FARMACIJA

Lažni lekovi
San uz teške metale

Budući da farmaceutska industrija ostvaruje ogromne zarade prodajući lekove, šverceri i krivotvoritelji lekova su shvatili da i oni mogu da zarade, čak i po cenu ugrožavanja ljudskih života. To rade najčešće preko interneta, prodajom lažnih lekova koji ili nemaju aktivne sastojke pa ne deluju onako kako pacijent koji ih uzima misli, ili imaju otrovne dodatke kao što su teški metali koji mogu dovesti do trovanja i smrti - a sada i raznim smicalicama kojima lažni lekove dolaze i u apoteke. Time ova kriminalna industrija postaje sve veća pretnja zdravlju ljudi širom sveta

MEDICINA

Prof. dr Gordana Ocić

Poremećaji pamćenja
Pamtim, dakle – postojim

Pamćenje je izuzetno složen neuropsihološki sistem za prijem, obradu, konsolidaciju, skladištenje i prizivanje informacija. O anatomskoj osnovi i poremećajima pamćenja za “Planetu” govori neuropsihijatar - neurolog prof. dr Gordana Ocić, autor udžbenika “Klinička neuropsihologija”
Osmeh traje samo trenutak, ali sećanje na njega može da traje čitav život.” Ovo zapažanje nepoznatog autora je, ako bismo nagađali, verovatno bilo plod nekog romantičnog zanosa, ali je sasvim sigurno da svako od nas može da potvrdi da je istinito. Neke epizode iz života, ili veštine i apstraktna znanja koja usvajamo, ostaju u našem pamćenju duže ili kraće, “urezane” manje ili više duboko, tako da za njima možemo da posežemo ili da ih nebrojeno puta koristimo. “Pamćenje je kao dnevnik koji uvek nosimo sa sobom”, napisao je u jednom od svojih dramskih dela irski novelista Oskar Vajld i dao nam još jednu apstraktnu definiciju ovog fenomena.

MEDICINA

Dr Saša Tomović

Kalkuloza urotrakta
Elektromagnetnim talasima protiv kamena

Iako ne ugrožava život obolelog, pokretanje kamena u bubregu izaziva jedno od najtežih bolnih stanja koje je poznato u medicini. O mogućnostima da se ovaj vrlo čest urološki problem predupredi ili reši, za „Planetu” govori specijalista urologije dr Saša Tomović, stručnjak za moderno, minimalno invazivno lečenje kalkuloze uroloških organa.
Kamen u bubregu, mokraćnim kanalima i bešici (kalkuloza urotrakta) jedan je od najčešćih uroloških problema u našoj populaciji -pogađa oko 17 % stanovništva - pri čemu muškarci oboljevaju tri puta češće od žena. Veličina kamena može da varira, od vrlog sitnog („pesak“ u bubregu) do veoma krupnog (koralni kamen). Dok miruje na mestu nastanka, ne izaziva tegobe i obično se otkriva slučajno.

NOVE KNJIGE

Godišnjak srpskog vazduhoplovstva
(Autor: Čedomir Janjić , Beograd , 2010.)
Uvek svojom pameću

Pošto je prvi obnovljeni Godišnjak naišao na izvanredan prijem kod stručne javnosti , autor je nastavio rad u istom smeru , ne odstupajući od koncepta i izgleda predratnih izdanja istog naslova , naglašavajući pri tom da je Srbija zemlja izuzetne vazduhoplovne tradicije.
U eri koja gotovo sasvim pripada informatičkim sistemima i kada se uveliko govori o elektronskim knjigama , štampano izdanje Godišnjaka srpskog vazduhoplovstva za 2008-2009, koje je promovisano početkom decembra u Domu Aerokluba , čini se kao izuzetak. Na svojevrstan način i samo mesto promocije vraća u zlatno doba srpskog vazduhoplovstva i vreme kada je ovakva knjiga , u doba Kraljevine Jugoslavije između dva svetska rata , izlazila. Poslednji predratni broj je predstavljen javnosti marta 1941. godine.

