SUMMARY

Planeta No 79
ENGLISH Summary

TEMA BROJA

Priredio: M. Rajković

Put u središte Zemlje

Planeta sa srcem od gvožđa

Neko je slikovito primetio da je središte Zemlje (udaljeno od površine tla 6.370 km) tehnički bliže našim nogama nego Beograd Njujorku. Čovek je stigao u svaki kutak Zemljinog šara, vinuo se u svemir i šetao prostorom oko svog kosmičkog broda, sleteo na Mesec, moćnim teleskopima približio najudaljenija nebeska tela i čitave galaskije, ali je u njenu unutrašnjost kročio tek onoliko koliko je duboko najdublje rudarsko okno. Tamo su jedino boravili junaci Vernove (Jules Verne) naučne bajke, inspirisane mišlju jednog čuvenog astronoma da je Zemlja iznutra šuplja i nastanjena. Za razliku od Halejevog (E. Halley) doba, pre tri veka, o planeti na kojoj živimo danas znamo poprilično mnogo, a da nismo ni zašli u njene dubine koje skrivaju još ništa manje neotkrivenih tajni. Ni njih geolozi neće saznati brzo i iz prve ruke.

TEMA BROJA

Priredio: M. Rajković

Put u središte Zemlje

Planeta sa srcem od gvožđa

Naučno poimanje unutrašnje strukture Zemlje zasnovano je posmatranju topografije i na batimetriji (tehnologiji za proučavanje dubine vode), posmatranju stena na površini, uzoraka izbačenih iz većih dubina na površinu - aktivnošću vulkana, analizama seizmičkih talasa koji prolaze kroz Zemlju, merenju gravitacionih i magnetskih polja Zemlje, i na eksperimentima sa čvrstim telima kristala u uslovima pritiska i temperatura karakterističnih za dubine Zemljine unutrašnjosti.

TEMA BROJA

L.S.

Put u središte Zemlje / Polovi

Sever će postati jug, a jug sever?

Kada bismo mogli da se vratimo 41.000 godina u prošlost, do poslednjeg ledenog doba, kompas bi pokazivao da se sever nalazi tamo gde bismo očekivali jug. To je zbog toga što se za nekoliko stotina godina Zemljino magnetno polje obrnulo. Ti obrti se dešavaju često i nekada traju po više hiljada godina, a to znamo zahvaljujući formacijama magnetnih minerala, koje pronalazimo u tlu. Postoji nekoliko ideja koje objašnjavaju zašto se to dešava. Prema jednoj od njih, gornji slojevi Zemljinog jezgra ponašaju se kao džinovske lava lampe u kojima se masa istopljenog gvožđa i nikla naizmenično podiže i spušta i do promene dolazi upravo zbog tog kretanja. Oko 3.000 km ispod naših nogu, na dubini 270 puta većoj od najdublje tačke okeana, počinje Zemljino jezgro, tečna sfera sačinjena od gvožđa i nikla, čiji gornji slojevi dostižu temperaturu od gotovo 4.000 stepeni Celzijusovih, a pritisak je 1,3 miliona puta veći nego na Zemljinoj površini. Tokovi istopljenih stena milionima godina pomeraju tektonske ploče, zbog kojih se kontinenti pomeraju i menjaju oblik. Kretanje istopljenog metala u jezgru stvara i održava magnetno polje koje štiti Zemlju od štetnog zračenja iz svemira, koje bi uništilo atmosferu. Pošto je tako duboko, glavni način da proučavamo granicu između jezgra i gornjih slojeva Zemlje je u pra- ćenju seizmičkih signala, koje stvaraju zemljotresi. Koristeći informacije o obliku i brzini seizmičkih talasa, možemo da otkrijemo kroz koje delove planete su putovali, kako bi u tom obliku došli do nas. Nakon naročito jakog zemljotresa, cela planeta vibrira poput zvona, a merenje tih oscilacija na različitim mestima otkriva kakva je struktura u kom delu planete.

TEMA BROJA

S.Đ

Put u središte Zemlje / Na dubini od preko 600 km

Podzemni okeani

Voda je zarobljena u mineralu poznatom kao rigvudit (ringwoodite), oblik Mg2SiO4 nastao pri visokim temperaturama i pod velikim pritiskom, na dubini od oko 660 km ispod Zemljine kore, navode istraživači. Geofizičar Steve Jacobsen, sa Univerziteta Northwestern, u SAD, koautor je studije objavljene u časopisu Science. On kaže da ovo otkriće navodi na zaključak da Zemljina voda mož- da potiče iznutra i da je na površinu teraju geološke aktivnosti, što je u suprotnosti sa opšteprihvaćenim tumačenjem da su je donele ledene komete koje su udarale o Zemlju.

