Nema sumnje da su društvene mreže izmenile svakodnevni život. Brzi hod visokih tehnologija
ulazi na vrata svake kuće, uređuje porodične i prijateljske odnose, diktira skoro sve poslove i usmerava ljude:
i gde bi hteli i gde ne. Društvene mreže su moćan alat koji može imati i pozitivne i negativne efekte na mlade
ljude. Važno je usmeriti ih da ih koriste na konstruktivan i prihvatljiv način. Uveliko se primenjuju
dostignuća veštačke pameti. Ne zna se tačno kakve će dugoročne posledice biti pa je razumljivo da oseća nelagoda.
Tokom više od 70 godina svog postojanja, Muzej Nikole Tesle objavio je veliki broj
značajnih izdanja kojima su obuhvaćeni najvažniji segmenti pronalazačkog rada i životnog puta
Nikole Tesle. Kao osnovni i u isto vreme dragocen i relevantan izvor za sva do sada objavlјena
dela bila je Teslina bogata lična zaostavština, koja se čuva u Muzeju i obuhvata desetine hilјada
istraživačkih i rukopisnih beleški genijalnog fizičara, inženjera i pronalazača, veliki broj
originalnih fotografija i fotografskih ploča, prepisku sa najznačajnijim naučnicima
iz čitavog sveta kao i sa prijatelјima i rodbinom, ogroman broj isečaka iz štampe,
kao i najrazličitije stručne i revijalne časopise i knjige iz njegove lične biblioteke.
Društvene mreže pojavile su se zahvaljujući nastanku računarskih mreža u
kombinaciji sa softverima za društveno umrežavanje, što je omogućilo nastanak novih medija za društvenu interakciju.
Računarske mreže su sistemi koji čini više međusobno povezanih računara i uređaja tako da mogu da razmenjuju podatke
ili dele resurse. Ove mreže se koriste u gotovo svim aspektima modernog života, od poslovanja do kućne upotrebe,
i ključne su za rad interneta. Računarske mreže su postale osnova moderne komunikacije i tehnologije jer su,
zahvaljujući povezivanju uređaja i ljudi koji se nalaze bilo gde u svetu, omogućili uspostavljanje društvenih
mreža preko interneta. Od njihovog razvoja zavise dalji tehnološki napredak, poslovanje i obrazovanje u modernom društvu.
Prodor u kosmički prostor i prvi orbitalni letovi oko Zemlje sa
ljudskim posadama predstavljali su događaje koji su promenili ljudsku svest.
Osim što su pokazali moć nauke i tehnologije, proširili su i prostor u kome
ljudi mogu da borave van naše planete. Prvi let oko Zemlje Jurija Gagarina 1961.
u kosmičkoj kapsuli “vastok 1” trajao je samo 108 minuta na maksimalnoj udaljenosti
od Zemlje od 327 km i izazvao je emotivno uzbuđenje celog čovečanstva.
Potom su stalno pomerane granice trajanja letova i povećavanja udaljenosti od Zemlje.
Od kada je, pre tačno šezdeset godina, 1964. godine u Japanu pušten u saobraćaj
čuveni Šinkasen, mreža železničkih pruga, namenski građenih za saobraćaj vozova velikih brzina,
širi se u sve većem broju zemalja. U Evropi i Aziji je, samo prethodne decenije, izgrađeno više
hiljada kilometara pruga na kojima se ostvaruju redovne brzine od 200-300km/h, a najnovije kineske
deonice su projektovane za maksimalne brzine od čak 400km/h. Ova vrsta saobraćaja svake godine
beleži sve veći broj putnika, a u mnogim zemljama po udobnosti i vremenu putovanja uspešno parira
vazdušnom saobraćaju.
Sva ljudska bića na ovoj planeti, od Arktika na severu do Antarktika na jugu,
od Amerike na zapadu do Japana na istoku, pripadaju jednoj jedinoj vrsti - Homo sapiens. Iako
smo se podelili na rase - belu, crnu, žutu, to i dalje ne menja činjenicu da smo potpuno isti,
da možemo međusobno da se parimo i imamo plodno potomstvo, što je glavna odlika svake vrste.
Kroz istoriju smo naučili kakvi smo, češće ratoborni nego miroljubivi, više materijalistički
nego duhovno nastrojeni, daleko skloniji lagodnom životu nego teškom, ali plodonosnom radu…
Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Ilja Slani, Vladimir Jelenković,
Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević,
Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković,
Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
