Astronomija kao fundamentalna nauka, sa svim oblastima (astrofizika, kosmologija,
nebeska mehanika) koje značenjski ta izvorno grčka reč pokriva, dežurna je tema na stranicama našeg magazina.
Astronomija u Srbiji i Astronomska opservatorija u Beogradu (AOB) kao njena matica imaju posebno mesto.
U XIX veku astronomija je rano stekla svoju katedru na Velikoj školi i imala značajnu ulogu u naporima Srbije
da prati moderne tokove u nauci i obrazovanju.
Tesla je bio naučnik, pronalazač i humanista, koji je svoje izume stvarao za dobrobit
čovečanstva a ne za uništenje ljudi. Nažalost, Teslina humana vizija budućnosti bila je pogrešna.
Kao i mnogi drugi naučnici verovao je da će oružje koje stavlja čovečanstvu na raspolaganje označiti
kraj ratovima. Umesto toga, brojni izumi, pa i njegovi, doprineli su da ratovi postanu krvaviji i
razorniji. To otkrivaju članci, intervjui i rukopisne beleške Nikole Tesle o različitim aspektima
ratnih sukoba.
Osmatranje tela i pojava u svemiru se, od početka 17. veka, obavlja pomoću optičkih teleskopa.
Daleka nebeska tela zrače na različitim talasnim dužinama, ali većinu tih zračenja apsorbuje atmosfera Zemlje. Zbog toga su teleskopi
opremljeni dodatnim instrumentima kao što su fotometar, interferometer i spektroskop pa se, prema opsegu elektromagnetskih talasa
koje proučavaju, dele na: optičke, radio, rendgenske, gama teleskope, teleskope za infracrveno i ultraljubičasto zračenje…
Po pravilu, opservatorije u kojima se nalaze ovi instrumenti grade se na pustim mestima gde ima mnogo vedrih dana u godini.
I pored toga, posmatranja iz opservatorija na Zemlji ograničeno je filtriranjem i atmosferskim efektima koji izazivaju izobličenje
elektromagnetskog zračenja. Da bi se to izbeglo, teleskopi se postavljaju na veštačke satelite koji se lansiraju u svemir
ili se direktno postavljaju u orbitu oko Zemlje. Gde je u ovim proučavanjima mesto i kakva je danas funkcija astronoma iz Srbije?
TEMA BROJA
Nova osmatranja svemira / Astronomska stanica Vidojevica
Teleskop “Milanković” biće uključen u rad Opservatorije “Vera Rubin” u Čileu,
čija je gradnja u završnoj fazi. Kakav je značaj AS “Vidojevica” za ovaj deo Evrope i, uopšte, za saradnju astronoma balkanskih zemalja? Za nas ona je bila uslov bez koga se nije moglo dalje.
Naučni saradnik dr Ivan Živanović (1992) je rođen u Beogradu, a školovao se
i doktorirao astronomiju u Sankt Peterburgu, na čuvenoj Pulkovskoj opservatoriji, gde se
bavio fizikom Sunca i istraživanjem magnetnih struktura na njegovoj površini.
Kada se preselio u rodni grad, imao je, kaže, sreću da sa direktorom Opservatorije
razgovara o svom zaposlenju u momentu kada je već otpočela realizacija ideje o
osnivanju stručno-istraživačkih jedinica: za kosmička istraživanje i tehnologije
i za praćenje Sunčeve aktivnosti, klimatske promene i svetlosno zagađenje.
Osnovane istog dana prošle godine, one čine Grupu za kosmička istraživanja i geonauke.
Ivan je član jedinice za praćenje Sunčeve aktivnosti.
Dve hiljade dvadeset šeste srpska prestonica bi trebalo da dobije svoju
posmatračku stanicu u okviru postojeće Zvezdarnice, koja je već zaštićeni spomenik kulture.
Gradska opservatorija Beograd će meriti i pratiti svetlosno zagađenje i pružati informacije
o raspodeli potrošnje energije, koja ima veliki uticaj na životnu sredinu i ekosisteme.
Projekat izgradnje prve urbane opservatorije u nas vodi dr Srđan Samurović, naučni savetnik
AOB i predsednik Naučnog veća.
Srbija bi za dve godine, a možda i ranije, mogla da izradi svoj prvi naučni satelit,
koji bi ujedno bio i prvi satelit uopšte koji su napravili njeni astronomi, matematičari i inženjeri.