“Geološki procesi na Zemljinoj površini, poput zemljotresa ili erupcije vulkana, izraz su onog što se de- šava u unutrašnjosti Zemlje, daleko od naših očiju”, ka- že Jacobsen.„Mislim da konačno imamo dokaze za čitav ciklus kretanja vode na planeti, što može da pruži objašnjenje za postojanje ogromne količine vode u teč- nom stanju na površini naše za život podobne planete. Naučnici su decenijama tragali za tom dubinskom vodom, za karikom koja je nedostajala“. Jacobsen i njegovi kolege su prvi pružili održive dokaze o mogućem postojanju vode u Zemljinom omotaču.

TEMA BROJA

L.S.

Put u središte Zemlje / Superduboka bušotina na poluostrvu Kola 

Biologija pre dve milijarde godina

Najdublja bušotina izvedena u ime nauke pruža dokaze o životu na Zemlji u predkambrijskom period. Neko je rekao da ljudska vrsta zna više o nekim udaljenim galaksijama nego o tlu koje se nalazi ispod njenih nogu. Zaista, dok je čuvenoj sondi “vojadžer 1” bilo potrebno 26 godina da izađe iz našeg solarnog sistema (što je 16,5 milijardi km od Zemlje), gotovo jednako vreme je bilo potrebno čove- čanstvu da prodre jedva 12 km ispod površine Zemlje. Dok su se SAD i SSSR nadmetale oko vodeće uloge u istraživanju svemira, potpuno drugačije nadmetanje, uz daleko manje medijske pažnje, odvijalo se između naučnika na najvećim bušotinama dveju nacija. Krajem 1950-tih i početkom 1960-tih Amerikanci i Sovjeti počeli su da planiraju odvojene radove na što je moguće dubljim bušotinama ka dubinama Zemljine kore, stenovite ljušture koja čini spoljašnji sloj od 30- 50 km razdaljine do 6730 km udaljenog jezgra planete.

TEMA BROJA

O. Klajn

Put u središte Zemlje / Istraživanje na Dalekom istoku

Prodori u unutrašnjost planete

U najelitnije obrazovne institucije „Zemlje izlazećeg sunca“ spadaju univerziteti koje su osnovale carske vlasti, pre Drugog svetskog rata. Jedan od tih univeziteta je Tohoku, na severoistoč- nom delu ostrva Honšu. Nalazi se u najvećem gradu tog regiona, milionskom Sendaiju. Na ovoj uglednoj ustanovi deluje tim stručnjaka, predvođen geofizi- čarem Eiđi Ohtanijem.

Oni su sproveli niz eksperimenata u laboratorijskim uslovima na visokoj temperaturi i pod pritiskom kakav je u unutrašnjem jezgru naše planete. Eksperimenti su vršeni legurom gvožđa i nikla, izmešanom sa silicijumom. Stručnjaci su izveli zaključak da je silicijuma najviše u delu od 5 procenata, čiji sastav dosad nije proučen. Mešavina je promatrana rendgenskim zracima. Na kraju je utvrđeno da odgovara odlikama unutrašnjeg jezgra i da je silicijum dominantan u ostatku jezgra, što znači da je, po svemu sudeći, bilo dosta kiseonika u vreme formiranja Zemlje, pre četiri i po milijarde godina.

TEMA BROJA

Dr Ana Paunović

Put u središte Zemlje / Nepoznata bića

Život u utrobi planete

Niko sa sigurnošću ne zna kako su dospeli tamo, ali sasvim je moguće da u dubokim rudnicima žive hiljadama godina. Samo njihovo postojanje ukazuje na to da neke višećelijske životinje mogu opstati daleko dublje u Zemljinoj kori nego što se mislilo da je moguće. Tokom osamdesetih godina prošlog veka, naučnici su otkrili da živo biće može opstati hiljadama metara ispod Zemljine povr- šine. Većina naučnika je do sada bila uverena da je u utrobi Zemlje opstanak moguć samo jednoćelijskim organizmima, kao što su bakterije. U dubini Zemlje je vruće, vlada tamai, pored toga, kiseonika je izuzetno malo. U dubini vlada i oskudica hrane, tako da je svaka životinja koja bi se tamo nastanila prinuđena da se bori za pristojan obrok.

