TEMA BROJA

Merenje vremena
Bog koji poravnava sve puteve

U staroj Grčkoj, doletanje ždralova označavalo je vreme za setvu i sađenje povrća a povratak lasta završetak vreme obrezivanja drveća. Ali, mnogo ranije, ljudi su uočili da tačnije vremenske podatke mogu dobiti posmatranjem kretanja nebeskih zvezda i planeta. U Egiptu su astronomi i matematičari još od 2.100–1.800 g.p.n.e, posmatranjem položaja i kretanja zvezde Sirijus na nebu, određivali početak godine. Arhitas iz Tarenta, (428–347. g.p.n.e.), u svojoj rečenici “vreme je veliki broj malih pomeranja, odnosno određeni interval u strukturi svemira”, verovatno je prvi matematičko vreme definisao kretanjem svemirskog sistema. Za Platona, vreme je matematička veličina a njena veličina je izvedena iz kretanja planeta. Aristotel je bio još precizniji: “Ne samo što kretanje merimo pomoću vremena već i vreme prema kretanju zbog toga što jedno uslovljava drugo”.

TEMA BROJA

Merenje vremena
Istočnoazijska horologija

Razdoblje japanske istorije nazvano Jamato nosi ime po nekadašnjoj istoimenoj provinciji. U toj provinciji, na ostrvu Honšu, bio je carski dvor. To je i doba uvođenja budizma u Japanu. Glavni pristalica budizma je princ Šotoku. Ovaj vladar sa kraja 6. veka prvi ostvaruje direktne kontakte sa Kinom pošto je pre toga ta veza ostvarivana posredovanjem Koreanaca.
Kineski uticaj u Japanu je sveprisutan u 7. veku. Tadašnja japanska vlada usvaja konfučijanske principe kineske dinastije Tang, a japanski car Tenči zaslužan je što je 671. godine napravljen prvi vodeni sat u toj državi.

TEMA BROJA

Merenje vremena
Četvorodimenzionalni kontinuum

Samim tim što je merljivo, vreme je pitanje fizike a ne filosofsko. Mion živi dve mikrosekunde kad ga posmatramo iz sebe samih. Kada ga gledamo iz sistema u kome se kreće, u zavisnosti od brzine kojom se kreće, živi različito. Tu nema šta da se dokazuje, to je jednostavno tako.
Pa, ipak, filozofi su se pre naučnika pokušavali da odgnonetnu vreme kao prirodni entitet. Privlačila ih je apstraktnost ove najapstraktnije fizičke veličine. Martin Hajdeger, koga smatraju najvećim među filozofima modernog doba, objavljuje 1979. godine delo Sein und Zeit (Bitak i vreme)

TEMA BROJA

Od foliota do Nalaza cezijuma

Egzaktno merenje vremena počinje sa pronalaskom mehaničkog časovnika, krajem XIII veka. Prvi mehanički satovi pojavili su se na tornjevima (Vestminster 1288, Firenca 1300, Kan 1314) i bili su velike konstrukcije. Prvi takav sat sa sačuvanom tehničkom dokumentacijom je čuveni Astrarium (astronomski) na Kapetanskom domu u Padovi, iz 1364. godine, koji je profesor astronomije Đovani Dondi radio šesnaest godina.
Na svakom mehaničkom satu sa kazaljkom, za razliku od sunčanog sata na kome samo šeta senka ili peščanog gde pesak iscuri za određeno vreme, postoji analogni ili digitalni zapis vremena. U prvom razdoblju mehaničkih satova, za osnovno „sečenje“ vremena koristio se foliot, mehanička klackalica u vidu dvokrake poluge sa pomičnim utezima sa obe strane. Foliot je, veli Koički, određivao „elementarne porcije vremena“.

TEMA BROJA

Merenje vremena
Atomski sat

Boravak na nosaču aviona „Ronald Regan” je kao odlazak u posetu plovećem vojnom aerodromu. Paluba namenjena za poletanja i sletanja pokriva površinu od 1.82 ha, dužina joj je 333 m što je jednako visini Empajer Stejt Bildinga ...
Avioni svakodnevno poleću i sleću na poletno - sletnu stazu koja se nalazi na vrhu utvrđenja sa dvadeset spratova iznad nivoa vode. Najveći doživljaj je biti u avionu, na primer tipa C -2 A Greyhound, prilikom poletanja i sletanja. Sletanje u ovakvoj letelici nimalo ne nalikuje sletanju u običnom putničkom avionu. Jer, ovakva letelica nema prostor za taksiranje duži od 120 m da bi u potpunosti stao. Umesto toga, letelica se na plovećoj pisti naglo zaustavlja u mestu pri brzini od 240 km/h, uz pomoć čeličnog zaustavnog užeta.

