TEMA BROJA
Mihajlo Racković
I bi život… / Ima li života na Uranovim mesecima?
Gde ima vode ima i...
Uran je sedma planeta po udaljenosti od Sunca (Zemlja je treća), i ima oko 4 puta veći prečnik i oko 14 puta veću masu od Zemlje. Nalazi se na oko 20 puta većem rastojanju od Sunca nego što je to Zemlja, i samim tim prima oko četiristo puta manje svetlosti i toplote od Zemlje. Kao i svi “gasoviti džinovi”, ima jako veliki broj meseca (prirodnih satelita). Međutim, samo 5 tih kosmičkih tela su dovoljno velika da, pod uticajem sopstvene gravitacije, imaju sferni oblik - sva ostala imaju nepravilan oblik kao asteroidi. Imena tih meseca su: Miranda, Arijel, Umbrijel, Titanija i Oberon.
Mada Uran ima četiri puta veći prečnik od Zemlje, njegov najveći mesec Titanija ima duplo manji prečnik od našeg Meseca. Jupiterov mesec Io je vulkanski najaktivnije nebesko telo u Sunčevom sistemu; na Saturnovom mesecu Enceladusu su otkriveni vulkani koji izbacuju led iz tečnog vodenog okeana ispod površine. Saturnov mesec Titan ima gustu atmosferu, kao i reke, jezera i mora od tečnog metana/etena. Neptunov mesec Triton, slično kometama, ima gejzire azota, a pokazuje i znake nedavne geološke aktivnosti, što takođe ukazuje na okean tečne vode ispod površine.
Uranovi meseci su mali i ne mogu da imaju nikakvu bitnu atmosferu. Zbog njihove slabe sile teže i zbog male mase i veličine, trebalo bi da su se njihove unutrašnjosti odavno ohladile. Iz svega navedenog deluje da Uranovi meseci nisu zanimljivi, bar u poređenju sa ostalim mesecima u Sunčevom sistemu. Ipak, izgled vara.
Okov manetnog polja
U slučaju da Uranovi meseci imaju okeane tečne vode ispod površine, koji povremeno izbijaju na površinu u vidu ledenih erupcija, trebalo bi da zbog njihove slabe sile teže ove čestice pobegnu u svemir, budu jonizovane pod uticajem Sunčevog i kosmičkog zračenja i, tako jonizovane, budu zarobljene Uranovim magnetnim poljem. Magnetno polje utiče na naelektrisane čestice, kao što i kretenje naelektrisanih čestica stvara magnetno polje, pa bi tako jonizovani gas poreklom iz unutrašnjosti Uranovih meseca morao biti zarobljen od strane Uranovog magnetnog polja.
Kada je svemirska letelica “Vojadžer 2” posetila ovu planetu 1986, nije otkrila nikakvu ozbiljnu količinu jonizovanog gasa u okolini Urana pa je iz ovih podataka izgledalo da su Uranovi meseci odavno neaktivni, ohlađeni i beživotni. “Vojadžer 2” je tada otkrio i neobično izobličenje Uranovog magnetnog polja. Međutim, nova istraživanja, pokazala su drugačije, odnosno da je u vreme prolaska sonde “Vojadžer 2” bila veoma jaka Sunčeva aktivnost. Sunčev vetar je tada izobličio Uranovo magnetno polje i oduvao potencijalne jonizovane gasove. Ukratko, sonda “Vojadžer 2” je i pored brojnih otkrića vezanih za Uran i njegove sisteme prstenova i meseca, proletela u pogrešnom trenutku pored Urana!
Novi rezultati pokazuju da Uran sada nema izobličeno magnetno polje, kao i da su jonizovani gasovi potencijalno iz unutrašnjosti njegovih meseca zarobljeni u značajnoj količini u njegovoj blizini - njegovim magnetnim poljem. Ipak, neka otkrića o geološkoj aktivnosti na ovim mesecima pronašao je i sam “Vojadžer 2”...
Slučaj Mirande
Miranda, najmanji i najbliži severni mesec planeti, sa prečnikom od oko 480 km, ima površinu sa relativno malo kratera. Miranda je puna brojnih kanjona i visokih litica koje dostižu i 20 km visine. Doskora se smatralo da je razlog za ovakav izgled - sudar u dalekoj prošlosti, kojim je ovaj mesec bio praktično uništen kao nebesko telo. Međutim, udar nije imao toliku silinu pa se materijal nastao raspadom meseca i tela koje ga je udarilo ponovo sastavio pod uticajem gravitacije, ali sa posledicom da Miranda ima izgled Frankenštajna. Ipak, danas je verovatnije da se radi o geološkoj aktivnosti, odnosno da je uzrok takvog izgleda okean tečne vode ispod površine. Ali, otkud energija ovako malom mesecu da može da zagreva okean tečne vode ispod površine, ako se nalazi na velikoj udaljenosti od Sunca i gde vladaju temperature od oko -214℃? Pošto je izuzetno mala, i sa malom masom, radioaktivni elementi u njenoj unutrašnjosti koji je zagrevaju, trebalo bi da su se odavno istrošili. Sledeći logičan izvor zagrevanja bio bi plimsko zagrevanje, ali za to je potrebna rezonanca - a Miranda nije u rezonanci sa drugim Uranovim mesecima.