TEMA BROJA

PROJEKAT „POKRENI SE ZA NAUKU”

Podstrek mladim naučnicima

U okviru nacionalnog projekta „Pokreni se za nauku”, koji drugu godinu zaredom sprovodi Centar za razvoj liderstva uz podršku kompanije „Filip Moris”, u Centru za promociju nauke uručeno je osam stipendija i grantova u vrednosti od po 600.000 dinara mladim nauč- nicima i naučnicama za fundamentalna nauč- na istraživanja i projekte u oblastima obnovljivih izvora energije, očuvanja životne sredine i socio-ekonomske održivosti.

MEDICINA

Gordana Tomljenović

Biomedicinske inovacije / Smarting i Brawas

Kako da pametnije živimo i radimo

Početkom prošlog veka, beleženje moždanih talasa - elektroencefalografija (EEG) - bilo je jedno od onih otkrića koja su ozna- čavala prekretnice u istoriji medicine. Mnoge takve revolucionarne medicinske inovacije sačekale su, međutim, kraj 20. veka, i pojavu kompjuterske tehnologije da bi njihova puna praktična primena bila moguća, ili efikasnija. Ali, dok su sonografija, magnetna rezonancija i druge dijagnostičke metode, zahvaljujući digitalnoj pomoći, doživljavale neverovatne prodore, glomazni EEG uređaj je ostao gotovo nepromenjen i time skoro ceo vek ograničen samo na laboratorijsku i bolničku upotrebu - sve do nedavne pojave Smartinga-a i Brawas-a. Smarting je prvi mobilni EEG vrhunskog kvaliteta koji ima ogroman potencijal da medicinu, a posebno neurologiju, odvede korak dalje i zaista uvede u 21. vek, a Brawas je njegova replika nešto drugačijeg dizajna, koja će omogućiti da se ure- đaj koristi i individualno, i svakodnevno. Ove sofisticirane uređaje koji pomeraju granice nauke razvila je mlada beogradska startup kompanija „mBrainTrain”, na čelu sa Ivanom Gligorijevićem i Bogdanom Mijovićem, IT profesionalcima sa doktoratima u oblasti obrade biomedicinskih signala. Ali, krenimo redom.

MEDICINA

Gordana Tomljenović

Ultrazvuk u urologiji

Dostupan, brz i potpuno bezbedan

Ultrazvučna dijagnostika, ili ultrasonografija, ima važnu ulogu u proceni poremecaja urinarnog trakta. Kao ́ i u drugim medicinskim granama, i u urologiji, koja se na ultrasonografiju oslanja više od tri decenije, ultrazvučni je jedan od inicijalnih radioloških pregleda, zbog svoje dostupnosti, niže cene i potpune neškodljivosti - nema jonizujuceg zračenja. Pored toga, UZ pregled ne zah ́ - teva upotrebu kontrastnih sredstava koja kod nekih osoba mogu da izazovu alergijske reakcije, kao ni posebnu pripremu pacijenta. Prim. dr Zoran Radosavljević, specijalista urologije i subspecijalista za ultrazvuk u beogradskoj Opštoj bolnici Bel Medic, dodaje da je urološka ultrasonografija vrlo brza i efikasna metoda koja u najkraćem vremenu može da pruži podatke ne samo o tome kojim dijagnostičkim putem eventualno treba ići dalje, već često i podatke na osnovu kojih može da se postavi finalna dijagnoza.

MEDICINA

Gordana Tomljenović

Lajmska bolest

Sićušni krpelj – velika opasnost

Ko bi pomislio da u opuštenoj šetnji gradskim parkom ili u kućnoj bašti može da nas vreba neka ozbiljna opasnost? Ali, ako vodimo računa o zaštiti od Lajmske bolesti protiv koje ne postoji vakcina, upozorenje na njenog prenosnika krpelja kao na najopasniju „zver” pitomih šuma, parkova i livada ne treba uzeti kao šalu. Ovaj sićušni i naizgled bezopasni ektoparazit iz porodice pauka aktivan je od kasnog proleća do rane jeseni, i tada, kao potencijalni prenosnik Lajmske borelioze, može biti opasan po ljudsko zdravlje. Nije svaki krpelj prenosilac infekcije, niti su krpelji uopšte direktni izazivači bolesti, objašnjava Boško Misita, dipl. farm – medicinski biohemičar u beogradskoj Opštoj bolnici Bel Medic, ali navodi niz infektivnih patogena koje krpelji mogu da nose, i niz oboljenja koja mogu da uzrokuju - Borreliu burgdorferi koja izaziva Lajmsku bolest, Flavivirus koji uzrokuje encefalitis, Anaplasmu phagocytophilum koja izaziva humanu granulocitnu ehrlihiozu, Francisellu tularensis koja uzrokuje tularemiju, Rickettsiu helveticu i Rickettsiu monacensis, Babesiu divergens i Babesiu microti koje dovode do babezioze… Reč je o ozbiljnim bolestima centralnog nervnog sistema (mozga), kao i drugih organskih sistema, koje mogu biti prolaznog karaktera, ali se mogu razviti u hronična oboljenja.

