» BROJ: 40 |
|
Godina VII
Maj - Jun 2010.
|
|
» Br. 40 Glavni naslovi |
MEDICINA
Prof. dr Vesna Bošnjak-Petrović
Hronična opstruktivna bolest pluća
(Ne)izlečiva bolest koja se može sprečiti Hronični bronhitis i emfizem pluća su dva obično udružena oštećenja disajnih puteva koja se u poslednjih deceniju i po označavaju zajedničkim imenom hronična obstruktivna bolest pluća (HOBP). Prof. dr Vesna Bošnjak-Petrović, pulmolog sa višedecenijskim iskustvom u lečenju ovog oboljenja, ističe pojavu novog stava prema toj bolesti i njenim sistemskim manifestacijama i komobirditetima, kao i činjenicu da se HOBP može - sprečiti.
Pripremio: Gordana Tomljenović |
Tekst |
|
KOSMIčKI SATOVI
Završni test relativnosti
Napred ili korak ka naučnoj nuli Iz noći u noć, ritmični radio-signali dopiru do Zemlje. Najsporiji od njih zvuče kao kada se čekićem zakucava ekser, dok drugi zvuče kao rad motora automobila koji stoji na semaforu. Neki proizvode skoro neprekinute tonove, koji su zreli da budu ukombinovani u ukupnu kosmičku muziku. Oni uvek nose iste zvukove, uvek sa iste tačke na nebu. Kada su ih prvi put čuli, astronomi su pomislili da je reč o porukama vanzemaljaca. Ipak, ove signale ne šalje E.T. već potiču od pulsara. Precizno merenje načina na koji ovi ekstremni kosmički objekti mere vreme moglo bi razrešiti jednu od najvećih misterija savremene fizike: lokaciju gravitacionih talasa.
Pripremio: Mirko Jakovljević |
Tekst |
|
POJAVE
Ilegalna trgovina životinjama Ilegalna trgovina divljim životinjama i biljkama je veoma unosna - procene govore o vrednosti od oko 20 milijardi dolara. Vrednost legalnog tržišta biljkama i životinjama je još veća, ali mnoge vrste su klasifikovane kao ugrožene pa je trgovanje njima strogo regulisano ili zabranjeno. Što su neke vrste ređe, to su vrednije sakupljačima koji su spremni da za njih plate sve veće cene, čime samo promovišu ilegalnu trgovinu i doprinose uništavanju ionako krhke bioraznolikosti.
Cene pojedinih primeraka su astronomske: u SAD, par najveće vrste leptira na svetu - Ornithoptera alexandrae - košta oko 10.000 dolara, kineski aligator (Alligator sinensis) oko 15.000, Makao papagaj (Anodorhynchus hyacinthinus) 20.000, Komodo varan (Varanus komodoensis) 30.000, Ploughshare kornjača (Astrochelys yniphora) više od 30.000, kao i Oenpelli piton (Morelia oenpelliensis), mladunčad šimpanzi i gorila dosežu 50.000!
Pripremio: Mićo Tatalović, Vesna Tatalović |
Tekst |
|
ARHITEKTURA
Morski svetovi pod krovom
Kalatrava je kreirao mostove: „Alamilo“ u Sevilji (1987-1992), zatim „Zubizuri“ i pešački most u Bilbaou (1994-1997) koji se nosi na velikom luku sa zategama koje drže konstrukciju za pešake. Aerodrom „Lion Satolas“, kasnije nazvan po piscu i pilotu „Sent Egziperi“ (1989-1994) je arhitektura koja uveličava strukturu i sublimira pokret. Hol aerodroma se ukršta sa holom železničke stanice superbrzih vozova. Izgleda kao džinovska ptica spremna da poleti i oda poštovanje vozu koji prolazi kroz tu stanicu za nekoliko sekundu brzinom od 300 km/h, i ljudima koji se nemo dive ovom fenomenu.
Pripremio: Mirjana Lukić, arh. |
Tekst |
|
RETKE VRSTE
Planinska njala
Koraci u stalnom strahu
Dugo se verovalo da je planinska njala vrlo srodna sa ostalim njalama, što je posledica lako uočljive sličnosti među vrstama. Međutim, ime vrste može da navede na pogrešan zaključak. Utvrđeno je da su planinskoj njali najsrodniji kudui, antilope kojih najviše ima u šumovitim predelima istočne i južne Afrike.
Planinska njala se, prema binominalnoj nomenklaturi, zove Tragelaphus buxtoni. Pripada potporodici Bovinae, odnosno goveda a porodici Bovidae. Krzno mužjaka planinske njale je sivkastobraon boje. Kako mužjaci stare, tako postaju tamniji. Ženkama imaju razbacane beličaste pege po telu, takođe i pruge, bleđe braon boje.
