ASTROFIZIKA

Kosmos u energetskim "paketima"

Od početka sveta i veka red se bori sa haosom. Zbog postojanja ogromnog mnoštva veoma različitih objekata u Prirodi trebalo je da protekne mnogo vremena dok nije došlo do otkrića da pored kontinuiranih postoje i skokovite promene. To se, na primer, dešava kod apsorpcije i emisije svetlosti. Da bi objasnio zakonitosti zračenja jednog idealno zamišljenog tela (crnog tela), Maks Plank je početkom prošlog stoleća postavio temelje kvantne fizike, koja je ubrzo dovela do revolucije u nauci.

Tekst

NEUROLOGIJA

Bol nema ko da žali

Drugi je maj 2002. godine, malo pre 11:30 pre podne. Sedamdeset i pet godina posle istorijskog leta preko Atlantika slavnog pionira Čarlsa Lindberga, njegov unuk ponavlja podvig. Za tridesetsedmogodišnjeg Erika Lindberga to je bio dvostruki trijumf: ponovio je podvig svog dede i proslavio pobedu nad svojim najvećim neprijateljem – bolom.
Od svoje dvadeset i prve godine Erik Lindberg pati od reumatskog artritisa. Godinu i po dana ranije lekari su mu prepisali novu vrstu leka koji je sadržao agens etanercepta. Ova supstanca deluje direktno na zapaljivi proces kostiju i već posle 3 nedelje Čarls je osetio bitno poboljšanje.

Tekst

KOSMOLOGIJA

Nove teorije o poreklu kosmosa
Fizičari su zbunjeni

Neki naučnici tvrde da su u stanju da odgovore na gotovo sva pitanja o nastanku i budućnosti svemira. Treba li im verovati? Možda je vreme da se kosmolozi pozdrave sa nekim starim fantazijama? Jedna tajanstvena sila drži kosmos u čvrstom zagrljaju. Naučnici je nazivaju »antigravitacija«. Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo jedan međunarodni tim astronoma, »antigravitacija« se, doslovce, pojavljuje – niodkuda!

Tekst

ASTRONOMIJA

Poslednji signal sa "pionira 10"
Zemljin novi prirodni satelit
Oblak gasova oko Jupitera

Pošto su stručnjaci NASA-e zaključili da »Pionir 10«, posle više od 30 godina funkcionisanja nema dovoljno snage da dalje šalje signale iz Svemira, doneta je odluka da se misija zvanično završi. Tako je 22. januara 2003. godine sa ove letelice stigao poslednji signal posle koga su inženjeri NASE prekinuli dalji kontakt sa letelicom.

»Pionir 10« je lansiran 2. marta 1972. godine na raketi Atlas-Centaur. Ova letelica, brzinom od oko 50.000 km na čas, je trenutno najbrža letelica koju je čovek izgradio. Do Meseca bi mogla da stigne za 11 časova, a do Marsa za 12 nedelja.

Tekst

PRIRODA

Simetrija je kosmički zakon

Godine 1932. prvi put su u kosmičkom zračenju otkrivene čestice antimaterije. Naučnici pretpostavljaju da je antimaterija nastala odmah posle velikog praska, istovremeno kada i materija. Do tog zaključka došli su vodeći se jednim potpuno zemaljskim iskustvom vezanim za simteriju. Naime, gotovo svako od nas je pravio dvorac od peska, a da bi ga napravio morao je na drugom mestu da iskopa rupu. Rupa i dvorac su prosta slika onoga što se moglo događati u samom početku stvaranja kosmosa.

Tekst

ZOOLOGIJA

Najduža trudnoća u životinjskom carstvu
SLONČIĆIMA NIKAD DOSTA MAJKE

Zamislite samo trudnoću koja traje 22 meseca. To je 7 puta više nego što je potrebno lavićima da dođu na svet, 5 puta duže nego što ženka džinovskog pande nosi mladunce i dva ipo puta duže nego što trudnoća traje kod ljudi. Možemo samo da zamišljamo kolike su to hormonalne promene, promene u ishrani, težini... ali, to je sudbina ženke slona.

NAUKA KAO ŽIVOT

Profesor dr Zoran Jovanović
Srbija među računarima

Predajem četiri predmeta na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, na četvrtoj i petoj godini, na katedri za računarsku tehniku i informatiku. To su predmeti iz paralelnih i distribuiranih računarskih sistema i interneta.

Time se bavim od kada sam završio fakultet – iako su to tada bile dve različite oblasti – računari i telekomunikacije. Danas se to stapa. Imao sam sreće da pogodim šta će biti u trendu pa sam počeo da radim na paralelnim računarskim sistemima u Institutu u Vinči.

Tekst

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Tesla – duh i vizija
Muzej Nikole Tesle u Beogradu
Institut ili učionica za osnovce

U mnogo čemu Teslina istraživanja u laboratorijama u Kolorado Springsu i na Long Ajlendu predstavljaju vrhunac njegovog naučnog i inženjerskog rada. U Kolorado Springsu je konstruisao i izgradio svoj najveći oscilatorni transformator, originalne konstrukcije i velike izlazne snage koja se manifestovala pražnjenjima dužine do 30 metara. O tom oscilatoru dr Džejms Korum (dr James Corumm) koji se više od dvadeset godina bavi istraživanjem Teslinih eksperimenata izvršenih u Kolorado Springsu, kaže: »Pristup načinjen u Kolorado Springsu 1899. bio je izvanredan čak i po današnjim standardima. Dok moderni akceleratori čestica mogu daleko da nadmaše nivoe energije koje je Tesla postigao, Van de Graf-ove mašine mogu (sa naporom) da dostignu napon, a kapacitivna pražnjenja mogu da se mere sa najvišim nivoima snage u Teslinom oscilatoru, veoma mali broj uređaja (prema saznanjima ovog autora) može da uradi sve gore navedeno. Pri tome je njihov radni ciklus i efikasnost daleko od one ostvarene u aparaturi iz Kolorado Springsa.«

Tekst

ANTROPOLOGIJA

Muškarci su pametni, jer su žene pametno birale
Eva »pala« na Adamovu mudrost!

Može li se inteligencija ljudskog roda objasniti pretpostavkom da su prve žene radije birale pametne nego zgodne muškarce? Naučnici tvrde da se odgovor nalazi u jednom jedinom hromozomu.
Ma koliko to nekim muškarcima zvučalo neverovatno žene su zaslužne za inteligenciju ljudske rase. Prema jednoj kontroverznoj teoriji, naši ženski preci su bili dovoljno mudri da prilikom izbora partnera prednost daju intelektu, a ne fizičkoj snazi ili izgledu. Sa prezirom su odbacivale mačo tipove, Herkulese i Adonise i odlučivale se za one muškarce koji su zračili unutrašnjom snagom i lepotom. Na takvom izboru, čovečanstvo, a posebno muškarci, duguju zahvalnost ženskom rodu. Da su se, pak, odlučile za kršne momke rumenih obraza, ljudska vrsta bi se, umesto sa kosmičkim tajnama, još uvek nadmetala sa šimpanzama i antilopama.

Tekst

ARHEOLOGIJA

Zagonetka Čelarevo
Nepoznati konjanici

Pre više od tri decenije, tragajući za nalazištima na krajnjem jugu Bačke, novosadski arheolozi zaustavili su se kod Čelareva, na tada napuštenom otkopu lokalne ciglane.

To mesto, zapadno od Novog Sada, na levoj obali Dunava,odmah je privuklo pažnju stručnjaka: na raskopanoj zemlji, utvrdjeno je postojanjenekadašnjeg naselja zagonetnog porekla

Tekst