ATOM

Obično se kaže da na početku priče behu starogrčki mislioci Leukip i Demokrit, koji su prvi došli na pomisao da je od atoma, tih sićušnih nedeljivih čestica, sve i napravljeno. A onda se kaže da je njihova misao bila religiozno zabranjena i mirovala duže od 1500 godina. Navodi se da je u tom periodu bilo ljudi, među kojima je se pominje i Ruđer Bošković, koji su vrlo dosledno i dubokoumno razmišljali o atomskoj strukturi, što je ušlo u fundus znanja čovečanstva, ali ona nisu bila presudna za razvoj fizike atoma. Najčešće se navode imena velikana nauke kao što su Kepler, Galilej, Njutn i mnogi drugi, koji su rasvetljavali koliko su mogli ovu misteriju i zaslužuju priznanje, ali ipak čitav period do 19. veka bio je samo velika priprema, sakupljanje naučnog znanja i upoznavanje suštine prirode, što će stvoriti osnovu za dalje. Zatim se često navodi Džon Dalton koji je na samom početku 19. veka došao na ideju da svaki hemijski element ima svoje najsitnije deliće. Verujući da su ti delići nedeljivi, Dalton ih je, po uzoru na Grke,nazvao atomima.

VASIONA

Od praiskonskog atoma do...

Godine 1927. Žorž Lemetr, belgijski jezuita i vodeći kosmolog Vatikana, postavio je osnove teorije Velikog praska. Po ovoj teoriji kosmos je, pre više milijardi godina (procene se kreću od 8 do 20 milijardi godina) nastao iz, kako ga je on nazvao, “Praiskonskog atoma” (popularniji naziv je “Kosmičko jaje”). Ovo kosmičko jaje je jednog trenutka eksplodiralo najvećom eksplozijom koja se ikada odigrala u kosmosu. Tog momenta rodila se naša vasiona čiji smo i mi sastavni deo i koju danas poznajemo. Sovjetsko-američki fizičar Gamov, nazvao je taj događaj “Veliki prasak”, što je postao opšteprihvaćen naziv.

MEDICINA

Lečenje reumatoidnog artritisa
Novi biološki lekovi - nove mogućnosti

Reumatoidni artritis jedan je od najvećih izazova za reumatologiju. Reč je o autoimunskoj bolesti, o hroničnom, stalno napredujućem upalnom propadanju zglobova koje teško remeti svakodnevni život obolelog, uz rizik da će ga za pet do deset godina uvesti u invaliditet. Pad kvaliteta života osobe pogođene ovom teškom bolešću prof. dr Nemanja Damjanov, direktor beogradskog Instituta za reumatologiju i predsednik Udruženja reumatologa Srbije, na nedavnom seminaru o reumatodinom artritisu u Opštoj bolnici Bel Medik, uporedio je sa višedecinijskim tamnovanjem, jer najteži bolesnici vremenom gube radnu sposobnost i bivaju trajno vezani za kuću.

MEDICINA

dr Mirsanda Stanić

Muški polni hormoni i starenje

Od kako su Adam i Eva zagrizli jabuku i izgubili besmrtnost, i muškarci i žene jednako strepe pred dolaskom starosti, ali njene prve “simptome” ipak doživljavaju vrlo različito. Za to su odgovorni steroidni (polni) hormoni. Poodmakle godine i potpuni gubitak estrogena ženama donosi nagle i drastične biološke promene, dok muškarcima uvek preostaje tek toliko testosterona da im sve ono što žele, ali više ne mogu kao u mlađim danima, uglavnom stvara psihološke tegobe. “Muškarci su jednostavno 'vođeni' svojim snažnim libidom, sve što rade kao da je omeđeno time. Sa svojim polom, sa svojom virilnošću i maskulinim sposobnostima, identifikuju se mnogo više nego žene svojom ženstvenošću, pa slabljenje tih karakteristika ne doživljavaju samo kao slabljenje organskih funkcija, već kao gubljenje dela svoje ličnosti, i potpuno su iracionalni po tom pitanju“, primećuje prof. dr Mirsanda Stanić, molekularni biolog i ginekolog-akušer Instituta za humanu genetiku Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Teslina elektroterapija