OSVAJANJE SVEMIRA

„BIGL 2” NIJE ZAVRŠIO ŽIVOTNI VEK?

Preživela sonda

Jedno nedavno obavljeno istraživanje pokazuje da je posrnula svemirska sonda, za koju se mislilo da se srušila na Mars pre više od jedne decenije, u stvari uspešno i bezbedno sletela na tu planetu. Britanska sonda „bigl 2” poslata je na površinu Marsa krajem 2003. godine s letelice Evropske svemirske agencije „mars ekspres”. Bilo je predviđeno da padobran uspori pad sonde i da je vazdušni jastuci zaštite prilikom sletanja na tlo. Međutim, pošto nisu dobili povratni signal sa sonde, naučnici su pretpostavili da se srušila.

Ipak, 2015. godine prime- ćena je na površini Crvene planete; najnovija tehnika koja se naziva „analizom refleksije” pokazala je da je lender rasporedio najmanje tri a možda i sva četiri panela nakon sletanja na Mars. Istraživači sa De Montfort i Lečester univerziteta su, pomoću 3D softvera i drugih elektronskih alatki, povezivali simulirane i prave slike „bigla 2” da bi utvrdili kako bi se sunčeva svetlost odbijala o panelne ploče. Potom su rezultati upoređeni sa originalnim slikama koje je zabeležila HiRISE kamera orbitalnog istraživača Marsa. Ove tehnike približavaju nas Marsu što je više moguće - bolje od toga je samo sletanje na tu planetu, ističe digitalni dizajner Nik Higet sa univerziteta De Montfort.

OSVAJANJE SVEMIRA

 SPACEX PROGRAM

Nova raketa na pomolu

Da li će ove godine biznismen Elon Mask, u okviru SpaceX programa, lansirati svoju prvu tešku falkon raketu? Super „teškaš” lansirna raketa prvi put je pomenuta 2005. godine, ali je njen prvi let nekoliko puta odlagan, poslednji put zbog eksplozije njene manje verzije falkon 9, prošlog septembra. Dok Maskova kompanija radi na tome da uspešno vrati tu istu raketu u upotrebljivo stanje tokom 2017, moguće je da ove godine dođe do lansiranja njene daleko moćnije rođake.

Ta raketa, koja se sastoji od tri kombinovana falkon 9 pokretača, osmišljena je da može da podigne u orbitu teške letelice, uključujući i najteže komercijalne i vojne satelite - i, možda, jednog dana, vasionski brod sa posadom. Ali, uzastopna odlaganja navela su neke od klijenata iz biznis sektora da potraže druge opcije za lansiranje svojih satelita, što su planirali da urade u toku narednih nekoliko godina. Pokazno lansiranje bi moglo da se realizuje iz „Vanderberg” vojne vazduhoplovne baze u Kaliforniji, ili iz vasionskog centra „Kenedi” na Floridi.

OSVAJANJE SVEMIRA

ENERGIJA U VASIONI

Tragom geomagnetskih oluja

Japanska agencija za istraživanje svemirska (JAXA) je iz svemirskog centra Učinoura; na ostrvu Kjušu, 20. decembra 2016. godine lansirala satelit namenjen ispitivanju energije i zračenja u Zemljinom radijacionom pojasu. ERG (Energija i Radijacija u Geoprostoru) satelit pod nadimkom “arase” predviđen je da kruži u Van Alenovom pojasu da bi proučio Zemljinu magnetosferu, u kojoj su zarobljene energetski naelektrisane čestice, i ispitao kako nastaju geomagnetske oluje. Radi realizacije postavljenih ciljeva, satelit nosi sa sobom devet instrumenata, uglavnom senzora i analizatora (masenih spektrometra) namenjenih za ispitivanje nisko, srednje i visoko naelektrisanih čestica (jona i elektrona) talasa i polja koje se nalaze u Van Alenovom pojasu.

