima koje se razvijaju kad je telo napadnuto sopstvenim imunim sistemom, ali se dosad malo znalo o tome kako dolazi do preterane aktivnosti imunih ćelija. Jedno novo istraživanje, koje ukazuje na potencijalne terapeutske mete za autoimune bolesti, identifikovalo je glavne genetske prekidače koji pojačavaju/oslabljuju aktivnost pojedinih vrsta imunih ćelija.

ARHEOLOGIJA

O. Klajn

Gedi ruševine

Tajna napuštenog afričkog naselja

Prvi zapadnjak koji je posetio Gedi bio je škotski istraživač Džon Kirk, osamdesetih godina 19. veka. On tada nije ozbiljno shvaćen od strane nadležnih stručnjaka tako da je trebalo da prođe skoro pola veka da ovom izuzetnom otkriću bude posvećeno više pažnje. Sa arheološkim iskopavanjima i restauracijom zgrada počelo se krajem tridesetih godina proš log veka da bi se, nepunu deceniju kasnije, nakon što je šire područje proglašeno nacionalnim parkom, obavila sistematska i temeljna istraživanja. Čitav lokalitet se nalazi u šumi Arabuko Sokoke.

PIRAMIDE

Miloslav Rajković

Otkriće u stepama Kazahstana

Žuta mrlja,čuvar jasnog vida

Donedavno nepoznata piramida u egipatskom stilu otkrivena je u zabačenoj stepskoj oblasti Kazahstana, nekih 7000 km severoistočno od Kaira. Gra- đevina je danas samo ruševina ali se veruje da je bila veoma slična čuvenoj Džoserovoj piramidi u Egiptu, izgrađenoj oko 1000 godina pre nje. „Izgrađena je pre više od tri hiljade godina u Sarjarki za lokalnog vođu moćnog plemena u periodu bronzanog doba”, navodi arheolog Viktor Novoženov. „Rad na otvaranju glavne pogrebne prostorije treba uskoro da počne.

VEROVANJA

Dr Barbara Radulović

Magični kamen Lapis lincis

Zapis o ljudskoj sudbini

Tokom istorije brojne stene, minerali, drago i poludrago kamenje privla- čili su pažnju čoveka koji je smatrao da ovi objekti poseduju osobine koje leče i pomažu kod velikog broja fizič- kih, mentalnih i duhovnih tegoba. U različitim delovima sveta korišćeni su za lečenje i zaštitu ljudi pa čak i životinja. Iako arheološki dokazi ukazuju na to da su ovakva verovanja u kulturi zapadne Evrope postojala i u periodu praistorije, prvi pisani dokazi koji govore o upotrebi stena i minerala u svrhu lečenja nalazimo u tekstovima iz perioda antičke Grčke i Rima.

VODA

Dr Vladica Božić

Desalinizacija kao rešenje za nestašicu

Pitko je samo 2,53 posto

Udeo slatkih voda koje se obnavljaju na Zemlji iznosi samo 40.000 km3, ali one nisu prostorno i vremenski ravnomerno raspoređene. Od te količine deo se izgubi u poplavama i na druge načine (26.000 km3), deo protiče kroz nenaseljena područja (5.000 km3), tako da je raspoloživo oko 9.000 km3 (23%) što se prečišćavanjem i dezinfekcijom može iskoristiti za ljudske potrebe.

GEOLOGIJA

Dr Gordana Jovanović

Panonsko more

Kada je Evropa bila okean

Pre Panonskog mora prostore Srbije je pokrivao veliki svetski okean Tetis koji je, tokom mezozika, razdvajao dva velika kontinenta, Lauraziju i Gondvanu. Bio je povezan sa Indo-Pacifičkim okeanom na istoku, a na zapadu sa Atlantskim okeanom. Posle jakih tektonskih pokreta krajem mezozika i početkom kenozoika, Afrič- ko-arapski kontinent se počeo primicati Evropskom. Usled kretanja kontinenata dogodile su se krupne deformacije u zemljinoj kori pa su se iz okeana polako počeli izdizati planinski venci (Alpi, Dinaridi, Pontidi i dr.).

EGZOTIČNI NARODI

O. K.

Tofalari

Poslednji ostaci drevnog Sibira

Kroz istoriju ih je odlikovao nomadski način života. Preživljavali su zahvaljujući lovu i gajenju irvasa. Što se ti- če lova, dosta su zaostajali za drugim narodima u Sibiru. Čak su i izrazito krupnije životinje hvatali uz pomoć jednostavnih zamki, namenjenih manjim životinjskim vrstama. Nisu znali da prave savršenije klopke. Njihovi etnički koreni su prilično složeni a kultura im je podložna ruskom uticaju već više od tri veka.

IŠČEZLE VRSTE

O. K.

Pleziosaurus

Lažna Nesi

Početkom dvadesetih godina 19. veka, kostur ovog gmizavca otkrila je Engleskinja Meri Ening, lovac na fosile i paleontolog amater. Do otkrića je došlo u sloju sedimentnih stena koji se zove Lias i koji je karakterističan za velika prostranstva u zapadnoj Evropi, prevashodno u Britaniji, Nemačkoj i zemljama Beneluksa. Rod su, nedugo potom, imenovali engleski geolozi Konibir i De La Beš. Nazivom koji su odredili želeli su da istaknu razliku između pleziosaurusa i ihtiosaurusa, koji je takođe bio morski gmizavac a čiji je kostur otkriven nešto ranije, u istom sloju stena.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Kolektivna svest životinja

Kod slepih miševa postoje zimske kolonije, gde se jedinke međusobno greju tokom hladnih perioda, ali su zastupljenije i tzv. porodiljske kolonije. Ženke se kote sinhronizovano, a mladunci, stari tek nedelju dana, već su u stanju da sami vise. Posle tog prvog perioda, ženke u koloniji se podele na„lovce” i „dadilje”, pa se nakon toga smenjuju uloge. Fascinantno je da je svaki mladunac u stanju da pronađe svoju majku među nekoliko desetina hiljada jedinki, jer neće dobiti mleko od tuđeg roditelja. Bez obzira na ovakvu organizaciju kolonija, kod slepih miševa ne postoji nikakva društvena hijerarhija.
U svetu pojedinih životinjskih vrsta vlada savršena organizacija života i rada svake jedinke, u kojoj svaki primerak tačno zna svoje dužnosti i obaveze. Na primer, socijalni insekti. Iako se mnogo njih grupiše, to ih ne čini pravim socijalnim insektima. Socijalni insekti žive u velikim zajednicama u kojima se neprekidno odvija interakcija među desetinama hiljada jedinki. Entomolozi prave socijalne insekte nazivaju eusocijalnim insektima, a za pravu eusocijalnost moraju biti ispunjena ova četiri uslova: saradnja više jedinki u nezi legla i mladunaca, zajedničko prikupljanje hrane i odbrana, podela zajednice na plodne i neplodne jedinke, zajednički život većeg broja generacija.

ČASOPIS PLANETA Br 75

SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Branislav Čabrić, Svetlana Đurić, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Ilijana Jakšić, Vladimir Jeftić, Vladimir Jelenković, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Darko Mladenović, Ivana Preković, Miloš Rastović, Dušan Stanić, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ana Trifković, Zdenko Štromar

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Internet: Dušan Stanić

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

Sledeći broj izlazi 1. Marta 2017g.