Pripremio: Oliver Klajn |
Tekst |
|
INSEKTI
Tamna strana opstanka
Ka telu čoveka
Jedan broj insekata predstavlja opasnost za ljude. Za utemeljenje straha od insekata krivicu snosi mali broj vrsta ove klase, ali neke od njih seju možda i više žrtava od svih ostalih životinja. Po načinu na koji insekti mogu nauditi ljudima, možemo ih podeliti u dve grupe: one koji to čine direktno i one koji deluju indirektno, odnosno predstavljaju vektore ili prenosioce nekih bolesti. Vektori su oni insekti koji su u stanju da određenog patogena prenesu na čoveka.
Pripremio: Filip Franeta , Vasa Pavković , Milan Đurić |
Tekst |
|
VEGETACIJA
Korov na toplotnom ostrvu
U praksi se često zanemaruje značaj korovske flore u funkcionisanju ekosistema urbanih sredina. Zelene površine, zaštitni pojasevi i zelenilo uopšte jedno su od najefikasnijih sredstava u sanaciji nepovoljnih uslova sredine. Zahvaljujući prvenstveno svojim biološkim osobinama, korovi su efikasno sredstvo u filtraciji neželjenih pratilaca atmosfere grada
Uloga korova u poboljšanju životne sredine je višestruka: razmenjuju se kiseonik i ugljen-dioksid, ublažavaju uticaji nekih štetnih faktora klime, rashlađuje se vazduh isparavanjem, regulišu temperatura i vlažnost vazduha. Korovi vezuje uz sebe prašinu i druge sastojke aerozagađenja, pojedini korovi imaju znatno estetsko dejstvo, itd.
Pripremio: Marko Nestorović |
Tekst |
|
NAUKA KAO žIVOT
Akademik Đorđe Šijački, direktor Centra za teorijsku fiziku Instituta za fiziku i redovni profesor Beogradskog univerziteta
Doktoratom u svetsku orbitu
Teorija svetskih spinora
Đorđe Šijački je ugledao svet u Novom Sadu (1947) jer je tamo bilo porodilište najbliže Sremskim Karlovcima, gde su tada živeli njegovi roditelji. Otac Mirko je bio direktor Karlovacke gimnazije i predavao je matematiku, a majka Milena (rođena Stajčić, s one strane Drine) srpski jezik i književnost.
Porodica Šijački se potom seli u Sremsku Mitrovicu, Bačku Palanku gde je Đorđe pošao u školu, pa u Beograd. “Roditelji su me upisali u prvi razred sa šest godina ‘da izađu u susret mojoj znatiželji'. Bio sam u istom odeljenju sa Nikolom Tucićem, biologom, sa kojim sam iste godine postao član SANU. U detinjstvu sam dosta vremena provodio u prirodi. Sa posebnom radošću se sećam leta provedenih na obali Dunava i uživanja na snegu, posebno vožnje u zaprežnim saonicama u Karađorđevu”.
Pripremio: Miloslav Rajković |
Tekst |
|
TEMA BROJA - NOVE ENERGIJE
„Čisti” automobili
Sunce, struja, vetar, vazduh, vodonik…
Stalna poskupljenja naftnih derivata, u kombinaciji sa eko-osvešćavanjem ljudi i povećanom brigom zbog sve ubrzanijeg globalnog otopljavanja delom prouzrokovanog emisijama ugljendioksida (CO2) ponovo su oživele razmišljanja o tzv. ‘čistim automobilima'. Električni automobili se već naziru, ali oni nisu jedini. Postoje različite tehnologije za pogon vozila
Pripremio: Mićo Tatalović |
Tekst |
|
TEMA BROJA - NOVE ENERGIJE
Ugljen-dioksid kao izvor eko-goriva
Energija iz vazduha
U osnovi je predlog načina izdvajanja CO2 iz industrijskih dimnjaka i njegovo pohranjivanje u okeanske bazene ili geološke formacije. Međutim, nakon što se prođe kroz sav trud da se gas izdvoji, njegovo pohranjivanje pod zemlju je rasipanje mogućnosti, navodi se u izveštaju stručnjaka Univerziteta u Oksfordu, Engleska. Oni smatraju da je pametniji potez konverzija CO2 u metanol za korišćenje kao gorivo.