Svi uređaji su smešteni u prostoru dimenzija 1,5x1,5x2,7 m, a ukupna težina satelita je 350 kg. Ukupna dužina satelita sa otvorenim solarnim panelima je 5,5 m, a ovi paneli će generisati 700 W energije potrebne za rad mernih uređaja. Satelit je lansiran pomoću rakete nosača “epsilon 2”, koja se drugi put koristi posle prvog leta 2013 godine. Ova rakete je konstruisana kao zamena za skuplju i veću raketu “M-V”, koja je povučena iz upotrebe 2006. godine i namenjena je za lansiranje manjih satelita. “Epsilon” 2 je trostepena raketa dužine 26 m, sa pogonom na čvrsto raketno gorivo. Projektovana je da bude u stanju da podigne korisni teret mase do 1200 kg, u zavisnosti od visine i orbite na koju on treba da se postavi. Kao prvi stepen, koristi se buster sa rakete H-2A koja radi oko 116 sekundi, sa kojom se postiže brzina od oko 2.500 km/h na visini od oko 70-75 km.

OSVAJANJE SVEMIRA

3D MAPA MLEČNOG PUTA

Prodor u galaksiju

Evropska svemirska agencija (ESA) objavila je deo 3D mape naše galaksije Mlečni put. Cilj ESA-e je da precizno odredi položaje na nebu i svetlost 1,142 milijardi zvezda. Nedavno objavljeni podaci prikazuju razdaljine i kretanje više od dva miliona zvezda.

Najveću bazu podataka o nebeskim telima u Mlečnom putu ESA pravi pomoću satelita “Gaia” koji kruži oko Sunca i sa dva teleskopa traga za zvezdama i planetama van Sunčevog sistema. Svemirska letelica “Gaia”, lansirana 2013. godine, za nekoliko godina završiće svoju misiju. Dobijeni podaci namenjeni su naučnicima. Uporedo sa ovim, otvoren je internet portal na kojem svako može da traga za podacima sa satelita “Gaia” i da sam nešto sazna o Mlečnom putu.

OSVAJANJE SVEMIRA

STENA SA MARSA

Meteorit od gvožđa?

Terensko istraživačko vozilo curiosity (radoznalost) koje je NASA spustila na površinu Marsa 2012. možda je uspelo da otkrije svoj treći meteorit na Marsu. Ova fotografija, snimljena 12. januara dok je curiosity obavljala istraživanja na planinskom vrhu poznatom kao Mount Sharp, čini se da prikazuje meteorit sačinjen od gvožđa i nikla, jedan od svega nekoliko sličnih zapaženih na Crvenoj planeti. Izgleda da se curiosity dosta približila neobičnoj steni. Tri male, sjajne tačke u blizini središnjeg dela stene su verovatno rupice koje je napravio chemCam laser na bazi spektrometra koji curiosity koristi za procenu sastava stena.

Ako rezultati dobijeni uz pomoć ovog lasera pokažu da gvožđe preovlađuje u sastavu te stene, onda to potvrđuje da se radi o meteoritu formiranom iz jezgra nekog asteroida. Bio bi to još jedan u nizu sličnih koje su terenska vozila MER (Mars Exploration Rover) otkrila na Marsu. Pet ih je pronašao MER opportunity, dok je MER vozilo spirit snimilo dva potencijalna meteorita. Neobično je to što su svi ti meteoriti sačinjeni od gvožđa, uprkos činjenici da su na Zemlji 95 % meteorita kameni.

OSVAJANJE SVEMIRA

TELESKOPI

Najveći u svemiru

OTIS (Optical Telescope Element and Integrated Science), teretni modul koji nosi teleskop i instrumente svemirskog teleskopa „Džejms Veb” poslat je u Džonson svemirski centar u Hjustonu, Teksas. OTIS obuhvata dva evropska instrumenta nastala uz veliki doprinos kompanije „Erbas” kroz razvijanje NIRSpec spektografa bliskog infracrvenog elektromagnetnog spektra i podršku kompanije kreiranju instrumenta za srednji infracrveni spektar MIRI.

Ovo je značajan korak za svemirski teleskop „Džejms Veb” pošto ga približava lansiranju na nosaču rakete „Arijana 5”, izjavio je Nikolas Čamusi (Nicolas Chamussy), direktor Sektora Space Systems kompanije „Erbas”. „Ovaj svemirski teleskop omogućiće nam da proučavamo rani univerzum, da zavirimo u oblake prašine i učimo o formiranju zvezda. Ova svemirska letelica predstavlja vrhunac tehnologije moderne astronomije i pokazuje izuzetnu stručnost kompanije Erbas u podrš- ci naučnim istraživanjima koje će Džejms Veb teleskop vršiti”. Nakon lansiranja na nosaču raketa „Arijana 5” iz Evropskog svemirskog centra u Kuruu, Francuska Gvajana, 2018. godine, „Džejms Veb” teleskop biće najveći astronomski teleskop u svemiru.

