MEDICINA

Docent dr Nevenka Raketić

Imunizacija dece
Vakcina kao spasonosno imitiranje prirode

Čovekova biološka odbrana - imunski sistem - primoran je da radi bez predaha. Neprestano, iz sekunda u sekund, ljudski organizam se suočava sa bakterijama, virusima, gljivicama, parazitima, ali i sa zagađenjenjem okoline i malignim ćelijama koje telo svakodnevno proizvodi. Kroz te uobičajene, ali nekontrolisane i slučajne kontakte, postepeno se gradi takozvani prirodno stečena imunost, koji nas štiti od infekcija i maligniteta. Može, međutim, da se dogodi da je imunski odgovor iz nekog razloga smanjen, ili da je (ne)očekivani napadač organizmu nepoznat a toliko agresivan i jak da imunski sistem ne bi bio u stanju da spreči infekciju pa je tada spasonosno ako smo, posredstvom vakcinacije, opremljeni i veštački stečenom imunošću.

PALEONTOLOGIJA

Srbija u mezozoiku
Zlatiborska okeanska kora

Tokom dugog vremena kontinenti su se pomerali i menjali oblik. Uglavnom, razlamanjem i udaljavanjem jednog dela od drugog. Ako se uporede zapadna obala Afrike i istočna obala Južne Amerike, vidi se poklapanje njihovih kontura. Ali to je samo jedan deo dokaza. Drugi je geološki sastav i fosili koji su istovetni na obe strane Atlantika, i to što se sredinom Atlantika pruža okeanski greben čiji se oblik takođe poklapa sa pravcem i krivinama afričke i južnoameričke obale.

SAOBRAĆAJ

Solarni automobil
Sunce umesto goriva

Luj Palmer, švajcarski učitelj, putovao je oko sveta u solarnom automobilu 2007-2008, a planirao je i trku električnih automobila oko sveta. Na put je krenuo da bi preneo poruku: svu energiju potrebnu za vožnju automobila i ostalih saobraćajnih vozila možemo dobiti od Sunca. Njegov plavi solarni auto napajao se energijom iz solarnih ploča smeštenih na krovu vozila i na prikolici.
Palmer je maštao o putu oko planeta još kada je bio jedanaestogodišnjak, 1982. Ali, učitelj geografije mu je upropastio maštariju rekavši da bi takav put «koštao» planetu zbog ispuštanja gasova iz vozila. Poći na put oko sveta zato što ga voliš automatski upropašćava taj isti svet. Ali, kao idealista od malih nogu, Palmer se dosetio kako da zaobiđe taj paradoks: nacrtao je plan za ekološki solarni auto.

NAUKA KAO žIVOT

Predrag Piper, slavista, redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu i dopisni član SANU

Jezik je sredstvo stvaranja

Kada bi trebalo sačiniti diptih najboljih učenika škole Ivićevih u srpskoj lingvistici šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka među njima bi visoko bilo ime Predraga Pipera. Sam Piper veli da se nikada nije osećao kao “tipičan predstavnik neke škole”, ali “novosadske godine” smatra “važnim” u svom profesionalnom formiranju. „Novi Sad je, u vreme kada sam tamo studirao, postajao vrlo inspirativna sredina za buduće lingviste i slaviste”, veli. U Rusiji se kasnije uverio koliko se “pripadnost određenoj naučnoj školi” pretpostavlja “naučnoj samoukosti”.

JONIZACIJA

Pozitivno dejstvo "negativnih" jona
Pomoć iz praznog prostora

Čovek je retko u prilici da bude svestan prisustva električnih potencijala u vazduhu. To se najčešće dešava prilikom nailaska ciklona i promene vremena. Dok vazdušni pritisak, temperatura i vlaga stvaraju neposredan subjektivni doživljaj, dejstvo jona i njihov uticaj se najčešće manifestuju indirektno, a reakcija organizma ne mora uvek imati jasno definisane simptome i može biti odložena.

ELEKTRONIKA

Kako prenosivi globalni pozicioni sistem (GPS) može odrediti našu poziciju na Zemlji, čak i kada nismo napolju?

