MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 40
Godina VII
Maj - Jun 2010.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.

 

» Br. 40 Glavni naslovi
 

Prof. dr Vesna Bošnjak-PetrovićMEDICINA

Prof. dr Vesna Bošnjak-Petrović

Hronična opstruktivna bolest pluća
(Ne)izlečiva bolest koja se može sprečiti

Hronični bronhitis i emfizem pluća su dva obično udružena oštećenja disajnih puteva koja se u poslednjih deceniju i po označavaju zajedničkim imenom hronična obstruktivna bolest pluća (HOBP). Prof. dr Vesna Bošnjak-Petrović, pulmolog sa višedecenijskim iskustvom u lečenju ovog oboljenja, ističe pojavu novog stava prema toj bolesti i njenim sistemskim manifestacijama i komobirditetima, kao i činjenicu da se HOBP može - sprečiti.

Pripremio: Gordana Tomljenović Tekst

KOSMIčKI SATOVI

Završni test relativnosti
Napred ili korak ka naučnoj nuli

Iz noći u noć, ritmični radio-signali dopiru do Zemlje. Najsporiji od njih zvuče kao kada se čekićem zakucava ekser, dok drugi zvuče kao rad motora automobila koji stoji na semaforu. Neki proizvode skoro neprekinute tonove, koji su zreli da budu ukombinovani u ukupnu kosmičku muziku. Oni uvek nose iste zvukove, uvek sa iste tačke na nebu.
Kada su ih prvi put čuli, astronomi su pomislili da je reč o porukama vanzemaljaca. Ipak, ove signale ne šalje E.T. već potiču od pulsara. Precizno merenje načina na koji ovi ekstremni kosmički objekti mere vreme moglo bi razrešiti jednu od najvećih misterija savremene fizike: lokaciju gravitacionih talasa.

Pripremio: Mirko Jakovljević Tekst

Anodorhynchus hyacinthinusPOJAVE

Ilegalna trgovina životinjama

Ilegalna trgovina divljim životinjama i biljkama je veoma unosna - procene govore o vrednosti od oko 20 milijardi dolara. Vrednost legalnog tržišta biljkama i životinjama je još veća, ali mnoge vrste su klasifikovane kao ugrožene pa je trgovanje njima strogo regulisano ili zabranjeno. Što su neke vrste ređe, to su vrednije sakupljačima koji su spremni da za njih plate sve veće cene, čime samo promovišu ilegalnu trgovinu i doprinose uništavanju ionako krhke bioraznolikosti.
Cene pojedinih primeraka su astronomske: u SAD, par najveće vrste leptira na svetu - Ornithoptera alexandrae - košta oko 10.000 dolara, kineski aligator (Alligator sinensis) oko 15.000, Makao papagaj (Anodorhynchus hyacinthinus) 20.000, Komodo varan (Varanus komodoensis) 30.000, Ploughshare kornjača (Astrochelys yniphora) više od 30.000, kao i Oenpelli piton (Morelia oenpelliensis), mladunčad šimpanzi i gorila dosežu 50.000!

Pripremio: Mićo Tatalović, Vesna Tatalović Tekst

arhitekturaARHITEKTURA

Morski svetovi pod krovom

Kalatrava je kreirao mostove: „Alamilo“ u Sevilji (1987-1992), zatim „Zubizuri“ i pešački most u Bilbaou (1994-1997) koji se nosi na velikom luku sa zategama koje drže konstrukciju za pešake. Aerodrom „Lion Satolas“, kasnije nazvan po piscu i pilotu „Sent Egziperi“ (1989-1994) je arhitektura koja uveličava strukturu i sublimira pokret. Hol aerodroma se ukršta sa holom železničke stanice superbrzih vozova. Izgleda kao džinovska ptica spremna da poleti i oda poštovanje vozu koji prolazi kroz tu stanicu za nekoliko sekundu brzinom od 300 km/h, i ljudima koji se nemo dive ovom fenomenu.

Pripremio: Mirjana Lukić, arh. Tekst

planinska njalaRETKE VRSTE

Planinska njala
Koraci u stalnom strahu

Dugo se verovalo da je planinska njala vrlo srodna sa ostalim njalama, što je posledica lako uočljive sličnosti među vrstama. Međutim, ime vrste može da navede na pogrešan zaključak. Utvrđeno je da su planinskoj njali najsrodniji kudui, antilope kojih najviše ima u šumovitim predelima istočne i južne Afrike.
Planinska njala se, prema binominalnoj nomenklaturi, zove Tragelaphus buxtoni. Pripada potporodici Bovinae, odnosno goveda a porodici Bovidae. Krzno mužjaka planinske njale je sivkastobraon boje. Kako mužjaci stare, tako postaju tamniji. Ženkama imaju razbacane beličaste pege po telu, takođe i pruge, bleđe braon boje.