Time bi ona učinila i one prve neophodne korake u priključivanju grupi više od stotinu zemalja koje
imaju neki kosmički program ili kosmičke agencije. Da to izgleda sasvim stvarno i moguće, potvrđuje
dr Milan Stojanović, naučni saradnik, rukovodilac Jedinice za kosmička istraživanja i tehnologije
Astronomske opservatorije u Beogradu.
Bajkalski neutrinski teleskop predstavlja veoma ambiciozan projekat u kome
se instaliraju detektori za neutrino u Bajkalskom jezeru. Radi se o loptastim modulima
koji detektuju Čerenkovljevo zračenje, a koji se postavljaju u nizovima od nekoliko stotina
metara u dubinu između 700m i 1240m. Teleskop je specifičan zbog toga što lovi neutrino
čestice koje je teško detektovati
Projekat Međunarodne lunarne istraživačke stanice (International Lunar
Research Station - ILRS) koji Kina gradi na Mesecu, oduvek važnom za naučna istraživanja,
poslednjih decenija i nepreglednih prostranstava Univerzuma koje zovemo duboki kosmos,
još jedan je veliki izazov za astronomsku zajednicu Srbije. O kakvom je projektu reč i
našem učešću u njemu?
Redovni profesor na Katedri za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu dr Dragana Ilić,
s reputacijom istraživača aktivnih galaktičkih jezgara, poslednjih godina je uključena u razvoj Vera Rubin
opservatorije u Čileu i njenog velikog projekta Legacy Survey in Space and Time (LSST), koji bi trebalo da
reši mnoge kosmičke tajne. Kao menadžer srpskog tima (pod vođstvom prof. Luke Č. Popovića) u tom naučnom
konzorcijumu neizbežni je sagovornik svakog medija koji piše o ovoj aktuelnoj temi.
Čovečanstvo je proučavanje tela i pojava u svemiru u početku izvodilo
posmatranjima golim okom, a od početka 17. veka i pomoću optičkih teleskopa koji su
omogućili proučavanje udaljenih nebeskih tela. Nebeska tela zrače na različitim talasnim
dužinama (učestalostima), ali većinu ovog zračenja apsorbuje atmosfera Zemlje.
Optički prozor obuhvata vidljivu svetlost (od 400 nm do 700 nm), infracrveno zračenje
kraćih talasnih dužina (do 20 μm) kao i ultraljubičasto zračenje blisko optičkom
dijapazonu (od 300 nm) dok radio-prozor obuhvata zračenja od 3 mm do 30 m.
Ideja o konstrukciji najnovijeg i do sada najvećeg, najmoćnijeg i najsloženijeg
svemirskog teleskopa “Džejms Veb” (James Webb Space Telescope - JWST) pojavila se
krajem 1980-ih godina, radi postavljanja opservatorije u svemiru koja bi proučavala
srednje infracrveno zračenje. Time bi se nadopunio rad prethodno napravljenog
svemirskog teleskopa “Habl” (Hubble), koji posmatra ultraljubičasti, vidljivi
i blisko infracrveni spektar. Teleskop je dobio ime po Džejmsu Vebu
(James E. Webb, 1906-1992) koji je bio administrator Američke svemirske agencije
(NASA) od 1961. do 1968. godine, i imao ključnu ulogu u svemirskim programima
„Mercury”, „Gemini” i „Apollo”.
Dok svemirski teleskopi moraju da se nađu na pravom mestu i u pravo vreme,
dobro pozicionirani zemaljski teleskopi sa širokom pogledom na nebo mogu da se fokusiraju
na niz specifičnih oblasti ili događaja. Moćni zemaljski teleskopi su često i najuspešniji kada je reč o novim otkrićima.
Intenzivan razvoj astronautike tokom poslednjih sedam decenija doneo je
neprocenjive koristi za čovečanstvo u vidu novih naučnih otkrića do kojih se došlo
zahvaljujući misijama kosmičkih letelica. Osim novih saznanja o Zemlji na polju
meteorologije, geologije i otkrivanja novih resursa do kojih se došlo na osnovu
snimaka sa satelita, astronautika je omogućila i širenje saznanja o susednim
svetovima u Sunčevom sistemu zahvaljujući podacima koje su poslale kosmičke sonde.