VASIONA

Dragan Lazarević

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Misije kosmičkih sondi / Poruke iz zabiti vasione

Odgovor na pitanje: koliki je ukupan broj kosmičkih sondi koje u ovom trenutku vrše svoju funkciju, nije jednostavan i zavisi od nekoliko postavki. Prvo treba razjasniti koje kosmičke aparate smatramo za sonde. Po načinu kretanja, to bi bili aparati izbačeni iz prostora u kojem prevladava Zemljino gravitaciono polje i koji postaju sateliti drugih tela ili, ako je to moguće, ulaze u atmosferu ili se spuštaju na njihovu površinu a neki su i na putanjama napuštanja Sunčevog sistema.

Astronomske satelite postavljene u Lagranžovim tačkama Zemlja-Sunce L1 i L2 uslovno ne smatramo za kosmičke sonde, njihove putanje su i heliocentrične i geocentrične pa se mogu tretirati dvojako. Šta znači da je sonda funkcionalna? Neke od njih su odavno završile svoje misije ali još uvek povremeno održavaju vezu sa zemaljskom kontrolom, bez slanja podataka ili primanja komandi; neke druge su pri kraju planiranih aktivnosti i produženje će se obaviti ako je i koliko god moguće, a ima i sondi na samom po- četku istraživačkog puta.

VASIONA

Dragan Lazarević

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Budući letelice po Sunčevom sistemu / Put ka Suncu

Planovi usmereni ka istraživanju spoljnih planeta Sunčevog sistema podrazumevaju da će putovanja do cilja trajati nekoliko godina, tako da od prve koncepcije do ostvarenja misije može proći po dvadeset i više godina. Iskustva koja su stečena tokom dosadašnjih misija sondi znatno olakšavaju planiranje budućih - primenjivaće se dokazano pouzdana tehnička rešenja.

Nove sonde su sve pouzdanije a kvarovi su sve ređi. NASA je nedavnim objavljivanjem planova iznenadila javnost namerom da pošalje sondu u blizinu naše zvezde, ka Suncu. „Parker solar probe“ je misija nazvana u čast astrofizičara Judžina Parkera koji je, još pre kosmičkih letova, predvideo da Sunce emituje i čestično zračenje, tzv. solarni vetar. Sonda će biti lansirana jula 2018. i, metodom tzv.“gravitacione praćke“, proletanjem pored Venere (sedam puta) i Zemlje (tri puta) tokom sedam godina leta, postići će veoma izduženu eliptičnu putanju sa najmanjom udaljenošću od Sunca od samo 6,2 miliona km.

OKO PLANETE

ENERGIJA

Solarna megaelektrana u Maroku

Nedavno je započela realizacija četvrtog, finalnog dela projekta „Nur”, jedne od najvećih solarnih fotonaponskih elektrana u svetu. „Nur IV” se nalazi u pustinji u Maroku, na površini od 137 ha. Ima- će instalisanu snagu 72 MWh. U centralu koja će električnu energiju proizvoditi u ćelijama poluprovodnika direktno od sunčevog zračenja, uloženo je oko 70 miliona evra. Glavni finansijer potpuno „zelenog” projekta je nemačka KfV banka. „Nur IV” treba da započne sa radom u prvom kvartalu 2018.

Centralom će upravljati Marokanska Agencija za solarnu energiju (Masen) i saudijska firma „Aqua Power”. Maroko je u februaru 2016. završio projekat „Nur I”, a „Nur II i III” su pri kraju realizacije. Kada se svi delovi „Nura” budu izgrađeni, kompleks će imati proizvodni kapacitet od 582 MWh. Bez znatnijih zaliha nafte, gasa i uglja, Maroko je odlučan da ostvari ambiciozan razvojni plan po kojem će gotovo polovinu svojih energetskih potreba zadovoljiti iz obnovljivih izvora energije

OKO PLANETE

RUKOPISI

Šestovekovna tajna

Matematičari sa RAS instituta za primenjenu matematiku, Rusija, zaključili su da je Vojničev rukopis pisan na dva različita jezika i da su samoglasnici izostavljeni, javlja RIA. Stručnjaci su ranije mislili da je nemogu- će dešifrovati ovaj srednjevekovni spis, piše portal rbth.com. Rukopis, koji se čuva u biblioteci univerziteta Jejl, predstavlja ilustrovani srednjovekovni kodeks, delo nepoznatog autora, najverovatnije poreklom iz severne Italije. Smatra se da je nastao izme- đu 1404. i 1438. godine. Istraživači su punih šest vekova pokušavali da odgonetnu značenje ove knjige, ali je tekst obeshrabrivao i najinteligentnije umove.

