SUMMARY

Planeta No 57
ENGLISH Summary

MEDICINA

potpukovnik asistent dr sci. med. Ivan Marjanović

Lečenje varikoznog sindroma RF talasima

Estetsko i trajno uklanjanje proširenih vena

Trajno otklanjanje proširenih vena moguće je jedino hirurškim putem. Za pacijente je najkomfornija i najbolje efekte daje minimalno invazivna procedura radiofrekventnim talasima, koja omogućava brz povratak svakodnevnim životnim aktivnostima, uz najbolji estetski učinak. O toj metodi za "Planetu" govori potpukovnik asistent dr sci. med. Ivan Marjanović, načelnik Kabineta za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju VMA i konsultant Bel Medic-a

MEDICINA

mr sci. dr Dejan Jovanović

Lečenje hemoroidalne bolesti THD metodom

Povratak nesmetanom životu za tri dana

Transanalna hemoroidalna dearterizacija je minimalno invazivna operacija, bez hirurških rezova, koja omogućava vrlo brzo vraćanje uobičajenim životnim aktivnostima. O tome šta je čini danas jednom od najefikasnijih metoda lečenja hemoroidalne bolesti govori mr sci. dr Dejan Jovanović, hirurg proktolog u Bel Medic-u

MEDICINA

mr ph Nada Pevčević

Specifične analize krvi

Sve brža i preciznija laboratorijska dijagnostika

Tumor markeri, hormonski status, detekcija antitela - neke su od brojnih specifičnih analiza krvi kojima se ciljano dolazi do dijagnoze nekog organskog poremećaja ili oboljenja. O pojedinim detaljima ove široke i zanimljive teme za Planetu govori mr ph Nada Pevčević, specijalista medicinske biohemije u Bel Medic-u

VESTI IZ MEDICINE

Mikrobiologija

Bakterijska borba za opstanak

Dok se zdravstvene vlasti širom sveta bore s rastućim problemom bakterijske rezistencije na antibiotike, mikrobiolozi Tafts univerziteta otkrili su jedinstven mehanizam otpornosti kliničkiizolovane E. coli na karbapeneme, klasu antibiotika koja se koristi kao poslednje sredstvo odbrane od bakterija, uključujući E. coli i Klebsiella pneumonia , koje uzrokuju ozbiljne bolesti pa čak i smrt. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti beleže značajan porast otpornosti na karbapeneme kod enterobacteriaceae (CRE) za koje je utvrđeno da se opiru i najpotentnijim terapijama, a pomenuto istraživanje pokazuje koliko daleko bakterije idu u mutacijama s ciljem da opstanu.

Onkologija, Mikrobiologija, Neurologija, Psihologija, Akušerstvo, Hematologija..

MUZEJI

Ka konceptu integralne zaštite kulturne baštine

Istorija tehnike u zgradi termoelektrane

U Galeriji nauke i tehnike SANU, u Beogradu, 8. maja otvorena je izložba „Kapetani reka i mora - Srbija i Boka Kotorska“, koju priređuje Muzej nauke i tehnike iz Beograda. Ova izložba je imala premijeru prošle godine u Tivtu, Kotoru, Herceg Novom i Budvi. Istovremeno, u prostoru samog MNT-a u Skenderbegovoj 51, od 15. aprila gostuje uzvratna izložba Pomorskog muzeja Crne Gore „Kapetani Boke Kotorske“.

GEOLOGIJA

Tragovima Paratetisa

Srbija ispod okeana

Na teritoriji današnje Srbije postoji šest geotektonskih jedinica, a svaka svedoči o događanjima u trenutku njenog nastanka. Najupadljivija i najznačajnija je velika tektonska jedinica poznata kao Vardarska zona, koja obuhvata centralni deo Srbije.

DRUŠTVENE MREŽE

Naši IT stručnjaci u Facebook-u

Kako najbolji biraju najbolje

Nenad Božidarević, student beogradskog Računarskog fakulteta, priča za "Planetu" o svojoj tromesečnoj profesionalnoj praksi u kalifornijskom sedištu Facebook-a, o načinu na koji ta kompanija bira ljude koje će zaposliti, o uslovima za rad koje im pruža - o tome šta je čini jedinstvenom u IT svetu...