TEMA BROJA - MATEMATIKA

U Srbiji danas
Motivisanost matematičkih istraživanja

U članku “Pogled na matematiku danas”, štampanom u prvom broju Anala Ogranka SANU u Novom Sadu za 2004. i 2005. godinu, akademik Bogoljub Stanković (1924), s razlogom primećuje: “Veoma je teško pisati o matematici za širi krug čitalaca. Matematika se služi ‘jezikom' u kome svaka reč ima tačno definisano značenje, iako ta reč može opisivati sasvim drugi pojam u govornom jeziku. Tako reč ‘prsten' označava tačno određenu algebarsku strukturu”. Zato, veli, postoje dve krajnosti: da tekst samo “u grubim crtama” opiše postignute rezultate ili da bude “precizan” ali razumljiv malom broju stručnjaka. U pokušaju da predstavimo srpsku matematiku danas, njeno mesto i rejting u naučnom svetu, pribegli smo prvoj krajnosti

TEMA BROJA - MATEMATIKA

Prof. dr Đuro Kurepa (1907-1993)
Dubok naučni trag

Kada je školske 1965/1966. godine prešao u Beograd na mesto redovnog profesora Prirodno - matematičkog fakulteta , imao je već veliki ugled u svetskim matematičkim i naučnim krugovima. Držao je kurseve na osnovnim i postdiplomskim studijama iz matematičke analize i algebre , topologije i teorije skupova - što su najteži predmeti. Ali , na usmenim delovima ispita pitao je i o ženama matematičarima , potpuno jedinstveno i različito od pitanja drugih profesora. Tek posle odlaska u penziju 1977. godine i iznenadne i nasilne smrti 1993. godine , njegovi studenti shvatili su koliko su bili privilegovani što su učili od tako istaknutog matematičara

TEMA BROJA - MATEMATIKA

Fermaova teorema
Tri i po veka bez rešenja

Pjer Ferma (Pierre Fermat) je bio čuveni matematičar. Iako advokat po struci, matematikom se profesionalno bavio pa je za njega rečeno da je matematičar među amaterima a ne amater u matematici. Došao je do velikih otkrića, mada za mnoge nije davao dokaze.

TEMA BROJA - MATEMATIKA

Daleki istok
Recepti za računanje

Matematika u Kini danas dostigla je fantastične domete iako se vekovima razvijala samostalno i bez dodira sa drugim civilizacijama, što je u velikoj meri bilo uslovljeno geografskom odvojenošću Kine od zapadnog sveta. Za nekoga iz Evrope koji nastoji da sagleda i shvati matematiku u ovoj zemlji, važno je da napravi poređenje sa tadašnjim stupnjem razvoja te nazuke u staroj Grčkoj

TEMA BROJA - MATEMATIKA

Pesma brojeva
Tajna muzike je tajna kosmosa...

Pitagora (oko 582-496.godine p.n.e.) je tražio od svojih sledbenika da ga prvih pet godina ćutke slušaju. Za njega je filozofija počinjala veštinom slušanja. U naše vreme buke, to bi značilo početi od slušanja tišine...
Broj, boja, ton... to su osnove upoznavanja sopstvenog duha u filozofsko-religioznom načinu života pitagorejaca. Veština posmatranja je jedno od najboljih oruđa shvatanja sveta biljaka. “Pitagorino drvo na vetru” neodoljivo podseća na savršenstvo Lineovih cvetova i formiranja cvasti, rađanje paprati, raspored grana i nervature lista drveća. Tajne fraktala povezuju tolike umne ljude eonima, od Talesa i Pitagore, preko Omara Hajama i Fibonačija do Mandelbrota, Bosmana, Tarnera...

ASTROFIZIKA

Nastanak galaksije
Zemlja nije izuzetak

Posle Velikog praska, gustina elementarnih čestica (neutrona, protona, elektrona...) koje su haotično ispunjavale sav prostor nije dozvoljavala svetlosti da se probije tako da je svuda u ranoj vasioni vladala tama. Daljim razvojem materije stvorili su se uslovi za probijanje elektromagnetnih talasa (svetlosti) koji se i sada opažaju u vidu reliktnog pozadinskog zračenja

AERONAUTIKA

Avioni u službi svemirskih programa
LeĐa za osvajanje vasione

Pre pola veka počela je svemirska trka između SAD i SSSR, najvećih svetskih sila, koja je umnogome uticala na dalji razvoj tehnoloških i tehničkih dostignuća. Svemirski programi su u međuvremenu pretrpeli brojne izmene pa danas ta trka ne postoji, jer istraživanje svemira predstavlja zajednički interes svih stanovnika naše planete.