Rezonancu je najbolje objasniti na primeru Jupiterovog meseca Io. Dok se Jupiterov mesec Ganimed jednom okrene oko Jupitera, Evropa se okrene dva puta, a Io četiri puta. Ovo dalje znači da su meseci Io, Evropa i Ganimed u rezonanci 4:2:1, odnosno da se u jednom trenutku ovi meseci nađu na jednoj liniji. Zahvaljući ovome, ovi meseci, zbog međusobnih gravitacionih uticaja imaju relativno elilptične putanje oko Jupitera. Eliptična putanja, najbolje se oseća kod Io: kada je Io najbliže Jupiteru, isteže se - kada je najdalja, vraća se u narmalu usled Jupiterove sile teže. To istezanje i skupljanje stvara trenje, a trenje toplotu. Posledica ove toplote je činjenica da je Io vulkanski najaktivnije telo u Sunčevom sistemu. Miranda nije u takvoj rezonanci sa ostalim Uranovim mesecima sada, ali je možda bila u dalekoj prošlosti, i to je onda moglo da omogući da tečni okean ispod površine opstane tako dugo.
Okeani sa ribom?
Zanimljivu površinu imaju i Arijel i Titanija. Iako Arijel i Titanija nemaju ni izbliza tako čudnu površinu kao Miranda, i na njima su uočeni brojni kanjoni, koji su očigledne posledice geološke aktivnosti, odnosno postojanja tečnog vodenog okeana ispod površine. Iako sada orbitalna rezonanca ne može da objasni unutrašnju toplotu kod ova dva meseca, i dalje može da upućuje da je bila intenzivna u prošlosti. Ovi svetovi mogu da poseduju tečnu vodu ispod površine, a kao što se zna na Zemlji - gde god ima bilo kakve tečne vode neizbežno ima i živih bića. “Mogli bi da imaju okeane bogate ribom”, rekao je jedan britanski naučnik u Londonu, misleći na Uranove mesece.
Da li stvarno ima ribe u okeanima Uranovih meseca ispod ledene površine? Ili bar jednostavnih organizama sličnih bakterijama? Odgovor na to daće buduće svemirske letelice. NASA planira slanje orbitera i sonde do Urana i njegovog okruženja, što bi trebalo da se tamo nađe do 2045.
Mihajlo Racković
ZAGONETKA NA VENERI |
Trag život u Sunčevom sistemu?
“IFL Science” je nedavno doneo vest koja je pobudila veliku pažnju stručne i laičke javnosti: u atmosferi Venere pronađene su čestice dva gasa: fosfina i amonijaka, što pretpostavlja mogućnost kakvog-takvog života. Postojanje fosfina utvrđeno je u nekoliko delova Venerine atmosfere, pa i na mestima koja naučnicima nisu poznata. Ovo neočekivano otkriće, osim što je zbunilo naučnike, pokrenulo je pretpostavke da bi u oblacima oko Venere mogao da postoji život koliko god da sva dosadašnja istraživanja upućuju na mišljenje da na Veneri nema života.
Stručnjaci sa Imperial koledža u Londonu naveli su da zasad nisu u potpunosti razradili atmosferske modele i da je reč o preliminarnim podacima po kojima ima fosfina na visini od oko 55 do 57 km, što je u skladu sa podacima do kojih je došla sonda “Pioneer Venus”.
Nova opažanja nastala su na osnovu projekta “JCMT-Venus”, tokom kojeg je korišćen “James Clerck Maxwell” teleskop za otkrivanje i praćenje fosfina i drugih molekula. Takođe, proučavane su varijacije prusustva vode u atmosferi Venere. Jedan od zaključaka je da postoji niz neobičnosti u atmosferi Venere i da je fosfin samo jedna od novih zagonetki. Među ostalim neočekivanim nalazima je i način na koji količine vode i sumpor-dioksida u atmosferi variraju kroz vreme. Šta je ovome razlog, zasad se ne zna, osim što je utvrđeno da se pomenute varijacije dešavaju u vremenskim razmacima od jednog do godinu dana.
Otkriće amonijaka u oblacima Venere smatra se za značajnu pojavu pošto ne postoji poznati izvor amonijaka na isključivo stenovitim planetama, tj. na onima na kojima nema života. Stručnjaci sa Univerziteta u Kardifu, u Velsu, smatraju da treba postaviti i razviti dodatne modele posmatranja Venere pošto postoje i drugi načini da nastanu fosfin i amonijak pa čak i neočekivani hemijski spojevi koji nisu povezani sa postojanjem života. |
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