TEORIJE

Multiverzum i topologija vremena

Savremene kosmološke teorije upućuju da naš univerzum predstavlja samo jedan od skupa univerzuma. Taj skup čini beskonačan ili konačan ali ogroman broj univerzuma od kojih ne bi svi podjednako bili pogodni za život.
  Multiverzum kao teorijski koncept objašnjava tzv. fina podešavanja kosmoloških parametara bez potrebe pozivanja na bilo kakvo teološko bjašnjenje vrednosti fizičkih parametara univerzuma u kome živimo. Takođe, ontološka opravdanost koncepta multiverzuma odnosi se na to da vakuum u M teoriji nije jedinstven, već da predstavlja potpuno ravnopravne načine razbijanja početne simetrije sila, u kom smislu bismo imali ogroman broj regiona u kojima je došlo do razbijanja simetrije. Multiverzum kao koncept ima značajnu ulogu u filozofiji vremena jer postavlja nove koncepte nestandardne topologije vremena

FIZIKA

Rekonstrukcija najvećeg eksperimentalnog postrojenja u fizici i priprema za nova otkrica

LHC za više energije

Veliki hadronski sudarač (LHC) u Centru za evropska nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi (Švajcarska), tehnološki najsloženije eksperimentalno postrojenje koje je čovek dosad napravio, u naredne dve godine biće detaljno rekonstruisan a njegove „zvezdane performanse“ (stellar performance ) oplemenjene novim rešenjima. Za to vreme, istraživači će na miru moći da analiziraju rekordnu količinu sakupljenih podataka. U središtu njihove pažnje je novootkrivena čestica, koja se još opire konačnoj identifikaciji. Oni su sve više uvereni da je reč o Higs bozonu („Božjoj čestici“), koji bi trebalo da potvrdi vladajuću teoriju o fundamentalnoj strukturi materije.

BOGATSTVA SVEMIRA

Asteroidi-rudnici

Retki metali u budućnosti

Mala stenovita tela Sunčevog sistema nepravilnog oblika i veličine od nekoliko metara do nekoliko stotina kilometara, nazvana asteroidi, uglavnom se nalaze u prostoru između Marsa i Jupitera, u tzv. asteroidnom pojasu. Prema proceni, ovaj pojas sadrži više od sto hiljada ovakvih objekata. Jupiter je svojim gravitacionim uticajem onemogućio formiranje planete na tom prostoru i veliki broj tzv.Trojanskih asteroida je odvukao do svoje putanje oko Sunca i zarobio u svojim Lagranževim tačkama, određen broj je privukao pa su ušli u njegovu atmosferu i isparili a nekim asteroidima je izmenio putanju i usmerio ih bliže ka Suncu. Bliskim prolascima pored Marsa i uticajem drugih fenomena, npr. Efekta Jarkovskog, putanje tih asteroida su približene Zemljinoj putanji oko Sunca.

NAUKA KAO ŽIVOT

Dr Zoran Knežević, naučni savetnik, direktor Astronomske opservatorije u Beogradu i dopisni član SANU

Vek sa asteroidima

Na kraju pristupne akademske besede „Uloga astronomije u saradnji sa ostalim naukama u Srpskoj kraljevskoj akademiji“, 8. februara 1940, Vojislav V. Mišković, jedan od otaca srpske astronomije, veli da je ona „najteži period svoje istorije“ prebrodila te „ništa više ne stoji na putu da razvije i još više učvrsti saradničke veze“ s drugim opservatorijama i „dokaže svetu“ da je naš narod sposoban i za „podvige na naučnom polju“. Miškovićeva smela predviđanja su doživela trijumf. O astronomskoj zajednici Srbije danas se u svetu govori sa uvažavanjem, a njeni se astronomi „brzo i efikasno“ uključuju u istraživanja i u najprestižnijim institutima. Za taj uspeh naše astronomije, pored dobre škole, nesporno velikih zasluga ima i dr Zoran Knežević (1949), naučni savetnik i upravnik Astronomske opservatorije u Beogradu.