Ove godine brojne vrste proizvoda stižu zajedno sa GPS prijemnicima koji u svakom trenutku pokazuju potrošačima gde se nalaze. U pitanju su navigatorske instrument table za automobile, džepni navigatori, „ortaci za golf“ koji otkrivaju razdaljinu između igrača golfa i peščanih zamki, i najvažniji, mobilni telefoni. GPS predajnici sa automatskim prijemom prate kriminalce na uslovnoj slobodi, odlutale kućne ljubimce, slonove koji se sele, lednike koji nestaju

ENERGIJA

Na mestu gde se susreću slatka i slana voda moguće je proizvoditi jeftinu i čistu energiju

Ušća reka kao elektrane

Po mišljenju holandskog inženjera Virmana, moguće je iskoristiti energiju reka koje se ulivaju u mora bez štetnog uticaja po okolinu ili po gust rečni saobraćaj. On i njegove kolege iz holandskog Centra za održivu tehnologiju vodenih resursa nisu za pravljenje ogromnih brana i za zasipanje rečnih korita turbinama. Oni veruju da mogu doći do energije zarobljene u Severnom moru tako što će je, zajedno sa slatkom rečnom vodom iz Rajne, usmeriti u novu vrstu akumulatora. S nizom akumulatora, ušće reke može obezbediti preko jednog gigavata električne energije putem procesa koji se naziva «plava energija». Ta količina struje dovoljna je za oko 650.000 domova

PORTRETI

Nikolaj Nikolajević Bogoljubov
I fizičar, i matematičar, i pedagog...

Nikolaj Nikolajević Bogoljubov je dao nemerljiv doprinos u mnogim oblastima teorijske fizike: od teorije nelinearnih oscilacija, teorijske statističke fizike i dinamike sistema, preko kvantne mehanike i teorije kondenzovane materije do kvantne teorije polja i fizike elementarnih čestica. Osim istraživačkim, bavio se pedagoškim i društvenim radom: škola teorijske fizike koju je stvorio obrazovala je desetine vrhunskih teoretičara koji danas rade širom sveta. Osnivač je nekoliko naučnih institucuja, bio je dugogodišnji direktor Objedinjenog instituta za nuklearna istraživanja u Dubni i u nekoliko saziva deputat Vrhovnog Sovjeta SSSR

HIPOTEZE

Savijanje svetlosti pod uticajem gravitacije
Zagonetka izmeĐu Sunca i Zemlje

VIRUSI

dr Ana Gligić

Moć nanomilimetarskih organizama
SavrŠeni paraziti

Sasvim je sigurno da će se svako od nas, tokom života, sresti sa virusom gripa i bar još ponekim od oko 50 raznih “običnih” respiratornih virusa koji izazivaju simptome slične gripu u blagoj formi. Ali, za razliku od mnoštva relativno bezazlenih virusa sa kojima se srećemo od davnina - hiljadama godina - neki od njih su bili odgovorni za teške virusne bolesti koje su harale planetom i za sobom ostavile na milione ljudskih žrtava. Tu neverovatnu moć ovih nanomilimetarskih organizama dr Ana Gligić, viši naučni saradnik u penziji, doajen jugoslovenske virusologije i virusolog svetskog glasa, objašnjava činjenicom da su virusi u svojoj evoluciji dostigli najsavršeniji oblik energetskog parazitizma.

VIRUSI

Biljni virusi

Celo drvo za par godina

Tokom 2004. i 2005. godine obavljena su obimna istraživanja u okviru projekta „Analiza rizika od unošenja karantinskih proizvoda u Srbiju uvozom cveća“. Na graničnim prelazima Horgoš, Batrovci i Bogojevo praćene su pošiljke cveća iz 15 država izvoznica. Pregled 6700 biljnih uzoraka svrstanih 213 u klasifikacionih rodova obavili su specijalisti i saradnici Poljoprivrednog i Šumarskog fakulteta i Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. Potpuno očekivano, tom analizom je utvrđeno prisustvo čak 59 vrsta patogena, od čega, pored bakterija i gljiva, i 5 vrsta biljnih virusa. U stručnoj literaturi ih prepoznajemo kao fitopatogeni virusi.