Osnovna informacija koja je stizala sa kosmičkih sondi je bila slika nekog objekta
u Sunčevom sistemu, snimak koji je napravljen sa daleko manje udaljenosti
(od nekoliko hiljada pa do nekoliko miliona puta) od one sa koje se vrše
snimanja zemaljskim teleskopima.
Kinesko-francuski svemirski teleskop, lansiran nedavno u nisku Zemljinu orbitu,
primarno istražuje rafale gama zraka. Rafali gama zraka predstavljaju oslobađanje velike količine
gama zračenja u relativno kratkom vremenskom roku. U svakoj galaksiji javljaju se, približno,
jednom u sto miliona godina do jednom u milijardu godina. Još uvek nije utvrđeno kako nastaju
ove tajanstvene pojave.
Istraživanjem svetskih mora i okeana u periodu od 8. do 11. veka, Vikinzi su praktično zagospodarili
vodenim prostranstvima naše planete i ojačali svoju civilizaciju. Uspeli su u tome u značajnoj meri, zbog otkrića
dva prosta navigaciona uređaja. Naime, koristeći najobičniji Sunčani sat i takozvani Sunčani kamen, oni su preciznom
navigacijom svoje brodove slali širom Severne hemisfere, pa čak i do samih obala Afrike.
Od kako je prvi EEG zapis moždanih talasa, 1924. godine,
označio prekretnicu u medicini onog doba, elektroencefalografija je dala neprocenjiv
doprinos neuronauci, razumevanju širokog spektra čovekovih kognitivnih sposobnosti
U prvom eksperimentalnom ispitivanju koje je kod ljudi direktno upoređivalo efekte
dva različita tretmana na mentalno i fizičko zdravlje, pokazalo se da fizičko vežbanje ima prednosti
u odnosu na antidepresive, kao i da su antidepresivi izazvali blago fizičko pogoršanje. U studiji
objavljenoj u časopisu Journal of Affective Disorders, koja je predstavljena i na oktobarskoj
konferenciji Evropskog koledža za neuropsihofarmakologiju, ECNP (European College of
Neuropsychopharmacology), takođe se ističe da antidepresivi imaju svoju važnu terapijsku ulogu.
Vitamin B12 poznat je po svojoj suštinskoj ulozi u vitalnim procesima važnim za
opšte zdravlje: održavanju nervnih funkcija, proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i sintezi DNK.
Naučnici španskog Instituta za istraživanja u biomedicini iz Barselone sada su otkrili da vitamin
B12 ima ključnu ulogu i u ćelijskom reprogramiranju i regeneraciji tkiva, što je nedavno obelodanjeno u
časopisu Nature Metabolism.
U radu objavljenom februara 2024. godine, astrofizičar dr Alan Stern,
sa kolegama sa Jugozapadnog instituta za istraživanje (eng. Southwest Research Institute, SwRI)
iz Kolorada predlaže pripremu misije za presretanje jednog od narednih međuzvezdanih objekata
koji bude primećen u našem Sunčevom sistemu putem upotrebe robotske letelice Istraživač međuzvezdanih
objekata (eng. Interstellar Object Explorer, IOE), zasnovane na trenutno dostupnim tehnologijama.
Na Zemlji, pored pećina koje su nastale erozijom vode, postoje i pećine nastale radom lave.
Osim na Zemlji, pećine nastale radom lave trebalo bi da postoje i na ostalim nebeskim telima, na kojima
postoji, odnosno postojala je vulkanska aktivnost (Merkur, Venera, Mesec, Mars, mesec Io, možda i
asteroid Vesta). Do sada su ovakve vrste pećina otkrivene na Mesecu i Marsu. Iako se za postojanje
ovakvih pećina na Mesecu znalo i ranije, nedavno je otkrivena jedna, u Moru tišine, nedaleko od
mesta gde je hodao prvi čovek na Mesecu, 1969.
Jezici vanzemaljaca, tj. jezici vanzemaljskih bića, za sada su hipotetička tema
jer nema dokaza da tako nešto postoji. Istraživanje ovih hipotetičkih jezika naziva se različito:
egzolingvistika, ksenolingvistika ili astrolingvistika. Pitanja na temu: kakav oblik bi mogli imati
jezici vanzemaljaca i kolika je mogućnost da ljudi prepoznaju i prevode te jezike, upravo su predmet
lingvistike i nauke o jeziku.