ENERGIJA

Prenos i distribucija električne energije

Pametne mreže

Izgradnja elektroenergetskih sistema (EES) - proizvodnja, prenos, distribucija i potrošnja - započela je pre skoro jednog veka. Danas je električna energija (EE) jedna od najprihvatljivijih i najrasprostranjenija energija. Druga strana medalje je da se oko 40% EE dobija sagorevanjem uglja u termoelektranama, što doprinosi proizvodnji CO2 i ubrzanom porastu efekta “staklene bašte”. Nisu utešne ni procene Internacionalne agenciju za energiju, koja predviđa da će potrebe za EE,u narednih 20 godina, rasti brzinom od 1GW nedeljno! To znači da će svake nedelje biti potrebno da se EES u svetu poveća za jednu elektranu snage nešto manje od HE Đerdap (1,2 GW).

MATEMATIKA

Simetrija

Geometrija svuda oko nas

Najbolja kratka definicija matematike mogla bi da glasi : "Matematika je nauka o pravilima". Pravilnosti i odnosi koje proučavaju matematičari nalaze se svuda u prirodi. Neka se mogu opisati brojevima, mada često i ne mogu. Na primer: simetrične šare na cvetovima i životinjskom krznu, orbite planeta tokom kretanja, raspored atoma i molekula u jedinjenjima i sl. Pošto proučava apstraktne pravilnosti, matematika dozvoljava da uvidimo - a možda i iskoristimo - sličnosti između dve pojave koje su na prvi pogled potpuno različite.

ORNITOLOGIJA

Ptice u gradovima

Pernati susedi

U Srbiji se može videti oko 360 vrsta ptica. Nekima od tih vrsta odgovara i život u gradu, gde najradije biraju mirnije prostore, poput parkova, sportskih terena, pa čak i gradska groblja zbog zelenila i vode koja je tu zbog redovnog zalivanja. Broj ptica povećava se od centra ka periferiji grada. Malo odstupanje od ovog pravila javlja se u centru Beograda, koji je veoma blizu ušća dveju reka i peščanih ada.

LINGVISTIKA

Pomoćni jezici

Dalje od Vavilonske kule

Konstruisani ili, kako se drugačije nazivaju, planski jezici su veštački stvoreni. O prirodi tih jezika postoje različita shvatanja budući da su i tzv. prirodni jezici regulisani i pod uticajem su odluka određenih lingvističkih institucija. Otuda neki smatraju da su svi jezici zapravo veštački.

AERONAUTIKA

Hidroavijacija

Čamci koji lete

Krajem Prvog svetskog rata došlo je ekspanzije hidroavijacije, a u međuratnom periodu pojavile su se avio-kompanije koje su obavljale interkontinentalne letove. Konstruktori hidroaviona tog vremena sretali su se sa nizom tehnoloških problema za koje nisu imali rešenje, pa je koncept razvoja ovih letelica bio napušten iako je gotovo 70% površine Zemlje pod vodom.

TEMA BROJATEMA BROJA - PREDVIĐANJE BUDUĆNOSTI

Pretpostavke (osnovane)

U NAREDNIH 20 GODINA...

•  Ljudi će tečno govoriti sve jezike. DARPA i Google se nadmeću u tome ko će prvi stići do momentalnih prevoda, tako da je ovo predviđanje sasvim izvesno.

•  Softver će biti u mogućnosti da predvidi gužve na putu pre nego što se dogode. Na osnovu arhiviranih podataka, senzora pored puta i GPS-a, u IBM-u su došli do programa modeliranja koji predviđa gužve na putu i do sat vremena pre nego što nastanu.

TEMA BROJATEMA BROJA - PREDVIĐANJE BUDUĆNOSTI

Veoma izvesne prognoze

Prognoziranje svakako nije precizna naučna disciplina pa različiti stručnjaci mogu da daju različite datume za isti događaj, budući da koriste različite modele za procenjivanje. Ovo je lista događaja koje za budućnost predviđaju različiti naučnici iz različitih zemalja, i to po oblastima.