SAOBRAćAJ

Elektroautomobil
Vožnja bez buke i CO2

Ideja o prevoznom sredstvu koje bi se kretalo pokretano elektromotorom i bilo napajano iz električnih akumulatora nije nova. Rođena je onog trenutka kada su se pojavili komercijalno upotrebljiv električni motor i električna baterija, tj. akumulator električne energije koji je omogućavao autonomiju kretanja vozila.

HOBI

Bonsai
Javor u tanjiru

Reč “bonsai” u japanskom jeziku je složenica i može se prevesti kao „sađenje u posudi“ (reč „bon“ označava neku vrstu posude a „sai“ znači sađenje. Predstavlja japansku varijantu kineske reči „penzai“. Bonsai je znatno više od gajenja biljaka - to je umetnost koja zahteva pažljivo uobličavanje a potom i održavanje i poboljšavanje onoga što se gaji.

GEOLOGIJA

Hladni rat i geomagnetizam
Zagonetka sa dna okeana

Amerikanci su sumnjali da su se Sovjeti odlučili na slanje raketa podmornicama pa su, sa za tu svrhu usavršenim detektorima, pročešljavali dubine Atlantika. Trake sa nalazima deponovane su u Okeanografskom institutu SAD , a šta je otkriveno od vojnih i drugih objekata, ne zna se. Što se nauke tiče, ispostavilo se da je dno Atlantika isprugano različito namagnetisanim stenama. Pruge su se pružale sa severa na jug, paralelno sa Srednjeokeanskim grebenom Atlantika. Iznenađujuće je bilo to da je svaka pruga bila drugačije namagnetisana: jednoj je pravac severa bio kao i danas ( normalno ) a susednoj je pravac severa bio okrenut ka jugu ( reversno ). Još uvek nije nađeno objašnjenje za ovakvo okretanje Zemljinog jezgra.

NAUKA I STIHOVI

Prof. dr Milosav Ž. Čarkić

Stil , rimarijum
U traganju za kodom poezije

Prof. dr Milosav Ž. Čarkić radi u Institutu za srpski jezik SANU , u zvanju naučnog savetnika. Od 1983. do 1987. godine držao je predavanja na Filološkom fakultetu Moskovskog državnog univerziteta, a od 2006. do 2009. na Filološkom fakultetu Opolskog univerziteta, u Poljskoj. Objavio je preko sto naučnih radova u domaćim i stranim časopisima i zbornicima i šest knjiga posvećenih proučavanju srpskog jezika i stiha uopšte , i studiju „ Uvod u stilistiku “. Šta podrazumeva njegov originalni doprinos nauci ?

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

MATEMATIKA

Matematika je svuda oko nas - od određivanja najmanjih stvari do najnovijih teorija o vasioni. Ova, kako je nejednom rečeno, „kraljica nauka“ sistematski se razvija više hiljada godina. Proistekla iz ljudske potrebe da se razjasni i odredi svet, postala je neizostavni deo svake naučne grane.

U Srbiji ozbiljno se uči od osnivanja Velike škole u Beogradu, početkom 19. veka. Od tada, u ovoj sredini nastajale su matematičke škole i izrastali su vrsni matematičari, a naročito danas kada je više njih, svako u svojoj oblasti, u svetskom naučnom vrhu.

ČASOPIS PLANETA Br 44

SARADNICI NA BROJU

Jozef Baruhović, Dalibor Čevizović, Milan Dimitrijević, Milan Đurić, Filip Franeta, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Branka Jakšić, Ilijana Jakšić, Zoran Janjušević, Vladimir Jovanović, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Jelisaveta Lalić, Borka Marinković, Mirjana Lukić, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Darko Mladenović, Ilja Slani, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Snežana Šarboh, Zdenko Štromar

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Branka Savković
Fotografije: Rade Krstinić
Internet : Dragan Bogdanović

DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Batatisak”, Beograd, Miloša Savkovića 4-6, 011/38 -20 -333