Studenti mašinstva na švajcarskom univerzitetu ETH, Cirih, već dve godine razvijaju
neobične ribolike robote. Radi se o specijalnim “autonomnim podvodnim vozilima” (AUV), namenjenim
ispitivanju živog sveta reka, mora i okeana, koja su dizajnirana tako da izgledom i pokretima minimalno
invazivno utiču na ekosistem. Najnoviji model predstavlja robotska riba “Eva”, koja se trenutno
testira u hladnim vodama Ciriškog jezera, 400km udaljenog od najbližeg mora.
Čestice iz svemira neprestano jure ka Zemlji. A koja je najbrža među ovima na našoj planeti?
Odgovor zavisi od toga kako određujemo „čestice“ i „na Zemlji“. Glavni kandidati, neutrini i fotoni, nisu
vidljivi golim okom pa je, čini se, najočigledniji odgovor: čestice svetlosti. U vakuumu, svetlost putuje
brzinom od otprilike 300.000 km/sec. Ništa u univerzumu što nam je poznato ne može da premaši tu brzinu,
piše u časopisu “Live Science”.
Ako se izuzmu matematičari koji se bave isključivo teorijskom matematikom,
tzv. „obični” matematičari imaju želju, a često i potrebu da objašnjavaju rečenicu po kojoj
je „matematika svuda oko nas”. Primena matematike je prepoznatljiva u prirodnim naukama,
uočljiva je u muzici, u slikarstvu i u drugim umetnostima. Da li ima matematike i u
književnosti?
Koliko je kultura značajna za efikasno približavanje dela velikog naučnika i pronalazača
široj javnosti, a posebno deci, ponovo je pokazala manifestacija „Dani Nikole Tesle“, koju godinama
organizuje Teslina naučna fondacija u SAD i Srbiji.
Ljudi vekovima osvajaju prostore za svoje naume. Nekada su to samo namere bez većeg uticaja
na životnu sredinu a nekada, i to čak često, reč je o ishodima snova brojnih vladara i osvajača, inženjera
i konstruktora. Na našoj planeti ima puno megastruktura; ponekad, ljudi su izmišljali tehnička čuda ogromnih
razmera, religija je doprinosila da se pojavljuju mnogi do tada nezabeleženi oblici zgrada, a i tektonika je
učinila da nastanu prostori velikih izmenjenih osobina. Piramide, Hadrijanov zid, Angkor Vat, Bernalova sfera,
Hjuzov avion, stratolanč, Junan uzdignuti autoput, jezero Kariba, palata Kotročeni, linearni grad, orbitalni
prsten, Panamski kanal… I šta sve ne sa uvek istom namerom: da bude veće i funkcionalnije i da se čovek
približi zamislima neba. Od pamtiveka do danas: što veće, što šire, što više ka nebu, do zvezda ako se
može, i u dubinu, do dna mora ako i tamo gde treba...
Kompanija Ilona Maska nastavlja kliničko istraživanje u okviru projekta
implantiranja mozak-kompjuter interfejsa koji osobama sa invaliditetom treba da pomogne
da snagom misli upravljaju kompjuterskim komandama, i tako lakše komuniciraju sa okolinom
Sva ljudska bića na ovoj maloj planeti, od Artika na severu do Antarktika na jugu,
od Amerike na zapadu do Japana na istoku, pripadaju jednoj jedinoj vrsti - Homo sapiens. Iako smo
se podelili na rase - belu, crnu, žutu… to i dalje ne menja činjenicu da smo potpuno isti, možemo
međusobno da se parimo i imamo plodno potomstvo, što je glavna odlika svake vrste. Kroz istoriju
smo naučili kakvi smo, češće ratoborni nego miroljubivi, više materijalistički nego duhovno nastrojeni,
daleko skloniji lagodnom životu nego teškom, ali plodonosnom radu…
U Polineziji je ostrvska država koja nema status članice Ujedinjenih nacija a
naziva se Kukova ostrva. Sastoji se od petnaestak ostrva, udaljenih više od 1500 km od Samoe
i Tonge i više od 3000 km od Novog Zelanda u odnosu na koga predstavljaju zavisnu državu mada
uz veoma visok stepen samostalnosti za maltene sve oblasti izuzev vojske - koju nemaju.