Pripremio: Oliver Klajn Tekst

Ce- Ce MuvaINSEKTI

Tamna strana opstanka
Ka telu čoveka

Jedan broj insekata predstavlja opasnost za ljude. Za utemeljenje straha od insekata krivicu snosi mali broj vrsta ove klase, ali neke od njih seju možda i više žrtava od svih ostalih životinja.
Po načinu na koji insekti mogu nauditi ljudima, možemo ih podeliti u dve grupe: one koji to čine direktno i one koji deluju indirektno, odnosno predstavljaju vektore ili prenosioce nekih bolesti. Vektori su oni insekti koji su u stanju da određenog patogena prenesu na čoveka.

Pripremio: Filip Franeta , Vasa Pavković , Milan Đurić Tekst

planinska njalaVEGETACIJA

Korov na toplotnom ostrvu

U praksi se često zanemaruje značaj korovske flore u funkcionisanju ekosistema urbanih sredina. Zelene površine, zaštitni pojasevi i zelenilo uopšte jedno su od najefikasnijih sredstava u sanaciji nepovoljnih uslova sredine. Zahvaljujući prvenstveno svojim biološkim osobinama, korovi su efikasno sredstvo u filtraciji neželjenih pratilaca atmosfere grada
Uloga korova u poboljšanju životne sredine je višestruka: razmenjuju se kiseonik i ugljen-dioksid, ublažavaju uticaji nekih štetnih faktora klime, rashlađuje se vazduh isparavanjem, regulišu temperatura i vlažnost vazduha. Korovi vezuje uz sebe prašinu i druge sastojke aerozagađenja, pojedini korovi imaju znatno estetsko dejstvo, itd.

Pripremio: Marko Nestorović Tekst

planinska njalaNAUKA KAO žIVOT

Akademik Đorđe Šijački, direktor Centra za teorijsku fiziku Instituta za fiziku i redovni profesor Beogradskog univerziteta

Doktoratom u svetsku orbitu
Teorija svetskih spinora

Đorđe Šijački je ugledao svet u Novom Sadu (1947) jer je tamo bilo porodilište najbliže Sremskim Karlovcima, gde su tada živeli njegovi roditelji. Otac Mirko je bio direktor Karlovacke gimnazije i predavao je matematiku, a majka Milena (rođena Stajčić, s one strane Drine) srpski jezik i književnost.
Porodica Šijački se potom seli u Sremsku Mitrovicu, Bačku Palanku gde je Đorđe pošao u školu, pa u Beograd. “Roditelji su me upisali u prvi razred sa šest godina ‘da izađu u susret mojoj znatiželji'. Bio sam u istom odeljenju sa Nikolom Tucićem, biologom, sa kojim sam iste godine postao član SANU. U detinjstvu sam dosta vremena provodio u prirodi. Sa posebnom radošću se sećam leta provedenih na obali Dunava i uživanja na snegu, posebno vožnje u zaprežnim saonicama u Karađorđevu”.

Pripremio: Miloslav Rajković Tekst

„Čisti” automobili TEMA BROJA - NOVE ENERGIJE

„Čisti” automobili
Sunce, struja, vetar, vazduh, vodonik…

Stalna poskupljenja naftnih derivata, u kombinaciji sa eko-osvešćavanjem ljudi i povećanom brigom zbog sve ubrzanijeg globalnog otopljavanja delom prouzrokovanog emisijama ugljendioksida (CO2) ponovo su oživele razmišljanja o tzv. ‘čistim automobilima'. Električni automobili se već naziru, ali oni nisu jedini. Postoje različite tehnologije za pogon vozila

Pripremio: Mićo Tatalović Tekst

TEMA BROJA - NOVE ENERGIJE

Ugljen-dioksid kao izvor eko-goriva
Energija iz vazduha

U osnovi je predlog načina izdvajanja CO2 iz industrijskih dimnjaka i njegovo pohranjivanje u okeanske bazene ili geološke formacije. Međutim, nakon što se prođe kroz sav trud da se gas izdvoji, njegovo pohranjivanje pod zemlju je rasipanje mogućnosti, navodi se u izveštaju stručnjaka Univerziteta u Oksfordu, Engleska. Oni smatraju da je pametniji potez konverzija CO2 u metanol za korišćenje kao gorivo.