VIRUSI

Prof. dr Ljubiša Topisirović,
Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Beograd

Večni rat s virusima

Proteklu godinu pamtićemo po ekonomskoj krizi i pandemiji „svinjskog gripa“. Dve reči kriza i virus svakodnevno su nam parale uho pa se ponekad sticao utisak da su u tesnoj vezi, što nije bez osnova: nenormalne životne okolnosti pogoduju ovim samo elektronskim mikroskopom vidljivim živim organizmima. Što se bližio kraj godine, mediji su sve češće pisali o influenca A virusu (H1N1), izazivaču opasnog gripa koji se u aprilu pojavio u Meksiku a zatim širio na sve kontinente. Bilo je sve više vesti o obolelima i umrlima, vakcini i vakcinaciji, na nedelju dana je produžen jesenji školski raspust a vlada je proglasila pandemiju

VIRUSI

Istorija svinjskog gripa
Od ptica do Pandemije

Glavni virus gripa koji je cirkulisao među ljudima pre 1889. godine bio je iz porodice H1. Ali, te godine, novi H2 grip nastao je u Rusiji i širio se svetom, ubivši oko milion ljudi! Nakon toga, virus H2 je zamenio virus H1. Takve zamene su očigledno redovna karakteristika pandemija gripa. Ljudi koji su bili rođeni pre 1889. i koji su bili izloženi virusu H1, imali su određeni imunitet na njega. To im je omogućilo da budu zaštićeni tokom smrtonosne epidemije H1N1 iz 1918. godine. Ova epidemija „španskog gripa“ ubila je 50 miliona ljudi širom sveta. Taj virus evoluirao je direktno iz ptičjeg gripa u ljudski

AERONAUTIKA

QSST - projekat nadzvučnog putničkog aviona

Tiho kroz zvuČni zid

Tupoljev Tu-144 je prvi putnički nadzvučni avion koji je poleteo sedamdesetih godina prošlog veka, ali nije doživeo komercijalni uspeh pa je, posle svega tri godine aktivne upotrebe, prizemljen. Njegov zapadni pandan konkord je do danas jedini nadzvučni putnički avion koji je ušao u komercijalnu upotrebu, a njegova upotreba tokom 27 godina pokazala je da postoji potreba za nadzvučnim putničkim avionima. Iako je let konkordom putnika koštao znatno više od leta nekim drugim avionom, zahvaljujući činjenici da je let od Pariza do Njujorka trajao svega četiri sata, uvek se tražila karta više. Najveći broj putnika činili su poslovni ljudi kojima kraće vreme putovanja predstavlja imperativ.

RETKE VRSTE

Iberijski ris

Puno truda i sredstava uloženo je u očuvanje ove vrste. Rezultati su zasad slabi. Ukoliko ovaj ris ne bude opstao, to će biti prva izumrla vrsta iz porodice mačaka u poslednjih deset milenijuma. Prethodno izumrla mačka bio je sabljozubi tigar ili Smilidon koji je živeo do pre 10.000 godina. Danas preostale jedinke žive u Španiji i znatno manje u Portugalu.

ČASOPIS PLANETA Br 38

SARADNICI NA BROJU

Jozef Baruhović, Živorad Čeković, Dalibor Čevizović, Milan Dimitrijević, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Branka Jakšić, Ilijana Jakšić, Vidosava Janković, Zoran Janjušević, Vladimir Jovanović, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Jelisaveta Lalić, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Branislav Miljković, Darko Mladenović, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar

Izdavač i osnivač: „Belmedia”d.o.o
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Branka Savković
Fotografije: Rade Krstinić
Internet prezentacija : Dragan Bogdanović

DISTRIBUCIJA: Data Press, Beograd, Kondina 24, 011/33 40 440
ŠTAMPA: „Batatisak“, Beograd, Miloša Savkovića 4-6, 011/38-20-333