TEMA BROJATEMA BROJA - PREDVIĐANJE BUDUĆNOSTI

Teslino proročanstvo za 2010-2035. godinu

Uvek ispred svoga vremena

Da li je Tesla video dobro i koliko daleko? Koliko toga je pogodio? Šta je govorio o vremenu koje je i za nas budućnost? Kako je Tesla zamišljao naše vreme, od 2010. do 2035. godine? Pre nekog vremena otkrili smo jedan manje poznat članak, objavljen u časopisu „Liberty“, februara 1937. godine, u kojem Tesla, nama se učinilo, zadivljujuće detaljno govori o ne tako skoroj budućnosti.

TEMA BROJATEMA BROJA - PREDVIĐANJE BUDUĆNOSTI

Arhitekt Mihajlo Mitrović, predsednik Akademije arhitekture Srbije

Nepredvidiva budućnost arhitekture

Prošle epohe obeležili su i posebni graditeljski stilovi i čuveni graditelji. Od egipatskih piramida do arhitektonskih čuda savremenog sveta. Divimo se porušenim antičkim hramovima i lepoti vila rimskih patricija, srednjovekovnoj sakralnoj arhitekturi i renesansnim palatama, zastajemo pred najlepšim zdanjima evropskog baroka i bečke secesije. Po balkanskim varošima sačuvani su lepi primeri orijentalnog graditeljstva, govorimo o moderni između dva svetska rata, socrealizmu sovjetske epohe... A danas?- „Više nema govora o stilovima, sve je globalizovano, sve je isto, i ne samo što je isto nego je i društveni pristup arhitekturi u čitavom svetu skoro isti“, kaže Mihajlo Mitrović, arhitekt i istoričar arhitekture, predsednik Akademije arhitekture Srbije.

TEMA BROJATEMA BROJA - PREDVIĐANJE BUDUĆNOSTI

Porodica i pojedinac

Emocije, rad i energija

Da li će čovek budućnosti „četovati“ putem misli ili će Zemlju naseljavati zombi-ljudi koje kontroliše zla manjina?
Predvideti izgled i ponašanje čoveka u dalekoj budućnosti sigurno je veliki izazov ali i velika opasnost: a priori smo ograničeni ako sudimo samo iz ugla današnjice, a puka mašta, s druge strane, može nas odvesti u svet fantazije. Kako da pomirimo te dve stvari?

TEMA BROJATEMA BROJA - PREDVIĐANJE BUDUĆNOSTI

Radne organizacije sutra

Posvećenost zaposlenih, pre svega

Kakve će biti organizacije u budućnosti? Ako želimo da odgovorimo na ovo pitanje, moramo pogledati lekcije iz prošlosti a potom sagledati šta se zbiva u sadašnjem trenutku i pokušati da predvidimo kako će organizacije izgledati u narednom periodu. Ključno pitanje iz prošlosti je: zašto su neke organizacije živele i još žive veoma dugo?

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

PREDVIĐANJE BUDUĆNOSTI

Šta se može očekivati od sutrašnjice? U kakvom ćemo prostoru živeti, da li ćemo boraviti među oblacima i hoćemo li se liftom penjati u svemir? Kojim ćemo se jezicima sporazumevati i koliko će nas biti? Da li će se život produžiti i koliko će ga olakšati novi tehnički izumi? Može li naša planeta da nas izdrži ako danas nedovoljno pazimo na jedini poznati deo svemira na kojem je moguć život?

Brojna su pitanja koja zaokupljaju naučnike kada je reč o budućnosti. Neki danas izrečeni odgovori svakako će se pokazati kao tačni ali su brojne i one pretpostavke koje će se pretvoriti u zablude. Šta se uopšte može znati o sutrašnjici?

ČASOPIS PLANETA Br 57

SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Milan Dimitrijević, Milan Đurić, Ibrahim Hadžić, Zvezdan Horvat, Mirko Jakovljević, Branislava Jakšić, Ilijana Jakšić, Vladimir Jeftić, Vladimir Jelenković, Nataša Jovanović, Vladimir Jovanović, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Dubravka Marić, Borka Marinković, Aleksandar Milinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Danijela Mitrović, Darko Mladenović, Boris Naumović, Nada Petrović, Stevan Pilipović, Barbara Radulović, Miloš Rastović, Ilja Slani, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Dragana Dragićević
Fotografije: Rade Krstinić
Internet: Dragan Bogdanović

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

Sledeći broj izlazi 1. jula 2013g.