Nikola Tesla, tada mladi istraživač je veoma brzo po dolasku u Ameriku uspeo da realizuje svoje rane pronalaske iz oblasti elektrotehnike – motore naizmenične struje. Želeći da poboljša rad ovih motora, Tesla je eksperimentisao sa različitim frekvencijama struje i došao do veoma zanimljivog zaključka koji je objavio u članku "Pojave naizmeničnih struja veoma visoke učestalosti", objavljenom u časopisu Elektrikal vorld od 21. februara 1891. godine. Prema Teslinim rečima, njegovo slučajno iskustvo sa strujama visoke frekvencije vodilo je sledećem zaključku o fiziološkom dejstvu ovih struja na ljudski organizam: "... pražnjenje čak i veoma velikog kalema ne može da proizvede ozbiljne povrede, dok, ukoliko isti kalem radi sa strujom niže frekvencije, i mada je elektromotorna sila mnogo manja, pražnjenje bi sasvim izvesno proizvelo povrede. Ovaj rezultat ipak delom potiče od visoke frekvencije. Autorovo iskustvo ima nameru da pokaže da što je veća frekvencija, utoliko veća količina električne struje može da prođe kroz telo bez ozbiljnijeg osećanja neprijatnosti...". Kada je objavio ovo svoje otkriće, Tesla je pre svega želeo da opovrgne Edisonovu tvrdnju da je naizmenična struja opasna i štetna. Nije bio veliki korak od utvrđivanja da ove struje nisu štetne do pokušaja da se one primene kao terapeutsko sredstvo. Postoji i više svedočenja samog Tesle da je okrepljujuće dejstvo ovog izuma često na sebi primenjivao.

ISTRAŽIVANJA

Vodena oaza

Posle sto godina, ostvarena Teslina zamisao

Četvrt veka od inicijative da se ostvari njegovo originalno rešenje, sredinom jula, „Teslina fontana“, odmah pored zgrade Muzeja, u Beogradu je puštena u rad.U jedinstenom i složenom projektu na osvajanju potpuno novog tipa fontane, Tesla je sarađivao sa Luisom K. Tifanijem, poznatim njujorškim umetnikom, vlasnikom „Studija Tifani“ i tvorcem posebne tehnike izrade vitraža. Tesla se i inače bavio projektima, potpuno različitim od većine njegovih radova. Malo su poznati drugi "neobični" Teslini izumi: hrana za piliće, aparat za proizvodnju ozona, "električno kupatilo". Većina takvih pronalazaka nastala je kao posledica nekih sveobuhvatnijih Teslinih projekata. Tako je i sa fontanom. Tesla je uložio ozbiljan napor u razvoj novog tipa pumpe za vodu. Kada je završio projekat, pomislio je da bi jedna lepa fontana bila najbolje rešenje da se prikaže uspeh njegove pumpe.

ARHEOLOGIJA

UNESCO čuva Gamzigrad

Nominacija je pokrenuta od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture i naše komisije pri UNESCO-u. Više godina pripremana je dokumentacija da bi 28.juna ove godine stigla vest da je Gamzigrad upisan na listu svetske baštine - navodi prof.dr Miomir Korać, pomoćnik ministra kulture, zadužen za kulturnu baštinu.
Felix Romulianu sagradio je Gaj Valerije Maksimilijan, rimski imperator od 293.do 305.godine. Posvetio ju je svojoj majci Romuli. Arheološko nalazište čine ostaci građevina podignutih krajem 3. i početkom 4.veka.

ASTRONOMIJA

Kako je Zvezdara dobila ime
Pogled u nebo iznad Srbije

Pouzdano se zna da je 30.aprila 1925. Milutin Milanković, podržan profesorima teorijske i primenjene matematike Filozofskog fakulteta, pokrenuo pitanje izgradnje nove astronomske opservatorije. Neposredan povod za ovu akciju bili su veliki i teški sanduci sa astronomskim instrumentima, koji su zakrčili podrume Praške banke, Tehnički fakultet i aule Kapetan-Mišinog zdanja, a koji su kupljeni zaslugom Milana Nedeljkovića, osnivača i prvog upravnika Beogradske opservatorije. U oktobru 1923. Nedeljković je rekao da je (za sumu od 4,5 miliona zlatnih maraka) “poručeno sve što treba jednoj velikoj centralnoj instituciji, astronomsko-meteorološko-fizičkoj”. Svi meteorološki i manji astronomski instrumenti su išli na račun nemačke reparacije, a za velike astronomske instrumente je sumu “imala isplatiti naša država”. Nedeljković se nadao da će svi instrumenti stići dok je on još upravnik Opservatorije. Međutim, po sili zakona penzionisan je 30.januara 1924. u 67. godini života, a Opservatorija je razdvojena na astronomsku i meteorološku. Nedeljković sve predaje u aprilu, iseljava se u julu, a Pavle Vujević u septembru postaje drugi upravnik Meteorološke opservatorije.