U Srbiji su pronađeni fosilni ostaci mnogih vrsta zmija, starosti od ranog miocena
do kasnog pleistocena (od oko 18 miliona do oko 20 hiljada godina). Neke od njih su izumrle
(Zamenis paralongisimus), dok neke vrste danas žive u Mediteranu (Hierophis viridiflavus,
Elaphe quatuorlineata). Na području Srbije živi deset vrsta zmija, od kojih su tri otrovnice:
poskok (Vipera ammodytes), šarka (Vipera berus) i šargan (Vipera ursinii). Kao prirodna retkost
zaštićene su šarka i šargan, što znači da se smeju uznemiravati, povređivati i ubijati, dok se
poskok nalazi pod kontrolom korišćenja i prometa i njegovo sakupljanje je dozvoljeno svake treće
godine, za potrebe proizvodnje protivotrova.
Na jugoistoku Azije živi starosedelački narod Čam, jedan od mnogobrojnih
austronezijskih naroda. U Kambodži i Vijetnamu obitavali su pre nego što su u te države
došli Kmeri i Kin Vijetnamci koji su danas ubedljiva većina stanovništva tih zemalja.
U drevna vremena, Čami su bili budisti i hinduisti.
Severni deo šireg evropskog regiona Frizije potpada pod nemačku državu Šlezvig-Holštajn.
Vekovima je u današnjem pograničnom području između Nemačke i Danske postojalo Vojvodstvo Šlezvig.
Po svom karakteru, to je bio danski feud. Oko ove teritorijalne i političke celine vođena su dva
rata između Nemačke i Danske.
Prvu trajnu fotografiju načinio je Francuz Nisefor Nieps, 1826. godine.
To je postigao zahvaljujući tehnici koja se naziva heliografija. Njegov mlađi sunarodnik
i saradnik Lui Dager kasnije je razvio brži i efikasniji postupak fotografisanja. Ovaj metod je
po njemu nazvan dagerotipija i omogućio je daleko jasnije prikaze onoga što je snimljeno.
Tokom skoro dva veka istorije fotografske, nastao je i hobi koje se bavi ovom delatnošću.
Usred Sredozemnog mora, na severozapadu grčkog ostrva Krita, tokom
pripreme terena za gradnju aerodroma, otkriveno je kameno zdanje prstenastog oblika
iz bronzanog doba, staro oko 4000 godina. Zdanje se prostire na oko 1.800 m2.
Arheolozi smatraju da je imalo versku namenu. Reč je o osam koncentričnih prstenova
kamenja, debljine oko 1,4 m, od kojih neki dosežu visinu od 1,7 m.
Tokom jula, u nemačkom gradu Majncu, održano je jedno od najvažnijih
okupljanja naučne zajednice u svetu,na kojem je učestvovala i delegacija Srbije.
Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije, dr Jelena
Begović izlagala je kao jedna od ključnih govornica pred sedam dobitnika
Nobelovih nagrada i predstavnicima svetske naučne zajednice, na konferenciji
nazvanoj „Uvid u budućnost“. Učešće predstavnika Srbije deo je Memoranduma o
razumevanju između Vlade Republike Srbije i kompanije „Merck“, jedne od vodećih
svetskih naučno-tehnoloških kompanija, potpisanog u aprilu ove godine.
H-Bridges, tim studenata sa Elektrotehničkog fakulteta tradicionalno predstavlja
Srbiju na najvećem svetskom univerzitetskom takmičenju u oblasti inovativnih i energetski
efikasnih rešenja - IEEE International Future Energy Challenge (IFEC). Tim Elektrotehničkog
fakulteta je i ove godine, u finalu takmičenja, održanom 14 - 17. jula u Ostinu, u Teksasu,
ostvario veliki uspeh, osvojivši 4. mesto. Konačni plasman timova u finalnoj rundi IEEE IFEC 2024.
godine je: University of Texas in Dallas (USA), Reutlingen University (Germany), National Taipei
University of Technology (Taiwan), University of Belgrade (Serbia)...
Po pisanju portala IFL Science, na Novom Zelandu su pronađeni ostaci notosaura,
morskog reptila koji je živeo pre 246 miliona godina! Fosil je prvi put otkriven 1978. godine,
ali su tek nedavno najnovije analize otkrile njegov pravi značaj. Na čelu istraživanja su
stručnjaci Muzeja evolucije Univerziteta Upsala, u Švedskoj, koji ističu daje ovo otkriće
važno i zbog starosti i zbog mesta na kojem je utvrđeno.
Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Ilja Slani, Vladimir Jelenković,
Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević,
Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković,
Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