OKO PLANETE

BIOTERMALNA EVOLUCIJA

Večita zagonetka

Naučnici su stigli bušilicom do drevnog kratera Čiksulub koji se nalazi na poluostrvu Jukatan (Meksički zaliv). Oni kažu da stene dokazuju da je ovo područje nekada bilo stanište velikog „hidrotermalnog sistema”, gde je užarena tečnost tekla kroz pukotine i fisure. Slični sistemi, stvoreni udarima u Zemlju, mogli su biti odskočna daska nastanku prvih oblika života. Naučnici kažu da je hidrotermalni sistem u Čiksulubu možda bio aktivan više od dva miliona godina. Doktor Dejvid Kring, iz Lunarnog i planetarnog instituta u Hjustonu, jedan je od istra- živača koji su otkrili i prijavili lokaciju kratera.

OKO PLANETE

ASTRONAUTIKA

104 satelita odjednom!

Indijska agencija za svemirska istraživanja (ISRO) postigla je 15. februara ove godine istorijski uspeh uspešnim lansiranjem rekordna 104 satelita u jednoj misiji. U svom 39. letu polarno saletitsko lansirno vozilo (PSLV-C37) uspešno je lansirano 15. februara 2017. iz Satiš Davan Svemirskog Centra (SHAR) u Šriharikotu, u drzavi Andra Pradeš, noseći 714 kg težak indijski satelit za zemaljsko posmatranje „Cartosat-2” i 103 prateća satelita. Od 103 prateća satelita, koje je raketa PSLV-C37 ponela, dva su satelita indijske svemirske agencije ISRO: INS-1 (težine 8,4 kg) i INS-2 (težine 9,7 kg). Preostali sateliti, ukupno njih 101, pripadaju SAD (96), Holandiji (1), Švajcarskoj (1), Izraelu (1), Kazahstanu (1) i UAE (1).

OKO PLANETE

ČITANJE

Poboljšavanje moždanih vijuga

Tri puta „ura” za pisanu reč! Učenje veštine čitanja može imati dubok uticaj na bolje povezivanje moždanih ćelija kod odraslih, čak i u regijama koje se obično ne dovode u vezu sa čitanjem i pisanjem. Upravo do ovog saznanja došli su Majkl Skejd i njegove kolege sa Maks Plank instituta za ljudska kognitivna i moždana istraživanja, u Lajpcigu, u Nemačkoj, kada su eksperimentalno podučavali grupu nepismenih odraslih ljudi u ruralnom delu Indije. Skejd i njegove kolege su želeli da izučavaju kako usvajanje znanja i kulture utiče na moždane vijuge. Fokusirali su se na čitanje i pisanje. Istraživanje je obuhvatilo grupu od 30 odraslih govornika hindija, iz dva sela pored grada Laknau, na severu Indije. Ispitanici su u proseku imali 31 godinu.

OKO PLANETE

SENZORI

Kao tek ubrano

Novi senzor u obliku voća mogao bi da pomogne firmama da duže očuvaju voće svežim prilikom transporta, misle istraživači. Ovaj ure- đaj, koji podražava veličinu, oblik i sastav pravog voća, pakuje se s proizvodom koji se prevozi i pa- žljivo meri njegovu temperaturu. On obaveštava dobavljače o problemima s hlađenjem voća kako bi oni mogli blagovremeno da reaguju. Ovaj izum je odličan i za potrošače jer voće stiže do njih u svežijem stanju.

OKO PLANETE

ARHEOLOGIJA

Selo staro 14.000 godina

Jedno od najstarijih ljudskih utvrđenja ikada pronađenih u Severnoj Americi je otkriveno u Britanskoj Kolumbiji. Tokom iskopavanja na udaljenom ostrvu Triket (500 km severozapadno od Viktorije) u Britanskoj Kolumbiji, u Kanadi, pronađeno je drevno selo za koje se smatra da je jedno od najstarijih ljudskih naseobina ikad otkrivenih u severnoj Americi. Pretpostavlja se da je staro 14.000 godina, tj. tri puta je starije od piramida u Egiptu.