AVIOSAOBRAĆAJ

Putevi preko neba
Jat Airways - Jubilej: 80 godina JAT-a

Zahvaljujući povoljnom geopolitičkom položaju, Srbija se kao deo Kraljevine SHS, brzo uključila u evropski vazdušni saobraćaj. Već marta 1923. godine kompanija „Franko-Rumen“ uključila je Beograd u prvu transkontinentalnu liniju Pariz-Istambul, i time postala konkurent poznatom vozu Orijent-ekspres, tada najbržoj vezi između zapadne Evrope i Bliskog istoka. Od Pariza do Istambula letelo se dvokrilcima sa četiri putnička mesta, uz više usputnih sletanja. Put je trajao 31 sat. Septembra 1923. na relaciji Beograd(Pančevo)-Bukurešt uvedena je prva redovna noćna linija vazdušnog saobraćaja u svetu. Ubrzo su na privremeni aerodrom kod Pančeva sletali i avioni drugih kompanija na putu ka istoku.

ELEKTRONIKA

Bionička ruka
Mašina koja se kontroliše mislima

Osobi o kojoj je reč amputirana je ruka do ramena, posle saobraćajne nesreće. Danas, posle ugradnje bioničke proteze, ona može, recimo, da otvori orman kada pomisli u sebi „otvori orman“. Takođe, može da kontroliše brojne složene pokrete, što otvara mnoge mogućnosti onima koji su ostali bez ekstremiteta. Sve ovo ostvarivo je simbiozom hirurgije i tehnologije.
Tehnologija „bioničke ruke“ je moguća uz pomoć dve činjenice. Prva je postojanje motornog centra u mozgu (oblast koja kontroliše voljne pokrete mišića) koji uvek šalje kontrolne signale, pa i u slučaju da ne postoje mišići koji se mogu kontrolisati. Drugi faktor se zasniva na činjenici da se, prilikom amputacije, ne odstranjuju svi nervi koji su kontrolisali pokrete ruke.

NEDOUMICE

Kako je Den Braun "dekodirao" Da Vinčija
DEN BRAUNOVIH 12 PREVIDA

Knjiga je 6. aprila 2003. dospela na prvo mesto „Njujork tajmsove“ liste bestselera, i na toj listi je 127 nedelja zaredom (do trenutka pisanja ovog teksta, juna 2007). U našim knjižarama je na vrhu liste već više od godinu dana. Sve je to uticalo da se ostala tri Braunova romana do sada prodaju u preko 7 miliona primeraka, što mu je donelo prihod od oko 50 miliona dolara. Pored toga, snimljen je film sa Tom Henksom u glavnoj ulozi, nastavak romana se piše, a objavljeno je bar još 20 knjiga drugih autora koje čitaocu obećavaju da će mu pomoći da ovu knjigu na neki način „dekodira“. Kardinal Tarćizio Bertone, poglavar doktrinarnog pravoverja u Vatikanu, marta 2005. je dao izjavu u ime katoličke crkve, u kojoj se roman naziva „vrećom punom laži“ i svi hrišćane pozivaju da roman ne čitaju.

ČASOPIS PLANETA Br 25

SARADNICI NA BROJU

Dragomir Antonić, Nebojša Arsenijević, Daliborka Barjaktarov, Maja Borović, Nikola Božić, Jasna Brkić, Zorica Civrić, Rajko Dosković, Mirjana Dragović, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Čedomir Janjić, Zoran Janjušević, Nataša Jovanović, Vladimir Jovanović, Vidojko Jović, Jelena Kalderon, Vida Karabuva, Oliver Klajn, Ana Kocjan, Nadežda Krstić, Aleksandar Milinković, Vladimir Milojević, Jelena Milosavljević, Žaneta Miljanić, Marko Nestorović, Vojin Nestorović, Viktorija Podboj, Marko Popović, Zoran Popović, Vesna Radojev, Ivica Radovanović, Petar Ribar, Branislava Rogić, Luka Rubinjoni,
Milutin Rudaković, Dragoslav Stoiljković, Vesna Strugar, Duško Šibinac, Lidija Tomić, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Tamara Torlak.

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Branka Savković
Fotografije: Rade Krstinić
Internet prezentacija : Dragan Bogdanović

DISTRIBUCIJA: Data Press, Beograd,
ŠTAMPA: Branmil, Beograd