Pripremio: Marko Nestorović |
Tekst |
|
TEMA BROJA - NOVE ENERGIJE
"Solarnim impulsom" oko sveta
Let bez štetnih gasova
Ideja da se za let aviona koristi isključivo solarna energija, pre samo nekoliko decenija izgledala je nerealna i praktično neostvariva. Da je neko tada tvrdio da će već na početku druge decenije 21. veka biti napravljena letelica kojom će čovek bez trunke goriva, samo pomoću energije Sunca, moći da obleti Zemljinu kuglu bez ijednog sletanja, taj bi u najmanju ruku bio posmatran kao zaljubljenik u dela Žila Verna, veoma sklon mašti.
Pripremio: Vladimir Milojević |
Tekst |
|
TEMA BROJA - NOVE ENERGIJE
Daleki istok
Iz vulkana i sa zemlje
Već danas, u Kini, jedna šestina proizvedene električne energije potiče iz obnovljivih izvora, ćemu država posvećuje veliku pažnju. Organizovan je veliki broj stručnih skupova a uključene su i mnoge institucije u Kini. U ovoj državi se prosto nameće potreba za vrlo iscrpnim bavljenjem ovom tematikom i nalaženjem načina za praktičnu primenu
Pripremio: Oliver Klajn |
Tekst |
|
SVETSKA BAŠTINA
Feliks Romuliana
Za ovozemaljski i večni život
Na osnovu retkih istorijskih podataka, zna se da je imperator Gaj Galerije Valerija Maksimian rođen polovinom 3. veka nove ere, na prostoru današnje istočne Srbije, kao izdanak najnižeg staleža. Pronicljiv, okretan i hrabar, istakao se kao vojskovođa, pogotovo tokom pohoda rimskih legija na Persiju, 298. godine ne. Bio je odani podanik glavnog rimskog imperatora Dioklecijana, slavljen i voljen širom imperije. Oženio se njegovom kćerkom i bio proglašen za njegovog savladara. Poverena mu je vladavina istočnim delovima carstva, u zabiti provincije Priobalske Dakije.
Snimio: Rade Krstinić |
Tekst |
|
LEGENDE
Solomon i Hirbat En Nahas
Mudrac, pisac, graditelj
U prvoj od dveju starozavetnih Knjiga o carevima kaže se da je Solomon je imao čak 700 žena i 300 konkubina. To su uglavnom bile princeze iz Edoma, Moava, Sidona... a među njima i ćerka faraona i ćerka vladara Hetita. Uprkos božijoj opomeni Jevrejima da izbegavaju ove narode jer će im zaneti srce sopstvenim paganskim božanstvima, Solomon se prepustio uticaju svojih brojnih žena. One su pridobile njegovu naklonost za božanstva naroda iz kojih su poticale. Nekima je čak gradio i hramove.
Pripremio: Zoran Janjušević |
Tekst |
|
AERONAUTIKA
Predsednički avioni
Dvorci iznad oblaka
Savremene tehnologije omogućuju brz prenos podataka isto kao i video konferencijske veze, ali i dalje postoji stalna potreba za putovanjima najviših državnika sveta, bilo zbog kriznih žarišta ili bilateralnih poseta. Za ovakve putnike obezbeđen je veći stepen udobnosti, a svakako i viši stepen sigurnosti pa se države najčešće opredeljuju za posebno opremanje predsedničkih aviona. Ovi avioni su vremenom postali stvar prestiža i demonstracije moći i bogatstva država koje ih poseduju
Pripremio: Darko Mladenović |
Tekst |
|
|
ČASOPIS PLANETA Br 40
SARADNICI NA BROJU
Jozef Baruhović, Dalibor Čevizović, Milan Dimitrijević, Milan Đurić, Filip Franeta, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Branka Jakšić, Ilijana Jakšić, Vidosava Janković, Zoran Janjušević, Vladimir Jovanović, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Jelisaveta Lalić, Mirjana Lukić, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Branislav Miljković, Darko Mladenović, Marko Nestorović, Vasa Pavković, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Branka Savković
Fotografije: Rade Krstinić
Internet prezentacija : Dragan Bogdanović
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24 , 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: „Batatisak“, Beograd, Miloša Savkovića 4-6, 011/38-20-333
|
|
|
» Pratite nas |
|
|
|
» Prijatelji Planete |
|
Sredinom septembra, prateći domete tehnologije, prvi broj našeg lista našao se na računarskoj mreži, u digitalizovanom obliku, zajedno sa još deset prethodno izdatih brojeva. Svi oni koji se zanimaju za sadržaje koje “Planeta” objavljuje a koji zbog različitih razloga nisu u mogućnosti da list nađu na kioscima od sada ga mogu čitati na adresi
http://planeta.
digitalnikiosk.com/
|
|
|