Pripremio: Marko Nestorović Tekst

TEMA BROJA - NOVE ENERGIJE

"Solarnim impulsom" oko sveta
Let bez štetnih gasova

Ideja da se za let aviona koristi isključivo solarna energija, pre samo nekoliko decenija izgledala je nerealna i praktično neostvariva. Da je neko tada tvrdio da će već na početku druge decenije 21. veka biti napravljena letelica kojom će čovek bez trunke goriva, samo pomoću energije Sunca, moći da obleti Zemljinu kuglu bez ijednog sletanja, taj bi u najmanju ruku bio posmatran kao zaljubljenik u dela Žila Verna, veoma sklon mašti.

Pripremio: Vladimir Milojević Tekst

TEMA BROJA - NOVE ENERGIJE

Daleki istok
Iz vulkana i sa zemlje

Već danas, u Kini, jedna šestina proizvedene električne energije potiče iz obnovljivih izvora, ćemu država posvećuje veliku pažnju. Organizovan je veliki broj stručnih skupova a uključene su i mnoge institucije u Kini. U ovoj državi se prosto nameće potreba za vrlo iscrpnim bavljenjem ovom tematikom i nalaženjem načina za praktičnu primenu

Pripremio: Oliver Klajn Tekst

Feliks Romuliana SVETSKA BAŠTINA

Feliks Romuliana
Za ovozemaljski i večni život

Na osnovu retkih istorijskih podataka, zna se da je imperator Gaj Galerije Valerija Maksimian rođen polovinom 3. veka nove ere, na prostoru današnje istočne Srbije, kao izdanak najnižeg staleža. Pronicljiv, okretan i hrabar, istakao se kao vojskovođa, pogotovo tokom pohoda rimskih legija na Persiju, 298. godine ne. Bio je odani podanik glavnog rimskog imperatora Dioklecijana, slavljen i voljen širom imperije. Oženio se njegovom kćerkom i bio proglašen za njegovog savladara. Poverena mu je vladavina istočnim delovima carstva, u zabiti provincije Priobalske Dakije.

Snimio: Rade Krstinić Tekst

SolomonLEGENDE

Solomon i Hirbat En Nahas
Mudrac, pisac, graditelj

U prvoj od dveju starozavetnih Knjiga o carevima kaže se da je Solomon je imao čak 700 žena i 300 konkubina. To su uglavnom bile princeze iz Edoma, Moava, Sidona... a među njima i ćerka faraona i ćerka vladara Hetita. Uprkos božijoj opomeni Jevrejima da izbegavaju ove narode jer će im zaneti srce sopstvenim paganskim božanstvima, Solomon se prepustio uticaju svojih brojnih žena. One su pridobile njegovu naklonost za božanstva naroda iz kojih su poticale. Nekima je čak gradio i hramove.

Pripremio: Zoran Janjušević Tekst

AERONAUTIKA

Predsednički avioni
Dvorci iznad oblaka

Savremene tehnologije omogućuju brz prenos podataka isto kao i video konferencijske veze, ali i dalje postoji stalna potreba za putovanjima najviših državnika sveta, bilo zbog kriznih žarišta ili bilateralnih poseta. Za ovakve putnike obezbeđen je veći stepen udobnosti, a svakako i viši stepen sigurnosti pa se države najčešće opredeljuju za posebno opremanje predsedničkih aviona. Ovi avioni su vremenom postali stvar prestiža i demonstracije moći i bogatstva država koje ih poseduju

Pripremio: Darko Mladenović Tekst

 

ČASOPIS PLANETA Br 40

SARADNICI NA BROJU

Jozef Baruhović, Dalibor Čevizović, Milan Dimitrijević, Milan Đurić, Filip Franeta, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Branka Jakšić, Ilijana Jakšić, Vidosava Janković, Zoran Janjušević, Vladimir Jovanović, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Jelisaveta Lalić, Mirjana Lukić, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Branislav Miljković, Darko Mladenović, Marko Nestorović, Vasa Pavković, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Branka Savković
Fotografije: Rade Krstinić
Internet prezentacija : Dragan Bogdanović

DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24 , 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: „Batatisak“, Beograd, Miloša Savkovića 4-6, 011/38-20-333

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

Sredinom septembra, prateći domete tehnologije, prvi broj našeg lista našao se na računarskoj mreži, u digitalizovanom obliku, zajedno sa još deset prethodno izdatih brojeva. Svi oni koji se zanimaju za sadržaje koje “Planeta” objavljuje a koji zbog različitih razloga nisu u mogućnosti da list nađu na kioscima od sada ga mogu čitati na adresi

http://planeta.
digitalnikiosk.com/

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2013. PLANETA