OKO PLANETE

EKOLOGIJA

Plastika u raju

Nijedno mesto nije bezbedno od plastike. Maleno ostrvo u južnom Pacifiku, 5000 km udaljeno od najbližeg naseljenog mesta, ima najveću gustinu plastičnog đubreta koje izbacuje more na obalu - i to na celom svetu. Ostrvo Henderson nije naseljeno. Široko je samo 5 km i nalazi se na pola puta između Australije i Južne Amerike. Nedavna ekspedicija pod vođstvom Dženifer Lejvers, sa Univerziteta Tasmanije, u Australiji, otkrila je neverovatnu cifru od 38 miliona artikala smeća ukupne težine od 18 t! Smeće se nalazilo na plažama ovog sićušnog ostrva. Sve donedavno, mislilo se da glavni porast zagađenja mora plastikom pogađa severni Pacifik, gde vrtložne severnopacifičke struje zarobljavaju otpatke i formiraju Veliki pacifički tepih od smeća.

OKO PLANETE

AERONAUTIKA

Do svemira uz plazma tehnologije

Tradicionalni mlazni motori stvaraju potisak kombinacijom kompresovanog vazduha i goriva. Zapaljena mešavina velikom brzinom se širi uz eksploziju u zadnjem delu motora te vozilo kreće napred. Umesto goriva, plazma mlazni motori koriste elektricitet za stvaranje elektromagnetnog polja. Oni kompresuju i pretvaraju gas, kao što su vazduh ili argon, u plazmu, uzavrelu gustu jonizovanu masu sličnu onoj u reaktoru. Plazma motori dosad su bili u laboratorijama. Istraživanje u vezi s njima ograničeno je na upotrebu za pogon satelita u svemiru. Berkant Goksel, sa Tehničkog univerzitet u Berlinu, i njegova ekipa sada žele da ugrade plazma motore u avione. „Mi želimo da razvijemo sistem koji mo- že da funkcioniše na visini od 30 km gde standardni mlazni motori ne mogu.

OKO PLANETE

VIZIJA STIVENA HOKINGA

Kraj je blizu

Fizičar Stiven Hoking trenutno tvrdi da čovečanstvo mora da kolonizuje druge planete najkasnije za sto godina, a ne za hiljadu, kako bi osiguralo opstanak. Veliko je pitanje zašto je Hoking promenio svoju tvrdnju od pre samo godinu dana - da imamo hiljadu godina da smislimo plan za beg s planete Zemlje. Prema njegovom mi- šljenju, za taj poduhvat ostao nam je još samo jedan ljudski vek? Jedno je sigurno, s političke tačke gledišta, u svetu je situacija zategnutija nego što je bila prošle godine, na kraju hladnog rata i 1989, ili kada je pao Berlinski zid. No, da li postoje nauč- no validni razlozi da se zaključi da je egzistencijalna pretnja tako drastič- no porasla u poslednje vreme? Šanse da nas udari džinovski asteroid ili sprži obližnja zvezda (supernova) nisu se povećale.

OKO PLANETE

ORNITOLOGIJA

Let u pokušaju

Treba prvo skočiti pa onda reći: hop. Jedna vrsta sićušnog papagaja čuva energiju tako što skače s grane na granu u potrazi za hranom. To je veština koja je možda pomogla precima ptica da prvi put polete sa tla. Ove male ptice skakuću po granama i do 30 puta u minutu. One tako dobijaju „pogon” u nogama i povećavaju svoj domet uz nekoliko zamaha krilima. Novo istraživanje pokazuje da na taj način smanjuju utrošak energije.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

PUT U SREDIŠTE ZEMLJE

Središnja tačka Zemlje nalazi se na dubini od preko 6000 km, a površini najbliži spoljni sloj jezgra nalazi se na oko 3000 km ispod nas. Sva čoveku poznata zbivanja na Zemlji dešavaju se blizu njene površine. Lava koji izbija iz vulkana topi se na dubini od nekoliko stotina kilometara ispod površine. Čak i dijamanti kojima su potrebni visoka temperatura i visok pritisak, nastaju u stenama na dubini manjoj od 500 km.
Sve što se nalazi ispod toga obavijeno je velom tajne i deluje nedokučivo. Pa ipak, poznato je mnogo šta o jezgru. Postoji i izvesna predstava o tome kako se ono formiralo pre više milijardi godina, i sve to bez ijednog opipljivog uzorka. Šta je u unutrašnjosti naše planete?

ČASOPIS PLANETA Br 79

SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Branislav Čabrić, Svetlana Đurić, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Vladimir Jeftić, Vladimir Jelenković, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Marija Miljković, Darko Mladenović, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Radomir Putnik, Miloš Rastović, Dušan Stanić, Sanja Stanković, Stanko Stojiljković, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar


Dostupno na digitalnom formatu www.novinarnica.net

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet: Dušan Stanić

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

Sledeći broj izlazi 1. Septembra 2017g.